Месец: јануар 2020.

Светитељ, који је владао мирећи, данас нам је најбољи руководитељ и образац живљења и дјелања

У препуној сали Никшићког позоришта, у сриједу 29. јануара 2020, одржана је Светосавска академија, којом су Никшићани својим учешћем и присуством узнијели хвалу нашем просветитељу и учитељу Светом Сави, првом Архиепископу српском.

Бројно свештенство, монаштво, вјерни народ и уважене госте свечане академије, поздравио је протојереј-ставрофор Драган Крушић. Он је, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који због обавеза није био у могућности да присуствује Светосавском сабрању у Никшићу, прочитао архипастирско слово Преосвећеног Владике.

Навео је да се ове године навршава осам вјекова од када је Свети Сава, поред већ постојећих, основао нове епископије у српским земљама: Будимљанску, Зетску и Хумску, које до данас дјелују на подручју данашње Црне Горе. Већ, тада је наш народ у цјелини и са људским достојанством прибројан заједници просвећених православних народа, уважен од свих држава чланица цивилизованог свијета и тада хришћанске Европе.

Оснивање Будимљанске епископије, са сједиштем у манастиру Ђурђеви Ступови, након крунисања Светог краља Стефана Првовјенчаног, по мишљењу Владике Јоаникија, најбоља је потврда нашег идентитета и огледало нашег историјског континуитета.

„У свјетлости поменутих јубилеја, пажњу треба усмјерити на чињеницу да је то вријеме испуњено борбом за чистоту вјере, Цркву православну, светосавску, борбе, која и данас поприма сличне облике. Жалости нас што смо тог противника некад имали у завојевачима и страним људима, док се данас околности суштински разликују. Противник Цркве Божије је наша однарођена власт, али се уздамо да ће правда побиједити и да ће закон, који ће регулисати однос са црквама и вјерским заједницама, бити донесен на свеопште задовољство и уз општу сагласност свих на које се односи“, каже се у архипастирском слову Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, које је, на Светосавској свечаности у Никшићу, прочитао свештеник Драган Крушић.

Владика је, такође, поручио да не смијемо дозволити да наша вјера, његована осам вјекова, буде понижена, а ми дискриминисани, као људи другог реда.

„Ми не тражимо ништа више него што су друге вјерске заједнице добиле, и ништа мање од онога што нам припада. Светиње имају свој живот, наш је задатак да их чувамо и бранимо. Без одступања, знајући да је молитва најјаче оружје које има Црква Божија“.

„Име Светог Саве и свестрани значај његовог житија и дјела – морални су путоказ који треба да слиједи наш народ. То још више важи у садашњем времену, када су многа колебања, када су пољуљани основни системи вриједности. Као творац српске духовности и културе Свети је превазишао временске оквире и стога је карактер његовог дјела свевремен, а његов свијетли јеванђељски примјер вјечан. Светитељ, који је владао мирећи, у земљи у којој је закон био изнад цара и краља, данас нам остаје најбољи руководитељ и образац живљења и дјелања“.

„И у његово вријеме Црква је била на крсту, али је изишла као побједник. Њу, по ријечима Спаситеља, ни врата адова не могу надвладати. Тако ће бити и овог пута“, закључио је надлежни Епископ, Владика Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Он је, захваљујући на позиву да учествује на академији у Никшићу, казао да је данас „тешко наћи сличан примјер у читавом свијету да на мањем простору има више крстоносаца и блиставих војника, као што је то случај у Црној Гори“.

„Сигуран сам да не постоји слична земља, да један народ са више вјере, молитве и достојанства брани своје светиње и своје светитеље, своју историју и своје корјене. Због тога што вјеру, љубав, слободу и наду тако љубоморно чувате и браните, ви сте светионик слободарства и због тога је част бити са вама“, навео је Мастиловић.

Свети Сава нам је у завјештање оставио дубљи и узвишенији смисао битисања на земљи. Он је, констатовао је Мастиловић, започео пут српског обожења, који нам је, кроз пуних осам вјекова страдалничке, али и славне историје, показивао којим путем требамо ићи и како требамо живјети.

„После свог упокојења, постао је истински светионик и путовођа до дана данашњег. Тај светосавски пут и Лазарево косовско опредјељење, направило је од Срба народ, свету заједницу коју светост и свјетлост Светог Саве и данас окупља и сабира“, бесједио је др Драга Мастиловић.

Ударајући темеље СПЦ, Сава је утемељио не само духовну заједницу, већ и најзначајнију институцију српског народа на цјелокупном његовом простору.

„Та институција надживјела је средовјековну српску државу и сачувала српски народ кроз тамне вијекове историје, који су наступали. То је била и остала једина институција српског народа коју непријатељи никада нису успјели да униште, иако су је осам вјекова оспоравали, забрањивали и покушавали уништити“.

„Непрестано се, супростављајући силама неупоредиво јачим од себе Срби су се стално осипали, али су изнова обнављали и налазили свој пут и временом постајали вјерни чувари своје традиције и своје Цркве–духовног прибјежишта, које су, пречесто, једино и имали. То су биле вриједности које су главу нашег народа осам вјекова држале усправно“, нагласио је проф. др Мастиловић.

