Poslanica Socijalističke narodne partije (SNP) i članica Odbora za evropske integracije Danijela Đurović ocijenila je da to što preko 70 odsto građana podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji (EU) znači da oni u EU vide potencijal za dostizanje boljeg životnog standarda i unapređenje institucija.”Visok stepen povjerenja u EU znači, prema mom tumačenju, da građani vide u njoj mogućnost za ostvarivanje svoje pravne sigurnosti, ali i sigurnosti države. Oni, dakle, žele da dostignemo životni standard EU i da podignemo institucije na visok nivo”, rekla je Đurović “Vijestima”.Đurović navodi da u aktuelnom skupštinskom sazivu postoji konsenzus svih aktera, i vlasti i opozicije, o pitanju članstva u EU.”Međutim, jedno od pitanja koje moramo razmotriti je pitanje zamora – i zamora država članica od ideje proširenja i unutrašnjeg zamora. Crna Gora pregovara s EU devet godina, najduže nakon Turske, koja je, ipak, specifičan slučaj. Tako da je bojazan od zamora još prijetnja”, napominje ona.Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja s EU, njih 33, dok su privremeno zatvorena tek tri.Đurović ocjenjuje da je očekivanje premijera Zdravka Krivokapića da Crna Gora postane članica EU do 2024. godine, kad ističe mandat aktuelnom sazivu Evropske komisije (EK), dosta optimistično, “ali nešto što mora biti prioritet svih institucija, prvenstveno Vlade i Skupštine”.
Поводом обиљежавања седамдесетседмогодишњице од страдања цивилног становништва у селу Велика, Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац и потпредсједник Дарко Стојановић присуствовали су данас светој Архијерејској литургији и поклонили се сјенима великомученика Величких.
Службу је служио Владика пакрачко-славонски, господин Јован Ћулибрк и Владика Будимљанско-никшићки, господин Методије Остојић са свештенством.
Поред
великог броја Величана и становника околних општина, почаст жртвама
покоља одале су и бројне делегација из Црне Горе и региона.
Злочин
је извршен 28. јула 1944. године, а убијено је око 400 становника од
којих је било 118 дјеце млађе од дванаест година. Велика је због овог
покоља понијела неславну титулу једног од села у Европи које је највише
страдало за вријеме Другого свјетског рата.
Konsultativno saslušanje čelnika zdravstvenog sistema
Vršilac dužnosti direktora Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Dragoslav Šćekić kazao je da se slobodno može reći da je “zdravstveni sistem zatečen na koljenima, a da su PZU daleko u povlašćenijem položaju u odnosu na javno zdravstvo”.On je naveo da mu je žao ako je današnje saslušanje plod pritiska određenih PZU, a ne namjere da se unaprijedi zdravstveni sistem i poveća briga o građanima.Prema riječima Šćekića, PZU Kodra je, prije potpisivanja ugovora, 2016. godine, imala fakture na nivou od 600 hiljada EUR, a prošle godine u iznosu od 6,4 miliona eura.“Kada bi govorili o svim PZU, rekli bi da je FZO izdvojio 50 miliona eura za njihovo fakturisanje, a Podgorica nema bolnicu, a nemaju je ni Pljevlja, Bijelo Polje, Kotor, da ne nabrajam. Pljevlja nemaju skener, a uložili smo u posljednjem periodu 50 miliona eura u PZU”, naveo je Šćekić.On je kazao da su PZU potrebne.“Ali, u onom obliku, odnosno za ono što javno zdravstvo nema da pruži u ovom momentu, a vrlo je mali broj nedostajućih usluga”, naveo je Šćekić.Šćekić je upitao kako je moguće da u javnim zdravstvenim ustanova nema uslova za rad ljekara i srednjeg medicinskog kadra i adekvatne aparature, a da je 50 miliona eura preusmjereno prema PZU.“Da li je postojalo pritisaka, postojalo je. Dobili smo na desetine dopisa koji obiluju raznim drskostima, ali to nas neće zaustaviti na putu osnaživanja javnog zdravstva i podrške našim zdravstvenim radnicima koji rade u javnom zdravstvu”, poručio je Šćekić.Šćekić je, odgovarajući na izlaganje Vuksanović Stanković, rekao da ona nije dobro shvatila suštinu odluke.Kako je objasnio, suština je stvaranje novih uslova, a ne isključivanje PZU iz mreže.Šćekić je kazai da je cilj eliminisanje monopola i davanje jednakih šansi svim PZU za nedostajuće usluge u javnom zdravstvenom sistemu.“Ne raskidamo ugovore u potpunosti. Praktično ističu stari ugovori, i kroz nove planiramo novi pristup”, naveo je Šćekić.
