Месец: септембар 2020.

Na Fakultetu za menadžment Herceg Novi danas je počela Letnja škola – Održivi razvoj u turizmu, koja se odvija u partnerstvu sa lokalnom Turističkom organizacijom, Avanturističkim parkom “Vrbanj” i NVO “Sinergija”, a uz podršku Ministarstva nauke Crne Gore.

Polaznicima Ljetnje škole obratila se dekan doc. dr Irena Petrušić, koja je predstavila sadržajan program za narednih sedam dana i osnovnu ideju, dok je edukativni skup otvorila potpredsjednica Opštine Herceg Novi Danijela Đurović.

Prema njenim riječima, Herceg Novi ima sreću da upravo rukovodstvo i nastavni kadar Fakulteta za menadžment preduzima korake sa ciljem podizanja svijesti o kvalitetnom i održivom razvoju turizma, očuvanju i valorizaciji prirodnih potencijala, marketinškim inovacijama, ali i o mogućnostima i dilemama koje nas u perspektivi očekuju.

-Nesumnjivo, kao država, grad, društvena zajednica, za ostvarenje ovih ciljeva oslonac moramo tražiti u onima koji edukuju sadašnje i buduće generacije. Zadovoljenje potreba sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje zadovoljenja potreba budućih generacija važan je globalni cilj. Najveći izazov za čovječanstvo, a samim tim i naše društvo, je obezbjeđenje zdravog rasta bez degradacije i uništavanja prirodnih resursa i bez zagađenja životne sredine, kako bismo narednim generacijama obezbijedili budućnost stabilnosti i prosperiteta, poručila je Đurović prilikom otvaranja.

➡️ Nakon uvodnih riječi, polaznici su danas pratili predavanja na temu prostornog planiranja u funkciji održivog razvoja, o čemu su govorili Slađana Lazarević iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i prodekan za nastavu doc. dr Nikša Grgurević.

➡️ O marketinškim aspektima u ruralnom razvoju će tokom sjutrašnjeg dana govoriti prof. dr Dragan Klarić, dok će doc. dr Bojana Ostojić održati radionicu na temu “predstavljanje ruralnih naselja u Crnoj Gori kroz internet marketing”, nakon čega će uslijediti i posjeta Avanturističkom parku “Vrbanj”, kao uspješnom primjeru održivog turizma.

➡️ Trećeg dana škole će predstavnici Turističke organizacije Herceg Novi govoriti o faktorima atraktivnosti turističkih destinacija u funkciji konkurentnosti, nakon čega će biti održano predavanje koje će se odnositi na 3D štampu i mogućnosti koje pruža, a polaznici će imati priliku i da koriste pomenutu tehnologiju.

➡️ Ljetnja škola biće prilika i da se polaznici bliže upoznaju sa vrstama održivih materijala koji se koristi prilikom izgradnje turističkih objekata. Doc. dr Jovana Jovanović će održati predavanje o primjeni novih građevinskih materijala u funkciji povećanja energetske efikasnosti turističkih objekata. Dr Kosara Kujundžić, dipl.inž.arh. će takođe govoriti o praktično primjenjljivoj metodologiji u sektoru turizma kojom se teži ostvarivanju ciljeva agende 2030. te održati „Lego serious play“ metod radionicu gdje će se timskim radom kroz igru istraživati mogućnosti i potencijali razvoja održivog turizma u Crnoj Gori.

➡️ O alternativnim izvorima energije kao značajnom faktoru održivog razvoja će govoriti prof. dr Đorđe Jovanović, dok će o praktičnoj primjeni solarne energije govoriti Antonije Pušić (Rambo Amadeus), koji je uz podršku UNDP projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma“ obnovio brod star čitav vijek i pretvorio ga u solarni jedrenjak – jedrilicu na solarni pogon koju pokreće isključivo energija sunca.

➡️ U programu Ljetnje škole je i predavanje na temu “zelenog turizma”, odnosno “zelene ekonomije” u kojoj su vitalne veze između ekonomije, društva i životne sredine uzete u obzir, koja utiče na transformaciju proizvodnih procesa i modela potrošnje, doprinosi smanjenju otpada i zagađenja, utiče na efikasno korištenje resursa, materijala i energije, stvara pristojne mogućnosti za zapošljavanje, smanjuje nivo siromaštva i poboljšava jednakost u raspodjeli dohotka. O ovim temama će govoriti ekološka aktivistkinja Milica Boca.

