Он је саопштио да је Министарство здравља за ову годину планирало израду Стратегије развоја здравства за наредни четворогодишњи период, чија ће окосница, како је нагласио, бити обезбјеђивање једанке доступности квалитетним здравственим услугама, уз унапријеђени ниво заштите од финансијског ризика за грађане. Стабилно и одрживо финансирање система здравства, према ријечима министра, представља императив за ресор здравства и Владу.
Министар је посебно нагласио да је циљ ресора којим руководи здравствена заштита једнако доступна за све, те да се не смије правити јаз између богатих и сиромашних у приступу здравственим сервисима, љековима и осталим услугама здравственог система.
„COVID 19 пандемија нагласила је постојеће изазове, као што су зависност од већих земаља у области трговине, приступ љековима и вакцинама, те недостатак здравствених радника и притисак на њих. У значајној мјери је угрожен даљи друштвени и економски развој кроз изазове у туризму, ограничења кретања, велики терет на домаће ресурсе… У крајњем, појавиле су се нове потешкоће које се, између осталог, односе и на дистрибуцију дезинформација, одржавање јавно здравствених мјера, већи степен оболијевања од хроничних незаразних болести, посебно карцинома и нарочито посљедице по ментално здравље. Ми, представници малих земаља, ту смо да заједно радимо на оснаживању својих здравствених система, како би могли достићи одржив одговор на COVID 19, с нагласком на развој мултисекторског, средњорочног одговора и плану опоравка“, поручио је министар Шћекић.
Овај скуп, како казао министар, изванредна прилика да се расправља о приоритетним темама и областима како би се оснажили здравствени системи малих земаља.
Активности на превенцији и промоцији здравља и благостања захтијевају програме са видљивом преданошћу и специфичним напорима у јавном здравству, у чему Свјетска здравствена организација подржава државе чланице. Заједничким дјеловањем, посебну пажњу усмјерићемо на ментално здравље, дигитално здравље, здравије навике, као и на програм имунизације, истакао је Шћекић.
Он је захвалио СЗО подршци и партнерском односу и истакао да ће наша држава, као земља чланица, у наредном периоду, у сарадњи са овом организацијом радити на реализацији зацртаних приоритета који су дио двогодишњег Споразума о сарадњи.
Регионални директор СЗО за Европу др Ханс Клуге казао је да су епидемије болести и измијењено геополитичко окружење неизбјежно изоштрили фокус на солидарност и одрживи развој, наглашавајући колико је од виталног значаја остваривање онога што је зацртано у Мапи пута – „Према бољем здрављу и добробити у малим земљама Региона Европе СЗО 2022.–2025.
„Мапа пута доприноси поновном разматрању здравља у свим секторима политика и помаже нам да се фокусирамо на подручја у којима је малим земљама потребна подршка, подручја као што су управљање за дугорочну припремљеност и одговор на ванредне ситуације, као и одрживо финансирање јавног здравства – а и једно и друго је на нашој агенди данас и сјутра“, истакао је др Клуге.
Он је нагласио да одговор на пад туризма у малим земљама, за више од 70% 2020. и 56% у 2021. години, који утиче на привредни опоравак, радна мјеста и приходе за грађане, захтијева сарадњу, уз допринос Свјетске туристичке организације.
„Само сарадња на свим нивиоима може пружити заштиту од глобалних ризика и ванредних ситуација у здравству, омогућити прилагођавање на шокове, дати подршку управљању и опоравку, као и помоћи при рјешавању проблема који носе промјене и неизвјесности“, нагласио је регионални директор.
Од свог оснивања прије осам година, како је рекао, Иницијатива малих држава је доказала своју вриједност као форум за размјену искустава и иновација и проналажење заједничких рјешења за јединствене изазове са којима се суочавају.
Izvor: https://www.gov.me