„Важно је пажљиво, реално и прецизно планирање буџета за 2023. годину са, такође прецизно заокруженим овогодишњим ребалансом буџета. Усмјерени смо, такође, на то да се предуприједе инфлаторни шокови, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва“, сматра Дамјановић
Бројни економски изазови пред којима се Црна Гора, као и већина у свијету налази, услед ситуације изазване корона вирусом и дешавањима у Украјини, а који су довели до разних несташица и инфлације на свим тржиштима у фокус интересовања ставља економске политике и њене представнике. Грађанима не треба додатно објашњавати са каквим се проблемима суочава црногорска економија али јавност свакако треба информисати о потезима и одлукама које у њихово име доносе носиоци највиших државних функција.
У жељи да читаоцима нашег портала ИН4С дамо одговоре на питања која су од животног значаја када је ријеч о државним финасијама, начинима за што „безболније“ превазилажење економске кризе и плановима у том правцу разговарали смо са министром финансија мр Александаром Дамјановићем а централна тема била је и његова недавна посјета Београду са делагацијом Црне Горе коју је предводио премијер Дритан Абазовић.
Овом приликом Дамјановић је за ИН4С казао да су „кључ свега стабилне и одрживе јавне финансије, уз обезбјеђивање недостајућих средстава по најповољнијим могућим условима“, одговарајући на питање што је приоритет Министарства финансија у контексту глобалне економске кризе.
Између осталог, нагласио је да су усмјерени да предуприједе инфлаторне шокове, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва. Он је истакао да се разматра проширење списка производа за ограничавање маржи, чиме би се утицало на ниже цијене, водећи рачуна да се не угрози редовно снабдијевање животним намирницама и енергентима.
Дамјановић је навео да ће терет кризе изнијети без повећања опште стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) од 21 одсто или других, додатних пореских оптерећења. Према његовим ријечимаа, нове приходе тражиће у областима које нису довољно уређене, попут свеобухватне фискализације низа дјелатности које су још ван зоне пореског обухвата, те оптимизације прихода од дјелатности попут игара на срећу, разноразних самосталних дјелатности, продаје на даљину, сектора грађевинарства, дигиталне индустрије и сл.
Који пројекти ресора који водите су били у фокусу Ваше недавне посјете Србији, када очекујете конкретне договоре око реализације неких од њих и којих? Има ли конкретних предлога везаних за заједничке пројекте по питању спајања ауто-пута између Србије и Црне Горе, као и реконструкцији жељезничке пруге Београд-Бар?
Министарству финансија су примарни пројекти који се могу што прије обезбиједити по моделу повољнијег финансијског аранжмана и од којих би грађани имали највише користи. Нема бољег живота без стварања нове вриједности из које бисмо радикално унаприједили животни стандард, нити се животни стандард може унапређивати тзв.крипто-финансијским алхемијама и бајкама. Локомотива развоја се мора захуктати, уз све изазове у новонасталим геополитичким околностима. Сарадња са сусједима је посебно важна, нарочито усљед покиданих ланаца снабдијевања током пандемије корона вируса и рата у Украјини. Зато је и недавна посјета Београду изузетно корисна и очекујем да се договорено убрзо конкретизује кроз пројекте од заједничког значаја.
Политичке везе Црне Горе и Србије биле су дуго времена готово покидане и проузроковале су неискоришћавање економских потенцијала. Ова Влада је већ обновила те односе, уз јачање регионалне сарадње и с фокусом на убрзавање пута ка ЕУ, који нема алтернативу.
Посјета Београду је дефинисала оквир за будуће инвестиције, да бисмо заокружили причу о ауто-путу, реконструисали пругу и подигли вриједност и значај Луке Бар са тим инфраструктурним пројектима.