Šćekić je, odgovarajući na pitanje Kljaljić, naveo da “ne mogu da puste divljanje na crnogorskom tržištu, koje je isključivo usmjereno na jačanje privatnih interesa”.“Zašto nema ljekova, zato što je jedna veledrogerija talac, a pritom je opterećena sa desetine miliona duga, vrlo svjesno i kontinuirano”, kazao je Šćekić.Prema njegovim riječima, privatni sektor se igra sa javnim zdravstvom.“I to ćemo svakako da spriječimo”, poručio je Šćekić.On je rekao da svaki građanin ima pravo da bira hoće li besplatnu uslugu ili će da je plati.“Ali nije realno da neko plaća, kada može istu uslugu da dobije u javnom zdravstvu. Govorim o sredstvima koja je trebalo da budu uložena u javno zdravstvo, a ne u privatno, koje je praktično zarobilo. Vratićemo snagu javnom zdravstvu”, kazao je Šćekić.
ORGANIZATORI GREEN FESTA DA ODUSTANU OD PROJEKCIJE FILMA „QUO VADIS AIDA“
Poštovani gospodine Vukićeviću, prije svega želimo da Vam se zahvalimo što ste reagovali na naše saopštenje od juče, vezano za filmski festival koji će se održati u Žabljaku. Moramo priznati da nijesmo navikli na Vaše odgovore, bilo u usmenoj ili u pisanoj formi. Brojna saopštenja, kritike, pozivi, molbe i apeli upućeni iz redova SNP-a i cijele žabljačke opozicije nijesu dopirali do Vas sve ovo vrijeme. Očigledno ste navikli da gradite kult nedodirljivosti, pa kada se oglasimo saopštenjem koje na eklatantan način upućuje kritiku Vama, posežete za paušalnim ocjenama istog, nazivajući ga politikantstvom i ubiranjem političkih poena.Pitamo Vas gospodine Vukićeviću na šta ste konkretno mislili kada ste rekli da se SNP i njen OO u Žabljaku služe neistinama? Zlonamjerna je Vaša zamjena teza kada kažete da je filmski festival rijetka prilika da Žabljak bude dio značajnog umjetničkog svijeta. SNP i njen opštinski odbor u Žabljaku će podržati svaku inicijativu i manifesaciju koja će promovisati Žabljak kao turističku prestonicu sjevera Crne Gore. Ni u jednom trenutku nijesmo rekli da smo protiv održavanja festivala ali svakako izražavamo protest protiv odluke da se na festivalu koji je zamišljen kao promocija ekologije prikazuju filmovi sa ratnom tematikom i koji mogu da izazovu oprečne reakcije kako kod domicilnog stanovništva tako i kod gostiju koji borave na Žabljaku. Ne predstavljajte sebe kao svjetiljku koja obasjava sumornu žabljačku kulturnu scenu a nas sve ostale kao nekoga ko nema sluha za kulturno uzdizanje naše sredine.Više od svega je porazna činjenica da ste juče dali saopštenje koje je prenio jedan od portala u kojem navodite da ste pozvali organizatore festivala da razmisle o projekciji filma ,,Quo vadis Aida“ a već danas reagujete na drugačiji način, iskazujući punu podršku projekciji istog. Očigledno je da to nije Vaš lični stav i da ste izgubili ulogu domaćina u našoj zajedničkoj kući, odnosno, da ste morali demantovati sami sebe i postupiti onako kako su Vam naložili partijski šefovi iz Podgorice. Kažete da ste i ove kao i svih prethodnih godina finansijski podržali organizaciju festivala, ne ulazeći u izbor sadržaja i programa. Od Vas se očekivalo kao od prvog čovjeka grada da barem skrenete pažnju organizatorima da razmisle o sadržaju istog, osluškujući glas naroda, ili vi po inerciji