Месец: фебруар 2020.

Nakon Svete arhijerejske Liturgije u sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, Blaženjejši Mitropolit kijevski g. Onufrije je sa arhijerejima ulicama Podgorice predvodio Svetosimeonovsku litiju u kojoj je prema nekim procjenama učestvovalo oko 100 000 vjernika.

Na Nemanjinom gradu, gdje je rođen preodobni Simeon Mirotočivi, blagosiljan je slavski kolač.

Mitropolit Amfilohije je kazao da je manastir Svetog Simeona Mirotočivog na Nemanjinom gradu nikao iz njegovih moštiju i kolijevke.

„Kolijevka njegova je vaskrsla ovdje na Nemanjinom gradu i sve što se ovdje događa je u njegovom duhu. Tako je bilo kroz vjekove i tako će biti i u budućim vremenima”, poručio je Vladika

Besjedio je i umirovljeni Episkop zahumsko hercegovački g. Atanasije. On je, između ostalog, rekao da naš narod nije skorojevićki, da je “ovaj narod umirati svik’o”, jer vjeruje u vaskrsenje.

“Ovo danas, ovo jedinstvo nas sviju je dokaz vaskrsenja i ovoga naroda. Kad sam svjedočio u Američkom kongresu o stradanju na Kosovu i Metohiji dali su nam 12 minuta sa prevodom, a Rugovi 40. Takva je njihova pravda”, rekao je on.

Podsjetio je na riječi Jovana Dučića koji je govorio da smo mi narod sa dubokim duhovnim rezervama.

“Izdržaćemo. Božija pravda je nepobediva i na kraju će pobjediti. Neka Sveti budu sa nama, a mi sa Svetima. Krst nositi nama je suđeno”, poručio je umirovljeni Episkop zahumsko-hercegovački. Atanasije čestitajući praznik uz napomenu da imamo na nebu moćne zaštitnike.

Litija je potom prošla kroz centar Podgorice i vratila se pred saborni hram gdje je održana praznična duhovna akademija

Svetosimeonovsku besjedu je proiznio protojerej-stavrofor dr Darko R. Đogo, vanredni profesor PBF Svetog Vasilija Ostroškog Univerziteta u Istočnom Sarajevu, koji je kazao da se danas nalazimo na velikom mjestu jednog Zavjeta:

“Današnjica je opijena identitetima za koje se ljudi bore i zbog kojih se mrze. Ali identiteta ima raznih, čak u svakome od nas ima i može biti nekoliko osjećaja pripadanja: porodici, gradu, naciji, jeziku, državi, vjeri, Crkvi. Međutim, nijesu identiteti mjera čovjekova, nego Zavjet.”

To je Zavjet, kako je objasnio, da neće ostati nijedan kutak vaseljene neprosvjećen svjetlošću Hristovom, da neće ostati ni Stari Ras ni stara Rus bez plodova Duha Svetoga. To je uvijek, kako je rekao, jedan jedini, istovjetni Zavjet, nemanjićki, svetosavski i svetovladimirski.

Profesor dr Darko R. Đogo je kazao da je vječno samo ono što je sazidano na Hristu, Svetom Savi, Svetom Simeonu, Svetom Vladimiru Kijevskom i Svetim Antoniju i Teodosiju kijevo-pečerskim:

“Naše ko jesmo određeno je tim Zavjetom koji je dat na ovom mjestu i time šta su naši sveti preci učinili prihvatajući i šireći blagoslov Božiji, blagoslov Crkve. Tako je započeo naš zajednički put koji je mjera i Srbije i Republike Srpske i Crne Gore, i Rusije i Ukrajine i Bjelorusije, i Grčke i Rumunije, i svake zemlje i carstva. Mi smo danas srećni, jer smo zajedno u tom Zavjetu i sreći u kojoj nema razlike i razdvajanja.”