➡️ O preduzetničkim modelima u funkciji održivog turizma predavanje će održati prof. dr Vasilije Kostić, dok će kao primjer iz prakse i radionicu održati mr Bojana Otašević, vlasnica i direktorica kompanije “Mille Baci”, koja se bavi proizvodnjom domaćeg crnogorskog sladoleda.

➡️ Sedmi dan ljetnje škole posvećen je upravljanju kulturnom baštinom i održivom turizmu. NVO Sinergija je nevladina organizacija iz Herceg Novog, čiji je osnovni cilj prepoznavanje i revitalizacija lokalnih javnih prostora i kulturne baštine, i stavljanje istih u upotrebu kroz različite projekte, kao što je na primjer revitalizacija i aktivacija tvrdjave Španjola kroz umjetnost kao i njena buduća obnova. Polaznicima će se obratiti predstavnik navedene organizacije Vuk Čvoro.

Po završetku Ljetnje škole, polaznicima će biti dodijeljeni sertifikati, uz proglašenje onih koji su se pokazali kao najkreativniji na radionicama.

Забринута лица која, наводно драматично страхују за наше здравље мјесецима, из Министарства, Института за јавно здравље, и НКТ -а су већ оштетила пандемијски буџет за милионе, а чини се да то намјеравају и у будуће

Укупан број активних случајева КОВИД19 у Црној Гори тренутно износи 2.085. Од почетка године укупан број регистрованих случајева инфекције новим коронавирусом је 6.712.

Досадашњи просјек потрошње на дневном нивоу је 450 ПЦР тестова, чија јединична цијена износи око 30 евра. Дакле, на мјесечном нивоу неопходно је обезбиједити 13 500 тестова, укупне вриједности 405 000 евра“, стоји у информацији Министарства здравља.

Наш портал је у сазнању да, према поузданим и конкретним понудама из Кине (одакле су и тестови које тренутно користи Институт) ПЦР тестови са пратећим реагенсима се на слободном тржишту могу купити по цијени између 7 и 12 долара.

Ти тестови у потпуности задовољавају све стандарде и сертификате Европских и Америчких института (ФДА и сл.)
Такође су компатибилни са опремом коју посједује Институт за јавно здравље.

Према информацијама које посједујемо, досадашњи добављач који снадбијева наш Инситут за Јавно здравље ПЦР тестовима је кинеска компаније „SANSURE“.

Како је понуда поменуте компаније из Кине транспарентна, лако смо дошли до информације да је јединична цијена ПЦР теста са неопходним реагенсима износи мање од 12 долара по тесту.

Зато се намеће логично питање – на који начин и коме Институт плаћа разлику до 30 евра?

Да не говоримо о могућности набавке и од других кредибилних и међународно сертификованих произвођача гдје би једнако квалитетне тестове могли куповати по дупло нижим цијенама од поменутих 12 долара по једном тесту.

Дакле, лако је израчунати да према математици иза које стоји Министарство здравља око 250.000 евра износи мјесечна разлика овакве нечасне набавке.

Забринута лица која, наводно драматично страхују за наше здравље мјесецима, из Министарства, Института за јавно здравље, и НКТ -а су већ оштетила „пандемијски“ буџет за милионе, а чини се да то намјеравају и у будуће.
Профитерство и са респираторима

Слична ствар се дешавала и приликом набавке респиратора.

Наиме, НКТ и ИЗЈ су из буџета издвајали 18.872, односно 19.728 евра за респираторе које су набаљали од фирме „Глосариј“ која већ годинама зарађује на „муци“ грађанан Црне Горе, продајући љекове по цијени која је неколико пута већа од цијене љекова у окружењу.

Са друге стране, Хајриз Хачко Брчвак, који је у више наврата, слао помоћ Црној Гори, објавио је фактуру за купљена медицинска средства у висини од 180.000 долара. На фактури се јасно види да респиратори коштају 4.700, односно 5.000 долара.

Прве респираторе Брчвак је платио својим новцем и поклонио Црној Гори, док је друге Влада платила нашим новцем компанији Глосариј, која нам је, како су сами рекли, респираторе продала без марже по четири пута већој цијени.

Пословање, као и основање Националног координационог тијела од самог старта пратиле се бројне контраверзе, што су критиковали не само грађани, већ и политички субјекти, НВО организације као и бројни љекари.