potpisujete i odobravate sve što se pred Vas donese, čemu smo mogli da svjedočimo, ali o tom drugom prilikom. Spočitavajući nam da nijesmo ni odgledali film, želite da kažete da kritikujemo nešto o čemu nijesmo po Vašem doživljaju stvari dovoljno informisani. Film smo imali priliku da odgledamo i ostajemo pri stavu da isti satanizuje u velikoj mjeri srpski narod i da mu je cilj da predstavi Srbe zapadnom svijetu kao isključivog krivca za sva ratna dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Činjenica da je film bio u užem izboru za oskara ne mijenja naš stav.Nije nam ni u primisli da podgrijavamo nacionalne strasti niti da favorizujemo bilo koju nacionalnu grupaciju, ali naprosto ne želimo da se durmitorski kraj i Crno jezero koriste kao pozornica za prikazivanje filmova koji produbljuju podjele i vraćaju nas u devedesete godine.Pozivamo organizatora festivala da odustane od projekcije filma ,,Quo vadis Aida“ na Crnom jezeru i da na taj način izbjegnemo dodatno podgrijavanje strasti u špicu turističke sezone.
INažalost, ni poslije skoro godinu dana nije formirana vlast u Budvi, što je veliko razočarenje za građane Budve koji su izvojevali pobjedu na izborima. Nastojanje pojedinaca iz DF-a da samovoljno promijene volju građana Budve nije urodilo plodom, jer koalicioni partneri ne žele vlast u Budvi bez SNP-a i Prave CG, jer samo tako će istinski biti odbranjena narodna volja kojom je dotučen DPS. Tako je još jednom poslata poruka u ime građana da njihovu volju niko ne može izmijeniti, naročito ako je po srijedi zadovoljavanje sopstvenog ega i iracionalnih političkih ambicija.Bez obzira na samovolju i gordost pojedinaca, smatram da ostatak kolega iz DF-a dijeli mišljenje da u Budvi nema vlasti bez široke koalicije koja je bila protiv DPS-а i njihovih satelita. Tokom koalicionih pregovora pojedini čelnici DF-a su mimo njihovog znanja i volje, dogovarali saradnju sa pojedinim odbornicima iz DPS-a, kako bi se Demokratska CG izbacila iz vlasti, pri čemu su SNP, PZP i Prava CG kategorički odbili ovu ponudu izdaje i suprotstavili se mijenjanju volje građana. Ovi pregovori čelnika DF-a sa DPS-om su se vodili upravo kada je čelnik DF-a u Budvi kupovao zemlju u Grblju od odbjeglog mentora Svetozara Marovića. Od tada pa do danas SNP je izložen političkom progonu od istih tih pojedinaca, čija samovolja i nezajažljivost šteti cijeloj opštini Budva.Međutim, građanima Budve je posle godinu dana konačno kristalno jasno ko je radio sa DPS-om, zahvaljujući kojem je i izgrađena imperija, koja se ovim putem želi dodatno učvrstiti i ojačati.Zahtijevamo od svih pregovarača i političkih partija da se što prije dogovore i okončaju ovu agoniju i izađu jedinstveno da potpišu koalicioni sporazum, a ako nisu u mogućnosti neka to prepuste ljudima koji imaju širi kapacitet pregovora i čija je savjest naspram naših sugrađana neupitna.
У делегацији ће бити и министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић, генерална секретарка Владе Жана Прашчевић Милачић и савјетник предсједника Владе за правна питања Иван Шикмановић
Делегација Владе Црне Горе положиће ујутро вијенац посвећен жртвама
масакра који се 28. јула 1944. године догодио у плавском селу Велика.