Po njegovim riječima napadi i progoni Crkve započeli su u Ukrajini 1992, prenijeli se 2020. u Crnu Goru, te je “naša borba za svetinje zapravo započela već tada, a možda i prije osam vijekova”.

“Molimo te Sveti Simeone Mirotočivi i Sveti Savo, dajte mir Vukanu i Stefanu, da se bratska zađevica ne pretvori u omrazu već u podsjetnik jačine bratske ljubavi. Molimo te Sveti kneže Vladimire, da ponovo budeš sa nama, da se sinovi tvoji ne svađaju, već ih saberi i učini da pobacaju u Dnjepar idole novca, vlasti, moći, politike, radi kojih se krv bratska proliva i djeca tvoja plaču. Neka Sveti Ras i Sveta Rus, Ribnica i Kijevo, budu svjedoci da je sila zavjeta, sila ljubavi, jača od omraze i uvrjeđenosti, podjele i posesivnosti.”

Protojerej-stavrofor dr Darko R. Đogo je poručio da je ono što se danas dešava u Crnoj Gori obnova Zavjeta koji nije samo svetosavski, već i svetovladimirski, svepravoslavni i da je ova sreća, susret u krsnim hodovima, susret vaseljenskih razmjera. Ono što univerzum čini vaseljenom, kako je istakao, jeste vaseljenska ljubav, naš Hristos Bog, življenje te ljubavi koja osvećuje i osmišljava sve stvoreno u vaseljeni:

“Upravo radi vaseljenske žrtve i vaseljenskog bogoslovlja Svetog Grigorija Bogoslova, mi volimo Crkvu kojoj je on jedno vrijeme služio. Radi vaseljenskih zlatnih usta Zlaousta, mi volimo Crkvu Carigrada. Ne postoje vaseljenska jurisdikcija, vaseljenska aroganicja, vaseljenska pretenzija – sve to je suprotno od istinske vaseljenskosti. Danas se u Kijevu i u Podgorici rađa ili, bolje rečeno, obnavlja vaseljenskost, koja nije nikakav administrativni već bogoslovski, ontološki pojam. U takvoj vaseljenskosti, jedina mjera vaseljenskosti jeste mjera Hristova, mjera ljubavi i služenja”, zaključio je protojerej-stavrofor dr Darko R. Đogo.

Izveden je i bogat kulturno-umjetnički program.

Након Свете литургије, у 11 часова, Митрополит Онуфрије ће предводити крсни ход до манастира на Немањином граду, мјеста рођења родоначелника светородне лозе Немањића

Блажењејши Митрополит г. Онуфрије служиће са Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и више архијереја Украјинске православне цркве Московске патријаршије и Српске православне цркве Свету архијерејску литургију у Саборном Храму Христовог Васкрсења, са почетком у 9 часова.

Након Свете литургије, у 11 часова, Митрополит Онуфрије ће предводити крсни ход до манастира на Немањином граду, мјеста рођења родоначелника светородне лозе Немањића.

Посјета Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, највећег свједока и исповједника јединства Цркве у данашњем Православљу, уједно је и подршка борби за одбрану светиња у Црној Гори.

Организовано су кренули и вјерници из Мурине, Плава, Андријевице, Рожаја, али и Мојковчани, Бјелопољци, грађани Колашина

Митрополија црногорско-приморска организује свечану прославу Светог Симеона Мироточивог у Подгорици а, како је саопштено, ове године Светосимеоновска литија има посебан значај, јер се одвија у атмосфери борбе Цркве за одбрану својих светиња и против безаконог Закона о слободи вјероисповести.

-Такође, овогодишња литија носи са собом немјерљиву радост. Дошао нам је највећи свједок и исповједник јединства Цркве у данашњем Православљу, Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Он је са четворицом својих епископа у посјету Црној Гори, и донио је благослов украјинских светиња, пружио подршку Цркви у Црној Гори у одбрани светиња, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

Митрополити Онуфрије ће предводити велику литију улицама главног града са почетком у 11 сати. Прије тога у Саборном Храму Христовог Васкрсења, служиће се Света архијерејска литургија, коју ће служити велики број архијереја Украјинске Православне Цркве московске Патријаршије и Српске Православне Цркве.

