Црна Гора је земља чуда. Неки ме називају издајником, али не кажу где и кога сам издао, а неки најављују да ћу бити председник Владе или СкупштинеЦрна Гора је земља чуда. Неки ме називају издајником, али не кажу где и кога сам издао, а неки најављују да ћу бити председник Владе или Скупштине.Мој приоритет је Црна Гора, односно њена будућност, а то где ћу ја бити најмање је важно, поручује у разговору за “Новости” Владимир Јоковић, лидер Социјалистичке народне партије.На питање како оцењује најновија политичка превирања у Црној Гори, одговара:– Први пут у својој историји Црна Гора је на изборима променила власт. Свака промена изазива одређену нестабилност, па ово што се данас дешава није ништа друго него сазревање демократије, које је овде недостајало. Пролазимо процесе кроз које су сви у региону давно прошли. Пре или касније, ово се морало и нама десити. Важно је да сви актери сачувају присебност и схвате да ми не можемо бити изузетак.Како онда превазићи дубоку кризу власти?– Постоји неколико начина. Избор нове владе у оквиру садашње парламентарне већине, избор техничке владе која би била ограниченог трајања и која би припремила нове изборе, мањинска влада. Наравно, увек се све кризе могу решити превременим изборима. Сачекајмо гласање о поверењу актуелној влади и ако она падне, један од наведених демократских модела ће бити решење. Верујем у политичку мудрост Црне Горе да може наћи најбоље решење које неће имати последице по мир, међунационални склад, економску стабилност и европски пут наше државе.СНП се неочекивано нашао на мети политичких противника и аналитичара. Да ли је та прича иницирана са стране?– СНП је грађанска, демократска, реформска, Европи окренута партија, која је највише дала политичкој сцени Црне Горе. Није приватна нити полуприватна партија која служи самопромоцији и егзистенцији њеног лидера, или руководства. Наравно, када су тешка времена, оне партије које никада нису биле део проблема, које су баштиниле универзалне вредности, чувале међунационални и међуверски склад, посвећене прогресу, толеранцији, миру, треба да буду тема свих добронамерних аналитичара и политичара. Једино такве партије могу и морају решавати кризне ситуације. Ову причу није нико други афирмисао осим СНП својом политичком мудрошћу и вредностима за које се залаже. Радује нас што су је препознали домаћи и међународни политички фактори.Да ли је Ескобар утицао на дешавања у Црној Гори?– То ми није познато јер се са њим нисам састајао. Криза Владе је почела кад је Демократски фронт отказао подршку актуелној влади због непотписивања Темељног уговора са Српском православном црквом. И сва каснија дешавања и низ поступака премијера су само допринели свему овоме.Да ли је мањинска влада заправо влада континуитета ДПС?Ни случајно! ДПС не може бити део мањинске владе, ако до ње уопште дође, пошто постоји иницијатива о распуштању Скупштине, након чега би уследили избори. ДПС мора сносити последице због укорењеног криминала и корупције током њихове власти, шверца, низа афера које су потресале Црну Гору, злоупотреба изборног процеса, сумњивих приватизација, покушаја одузимања имовине Митрополији црногорско-приморској и још много тога.Улази ли СНП у ту владу и на којој евентуалној позицији видите себе?– Прво треба видети хоће ли се ићи на изборе и бирати нова влада. Ми се залажемо за реконструкцију владе у оквиру постојеће парламентарне већине. Ако дође до мањинске владе, прво треба видети шта су њени главни приоритети, ко би је сачињавао, ко би био против ње, а ко би је евентуално прећутно подржао. Од свега тога ће зависити одлука Социјалистичке народне партије. Ако не знамо хоће ли бити те владе и да ли ће СНП бити у њој, неозбиљно би било говорити које место неко треба да заузме.Како оцењујете понашање премијера Кривокапића према званичном Београду?Најбоље то показују међудржавни односи који су на историјском минимуму. Они проистичу из нерешавања питања амбасадора, непотписивања Темељног уговора и потпуне отуђености премијера од партија за које већином гласају Срби у Црној Гори, а које су га и довеле на ову позицију. Могао је Кривокапић да иницира, на пример, заједничке састанке влада Србије и Црне Горе. Али, човек који не види да је изгубио поверење парламентарне већине, коме четири министра најављују учешће на протестима, објективно није могао да сагледа потезе који би водили до отопљавања односа између две братске земље.
Извор: “Новости”