-Делегацију ће предводити министар економског развоја Јаков
Милатовић, а у њој ће бити и министар унутрашњих послова Сергеј
Секуловић, генерална секретарка Владе Жана Прашчевић Милачић и савјетник
предсједника Владе за правна питања Иван Шикмановић-пише у саопштењу
Владе.
Ректор Цетињске богословије са Цетиња сам затражио да иде на нову дужност
Ректор Цетињске богословије отац Гојко Перовић биће свештеник при подгоричкој Цркви Светог Ђорђа под Горицом, званично је саопштила Митрополија.
Подсјетимо, Митрополит Јоаникије саопштио је прије недјељу дана
даје дугогодишњи секретар Митрополије црногорско-приморске и један од
најближих сарадника преминулог митрополита Амфилохија Обрен Јовановић тражио да буде разријешен са те функције.
Митрополит је тада казао да ће Јовановић бити нови архијерејски намјесник у Херцег Новом.
Митрополија се данас такође огласила да ће протојереј Мирчета Шљиванчанин,
дугогодишњи свештеник и секретар Саборног храма Христовог Васкрсења у
Подгорици бити нови старјешина Црве Светог Ђорђа у Подгорици, а такође
ће обављати и функцију вршиоца дужности архијерејског намјесника
подгоричко-колашинског.
Опроштај од Перовића, Јовановића и свештеника Анђелка Боричића уприличен је данас у Цетињском манастиру.
Перовић је након литургије казао да се некад деси да сила зла уђе међу људе.
– Господ кад негдје дође и спусти свој благословен чудотворни прст,
Он иде даље, а тај прст и благослов остају на томе мјесту. Нека нам Бог
да Његовим благословом ту силу да се и ми препуштамо Божијој вољи, да не
будемо стално љути и кочоперни да нам није нешто како треба, него да
пливамо као она једрилица на вјетровима и таласима Божије воље, и онда
нам нема краја – поручио је Перовић.
Митрополит Јоаникије је казао да су отац Гојко и отац Обрен затражили да иду на нове дужности.
– То сам уважио и наградио их јер као добри и искусни духовници могу
више учинити у новим приликама и у новим мјестима- додао је он.
По његовим ријечима оци су много учинили на Цетињу, а преласци на
нове дужности су саставни дио динамике црквеног живота, и она је
спасоносна.
– Они су овдје служећи Светом Петру Цетињском и овој светињи, и
вјерно служећи нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија и слушајући
његове ријечи и гледајући његов примјер, стекли много тога што је важно
да пренесу на друга мјеста. Да се та благодат од ове светиње Цетињског
манастира и од моштију Светог Петра Цетињског и благослов Часног крста и
руке Светога Јована Крститеља проносе даље- додао је митрополит.
Владика је изразио увјерење да ће оци као што су били у свему
исправни и честити људи, угледни свештеници, добри пастири који су
оставили дубоки траг на Цетињу, то наставити и на новим дужностима.
Такође је казао да нимало не сумња да ће, као што су били вјерни
сарадници блаженопочившега Митрополита Амфилохија, бити и његови вјерни
сарадници.
– То су изузетно честити људи, прави свештеници одани својој вјери и
својој Цркви. Носили су крст толико година на Цетињу и није им било
лако. Али уз Божију помоћ, као што су то увијек говорили, све је лако. И
њима је ова света служба на Цетињу била помало тешка, али више радосна и
лака, и благословена, и Бог их је за ту вјерност својој Цркви наградио
лијепим угледом у народу и нека то тако само и наставе- поручио је
митрополит.
Владика је пожелио Перовићу, Боричићу и Јовановићу да им нова служба буде срећна и благословена.
– Да их Бог награди за њихову досадашњу вјерну, истрајну и исправну
службу Господу, а нарочито зато што су били вјерни ћивоту Светог Петра
Цетињског, овој светињи и Српској православној цркви, и посебно нашем
блаженопочившем Митрополиту, велико духовнику, пастиру и учитељу, и
великом мученику- додао је он.