Указао је да сви непријатељи српског народа покушавају да убију Светог Саву у његовом народу.

„Ни Синан-паша није слутио да ће његов варварски чин имати супротан ефекат од оног који је желио да постигне, да ће се пламен који је спалио мошти Светог Саве претворити у живоносни огањ који ће горјети вјековима у души и свијести његовог народа. То је исти онај живоносни огањ који је гријао Чудотоворца Острошког и многе друге велике српске прегаоце, кроз дуге вјекове тегобне историје. Тај исти живоносни огањ гријао је и ону двојицу прегалаца слободара који, овдје, пар стотина метара од нас, и даље чувају вјечну стражу задужбини краља Николе, свједочећи и опомињући да су Црногорци и Херцеговци један јединствен народ, народ једне завјетне мисли и једног националног прегнућа“, казао је Мастиловић, нагласивши:

„Тај исти светосавски огањ, данас, у Црној Гори, грије оне који у молитвеним литијама, успламтјелих срца, у ове хладне дане, бране своје светиње. Како? Светосавски, носећи једино оружје које имају – вјеру као оклоп, крст као штит, а као мач – ријеч Божју“.

Нико после Синан-паше, сматра он, није доследније и истрајније убијао Светог Саву у нама, као што су то радиле комунистичке власти након II свјетског рата.

„Иако током 20. вијека српски народ није створио никакав национални програм, а нема га ни данас, већ се налази у стању, поприлично, дезинтегрисане и дезорјентисане националне свијести, ипак се измишљеним аргументом тзв. српске хегемоније и даље оправдава пројекат свођења Срба на простор и мјеру која моћнима одговара. Тај пројекат има дубоке историјске корјене, чије основе сежу у 19. вијек, а врхунац је доживио у II свјетском рату, у геноциду, у дјелимичном биолошком истребљењу српског народа на просторима, који су други обиљежили као простор гдје се Србима мора оспорити право на живот, а онима који преживе оспорити право на име, вјеру, Цркву, историју. То је, прије свега, простор западно од Дрине и јужно од Ибра и Лима“, казао је Матиловић.

Напоменуо је да је термин велика Србија створила аутроугарска управа у Босни и Херцеговини, први пут га и примијенивши.
„Од тог времена се користи, увијек, као згодно оправдање за погроме и истребљења која се, свако мало, предузимају против српског народа. Ми, нажалост, живимо вријеме када тај пројект траје у свом пуном обиму и очигледно треба да буде убрзано приведен крају, а да ли ће и бити зависи, у доброј мјери, од нас самих, од тога колико смо још, заиста, дјеца Светог Саве, колико је чврста наша вјера и воља да опстанемо на просторима, на којима су, вјековима, наши преци и у најтежим околностима опстајали, чувајући своја огњишта и Светосавље као филозофију живљења“, закључио је проф. др Драга Мастиловић.

У програму су учествовали: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, гуслар Васо Ђондовић, етно појац Даница Црногорчевић, КУД „Пива“.   

Предивно вече је завршено заједничким појањем Химне Светом Сави свих учесника и публике.

Академију су организовали: Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе. У оквиру свечаности, у холу Никшићког позоришта, уприличена је изложба, под називом „Црна Гора народ – језик – Црква“, коју је припремила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Izvor: https://www.eparhija.me

У Рожајском Центру за културу одржана је Светосавска академија

Сала Центра за културу у Рожајама била је тијесна за све који су хтјели да присуствују Светосавској академији коју су организовале Епархија будимљанско никшићка и Црквена општина Рожаје .

Главну бесједу одржао је епископ рашко призренски владика Теодосије.  Учесници културно умјетничког програма били су ученици Призренске богословије, рецитатор Матија Ђукић, Српски православни појци из Београда и Културно умјетничко друштво „Лим“ из Берана.

Домаћин је био рожајски парох Јереј Слободан Радојевић, а присутни су били предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, амбасадор Републике Србије Владимир Божовић и многи други.

Вечерашњу литију са иконама и црквеним барјацима предводи отац Гојко Перовић

Храм Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је био препун, а више од 20.000 хиљада вјерника са платоа Храма Христово Васкрсења кренуло је у молитвени ход.

Вечерашњу литију са иконама и црквеним барјацима предводи отац Гојко Перовић.

Отац Гојко Перовић је цијелој јавности у региону постао познат после емотивног и надахњујућег говора уочи молебана на Цетињу, у ком је апеловао на мир и братољубље.

Izvor: In4s.net

U crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg na Toploj i večeras je služen moleban nakon čega su vjernici i sveštenstvo krenuli u dugačkoj molebnoj litiji ka drugoj novskoj svetinji, crkvi Svetog Arhangela Mihaila na Belavisti. Sa narodom je i večeras bila Danijela Đurović, potpredsjednica Opštine Herceg Novi.

„Mi ludi Hrista radi, za nebesko carstvo, a oni pametni za ovozemaljsko prolazno carstvo, kazao je u besjedi protojerej Drago Pešikan.