Последњи у низу скандала који се везује за НКТ-а, десио се на тзв. „патриотском скупу“ присталица ДПС-а у Подгорици, на којем су присуствовали бројни чланови тог тијела, Предраг Бошковић, Иван Вуковић, упрскос мјери забране окупљања више од 100 људи на отвореном. Такође, први човјек НКТ-а Милутин Симовић на свом званичном Фејсбук профилу преносио је уживо прославу са трга, да би након пар дана објаснио да је то заправио „грешком преносио админ његове ФБ странице“.
Подсјетимо, ни први човјек ИЗЈ Бобан Мугоша није осудио своје колеге због присуства на скупу, али је зато запријетио грађанима да је сценарио „lokdauna“ сасвим извјестан уколико се настави тренд раста броја обољелих.
Љекари траже оставке чланова НКТ-а

Присуством и ливе укључењем са митинга предсједника Националног координационог тијела за заразне болести (НКТ) Милутина Симовића, министра одбране Предрага Бошковића и других чланова НКТ ово, ионако, противуставно тијело потпуно је изгубило и оно мало кредибилитета и саму сврху постојања, саопштио је Вук Кадић, специјалиста радиологије, и члан експертског тима Здравка Кривокапића, носиоца листе коалиције „За будућност Црне Горе“.

Истог става је и кандидат за посланика с листе коалиције „За будућност Црне Горе“, љекар Владимир Добричанин, који је казао да је Клинички центар Црне Горе постао штаб одлазећег ДПС-а.

Он је навео да је Национално координационо тијело за заразне болести (НКТ) показало своје право лице – да им је „ДПС важнији од ваших професија и живота и мира наших пацијената“.

Члан Кризног медицинског штаба, доктор Немања Радојевић поднио је оставку на чланство у том штабу, а исто то је урадио и шеф Кризног медицинског штаба др Ранко Лазовић. Међутим, Симовић и Мугоша за сада не намјеравају да напуштају НКТ, односно ИЗЈ.

Izvor: ИН4С

„Gubitak djeteta je najteži trenutak u životu čovjeka. Presuda Suda iz Kotora otvorila nam je novu ranu“, rekao je otac pokojne Maje, Isailo Šljivančanin

Presuda sedamnaestogodišnjem M. S. optuženom za pomorsku nesreću u kojoj je stradala Žabljačanka Maja Šljivančanin (31) danas je okupila njene sugrađane, koji su sa protesta poručili pravosudnim vlastima da se uključe u taj slučaj.

Član organizacionog odbora protestnog okupljanja, Živko Taušanović, kazao je da takva presuda svima, a najviše porodici, nanosi još veću bol:

„Jer sramnom presudom 120 sati društveno korisnog rada Majin život vrijedi toliko. Znam da ste razočarani u sudstvo koje treba da bude pravično i nepristrasno, a izgleda da je korumpirano. Mladi život je ugašen nečijom bahatošću, nekog koji ima tatu punog para pa je na osnovu toga stekao pravo da može da radi šta hoće. Javno pozivamo predsjednicu Vrhovnog suda, ministra pravde i Sudski savjet da se uključe u ovaj slučaj. Ovakva presuda mora se ukinuti jer predstavlja stamotu za pravosuđe ove zemlje.“

Otac pokojne Maje, Isailo Šljivančanin rekao je da je za porodicu olakšanje spoznaja da se toliko ljudi okupilo kako bi ukazalo na tu nepravdu.

„Gubitak djeteta je najteži trenutak u životu čovjeka. Presuda Suda iz Kotora otvorila nam je novu ranu. Sa tugom smo navikli da živimo ali sa nepravdom teško da možemo“, rekao je on.

Dodao je da je teško pokazati smirenost za nešto što se kosi sa zdravim razumom.

„Nekoliko dana prinudnog rada u zamjenu za Majin život čini nas ne samo tužnim, nego i poniženim. Smrt jeste nepravedna, ali ne može i život. Valja nam sada voditi dvije bitke. Jednu protiv tuge, a drugu protiv nepravde koja nam je nanijeta. Ovakva presuda postaje problem društva u cjelini. Za djelo kažnjivo sa pet godina zatvora izreći kaznu od 120 sati društveno korisnog rada, pravni je i svaki drugi apsurd. Zato smo se danas okupili, da poručimo da pravo ne smije da zaobiđe pravdu“, kazao je on.

