Месец: март 2019.

U odgovoru odbornici SNP-a Sladjani Simović, gradonačelnik se bavio spekulacijama na račun mog rada dok sam obavljao funkciju načelnika komunalne policije, iznoseći neistine kako sam tu funkciju obavljao mimo zakona.

Navedite koje uslove ja nisam ispunjavao ili bilo koju drugu nezakonitu radnju koju sam sproveo kao načelnik komunalne policije?

Za razliku od Vas, ponosno ističem da sam jedan od rijetkih koji je svoju dužnost obavljao u skladu zakonskih ali i moralnih normi, što me u mnogome razlikuje od Vas, koji se služite svime suprotnim.

Gospodine Bulatoviću, za sve argumentovane dokaze, a ne političke niske priče, stojim Vam na raspolaganju. Od mene ćete dobiti precizne i argumentovane odgovore, a ne neistine.

Predsjednik OO SNP Kolašin
Zoran Kujović

DPS U KOLAŠINU “ STRUČNO OSPOSOBLJAVA“ SAMO SVOJE KADROVE
Svakakve besmislice mogu se čuti ovih dana od lokalnog DPS-a i aktuelnog predsjednika Opštine, a jedna od njih je i da osposobljavanje kadrova DPS-a na račun građana nije trošak, već pomoć.

Iako je nezakonito slao partijske pulene na usavršavanje o trošku građana Kolašina, predsjednik Opštine Kolašin poziva i ostale da im dodijeli takvu vrstu “pomoći”, saopštavajući to u odgovoru na odborničko pitanje naše odbornice.

Izgleda da “stručnim kadrovima” trenutne koalicije, treba napisati poseban priručnik o tome kako treba da funkcioniše lokalna samouprava i na kojim osnovama.

Posebno je simptomatično to što se u odgovoru odbornici SNP Slađani Simović, predsjednik Opštine bavio spekulacijama na račun rada predsjednika opštinskog odbora SNP Kolašin Zorana Kujovića, dok je obavljao funkciju načelnika komunalne policije, iznoseći neistine kako je tu funkciju obavljao mimo zakona.

Navedite, predsjedniče opštine Kolašin, koje uslove nije ispunjavao gospodin Kujović ili bilo koju drugu nezakonitu radnju sproveo kao načelnik komunalne policije? Za razliku od Vas, ponosno ističemo da je Zoran Kujović jedan od rijetkih koji je svoju duznost obavljao u skladu zakonskih ali i moralnih normi, što ga razlikuje od vas koji se služite svim suprotnim.

Za sve argumentovane dokaze, a ne političke niske priče, gospodin Kujović stoji na raspolaganju. Od njega će javnost dobiti precizne i argumentovane odgovore, a ne neistine.

Uostalom, o sposobnostima i nesposobnostima lokalnih kadrovskih rešenja, smiješno je i polemisati. O tome sude građani Kolašina.

S obzirom kakvo vam je do sada činjenje i nečinjenje, mi vam savjetujemo da uživate u poslednjem mandatu na čelu Kolašina, jer više nikada nećete biti u mogućnosti da vršite vlast u našem gradu. Građani Kolašina vam to neće dozvoliti.

Prošla je,gotovo cijela godina,od završetka lokalnih izbora u Baru,a stanje u ovoj opštini je i dalje VD.Ubjedljiva većina ostvarena tada,od strane aktuelne vlasti DPS ,SD i GG“Biram Bar“,nije se otelotvorila od strane aktuelne većine,naprotiv ,stanje prijeti da bude sve gore.
Jedino čime se ova vlast“pročula“ u tih godinu dana,je bila sječa gimnazijskih čempresa,i otvoreni rat sa gradjanima okupljenim u tzv.gradjanskoj inicijativi.
Postoji nekoliko razloga za VD stanje,po meni.
Prvi mogu biti,koalicione trzavice,i pokušaj prevage,tzv.starih,nad mladim kadrovima ,unutar vladajućih partija,i čekanje raspleta najnovijih drzavnih afera.
Drugi razlog može biti neiskustvo,ponekad i bahatost, pojedinih aktera društveno-političke zbilje u Baru,i pokušaj „tutorisanja“od strane nekih čelnika dps i sd,i nametanja njihove volje.
I treći,mozda i presudni je,ne postojanje volje,t.j.nesposobnost da se razbije dugogodišnja birokratska mreža u barskim organima uprave,nastala zbog nepotizma i partijskog zapošljavanja,što umnogome otežava imenovanje čelnika javnih preduzeća i sekretarijata,ali, i usporava razvojne projekte Bara.
Imali su svu većinu i vrijeme „ovog svijeta“ u minulom periodu ,a samo su se zamjerili gradjanima,i zbog slučaja „čempresi“,ali i lažnih predizbornih obećanja,zbog kojih su dobili glasove,a drastični slučaj za to je ,obećana niska cijena legalizacije.
Ova vlast će ,dakle,ostati upamćena po VD stanju,i nedovoljnoj administrativnoj kondiciji,i statičnosti,da se uhvati u koštac sa problemima i razvojnim potencijalima Bara.