Владика Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије
узлазио много пута са Христом на голготу и “последњи пут кад је узишао у
својој краткој болести и тада је своју вјеру посвједочио“.
. Христа Господа је прославио и Цркву своју и као умирући и са својим кивотом и са својим гробом утврђивао. Велико је дјело Митрополита Амфилохија, али нека буде на част свима онима који су били његови саслужитељи. Наравно одлазе наши свештеници, отац Гојко и отац Обрен са Цетиња, један у Подгорицу, други Херцег Нови, али су они толико близу нас, заједно са нама и толико су међу нама, да ће увијек бити са нама и са овом светињом. Благосиљамо их, благодаримо и желимо све најбоље, сваку срећу и сваки благослов и њима и њиховим породицама. Нека их Бог награди за њихову љубав и оданост Цркви, за ревносну службу, нека тако само и наставе- закључио је Митрополит.
Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић
У организацији Центра за културу у Андријевици је одржано ауторско вече књижевника и новинара Дарка Јововића,
који је до сада објавио седам поетских збирки, као и по једну књигу
колумни и репортажа. Говорећжи о свеукупном Јововићевом списатељском
опусу, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је нагласио да се ради о изузетном ствараоцу који је умјетничка надахнућа наслонио на свој завичај.
-Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и
тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић. Он је,
поред сјајних потских остварења, кроз књигу репортажа сачувао бројне
људе и догађаје, сачувао је свој завичај коме смо увијек дужни. Но,
Дарко својим пером није сачувао само завичај већ и образ и професију
којом се бави, потврђујући тако да је и добар човјек. У његовиом
текстовима увијек провејава та доза мјеру у ономе што ради и када хвали и
када куди. И у његовим критичким текстовима никада се није могло
препознати да има намјеру да увриједи и унизи човјека. Он за сваког
доброг човјека има испружену руку. А зар је то мало? Дарко је, држећи се
заповијести Марка Миљанова, научио да штити друге од себе. А та горчина
која кад кад долази из његових стихова је опомена за завичај који зна и
да заборави добре и значајне људи, јер сви треба добро треба да знамо
да завичај живи онолико колико и људи живе у њему – нагласио је Ђурић.
У свом обраћању књижевни критичар Дамјан Ћулафић је
нагласио да је Јововић превасходно, пјесник, али да је и угледан
новинар, аутор најразноврснијих журналитичких форми, те и писац реских
ангажованих колумни, бесједник и колдар. Казо је да Јововић, као
освједочени и опредијељени пјесник завичаја из кога је на васељенску
висораван издизао сеоске обичаје, иманентно саопштава своје виђење
времена и временитости, као битних егзистенцијалних одредница.
-У завршним опсервацијама о поезији Дарка Јововића, примијетићемо
неодступање од вјечитих поетских тема, али ни од снажне критике
генерално инхерентног социјалног тренутка, у чији ковитлац смо (који
вољно, који невољом) запали, и који нас вије док нам мисао и дух не
сколи. Као рецепт за „одбрану свијета“ можемо преписати добру поезију, а
Јововић је један од њених творитеља- казао је Ћулафић.
Истако је да и у Јововићевим прозним остварењима доминирају племенити мотиви.
-Ако бисмо да саберемо утиске, рекли бисмо да су репотраже Дарка
Јововића богате садржајем; у њима доминира жеља аутора да што више
отргне од заборава, да запамти и забиљежи; оне, добрим дијелом, имају и
документарни карактер и значај; сви текстови писани су са уочљивом
љубављу и отежом сјетом, тако да нијесу у питању сувопарни и хладнокрвни
журналистички извјештаји, већ новински прилози писани с племенитијим
мотивима- нагласио је Ћулафић.
Литературом против отуђености
Јововић је, упућујући ријечи захвалности свима
који подржавају његово старалаштво, казао да се, између осталог,
литературом бори против отуђености.