Нема Луке Бар без реконструисане жељезнице, ни ауто-пута ако то није „3Б“ коридор Бар – Београд – Будимпешта. Тај коридор морамо „напунити“ саобраћајном и енергетском инфраструктуром, јер је он добио енормно на значају усљед глобалних промјена европских коридора због рата у црноморском региону. Разговара се са партнерима у Србији и Мађарској о наставку градње ауто-пута. Разматра се сарадња и улагање у Луку Бар, Монтекарго, конкретне инвестиције су помињане и у области туризма, за Будванску ривијеру, Словенску плажу, итд.
Да ли ће питање успостављања платог промета између Црне Горе и Србије бити заокружено у смислу успостављања истог? Када најраније грађани могу очекивати његово успостављање?
На нивоу влада двију држава је договорено да се елиминише та баријера. Сагласје је да се успостављање директног платног промета мора хитно ријешити. Већ смо иницирали то питање и упутили допис Централној банци (ЦБЦГ) да рјешимо дугогодишњи проблем и смањимо трошкове грађанима/привреди.
Очекујем да ову беспотребну кочницу у економској релацији Црне Горе и Србије регулишемо у најкраћем могућем року. Да ли ће то бити кроз тзв. систем клиринга, који већ постоји, или кроз систем платног промета у складу са стандардима ЕУ, видјећемо.
Комуникација ЦБЦГ и Народне банке Србије је успостављена, и очекујемо брзо конкретне предлоге модела рјешавања овог вишедеценијског проблема, који је велика бизнис баријера пословања привреде у двије државе, поскупљује и отежава то пословање, док поједине банке екстра-профитирају.
У том правцу, очекујем да ће убрзо на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе бити и Предлог закона о платном промету, који ће свакако допринијети рјешавању овог питања.
Шта је по Вашој оцјени приоритетно што би Министарство финансија морало да решава у наредном периоду у контексту глобалне економске кризе?
Кључ свега су стабилне и одрживе јавне финансије, уз обезбјеђивање недостајућих средстава по најповољнијим могућим условима. Важно је пажљиво, реално и прецизно планирање буџета за 2023. годину са, такође прецизно заокруженим овогодишњим ребалансом буџета. Усмјерени смо, такође, на то да се предуприједе инфлаторни шокови, настављају и допуњавају мјере подршке грађанима, нарочито најпогођенијем слоју друштва.
Уколико буде потребно, мора се ићи и на проширење списка производа за ограничавање маржи, чиме би се утицало на ниже цијене, водећи рачуна да се не угрози редовно снабдијевање животним намирницама и енергентима. Наравно, приоритет министарства су и додатна, одржива рјешења за пензионере, који су најпогођенији примјеном нове пореске политике, као и екстерним шоковима раста цијена хране и енергената.
Терет ове кризе ћемо изнијети без повећања опште стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) од 21 одсто или других, додатних пореских оптерећења. Нове приходе тражићемо у областима које нису довољно уређене, попут свеобухватне фискализације низа дјелатности које су још ван зоне пореског обухвата, те оптимизације прихода од дјелатности попут игара на срећу, разноразних самосталних дјелатности, продаје на даљину, сектора грађевинарства, дигиталне индустрије и сл.
Колико сте задовољни ефектима реализације програма фискализације и у ком сектору су проблеми највидљивији?
Електронска фискализација је обезбиједила боље пуњење буџета свих пореских обвезника и њена пуна примјена је апсолутни приоритет Министарства финансија. Значајно је повећана пореска дисциплина и у оним областима које су биле најподложније сивој зони пословања. Управа прихода и царина свакодневним активностима, појачаним током туристичке сезоне, доприноси поштовању закона. Посебно велики потенцијал постоји у фискализацији услуга приватног смјештаја и издавања плажног мобилијара, јер је процјена да се велики дио промета у сектору туризма и даље обавља на „црно“. Релативно мали број пореских инспектора, њих 130 свакако не могу до краја исконтролисати десетине хиљада објеката, односно компанија, нарочито током туристичке сезоне, па им је у томе неопходна подршка свих добронамјерних грађана који треба да буду својеврсни „инспектори“ и одмах пријаве сваки покушај неиздавања рачуна чиме се поткрадају и купци робе или услуге, али и државни буџет.