Iz Opštine Berane su najoštrije osudili čin paljenja prodavnice porodice Tomkić i pozvali na odgovornost najodgovornije ljude iz Uprave policije, tužilaštva i institucija koje su u obavezi da reaguju i spriječe svaku vrstu nasilja.

„Opština Berane najoštrije osuđuje sve ono što se dešava porodici Igora Tomkića. Poslednji događaj, na žalost govori u prilog tezi da institucije državnog sistema ne funkcionišu i da je kriminal postao uobičajena pojava i svakodnevni dekor u našoj državi. Zvuči nevjerovatno da se, poslije svega što se desilo pomenutoj porodici, a sa čim su upoznati i organi koji su dužni i obezbijediti miran život svakom građaninu, ponovo dešavaju scene najbrutalnijeg nasilja i paljenja“, saopšteno je lokalne samouprave.

Ocijenili su da je krajnje neprihvatljivo da se Crna Gora i Berane vrlo često pominju po ovakvim i sličnim događajima.

„Ovo je prevršilo svaku mjeru. Pozivamo na odgovornost najodgovornije ljude iz Uprave policije, tužilaštva i institucija koje su u obavezi da reaguju i spriječe svaku vrstu nasilja. Neprihvatljivo je da se u 21. vijeku stvara atmosfera nesigurnosti, ugroženosti i straha za sopstveni život“, poručuju iz beranske Opštine.

Podsjećaju da je ovaj grad u mnogo težim vremenima predstavljao primjer tolerancije, suživota svih vjera i nacija na ovim prostorima.

„Tako mora i ostati, jer miran život bez nasilja i ugrožavanja bezbjednosti moraju biti prioritet u našim borbama za razvoj demokratije. Ne smijemo dozvoliti da grupa kriminalaca, neodgovornih pojedinaca remeti sklad i harmoničan život na ovim prostorima. Otvoreno pozivamo najodgovornije ljude u Upravi policije i tužilaštvu da najhitnije postave pitanje odgovornosti pojedinaca zbog nepreduzetih mjera i radnji iz svoje nadležnosti. U suprotnom, izražavamo otvorenu sumnju da postoje nečije prljave namjere da ovaj grad predstave u svijetlu netolerancije i nerješavanja problema kriminala. Najoštrije ćemo se, kao lokalna samouprava, suprotstaviti takvom načinu plasiranja neistina“, kažu iz lokalne uprave.

Opština Berane će, najavljuju, u okviru svojih zakonskih nadležnosti pružiti „maksimalnu pomoć kako bi porodica Tomkić ostala da živi, stvara i radi u našoj sredini“.

Izvor: Fos media

„У име локалне управе желим да поручим да ћемо наставити да радимо више, да се боримо снажније и јаче како би нове генерације имале будућност у овом граду, да овдје раде и својој породици обезбиједе живот“, казао је, између осталог, предсједник општине Драгослав Шћекић на свечаности поводом уручења кључева за 94 стана на Рудешу, нагласивши да овакви и слични пројекти скоро да нису могући без пружене руке наших европских пријатеља.

Захваљујући Регионалном стамбеном програму за Црну Гору, нови дом у Беранама данас је добило 450 људи. Ријеч је о расељеним лицима из Босне и Херцеговине и Хрватске и интерно расељеним лицима са Косова, која су до сада живјела у колективном или изнајмљеном смјештају. Њима су свечано уручени кључеви 94 нова стана у насељу Рудеш, чија је изградња коштала близу 4 милиона еура.

Један од добитника новог стана је Михаило Вујошевић из Ђаковице, који је протеклих 20 година живио у колективним центрима са супругом и четворо дјеце.

„Ријешити стамбено питање је велико достигнуће. Данас, уз вашу помоћ, почиње ново поглавље у нашим животима, што нам даје снагу и елан за даље подухвате. Хвала“, рекао је добтник стана.

Предсједник општине Драгослав Шћекић подсјетио је да је наш град током ратних година на просторима бивше Југославије многима био друга кућа, те да је у једном тренутку сваки четврти становник Берана био расељено лице.

„Откључавајући ваше домове, отварајући симболично ваше станове данас, шаљете поруку да је отворено срце овог града и тада, као и данас, куцало заједно са вама. И шаљете једну велику поруку мира, јер само у миру можете стварати. Живјети и вољети“, рекао је предсједник и поручио:

„Ово је још једна прилика да потврдим нашу отвореност за сваку врсту сарадње у правцу стварања бољег, љепшег и пристојнијег живота грађана на овом просторима. И на овом мјесту желим да поновим нешто што сам већ рекао, а то је чињеница да смо захваљујући донаторима из Европске уније реализовали на десетине пројеката, уз инострана улагања од скоро 14 милиона евра. Наравно, нећемо и не смијемо заборавити ни улогу Владе Црне Горе, и користим и овај моменат да им, пред нашим европским пријатељима, уз ријечи захвалности пошаљем позив на јачу и чвршћу сарадњу“.

Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић, чији ресор спроводи овај програм, нагласио је да се рјешавањем стамбеног питања расељеним и интерно расељеним лицима осигурава њихова пуна интеграција у црногорско друштво.

“Задовољство ми је што је регионална сарадња, са циљем проналажење трајних и одрживих рјешења за хиљаде расељених и интерно расељених лица која бораве у региону коначно добила свој епилог. Имплементација овог програма потврдила је да Црна Гора у потпуности посвећена изналажењу трајних рјешења за расељена и интерно расељена лица, те да је изградила и националне капацитете и механизме који могу дати одговор и на веће изазове”, навео је Пуришић.

Европска унија (ЕУ) је највећи донатор Регионалног стамбеног програма за Црну Гору, чија је укупна вриједност 28 милиона еура. Амбасадор ЕУ у ЦГ Аиво Орав задовољан је што се ЕУ фондови користе за конкретне активности, које људима помажу да ријеше главна животна питања.

„У конкретном случају, људима смо омогућили нешто што већина узима здраво за готово – а то је кров над главом. Драге породице, знам да сте предуго чекале овај дан. Надам се да он представља нови почетак за вас и радује ме што данас могу да подијелим ту срећу са вама. Желим да охрабримо Црну Гору да настави са напорима у овој области – одрживост је кључ у рјешавању свих проблема и исто важи за интеграцију расељених и интерно расељених лица, као и других рањивих група“, поручио је Орав.

Финансијску подршку обезбиједиле су и владе Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Норвешке, Швајцарске, Данске и Турске. Амбасадорка САД Џуди Рајзинг Раинке истакла је да су Сједињене Државе уложиле 30 милиона долара до сада у Регионални стамбени пројекат и да ће наставити да подржавају тај пројекат како би унаприједили услове живота оних којима је помоћ потребна.

“Са свијешћу о том циљу, драго ми је што видим завршетак овог четвртог инфраструктурног пројекта у Црној Гори. Следећи овај успјешан пројекат, Сједињене Државе ће наставити да помажу наше партнере да реализују сличне пројекте у блиској будућности”, казала је америчка амбасадорка.

Снажну подршку програму дали су Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) и Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС). Амбасадорка ОЕБС Мариз Давије истакла је да програм не подразумијева само стамбено збрињавање, већ даје нове могуц́ности за достојанствен живот.

