Категорије
СНП

Владимир Јоковић, потпредсједник Владе Црне Горе

INTERES CRNE GORE JE DA PRISTUPI OTVORENOM BALKANU

U mnoštvu komentara regionalne inicijative Otvoreni Balkan koje smo do sada mogli da čujemo u Crnoj Gori, malo je bilo onih koji su se temeljili na informisanosti o tome šta ta inicijativa realno znači. Njeni kritičari su uglavnom koristili neutemeljene političke argumente kako bi ukazali na “opasnosti” koje ona nosi. U našim, ovdašnjim raspravama mahom je izostajao racionalni pristup u sagledavanju njenih dobrih i loših strana. Moj stav je da o svim pitanjima koja se tiču budućnosti Crne Gore treba nastupati ozbiljno, odgovorno i racionalno. I moja teza je da ukoliko primijenimo takav pristup u pogledu dometa ove regionalne inicijative interes Crne Gore jeste da što prije pristupimo Otvorenom Balkanu. To posebno vrijedi ukoliko ovu inicijativu posmatramo iz ugla preduzetništva i daljeg poboljšanja ekonomskih performansi pojedinaca i grupa u našem društvu. Otvoreni Balkan čini mreža ugovora koje su potpisali predstavnici Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije, koja za cilj ima uspostavljanje jedinstvenog tržišta na teritoriji ove tri države. Od momenta kada je inicirana ova ideja, predstavnici sve tri države osnivača u kontinuitetu su pozivali i druge države Zapadnog Balkana da joj pristupe, sa ciljem da se pokaže da na ovom prostoru i sami umijemo da pokrećemo procese koji vode ka zajedničkom progresu. Stvaranje jedinstvenog tržišta znači ukidanje svih barijera u odnosu na promet ili kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga. Očigledna dobit Crne Gore i svih drugih u odnosu na ovu slobodu je insistiranje na praktičnom jačanju konkurencije u pojedinačnim državama i na čitavom prostoru Zapadnog Balkana. Snaženje konkurencije znači veću kompetitivnost unutar samih država učesnica i generalno na čitavom prostoru koji pokriva Otvoreni Balkan. Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih su najviši zvaničnici Evropske unije i SAD podržali ovu regionalnu inicijativu. Politika i pravila konkurencije su u temelju tržišne ekonomije i u SAD i u EU i njihov je stav da naše usmjerenje ka jačanju konkurencije i kompetitivnosti približava države Zapadnog Balkana onim idealima i vrijednostima na kojima počiva proces integrisanja evropskih naroda i država u Evropsku uniju. Teza je jasna – Otvoreni Balkan je kompatibilan są procesom pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Poruka naših zapadnih partnera je nedvosmislena – pokažimo prvo da se snalazimo u procesu stvaranja jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje čini nešto manje od 20 miliona ljudi da bismo pristupili i lakše se snašli na jedinstvenom tržištu Evropske unije koje čini oko 500 miliona ljudi. Ta poruka jednako vrijedi i za one države koje čini veći broj stanovnika i za one koje su po broju stanovnika manje. Svi u jedinstvenom tržištu mogu da pronađu svoje šanse. Da je to zaista tako upravo potvrđuje proces evropskih integracija koji je u suštini započet 1957. godine stvaranjem Evropske ekonomske zajednice. Tu zajednicu nisu činile samo veće države poput Njemačke i Francuske, nego i manje države poput Belgije i Luksemburga. Iskustvo je potvrdilo da su sve te države imale ogromne koristi od iniciranja ekonomske zajednice, kao što je svakom racionalnom posmatraču i analitičaru jasno da Otvoreni Balkan nije inicijativa u kojoj će neki sigurno dobiti, a neki sigurno izgubiti. Otvoreni Balkan je priča u kojoj svako može da bude u plusu i koja kada se tiče Crne Gore dobro naliježe na preduzetnički duh koji je, suprotno predrasudama o lijenim Crnogorcima, kod nas zapravo veoma razvijen i po kojem nas prepoznaju svi koji nas malo bolje upoznaju. Srce Otvorenog Balkana je ekonomija i premrežavanje ovoga prostora uticajima i idejama pojedinaca i grupa na širem, funkcionalnom tržišnom prostoru. Svaka država nastavlja suvereno da odlučuje o sopstvenom zakonodavstvu, o spoljnoj politici i drugim politikama. Sve države će u smislu svojih nadležnosti i svog suvereniteta sačuvati sve ono što kao države imaju i mimo učestvovanja u ovoj inicijativi. Najjasnije rečeno – od Otvorenog Balkana i mi u Crnoj Gori možemo imati velike ekonomske dobiti, a nikakvu štetu. Dodatna vrijednost regionalne inicijative Otvoreni Balkan tiče se mogućeg smanjenja sivog tržišta u različitim poljima. Sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga znači i lakše formalizovanje mogućnosti da osoba koja je iz jedne države nađe posao u drugoj državi. To onda znači dalje smanjivanje sivog tržišta radne snage, što u jeku turističke sezone, a i inače u Crnoj Gori u dužem periodu jeste bio problem koji nije rješavan. To je samo jedan u mnoštvu mogućih primjera kako Otvoreni Balkan otvara šanse za popravke i napredovanje svih država pojedinačno. Konačno – slobodno tržište i povezivanje država i društava slobodnim tržištem doprinosi učvršćivanju stabilnosti i mira. Najbolji takav primjer je upravo Evropska unija koja je tržišnim povezivanjem počela da se razvija na ruševinama Drugog svjetskog rata. Nestabilnom Balkanu je potrebno slično. Francuski autor Bastija je u 19. vijeku tvrdio sledeće: “Ako roba ne prelazi granice, vojnici će”. To je velika poruka zagovaranja slobode tržišta koja u osnovi vodi ka trajnom miru. Trajni mir i stabilnost su potrebe država Zapadnog Balkana i neophodni uslovi za ekonomski progres. To je i suština Otvorenog Balkana – dogovor o trajnom miru, koji vodi ka ekonomskom progresu i sigurnom članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora ne bi trebalo da ostane van procesa koji ima ovako definisane ciljeve. Naš je interes da pristupimo Otvorenom Balkanu i da doprinesemo njegovom daljem razvoju.

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares