Месец: јун 2018.

Наставак напада лидера Демократске Црне Горе Алексе Бечића на опозиционе структуре у Социјалистичкој народној партији и Демократском фронту коментаришу као неодговорни потез појединца који не може да се помири са чињеницом да није био кандидат за предсједника Црне Горе.

„Жао нам је што они који су почели све подјеле у опозицији данас наступају на овај начин и себе представљају спаситељима. Коме памћење није кратко, лако ће се сјетити да је Бечић на Шестом конгресу СНП, демократским гласањем за предсједника партије убједљиво изгубио и повријеђеног ега опустошио СНП, па напустио партију. Такође је подијелио грађанску опозицију, а саДФ-ом био у константном сукобу“, рекао је портпарол СНП-а Милош Рајковић за „Слободу”.

Он додаје како остаје да се види да ли се ради о „удбашким подметачинама“ или о „монструозним нападима“.

„ Желимо да му поручимо да и код нас има и младих и образованих, тако да нећемо дозволити да нам „мегатрендовци” кроје судбину. Спустите се не земљу. Вријеме је“, наглашава Рајковић.

Такође, истиче да се СНП борио за смјену власти и промјене у друштву због будућности државе, а не за већи број гласова у опозицији.

„ Тренутно, због ваше назови политике, неко расте 150 посто, неко пада, а ДПС никад јачи“, казао је Рајковић.

Izvor: Dnevne novine Sloboda

Juče je održana Izborna konferencija opštinske organizacije SNP Berane, na kojoj je izabran novi opštinski odbor koji broji 148 članova, od čega je 108 novih članova.

Na prvoj, konstitutivnoj sjednici, za predsjednika OO SNP Berane, izabran je Tihomir Bogavac.

Bogavac je na toj funkciji zamijenio aktuelnog predsjednika Opštine Berane i potpredsjednika SNP CG Dragoslava Dada Šćekića, koji je beranski Odbor SNP vodio prethodnih 6 godina.

Delegatima izborne konferencije se obratio i predsjednik SNP Vladimir Joković, koji je poželio uspjeh u radu novom odboru i pritom odao priznanje dosadašnjem predsjedniku Šćekiću, pod čijim je vođstvom ovaj Odbor ostvario značajne rezultate i osvojio lokalnu vlast u dva mandata.

Novoizabrani predsjednik Odbora Tihomir Bogavac je istakao da je prethodni Odbor na čelu sa Šćekićem, postavio visoke standarde u radu ove partijske organizacije i da će se on sa saradnicima truditi da nastavi kontinuitet uspjeha.

Konferenciji koja je održana u sali Centra za kulturu Berane, prisustvovali su i potpredsjednik SNP Dragan Ivanović, predsjednik opštine Plužine Mijuško Bajagić, funkcioneri SNP Dragan Vukić, Vasilije Lalosevic, Veselin Bakić, Ljiljana Lutovac, Miomir Vojinović kao i predsjednici opštinskih odbora SNP susjednih opština.

Predsjednik Opštine Berane Dragoslav Šćekić optužio je Vladu Crne Gore da zbog politike i koalicije na vlasti u tom gradu „sabotira“ rad lokalne vlasti, a da zbog svega na kraju ispaštaju građani.

U saopštenju za javnost Šćekić navodi da je lokalna uprava u prethodnom periodu davala svoj maksimum da Berane, kako je naveo, i u praksi postane centar sjeveroistočnog regiona.