Након Свете литургије, кренуће крсни ход у славу Светог Симеона до манастира на Немањином граду, мјеста рођења овог нашег великог заштитника и родоначелника светородне лозе Немањића.

-Овом приликом, све црквене општине позивају и организују вјерни народ да узме учешће у овом историјском догађају, саопштено је из Митрополије.

Izvor: In4s.net

U organizaciji Eparhije budimljansko- nikšićke i Crkvene opštine u beranskom Domu kulture u čast i slavu Svetog Simeona Mirotočivog održana je svečana akademija. Blagosloveći skup episkop budimljansko-nikšićki Joanikije naglasio je da je Stefan Nemanja, kasnije Simeon Mirotočivi, bio državnik, vojskovođa, ktitor, studenički i svetogorski podvižnik, Božji čovjek i svetitelj, vođa i objedinitelj svog naroda i srpskih zemalja.

– Bio je takav Božji ugodnik, koji je stvorio državu i svoj narod priveo Hristu. Posle upokojenja, ostao je prisutan u svom narodu, a vođ svog naroda nije bio samo za života, nego i posle upokojenja, kada se objavio kao svetitelj, ubrzo posle njegove blažene končine. Izmiritelj nad njegovim moštima je Sveti Sava. On je izmirio braću Stefana i Vukana. To izmirenje je značilo mnogo za napredak našeg naroda. Uvijek nam je potrebno izmirenje i danas nam je potrebno – kazao je vladika Joanikije.
Istakao je da je Simeonovo opredjeljenje za pravoslavlje, doprinjelo da se srpski narod okrene ka istoku, ka Carigradu i Jerusalimu, da, kako je naveo, nasloni na to veliko judeohrišćansko jelinsko nasleđe. Naglasio je da je to rezultiralo stvaranjem jedne blistave kulture u okviru šire kulture pravoslavnih slovenskih i grčkih naroda.

– Mi, ovdje, imamo poseban razlog da proslavljamo ovaj praznik. Cio srpski narod ga slavi, u svakom kraju ima nešto posebno, a mi ovdje, u postojbini Nemanjića, podižemo hram Svetom Simeonu Mirotočivom, prvi hram njemu posvećen u Limskoj dolini i, možda, do sada, najveći hram posvećen ovom Božjem ugodniku. Na takav način slijedimo Svetog Simeona kao ktitora, a da bismo ga slijedili kao ktitora moramo da se ugledamo na njega, na njegovu vjeru, njegovu revnost, njegovu odanost, njegovu bogočežnjivost i, posebno, na njegovu istrajnost u vjeri, u dobrim djelima – kazao je vladika Joanikije.

Svečanu besjedu održao je arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganac u Eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko-metohijskoj, rekavši da litije u Crnoj gori otvaraju jedno novo istorijsko razdoblje pravoslavnog naroda.

– U ove dane, posebno, najviše nas nadahnjuje i veliku nam utehu pruža ono što vidimo da se dešava u Crnoj Gori, u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Vidimo da nastupa neko novo vreme, kao da vreme i prostor kakav poznajemo prestaje da postoji, i kao da se, za sve one koji razumeju jezik kojim govori Njegoš, otvara jedno novo istorijsko poglavlje. Da zablagodarimo Bogu što možemo, makar, malo da učestvujemo u toj nebeskoj radosti, kojom je Bog blagoslovio Crnu Goru u ove dane – istako je Ilarion.

U programu, kog je vodio Vasko Dragović, učestvovali su: Dragana Popović na violini uz klavirsku pratnju Natalije Djačenko, zatim Dječji hor „Mladenci”, vokalne solistkinje Jelena Ristić i Anja Boričić, Ckveni hor „Svete mati Anastasije“, solo pjevač Anđela Brajović, narodni guslar Mileta Pantović i Pjevački sastav „Car Dušan Silni”.

---

Litije prerasle u svečanosti
Vladika Joanikije se osvrnuo i na litije koje se dešavaju širom Crne Gore, rekavši da su one preduzete da bismo se oduprli jednoj velikoj nepravdi. Ustvrdio je da su se te litije kasnije pretvorile u prave svečanosti.
– Koliko je radosti u tim litijama, to tumačimo na taj način što vjerujemo i osjećamo, da su i anđeli Božji sa svojim narodom, koji se bori za svoju vjeru i da ga predvode svetitelji Božji, a među njima Sveti Simeon, koji je prisutan u našem rodu do danas i biće prisutan kao vožd i učitelj srpskog roda i u buduće vjekove, kao što je bio i do sada i još više, ako Bog da – poručio je episkop Joanikije.

Izvor: Dan.co.me

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије посјетио је данас Цетињски манастир и поклонио се десниц Светог Јована Крститеља, честици Часнога крста Господњега и Светом Петру Цетињском Чудотворцу.

Након свечане доксологије, Митрополит Амфилохије је казао да га много радује што је Блажењејши Митрополит Онуфрије дошао у Цетињски манастир.

“Није први Митрополит кијевски који је овдје дошао – 1925. године, када је било освећење цркве Светога Петра Цетињскога на Ловћену, задужбине Петра Другог Ловћенског Тајновидца, са нашим тадашњим Митрополитом Гаврилом Дожићем и Патријархом и са краљем ондашње Југославије Александром, био је и Митрополит Антоније Храповицки”, подсјетио је Владика Амфилохије.

Рекао је да је посебан благослов да сада поново имамо Митрополита кијевског и све Украјине, Кијева Светога Владимира, који је духовно средиште не само данашњег украјинског народа него свих сјеверних словенских народа, а и наше духовно средиште.

“У Кијево-печерској лаври је замонашен Цетињанин Свети Симеон Дајбабски. Тамо се научио духовном животу и послије се прославио као велики духовник у нашој Цркви и сада канонизован од наше помјесне Цркве”, казао је Владика.

Поздрављајући Блажењејшег Митрополита Онуфрија, он је подсјетио да се у цетињском манастиру налазе велике светиње.

Подсјетио је такође на историјски вход деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног крста Господњега и иконе Богородице Филеримос до Цетињског манастира.

Митрополит Амфилохије је Митрополиту Онуфрију, поводом његове посјете, додијелио Злазни лик Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца “за исповједничко свједочење јединства православља на Трону кијевских мирополита”.

Такође је драгом госту подарио копију иконе Богородице Филеримос.

Копију ове иконе добили су на дар и архијереји из пратње Митрополита Онуфрија: Митрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент, као и Епископ баришевски Виктор.

Заблогодаривши своме домаћину, Његово Блаженство Митрополит Кијева и све Украјине господин Онуфрије је уваженом Високопреосвећеном владици Амфилохију уручио на дар патерице, истичући да су ових дана током боравка у Црној Гори свједоци хришћанске љубави и да се прикључују  духовном животу свете Митрополије црногорско-приморске:

“Желимо да Вам принесемо наш скромни дар, патерице, који симболизује духовну силу коју Бог даје архијереју, са жељом да Вас Господ напуни њеним обиљем. Чувајте је у вашем смиреном срцу и души. Ми желимо да Вам Господ још дода своје милости и да умножи благодат с којом Ви достојно савршавате ваше архијерејско служење и да Вам Господ да да побиједите сва искушења са којима се данас сусреће ваша света Митрополија и сва пуноћа Српске православне цркве”, рекао је Митрополит Онуфрије.

Izvor: https://svetigora.com