Користим прилику да још једном пошаљем поруку грађанима – нисте дужни да плаћате рачуне који нису према прописима и нису фискализовани.
Има ли назнака, предлога и идеја на који начин би новац од донација Министарству здравља током пандемије (око пет милиона еура) могао бити искориштен?
Влада је водила рачуна о томе и 8. јула усвојила информацију Министарства здравља са планом расподјеле донација са рачуна некадашњег Националног координационог тијела.
На располагању је 5,16 милиона еура, а одлука је да се неутрошена средства користе по приоритету хитности за унапређење и побољшање потреба здравствених установа широм државе. „У цент“ ће бити прецизирано гдје, у којем појединачном износу и за које намјене ће се новац трошити, а важан је управо сваки евро усмјерен у оно што недостаје здравственом систему. Свакако, имајући у виду трајање пандемије и њено поновно „буђење“, та средства ће се на директан и индиректан начин користити за борбу против пандемије и њених посљедица.
Како очекујете да ће се ријешити питање заплијењених цигарета у Луци Бар с обзиром да су предлози Владе која планира њихову продају неприхватљиви за међународне партнере? Колико је штетно по Црну Гору одлагање овог питања у свијетлу кризе у којој се налази наша економија?
Нема говора о одлагању овог питања, већ је једно од кључних за рјешавање у реалном и разумном року. Радна група је предано радила на посебном закону, тзв. лекс специалису и нацрт мора проћи све потребне процедуре, што се управо дешава, да би што прије био упућен Влади на разматрање и Скупштини на одлучивање.
Сигурно је да Црна Гора неће урадити ништа да направи проблеме на тржишту, ни домаћем, ни међународном, већ иде ка томе да транспарентно и легално, са законском подлогом оствари приходе за буџет, који се у овом тренутку процјењују на око 15 до 20 милиона еура.
Парламент даје посљедњу ријеч о моделу који ћемо предложити за одузете цигарете, а у дијалогу са међународним партнерима објашњавамо да спроводимо исти циљ – прекидамо шверц и крађу државе и на најтранспарентнији могући начин, кроз законску процедуру, рјешавамо вишедеценијски проблем. Свакако да Црна Гора, и као земља кандидат за ЕУ, неће урадити ништа што није у складу са међународним прописима и у том циљу интензивирамо нашу конуникацију са заинтересованим међународним партнерима.
Приходи од продаје дуванских производа већи су за 107 одсто у мају и јуну, односно за само два мјесеца мандата ове Владе. Подсјетићу да је током посљедњих годину и по дана, рачунајући и период док са био на челу Управе прихода и царина, продаја у легалним каналима порасла за више од 50 одсто, чиме је шверц цигарета више него преполовљен, што се види и по продатим количинама и по расту прихода од акциза на цигарете и остале дуванске производе.
Шта за грађане значи најновија информација да јавни дуг Црне Горе износи 83,27 посто БДП-а?
Укупан државни дуг, без депозита, на крају прошле године је износио 4,09 милијарди еура или 83,27 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Према новим прелиминарним подацима, укупан државни дуг (без депозита) на 30. 6. 2022. године је износио 4,01 милијарди еура или 75,6 одсто БДП-а.
Држава редовно отплаћује обавезе за дугове из прошлости, а пропустила је да 2021. године, након позајмице и успјешне сезоне, реализује већу капиталну инвестицију. То би донијело већу корист од тога што су депозити углавном ишли на потрошњу, без стварања нове вриједности из које стандард грађана расте на дуже стазе и отпорнији је на инфлацију. Држање спољњег дуга под контролом, укључујући и евентуалну додатну акумулацију из ино-извора, могуће је искључиво на један начин. То је снажним привредним развојем у чијем коријену морају бити инфраструктурни пројекти, што ће довести до раста БДП-а, а тиме и до релативно нижег нивоа јавног дуга, како спољњег, тако и домаћег.