Он је, како је саопштено из Министарства, казао да је у питању приједлог буџета добрих домаћина, а не расипника.
Влада очекује да скупштинска већина што прије усвоји Приједлог закона о буџету за ову годину, јер је он санациони, фискално одговоран, праведан и социјалног карактера, саопштио је министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић, јавља Мина бизнис.
-Рекао сам да је буџет најбољи у историји, јер је остварен максимум у односу на јавашлук који нас је дочекао, дугогодишњу интересну економију за богаћење једног слоја друштва и највећи пад бруто домаћег производа (БДП) у Европи од преко 15 одсто- рекао је Спајић.
Он је, како је саопштено из Министарства, казао да је у питању приједлог буџета добрих домаћина, а не расипника.
-Ово је буџет који не доноси повластице изабранима. Очували смо плате, пензије и социјална давања, уз повећана издвајања. Нијесу нам били приоритет станови за привилеговане и државни кредити по специјалним/багателним условима- додао је Спајић.
Он је додао да су за вријеме владавине Демократске партије социјалиста (ДПС) и партнера, повлашћене услове могли само да сањају најугроженији грађани, здравствени и просвјетни радници, млади брачни парови или радници угашене индустрије.
Спајић је поручио да је ово година опоравка, оцијенивши да су реформе пут правог и сигурног оздрављења финансија и економије државе.
Он је саопштио да Влада терет кризе није превалила на грађане, јер се није опредијелила за повећање пореза на додату вриједност (ПДВ) или оптерећења на рад која су, како је рекао, захваљујући бившој власти највећа у региону и шире.
Спајић је најавио да ће Влада са социјалним партнерима покушати да нађе оптимално рјешење за тај проблем.
-Имали смо највећи пад економије у Европи у прошлој години и нијесмо одлучили да повећањем ПДВ-а изазовемо ланчани раст цијена, уведемо кризни порез, замрзнемо пензије или наметнемо таксе ‘еуро по еуро’, којима су се узимали милиони ЕУР од грађана. Ништа од тога нисмо урадили, већ смо раскрстили са претходном праксом када је најлакше било ‘борити’ се преко џепа грађана за финансијску консолидацију- поручио је Спајић.
Он је саопштио да је ПДВ на јаја смањен са 21 одсто на седам одсто и тиме је придружен основним производима за исхрану, међу којима су хљеб, брашно, млијеко и млијечни производи, маст и уље.
-Што се тиче политике државе, она није утицала на раст цијена било којег од тих производа. Напротив, почели смо да ширимо листу производа са нижом стопом ПДВ-а од седам одсто, управо да бисмо помогли да заштитимо грађане од раста цијена-објаснио је Спајић.
Он је навео да је након највеће рецесије предложено само дјелимично мијењање акцизне политике како би била усклађена са европским правилима, и то само за производе који би могли негативно утицати на здравље становништва.
-Све то да бисмо појачали издвајања за здравство у пандемији гдје Влада биљежи успјешне резултате, уз одличну организацију и темпо вакцинације страновништва- рекао је Спајић.
Приједлог буџета је, без гласова против, прошао на матичном скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет, а два мјесеца је у парламенту.
Спајић је оцијенио да први пут постоји детаљна структура и пуна примјена програмског буџета, који ће повећати транспарентност цијелог система јавних финансија.
Дефицит буџета у овој години пројектован је на 139,1 милиона ЕУР или три одсто БДП-а, а у прошлој је био 10,3 одсто, односно преко 425 милиона ЕУР.
-Предложеним мјерама буџета се постиже значајно фискално прилагођавање и тежићемо да достигнемо тај циљ- поручио је Спајић.
Он је додао да се од опустошених јавних финансија и државе на ивици банкрота дошло, у рекордном року, до одрживих јавних финансија.
-Остварили смо значајне уштеде од преко 150 милиона ЕУР, уз смањење непотребних трошкова, али уз очување плата, благо увећање пензија усљед редовног законског усклађивања и већа издвајања социјалних давања- поручио је Спајић.
Повећана су средства за финансирање здравственог система и масовну вакцинацију становништва од коронавируса.
-Знамо гдје морамо више – код повећања плата биће међу првима здравствени радници, којима је недавно исплаћен стимуланс од по 250 ЕУР, као захвалност грађана за све што чине у борби са овом пошасти- саопштио је Спајић.
Он је подсјетио да је за само неколико мјесеци рада Владе обезбијеђено повећање минималне зараде са 222 на 250 ЕУР или скоро 13 одсто, чиме се утиче на раст просјечне плате, а као посљедица стварају се услови за повећање социјалних и других давања усљед законских усклађивања.
-Са социјалним партнерима тражимо рјешење и за растерећење привреде због раста минималне зараде. Створили смо услове за увођење додатка од по 30 ЕУР за дјецу у предшколском узрасту, бесплатне уџбенике за све основце, повећање старачке накнаде на 70 одсто минималне пензије, а обезбиједили смо оснивачки капитал и набавку авиона за новог црногорског авио амбасадора – Аир Монтенегро-прецизирао је Спајић.
Он је подсјетио да је Влада већ имала два пакета мјера подршке привреди, кроз које је снажно подстакла запошљавање.
Спајић је указао и на значај субвенција за зараде са проширеном листом привредних дјелатности.
-У субвенцијама смо били издашнији, примјера ради, од Грчке, иако смо у далеко сиромашнијој позицији- додао је Спајић.
Увођење маркирања минералних уља и њихових деривата је још једна од мјера Владе за сузбијање нелегалног промета, бољи квалитет деривата на тржишту и повећање буџетских прихода.
-За маркирање ће се користити најсавременије нано-технологије. Спријечићемо да се у промету нађе гориво које није маркирано на прописан начин. Поред повећања прихода буџета, директне користи ће имати и власници моторних возила, јер ће имати гориво искључиво прописаног квалитета-тврди Спајић.
Од предузећа у државном већинском власништву и зависним компанијама тражено је да нето добит од претходне године буде уплаћена у буџет Црне Горе у складу са власничким удјелом државе.
Спајић је додао да је већи капитални буџет, из којег највише иде за ауто-пут, али да ће се њиме бити задовољно тек у наредном буџету и у годинама које слиједе.
-Сада морамо плаћати наслијеђене, уговорене обавезе за пројекте који не доносе равномјеран развој у држави. Сагласан сам да треба више новца за одређене општине. То ће обезбиједити ова Влада, али тако да капитални буџет буде равномјерно распоређен. Нећемо дозволити да се исти пројекти годинама пролонгирају без завршетка, а да се новац грађана издваја сваке година за те намјене, док се у стварности ништа не дешава- упозорио је Спајић.
Он је подсјетио да је емисијом црногорских обвезница на међународном тржишту капитала у децембру прошле године обезбијеђена стабилност јавних финансија и омогућено да држава буде редован платиша свих финансијских обавеза.
Спајић је додао да се већ успио смањити дуг, а планирано је да се постепено смањује до нивоа од 70,6 одсто БДП-а у 2023. години.
-Пројектовано је смањење дефицита буџета на испод један одсто БДП-а у наредној години, након чега буџетски салдо прелази у позитивну зону и остварује суфицит од 1,2 одсто пројектованог БДП-а. Стопе реалног економског раста су планиране на 10,5 одсто у овој години, 6,5 одсто у наредној, па 5,8 одсто у 2023. години-закључио је Спајић.
Izvor: https://www.dan.co.me