„Upravo zbog toga smo i vjerovali da će odgovoran i naporan rad lokalne uprave u pravcu stvaranja pretpostavki da Berane postane ekonomski, privredni, kulturni i sportski centar regiona biti dodatna stimulacija i motiv da Vlada svojim potezima prepozna ovakvu ulogu lokalne uprave. Prethodne četiri godine su i pokazale da je ova vlast sposobna za velika djela, kao što je, sa druge strane neophodno da Vlada Crne Gore uzvrati na isti način. Međutim, ne možemo da ne primijetimo da su izdvajanja za našu opštinu bila sve manja i manja u susret nedavno završenim lokalnim izborima. Vjerovali smo da će se ta praksa poslije martovskih izbora zaustaviti, kao što ne želimo vjerovati u priče koje se mogu čuti u političkim krugovima, a to je da će se zaustaviti dalja ulaganja u razvoj opštine. Zbog svega ovoga očekujemo konkretne poteze i demante naše Vlade“, navodi se u
saopštenju za javnost.

Ističe se da se direktna blokada prema Opštini Berane osjeća na svakom koraku.

„Počev od činjenice da su državne inspekcije (koje nam nimalo ne smetaju kada rade svoj posao) skoro svakodnevno kod nas, do nedavno donešenih sudskih odluka. Želimo da vjerujemo da su sudovi nepristrasni, ali ne možemo da ne primijetimo presude na štetu našeg grada u iznosima od nekoliko stotina hiljada eura pri čemu se stiče utisak da vinovnici tih i takvih presuda postaju i ključni svjedoci. Simptomatično je i da u, ne malom broju slučajeva, Uprava policije, shodno zakonskim ovlašćenjima ne pruža asistenciju kako bi se sprovodile odluke kojima se štiti imovina građana i našeg grada. Porazno je takođe da, prilikom eksproprijacije procjene vještaka na štetu Opštine enormno velike, ili, rečeno rječnikom običnog građanina, kada se otima opštinska imovina ili novac- sve je dozvoljeno. Sa druge strane, kada je riječ o potraživanjima Opštine, sve je potpuno drugačije“.

U saopštenju se ističe da Uprava za nekretnine, odnosno katastar, predstavlja „direktnu barijeru razvoju Opštine“.

„Jer smo svjedoci da pojedinci uzurpiraju imovinu i da su, na žalost jači i od opštine i od države čime direktno rade protiv interesa građana i svoga grada“.

Navodi se i da je realizacija mnogih infrastrukturnih objekata zaustavljena.

„U budžetskim izdvajanjima imamo stavke koje se prenose iz godine u godinu. Sasvim je očigledno da su mnogo manja izdvajanja za beransku opštinu u odnosu na druge, bez obzira na našu želju za ravnomjernim razvojem svih gradova, a samim tim i regiona. Kada ovo kažemo, ne mislimo na sredstva od EU fondova, koja se i ne mogu posmatrati direktnim učešćem Vlade Crne Gore. Takođe, porazna je činjenica da kada su u pitanju ulaganja u objekte obrazovanja i kulture opština Berane nije ili je u najmanjoj mjeri planirana, kao što primjećujemo da milionska ulaganja u oblasti turizma nijesu predviđena u dijelu koji se direktno tiče našeg grada. Poljoprivredni plan je potpuno suprotan zahtjevima lokalne uprave, a sigurni smo da ni takav kakav je neće biti
realizovan. Otvoreno pitamo, zašto nema ulaganja u naše ski-centre, konkretno Lokve, kao što moramo podsjetiti da, aktuelnom Vladinom politikom niti jedan seoski vodovod nije planiran ili je riječ o minimalnim ulaganjima. Slično je i sa ulaganjima za javne rasvjete, žičare, dječje vrtiće i tako dalje i tome slično. Podsjećanja radi, samo u 2015.godini preko 550.000. eura planiranih sredstava kapitalnim budžetom Direkcije javnih radova prema našoj opštini nije realizovano. Situacija u 2016. i 2017.godini, prema našim podacima, nije ni u jednom segmentu ništa bolja“,

Apeluje se na Vladu, da se „sa istom, ili makar sličnom pažnjom posveti Beranama, jer je Berane bilo i ostalo dio ove države“.

