СНП

Danas je na sastanku u Ministarstvu sporta i mladih promovisana ideja potrebe za izgradnjom nacionalnog fudbalskog stadiona. Na sastanku je iznijeto niz razloga zbog kojih je neophodno ući u ovaj projekat. Kako je rečeno, realna je potreba da stadion ispunjava sve najsavremenije uslove, i da pruži savremeni komfor ne samo igračima, sportskim radnicima, već I gledaocima.Ovim projektom bi sve fudbalske reprezentacije dobile svoj matični stadion, a ujedno bi i građani Podgorice dobili olakšani saobraćaj, kao i riješen problem sa parking mjestima.Kako je rečeno iz Ministarstva, ova ideja će u najkraćem roku rezultirati razgovorima sa Fudbalskim savezom Crne Gore, nakon čega će javnost i nadležne državne institucije biti upoznate sa detaljima.

Šćekić: Mlad čovjek je snažan impuls jedne države

Potpredsjednik Vlade za demografiju i mlade i ministar sporta i mladih, Dragoslav Šćekić, sastao se danas sa ambasadorom Republike Bugarske u Crnoj Gori NJ.E. Stefanom Dimitrovim i zamjenikom šefa misije Vasilom Durevim.

Ambasador Dimitrov čestitao je Šćekiću novu funkciju i iskazao mogućnost intezivne saradnje na polju mladih i demografije, kao i na polju sporta.

Potpredsjednik Šćekić istakao je da Crnoj Gori znači podrška Bugarske, naročito na putu ka Evropskoj uniji.

“Želimo da se fokusiramo na mlade ljude koji su ključni za funkcionisanje društva. I sa pozicije ministra za sport i mlade mogu reći da je to ozbiljan resor gdje nas očekuje puno posla. Pitanje demografije, naročito mladih ljudi, je ključno. “- Istakao je Šćekić.

Kazao je da popis stanovništva nažalost politizovan, te i da ćemo nakon popisa imati konkretne informacije na čemu i u kom pravcu treba da djelujemo.

On je dodao da je svjestan mogućnosti Republike Bugarske, kao i da su otvoreni projekti za narednu godinu za koje je Ministarstvo zainteresovano, te da želi započeti realizaciju projekata što prije.

U toku je procedura pripreme Memoranduma o razumijevanju u oblasti mladih i sporta.

Ambasador Dimitrov kazao je da je demografija veliki problem za jednu državu, te da se sa tim problemom bore sve države Balkana. U tom cilju, iskazao je zainteresovanost da se uspostavi što više konekcija između gradova Bugarske i Crne Gore.

Тако су у свом последњем саопштењу казали да сам ја доласком на власт први километар асфалта „додијелио себи и то за пут до своје штале“. Ради јавности желим да кажем да се ради о ноторној неистини. Ја нијесам асфалтирао никакве путеве до својих штала. Једнино је мој отац Драгомир од својих средства финансирао асфалтирање прикључног пута до наше породичне куће у Горњим Лугама и за те намјене, из свог џепа, извођачу радова платио потребну суму новца. За све то постоје докази, односно уплатница коју прилажем на увид јавности.

Не желим овом приликом да се спуштам на ниво људи који желе да се мимо провјере избољне воље грађана докопају власти и који у том циљу пласирају глупости у које нико не вјерује, па чак ни њихове најоданије присталице. Такође, из личне пристојности, нећу овом приликом саопштавати шта су све они радили, како су на приземан начин злоупотребљавали људе, како су куповали бираче и како су појединци, користећи полуге власти, за вријеме ДПС-а стицали богатство. О томе би требало да се позабаве надлежни државни органи.

Међутим, рећи ћу само да овако понашање челника ДПС-а и њихових сателита и покушај да се кроз ширење неистина стопира развој Андријевице под нашим руководством, произилази из чињенице да су и досадашњи гласачи ДПС- а препознали њихове подле намјере и да им због тога из дана у дан све више окрећу леђа. Једноставно, наши грађани схватају да их је врхушка ДПС-а злоупотребљавала у циљу богаћења једне уске групе људи. То њих боли, јер виде да остају сами и да се урушава њихова кула од карата. Уједно, обузима их страх због сазнања да су се неки промотери ДПС политике, који су обављали важне државне функције нашли иза решетака. Зато су локални душебрижници из редова ДПС-а у паници, јер се плаше да ће правда закуцати и на њихова врата. На крају политичким дављеницима из редова ДПС-а, који сламку сопственог спаса траже преко пласираних измишљотинама, поручујем да морају да схвате да су постали политичка прошлост и да ће неке нове снаге наставити да развијају Андријевици и да ће путеве асфалтирати према кућама свих грађана, без обзира на њихову политичку припадност.

Национални парк Дурмитор један је од симбола Црне Горе и омиљено мјесто многих туриста из Немачке, Француске и Аустрије.

Дурмитор садржи чак 48 врхова од 2000 метара надморске висине, 18 ледничких језера (Горке очи).

Највеће је Црно, које се састоји од два која се раздвајају током летњих мјесеци – из једног језера вода иде у Тару, а из другог у Пиву. Чувари Црног језера, које је цијело окружено боровима су врхови Међед (Велики и Мали).

Дурмитор је наш национални бисер, баш као што је Црна Гора наш понос. СНП ради на заштити и одржавању ове природне оазе, како бисмо омогућили туристима да уживају у њеној лепоти, али и бринући се за очување ових љепота за све наше будуће генерације!

Svaka naša odluka je napravljena u skladu sa tim povjerenjem i birači su to znali da prepoznaju, dajući nam poverenje u zamjenu za rezultate koje smo pokazali, znajuci da cemo tako nastaviti da činimo i u budućnosti.

ДАНАС ШАЉЕМО СНАЖНУ ПОРУКУ ПРИЈАТЕЉСТВА И ЗАЈЕДНИШТВА!

Бити на овом мјесту, у тренутку окупљања оваквих имена из свијета спорта, јесте тренутак који окреће свијетла регионалне спортске сцене на Црну Гору.

У име Vlada Crne Gore желим се захвалити господину Пепђоновићу, иницијатору овог догађаја, осталим суорганизаторима, као и бројним улцињским породицама које чине све да ова манифестација постане традиционална.

Мундијал пријатељства, који је ове године окупио не само прослављене фудбалере, већ и чувене рукометаше и рукометашице, те ватерполосте и најпознатије фудбалске судије региона из седамдесетих и осамдесетих година, помоћи ће да из Улциња пошаљемо снажну поруку пријатељства и заједништва.

Желим да ову причу афирмишемо на прави начин и избришемо границе, што и јесте сврха спорта.

Актуелни спортисти и спортски радници, те велика спортска имена која су некада носила исти дрес и под истом заставом заједничке државе освајали медаље на свјетским такмичењима научили су да живе и боре се без међусобних подјела и разлика.

Радујмо се заједничким побједама!