Šljivančanin je pozvao nadležne da preispitaju presudu i donesu odluku koja bi, makar malo, ublažila tugu, a građanima pokazala da mogu vjerovati institucijama sistema.

„Ovakva presuda ružna je poruka mladima. Onaj ko krši zakon uživa punu podršku pravosuđa ako roditelj za njega može da kao jemstvo plati nama nezamislivu svotu novca i tako stvori uslove da svog mezimca spasi barem minimalne kazne. Šalje poruku da je žrtva kriva samo zato što mu se našla na putu. Poruka je da oni, zbog nekakvog statusa porodice, a nemaju 18 nego 17 godina i deset mjeseci, ne podliježu odgovornosti“, rekao je Šljivančanin.

Pitao je zašto ćuti Uprava policije, čiji je Maja bila dugogodišnji radnik, uz pretpostavku da je možda njihov službenik iz Plovne jedinice dozvolio bahatost.

Predsjednik Opštine Žabljak, Veselin Vukićević, rekao je da se slaže sa takvim dijeljenjem pravde i da ta presuda mora biti opozvana.

„Predstavnici pravosudnih organa, koji će u daljem postupku cijeniti opravdnost ovakve presude, želim da podsjetim da pažljivo pristupaju ovoj nepravdi i dokažu nama koji vjerujemo u institucije prava i pravde u Crnoj Gori, da nijesmo u zabludi“, kazao je Vukićević.

Na mirnom protestnom okupljanju govorili su Milanko Ćetković, koji se prisutnima obratio ispred odbornika u Skupštini opštine (SO) Žabljak i Radoman Španjević ispred Majinih školskih drugova.

U Budvi je juče u organizaciji članova „Pokreta 22. novembar”, takođe održan protest zbog, kako su naveli, neprihvatljive presude u slučaju smrti Šljivančanin.

Beograđanin M.S. osuđen je na 120 sati društveno-korisnog ili humanitarnog rada i pojačan nadzor organa starateljstva.

Zbog izazivanja pomorske nesreće 11. jula u budvanskom akvatorijumu, suđeno mu je pred sutkinjom Osnovnog suda u Kotoru Momirkom Tešić.

Nakon izricanja presude pravni zastupnik oštećene porodice Šljivančanin i oštećenog Stanišića, advokat Milovan Milošević, kazao je da obavezan društveno-koristan rad i pojačan nadzor od strane organa starateljstva nije kazna koja je adekvatna ni izvršenom krivičnom djelu ni posljedici tog krivičnog djela, smrti tridesetjednogodišnjakinje.

Nakon oštrih reakcija javnosti iz kotorskog Osnovnog suda objasnili su da nije bilo uslova da maloljetnika strože kazne, jer se kaje i nije samo on kriv za nesreću u kojoj je stradala Šljivančanin.

Sedamnaestogodišnjak je uhapšen 11. jula u Budvi, kada je i saopšteno da je skrivio nesreću između Školjića i plaže Mogren, na otvorenom moru. Navodno, jahta kojom je upravljao prešla je preko barke na kojoj su bili Šljivančanin i Stanišić i prepolovila je. Dva dana kasnije određen mu je pritvor, nakon što je u kotorskom Osnovnom sudu saslušan u prisustvu branioca.

Tačno 30 dana nakon nesreće prihvaćeno je jemstvo koje je ponudila maloljetnikova porodica i on je pušten iz Istražnog zatvora. Njegov otac je nekretninama vrijednim nešto više od 330.000 eura garantovao da će M. S. biti dostupan pravosudnim organima.

Izvor: https://www.vijesti.me/

Od Vlade zahtijevaju da u istom roku raskine koncesione ugovore za mHE u Kraljskim Barama. Labović je kazao da su mještani, potpisujući peticiju, “potpisali i zakletvu” i da nema para kojim njihove vodotoke neko može da kupi

Sa novog protestnog okupljanja pored korita Čestogaza, mještani kolašinskog sela Kraljske Bare, ponovili su da neće dozvoliti nastavak gradnje malih hidroelektrana (mHE) na toj i rječicama Ljubaštica i Crnja. Na tim vodotocima koncesiju za gradnju mHE dobila je firma “Dekar” Momčila Miranovića.

Mještani, kao i ranijih sedmica, zahijevaju ponišenje svih koncesionih ugovora, dozvola i vraćanje vodotoka u provobitno stanje. Traže i ukalnjanje građevinskih mašina i cijevi. Ovog puta rok za ispunjenje njihovih zahtjeva, kako je kazao predsjednik Mjesne zajednice (MZ) Milovan Labović, ograničili su na 15 dana.