„Bez obzira na navedene opstrucije, lokalna uprava će nastaviti sa odgovornim odnosom prema svojim građanima, i davaće svoj realni maksimum kako bismo postali centar ovog regiona. U tom pravcu Opština Berane pruža ruku saradnje Vladi Crne Gore kako bismo zajednički pomogli razvoj ovog lijepog grada, otvaranjem novih radnih mjesta čime ćemo skupa zaustaviti odliv stanovništva sa ovih prostora“, zaključuje se u saopštenju kabineta predsjednika Opštine Berane.

Година је од уласка Црне Горе у НАТО, а већина опозиционих странака сматра да тај чин није донио никакве бенефите нашој земљи, већ представља једну од најтамнијих страница у њеној историји.

Борбени авиони НАТО, који су током агресије 1999. године убили хиљаде цивила и затровали територију СРЈ осиромашеним уранијумом, од данас господаре и небом Црне Горе.

Црна Гора је једина чланица НАТО која је ушла у тај војни савез, а да је претходно била мета његовог бомбардовања. Грађани Црне Горе нијесу имали прилику да на референдуму одлуче да ли желе да буду дио тог војног савеза, већ је одлука донијета гласовима владајуће партије и њених коалиционих партнера у Скупштини Црне Горе.
Став Социјалистичке народне партије и тада и сада је био да држава мора организовати референдум, те да грађани треба да се изјасне да ли су за улазак у НАТО или против њега.

– Сјећам се свих прича и сучељавања оних који су били за и против уласка Црне Горе у НАТО. Наши најзначајнији аргументи против НАТО-а били су, прије свега, да нам то не доприноси миру и стабилности. Да неће допринијети демократизацији Црне Горе, а то се и остварило. НАТО и Европска унија имају различит систем вриједности. Ми треба да тежимо ка ЕУ, али не и према у НАТО, казао је за „Слободу“ функционер СНП-а Василије Лалошевић.

– Тада су усљед њиховог бомбардовања изгубљени животи наших грађана, чак и дјеце. Упозоравали смо да НАТО није гарант безбједности и сигурности.
Такође, и да Црна Гора финансијски иде у велики минус чланством у НАТО. О ризику за војнике који учествују у њиховим војним тервенцијама, не бих ни говорио, истиче Лалошевић. Он додаје да су они који су се залагали за улазак Црне Горе у НАТО тврдили да ће бити већа безбједност државе, односно, да ће доћи до јачања унутрашњополитичке стабилности.

– Међутим, послије извјесног времена, сада када више не може да се промијени одлука Црне Горе да буде дио НАТО-а, с правом можемо питати – да ли у Црној Гори постоји правни систем и владавина права која ће допринијети обрачуну са корупцијом и организованим криминалом? Да ли у Црној Гори, како су говорили заговорници НАТО-а, постоји сарадња и координација свих безбједносних државних служби? Да ли смо у 2018. години, када смо чланица НАТО-а и у преговорима са ЕУ, сви једнаки пред законом, те да ли постоје резултати борбе против криминала у држави? О политичкој вољи да се униште криминал и корупција
сувишно је и говорити, наглашава Лалошевић.

– Ми, нажалост, то побољшање не видимо. Заговорници НАТО-а тврде како ће бити изузетно богата туристичка сезона, а имамо парадокс да су нам главни гости управо гости из братске Србије која није чланица и која се противи чланству у НАТО. Ту су и гости из Русије, који се, такође, противе чланству у НАТО, каже Лалошевић.

Он сматра како је требало да грађани добију све информације о негативним посљедицама чланства у НАТО, те да сами одлуче да ли је то пут којим држава треба да иде.

– Ако су већ хтјели да нас увуку под тај одбрамбено-безбједносни кишобран, онда је требало да грађанима омогуће да о томе одлуче на референдуму и објасне им негативне стране чланства. Али, њихов циљ је био да се створи идеализована слика НАТО-а, иако је то била класична политичка воља, сматра Лалошевић.