-Почаствован сам што пред овако бројном публиком у мом завичају могу
бар дјелимично да прошетам кроз оно што сам свих ових година стављао на
папир са жељом да кроз нанизана слова у различитим облицима и формама
остане неки траг о нама и нашем трајању. Свa та духовност која је, уз
нека Божија и судбинска провиђања, избијала из мог унутрашњег јека,
наслањала се на завичајне горе, на нас овакве какви јесмо, на грумен
родне груде која ме је издигла у свијет снова. А из тог завичајног крика
годинама су се низале пјесме, оковане жалом што се све више окружујемо
затвореним кућама и страхом куда ћемо стићи, удаљени једни од других и
исконских вриједности чија нас вјековна васкрснућа опомињу и свједоче да
је оно од Бога дато неуништиво, а да смо ми ти који, зарад општег
спасења, то треба и да препознамо – навео је Јововић.
У име Центра за културу говорио је Зоран Лекић,
рекавши да Јововић кроз своје свеукупно стваралаштво настоји да помогне
да се вратимо себи, да се издигнемо из духовне провалије и изађемо из
тамних времена.
– Дарко у „нијемом вијеку“ тражи „изгубљени свијет“. Опомиње, тажи човјека у завичају, да подупре зидине, да окује сломљене крстаче и да га промијени у вијек постојања. Дарко и даље траје, корача својом стазом, дарује нас стиховима, без обзира на признања, остаје у души оно што ми је пророчки казао када смо се упознали осамдесетих година прошлог вијека да је пјесник – навео је Лекић
Чланови кошаркашког клуба ,,Лим“, Фудбалског клуба ,,Беране“, Рукометног клуба ,,Беране“, Женског рукометног клуба ,,Беране 2003“ и Женског одбојкашког клуба ,,Иванград 2011“ бораве на кампу талентованих младих спортиста из региона и дијаспоре под називом „Србија те зове“, који се одржава у Београду у трајању од десет дана. Организатор je Спортско удружење „Спорт старс“, уз подршку предсједника Србије, Града Београда и низа других институција.
На кампу учествује око 40 црногорских спортиста. Са младим
фудбалерима, кошаркашима, одбојкашима, рукометашима и тенисерима раде
еминентни српски тренери и селектори. На кампу се налазе и српски
спортисти из Албаније, Републике Српске, Европе, Америке и Аустралије.
Координатор „Спорт старса“ за Црну Гору и Албанију Миленко Јовановић казао је да су нарочиту помоћ у одабиру дјеце из Црне Горе дали Управа за спорт и младе на челу са Василијем Лалошевићем, и градоначелници Берана и Плужина Тихомир Богавац и Мијушко Бајагић, док су талентоване спортисте из Албаније одабрали из Фудбалског клуба Скадар,
гдје наступа велики број дјеце и младих српског поријекла. Превоз за
спортисте из Црне Горе и Албаније обезбиједио је предсједник Српског
националног савјета ЦГ Момчило Вуксановић.
На
традиционалном кампу, који jе бесплатан, налазе се спортисти узраста од
12 до 15 година, а смјештени су у Дому ученика „Патријарх Павле“.
Међу врхунским тренерима и спортистима који ће с њима радити су и Милан Гуровић, Ненад Перуничић, Милорад Косановићи други.
Спортисти ће, током трајања кампа обићи стадионе Црвене Звезде и Партизана,
присуствоваће утакмицама тих фудбалских клубова, а посјетиће и културне
знаменитости и туристичке атракције балканске престонице.
Из Општине Беране спортисти који су узечи учешће на кампу су: Виктор Спалевић и Ђорђе Зечевић-Кошаркашски клуб ,,Лим“, Петар Барјактаровић и Веско Чукић-Фудбалски клуб ,,Беране“, Андреј Спалевић и Павле Ћулафић-Рукометни клуб ,,Беране“, Кристина Ивановић и Сузана Радивојевић-Женски рукометни клуб ,,Беране 2003“ и Лара Бојовић и Калина Кнежевић- Женски одбојкашки клуб ,,Иванград 2011“.