“Džentlmenski, iako to nije zaslužio, nudimo koncesionaru da u roku od 15 dana vrati korito Čestogaza u provobitno stanje, da ukloni mašine i cijevi … Ako ne, ustaćemo sa tužbom protiv njega i države, pa ćemo da vidimo ko će šta morati da plati”, rekao je Labović.

Od Vlade zahtijevaju da u istom roku raskine koncesione ugovore za mHE u Kraljskim Barama. Labović je kazao da su mještani, potpisujući peticiju, “potpisali i zakletvu” i da nema para kojim njihove vodotoke neko može da kupi.

“Po cijenu života ne damo ovu vodu. Ima indicija da će ovaj čovjek (koncesionar) da dođe sa obezbeđenjem, kao u Budvi što su radili. Poručujemo mu da to ne radi, a vama koji ste došli da nas podržite poručujemo da se ne plašite, sa nama nema pregovora, nećemo izdati“ , tvrdi predsjednik MZ. 1 / 12 Foto: Dragana Šćepanović

„Samo 2,5 odsto da su dali ovoj mjesnoj zajednici, mogli smo da vratimo mlade ljude ovdje da žive, a taj novac mogao je da se uloži da oživi 40 crnogorskih sela, a ne da se iseljavaju odavde“, rekao je Labović.

Vladimir Novović je, u ime meštana Kraljskih Bara, tražio da nadležne službe odgovore na njihove zahtjeve.

„Od Ministarstva ekonomije da raskinu ugovore o koncesijama za rijeke Crnja, Ljubaštica i Čestogaz. Od Ministarstva javne uprave – da objasne zašto nije dostupna elektronska peticija. Od inspekcija koje dolaze da nam se najave…”- reko je on.

Najstariji mještanin na skupu, osamdesetsedmogodišnji Svetozar Martinović kazao je da je ovo što radi koncesionar udruženi zločin protiv prirode i čovečanstva.

„I suprotan je odlukama Ujedinjenih nacija kojima je Tara stavljena pod zaštitu i nazvana“ Suzom Evrope“… I odlukama Vlade koja je Komove proglasila Regionalnim parkom prirode. Ima li u tim odlukama izgradnje hidroelektrana? „, pitao je on.

Mještanka Darka Martinović govorila je o važnosti Ljubaštice, Crnje Crnog potoka i Čestogaza za mještane.

Pored mještana, meštana, na protestu su, između ostalih, bili aktivisti iz „Ne damo rijeke Plava“, Koalicije za održvi razvoj (KOR), funkcioneri Građanskog pokreta URA…

“ Prva pobjeda je bila kada ste odlučili da se borite, druga kada ste zaustavili radove, a treća će biti kada odnesu ove cijevi i kada nova Vlada od kojih su neki danas ovdje, odluči da pametnije ulaže u Kolašin…Dok god budete ovdje ni kap neće otići odavDe „, kazao je mještanima građanski aktivista Demir Hodžić.

Poručio je svim političarima da je trebalo da su danas u Kraljskim Barama “jer su plaćeni novcem građana”.

„Mi smo ničim izazvani napadnuti, u korist jednog čovjeka zajednice nam nestaju ispred očiju… Moramo građanskim jedinstvom da pokažemo da nova vlast mora zaustaviti ekocide koji se dešavaju svuda u Murinu, ovdje…“, kazao je okupljenima ispred NVO “ Ne damo rijeke” Rašit Marković.

Zoran Mikić u ime koalicije “Crno na bijelo” rekao je da će nova vlast “raskinuti sve štetne ugovore iako su svjesni da će tu biti šteta za državu”. Tu šetu, objasnio je on, “nadoknadiće oduzimanjem nelegalno stečene imovine onima koji su zaključili štetne ugovore, nakon što ih privedu pred lice pravde…”

“Hrabri građani Kolašina, Bara i Crne Gore, politika je prolazna, država ostaje, rijeka ostaje, planina ostaje… Čast i privilegija mi je da pred vama pričam, građani su 30. avgusta shvatili da njihov glas vrijedi i novu će vlast mijenjati ako ne bude valjala. Ovo nisu investitori, već uzurpatori, pljačkaši,otimači, to je interesna grupa koja otima novac svih građana“,rekao je Mikić.

Izvor: https://www.vijesti.me