„Међутим, стамбено збрињавање је само један дио једначине. Потребно је учинити више како би се осигурао приступ другим правима као што су образовање, запошљавање, здравље и пензија. Потребни су комплементарни програми како би људи могли да живе у својим новим домовима. Овај изазов за осигурање инклузивног друштва захтијева пуну посвец́еност свих заинтересованих страна. У том смислу, охрабрујуц́а је посвец́еност Црне Горе и свих других партнерских земаља“, рекла је на свечаности амбасадорка ОЕБС Мариз Давије.

Директор Развојне банке Савјета Европе Стефан Зелен истакао је да је програм унаприједио институционалне капацитете и пружио вриједно знање, како би усмјерио Црну Гору по питању рјешавања потреба осјетљивих група.
„Искрено се надам да ће ови кључеви које су данас добили корисници Регионалног стамбеног програма отворити врата просперитетног и срећнијег живота за њих и њихове породице“, закључио је Зелен.
Регионални стамбени програм за Црну Гору до сада је обезбиједио дом за укупно 1 504 особе, изградњом 395 стамбених јединица. Циљ је да кров над главом добије 6.063 људи, односно, 1.177 породица из најрањивијиих категорија становништва.

Црногорски програм је дио Регионалног стамбеног програма, који представља заједничку иницијативу Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, да ријеше продужено расељавање избјеглица и расељених особа након рата 1991-1995. године на територији бивше Југославије, укључујуц́и интерно расељена лица у Црној Гори од 1999. године. Укупан буџет програма је 584 милиона еура, који ће бити потрошени за изградњу станова за 74 000 људи, односно, 27 000 породица.

Izvor: berane.me

„Сама чињеница да су данас у нашем граду људи из амбасада Велике Британије, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Њемачке, Мађарске, Словачке, Грчке, Словеније, Италије говори у прилог чињеници да је нашем граду, а и нашој држави Црној Гори мјесто у Европској унији. Европа данас столује у Беранама. И морамо бити поносни“, изјавио је
предсједник општине, Драгослав Шћекић
након састанка са амбасадорима ЕУ у Црној Гори.

Дипломатски представници десет земаља чланица Европске уније и амбасадор Европске уније у Црној Гори, Аиво Орав посјетили су Беране. На састанку са предсједником општине Драгославом Шћекићем и његовим сарадницима, разговарали су о пројектима које је ЕУ финансирала у Беранама.

Предсједник Шћекић истакао је да данашња посјета потврђује тезу да Беране крупним корацима граби ка породици савремених европских градова.

Предсједник је подсјетио да је ЕУ у Беранама до сада уложила близу 14 милиона еура, финансирајући пројекте из области туризма, заштите животне средине, предузетништва, културе и прекограничне сарадње, помажући младе, жене и друге циљне групе.

„Наведени пројекти потврда су вишегодишње успјешне сарадње. И као што смо вјеровали и вјерујемо у оно што смо до сада заједно остварили, сигуран сам да ће и наша будућа сарадња бити још плодотворнија и успјешнија, на обострано задовољство. Беранке и Беранци памте пријатеље, а ви сте доказали да то јесте“, поручио је на крају.

Амбасадор Орав је у изјави за медије појаснио да су редовне посјете амбасадора ЕУ црногорским општинама дио промоције ЕУ вриједности и инвестиција.

“ЕУ годишње издваја 35 милиона помоћи Црној Гори и дио тог новца инвестиран је и у Беранама”, рекао је Орав.

Након састанка, представници Општине и амбасадори ЕУ обишли су изложбу фотографија „Црна Гора и ЕУ – партнерство које траје“. Изложба приказује резултате подршке коју ЕУ континуирано пружа Црној Гори протеклих 20 година.

„Задовољство ми је што је баш у Беранама постављена изложба фотографија које илуструју конкретне резултате ЕУ подршке Црној Гори. Фотографије приказују реалне људске прице, као нпр. студента који је школовање наставио у некој од ЕУ земаља, захваљујући Ерасмус+ програму или младој предузетницу која је покренула посао уз подршку ИПАРД програма за развој пољопривреде. Користим прилику да позовем све становнике Берана да посјете изложбу и сазнају више на који начин ЕУ помаже Црној Гори“, саопштио је Орав новинарима.

Изложба посвећена ЕУ пројектима у Црној Гори, представљена на платоу испред зграде Општине, биће отворена до 9. априла.

Izvor: berane.me