U odgovoru na moje odborničko pitanje u vezi teritorijalnih granica Opštine Golubovci, navodi se da je u toku rada Organizacionog odbora za stvaranje uslova za početak rada novoosnovane opštine Tuzi, kandidovano pitanje razgraničenja područja naselja Vranj i Mataguži. Smatramo da bi, ukoliko to nije slučaj, dobra praksa bila da u tom tijelu i Zeta ima svog predstavnika, kako bi se otklonila mogućnost da se pojavi eventualni teritorijalni spor koji bi u budućnosti mogao da dovede do mogućih razmirica između dobrih komšija. Nije naš narod slučajno rekao – „čist račun, duga ljubav“.Podsjećam da u istoriji već imamo nekoliko primjera nepravdi po ovom pitanju, odnosno amputacije teritorije Zete. Tako su neposredno po okončanju Prvog svjetskog rata 1918. godine, Gornja Zeta, Donja Zeta i Mataguži bile tri zasebne opštine koje su imale ukupnu površinu oko 27 hiljada hektara, a svedena je na 15 hiljada.Poslije Drugog svjetskog rata, novom teritorijalnom podjelom, a na osnovu političke odluke, od Zete su oduzeta sela Vranj i Dajbabe, kao i Zabjelo. Dajbabe i Zabjelo su pripojeni opštini Titograd (Podgorica), a selo Vranj je pripojeno opštini Tuzi.Nova nepravda je uslijedila 1957. godine, kada je političkim dekretom kojim se ukidaju male opštine, ukinuta i opština Zeta, uprkos tome što je bila ekonomski održiva i istorijski postojana.Proglašenjem Zakona o Glavnom gradu 2005. godine, Podgorica je dobila status Glavnog grada, u čijem sastavu se formiraju gradske opštine Golubovci i Tuzi. Formiranje Gradske opštine Golubovci predstavlja faktički novo otimanje teritorije Zete, sa namjerom da se, prekomjernom eksploatacijom njenog prirodnog bogatstva, stvara siromašna i neperspektivna teritorija.Podsjećam na stručne studije i elaborate, koji su ukazivali na to da bi cjelovito područje Zete, sa postojećim prirodnim bogatstvima i drugim vrijednostima, bilo u stanju da izdržava i dvije opštine veličine sadašnje Opštine u sastavu Glavnog grada – Golubovci.U skladu sa Odlukom o naseljima i granicama naselja na teritoriji Golubovaca, kao Opštine u okviru Glavnog grada, Zeti je 2016. godine vraćen dio teritorije, i to Vranjina i KO Donja Cijevna, što se može vidjeti na priloženoj mapi.Naglašavam, naša pretenzija nije da vratimo teritoriju iz perioda prije Drugog svjetskog rata, već da ukažemo na hronologiju događaja, koji svedoče o hronično diskriminatorskom odnosu prema Zeti kao opštini. Na osnovu ukupnog dosadašnjeg činjenja u političkoj praksi, koje je uglavnom bilo na štetu Zete, građani imaju sumnju kada su u pitanju institucije i organi, koji su bili donosioci odluka u vezi razgraničenja, budući da su više puta suzili i skratili područje Zete, i na taj način je osiromašili, bez nadoknada i sanacija. Podsjećam, najnovijim razgraničenjem između Glavnog grada i Opštine u okviru Glavnog grada – Golubovci, umanjena je teritorija Opštine Golubovci za tri urbanističke parcele, na kojima je predviđeno da se grade postrojenja za preradu otpadnih voda, za preradu otpadnog mulja i spalionica. Sve to kako bi gradili na teritoriji Zete, a odluke donosili u Skupštini Glavnog grada uz većinsku podršku.Budući da sprovodimo aktivnosti u pravcu izrade elaborata o samostalnosti Zete, za samu procjenu i analizu je vrlo bitno pitanje teritorijalnog razgraničenja. Poručujemo nadležnim organima, kako lokalnim tako i državnim, da ćemo budno pratiti dešavanja u vezi sa ovom tematikom i zahtijevati da uzmemo učešće u radnim tijelima koja se bave pitanjem granica Zete