-Ponosni smo što imamo ovakav narod, i ovo govorim iz srca, nema boljeg naroda od vas. Samo ostanite takvi, vi ste ispovjednici vjere prave. Bio je naš narod potonuo, sve su mu uzeli, ali kada je crkva u pitanju narod je pokazao da je pravi, božiji. Ovo je istorija crkve božije! Ovo se nije desilo od onog dana kada je Mojsije izveo narod iz ropstva.

Otac Pešikan je kazao da je ljubav koja se povratila prema Hristu ujedinila narod.

-Mi služimo Gospodu Bogu i ponosni smo a oni služe demonskoj sili koja pada pred božijom silom. Ostajte uporni i istrajni sa nama. Vi ste naš ujedinitelj. Ljubav koja se povratila prema Hristu ujedinila je sve nas i svi dišemo kao jedno. Svi smo narod božiji i to je najvažnije. Izdržite, jer mi se borimo postom i molitvom, ne silom. Možda vam se čini da je slabo ovako, ali litija uništava sve demonske sile. Molitvom, postom, jedinstvom u Hristu, rušimo njihove bezbožne namjere, kazao je Pešikan.

Javi se Bog u sili i slavi svojoj i sve nas pozva od najmanjeg do najvećeg da budemo učesnici i saučesnici ljubavi Hristove koja se neizmjerno izliva na sve ljude i narode, kazao je u besjedi pred crkvom Svetog Arhangela Mihaila protojerej stavrofor Radosav Laketa, paroh Orahovačko peraški.

-Poziva nas da kažemo glas svoj, mi to tako učinismo. To je samo sa neba glas jer ako mi budemo zaćutali, kamenje će ovo progovoriti. Pravda je Božija, a ona je iznad svega, je nepobjediva. Božiji putevi su istiniti i oni se nikad ne mogu i nikojom silom ni vražijom ni paklenom, pobijediti. Zato vi i mi svi skupa koji danas iskazujemo svoju ljubav prema crkvi, prema svetinji, prema onome što nije prolazno, prema onome što je Sveti Sava ostavio nama, 800 godina svetinje, oltar koji je iznad svih domova, a njegovo mjesto je u srcima našim, u domovima našim, ostaćemo i istrajati na tom putu braneći svetinje. Mi nismo došli ničije da otmemo, da razrušimo, pregazmi, samo smo došli kao ljudi kao sitniji i najmanji ljudi Božiji, da kažemo da su ovo naše svetinje da ćemo ih čuvati i paziti i da ćemo na tom putu istrajati, kazao je Laketa.

Kao kratka poštapalica za najavu sledeće litije poslužiće naslov epske pjesme „Početak bune na dahija“, kazao je jerej Špiro Živković.

-Stihove iz te pjesme parafrazirao je naš pjesnik Vito Nikolić i posvetio ih velikom glumcu Pavlu Vujisiću – „Drumovi će poželjet’ ludaka, a ludaka nigdje biti neće“. Gledajte simbolike Vitove parafraze! A ja, kao mali sveštenik, kažem „Drumovi će poželjeti silnika, a silnika nigdje biti neće!“, kazao je Živković.

U nedelju će biti organizovana litija iz svih djelova novske opštine. Moleban će na Ublima biti služen u nedelju u 11 sati, litija kreće u 12 sati. Pola sata kasnije litija kreće i sa Kruševica, potom i sa Mokrina, a dolazak na Kameno je predviđen u 15 sati. Zajednička litija potom kreće sa Poda u 15:30. U isto vrijeme krenuće litija iz Kamenara i svih mjesta duž hercegnovske rivjere. U 17:30 krenuće i litija sa Tople, a svi zajedno kreću ka Savini.

-Budite dostojanstveni i pjevamo crkvene pjesme i nosimo crkvene barjake,  da ne izazivamo nikoga jer mi nismo tu da ratujemo ni sakim, mi smo tu da se molimo Gospodu za spas duša naših i svetinja naših, kazao je jerej Živković.

Ljubimo jedni druge, da bi u ljubavi poznali Boga i sina i Svetoga duha, kazao je protojerej Živan Vukojević.

-Gospod je sa nama u litijama i hramovima, i svetinjama, u Bogu koji se brani istinom, pravdom i ljubavlju koju svjedoče ove litije i ovi krsti. Oni ne znaju šta će sa ovim litijama i krstima jer to su  znamenja pobjede i slave božije,  prisustva božijeg u svijetu, pobjede njegovog vaskrsenja i vaskrsenja naroda u Crnoj Gori, i Boki, i Hercegovini, i Srbiji i sa svih strana svijeta, istoka i  zapada, sjevera i juga,  jer je ustao vjerni svetosavski narod  na putu  koji vodi u život večni… Ovo su najveće hrišćanske smotre od kada je svijeta i vijeka, od kad je hrišćanske vjere slobodne. Nismo mi  nešto specijalni, mnogo bolji, drugačiji od drugih, ali jesmo vjerom utvrđeni, strpljenjem, nadanjem ali nadasve praštanjem. Kroz to praštanje i Bog nama prašta!, kazao je Vukojević. 

Izvor: http://radiohercegnovi.net