REBALANS USLOV ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE DO KRAJA GODINE
Odbor za ekonomiju, finansije i budže danas razmatra predlog drugog ovogodišnjeg rebalnsa budžeta sa predlogom odluke o zaduživanju.Ministar finansija #AleksandarDamjanović u uvodnom izlaganju kazao je da rebalans budžeta predstavlja verifikaciju zatečenog stanja.On je istakao da se njime stvaraju uslovi za redovno i normalno funkcionisanje sistema do kraja tekuće godine, te da očekuje jednoglasnu podršku u parlamentu.“Došlo je do povećanja rashoda budžeta izazvanim primjenom zakona koji su usvajani i tokom tekuće godine. Ova Vlada nije parlamentu uputila nijedan zakon koji bi ostvario obaveze na rashodnoj strani, kao ni akte na prihodnoj strani kroz dodatne obaveze u smislu povećanja poreza. Svi oni akti koji su upućeni u parlamentu su se ticali ustupljenih prihoda budžeta u smislu smanjenja akciza i PDV-a, a što je u funkciju jačanju standarda građana u Crnoj Gori“, rekao je Damjanović.On je naveo da se dodatni prihodi, ostvareni kroz suzbijanje šverca cigareta i „sive“ ekonomije, „pojedeni“ sa padom prihoda na poziciji akciza koje su smanjenje na gorivo i poreza, doprinosa na zarada i izmjenama i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava čime je budžetu uskraćeno 50 miliona eura.Rebalansom je Upravi za državnu imovinu i katastar obezbijeđeno dodatnih 38 miliona eura, od čega se 25 miliona odnosi na uvećanje kapitala države u državnim preduzećima, deset miliona za uvećanje državne imovine i adaptaciju objekata u državnom vlasništvu.“Ovdje govorim o opcije da se izvrši objedinjavanje u Luci Bar“, rekao je Damjanović.Uz to rebalansom je predviđeno povećanje budžetske rezerve za devet miliona“Ovo je samo nadomještavanje onog što je već potrošeno. Već je 11 miliona eura potrošena, sedam miliona na Fond za zdravstvo, 2,5 miliona za hitne nabavke zbog sajber napada…“, rekao je Damjanović.Dodao je da je u budžetskoj rezervi ostavljen novac i za arbitražne postupke.Imamo dobre najave u vezi zaduženja kod domaćih banakaU odgovorima poslanicima Damjanović je kazao da se nedostajuća sredstva od 756 miliona eura moraju naći.“Prošle godine je iz depozita od emisija obveznica potrošeno 410 miliona eura. Sada trošimo manje, jer je manje ostalo“, rekao je Damjnović.U kontekstu zaduživanja Damjanović je kazao da su obavili prvi krug konsultacija sa bankama i da će drugi krug tek uslijediti.“Novac ćemo tražiti dominantno kod domaćih banaka. Imamo dobre najave. Gro novca će nam doći od domaćih banaka i eventualno ino banaka, nikakvi fondovi i nikakve gluposti. Mislim da ćemo uspjeti da zatvorimo sve ovo“, rekao je Damjnović i dodao da će biti izazov spremiti budžet za sljedeću godinu.Objašnjavaći veća izdvajanja za Upravi za državnu imovinu i katastar kojoj će se obezbijediti dodatnih 38 miliona eura, od čega se 25 miliona za kupovinu imovine, Damjanović je kazao da je dobar momenat da država trajno riješi problem poslovnog prostora, u trenutku kada cijene nekretnina rastu.“Kupovina akcija se odnose na Port of Adria i na neke druge kompanije možda“.Dodao je i da su trenutno nikad više potcijenjene cijene akcije u većinski državnim preduzećima u odnosu na vrijednost imovine i naveo primjer Plantaža.Kao razloge zašto je država dala 15 miliona za akcije EPCG, Damjanović je naveo da je država kao većinski vlasnik tog preduzeća dodatno uvećala akcije zbog bilansa.Istakao je i da je država kupovinom spriječila treću stranu da po povoljnim cijenama kupi akcije EPCG i dobije mjesto u bordu direktora i tako utiče na interese države.Smatra i da Željezara treba da nastavi da se bavi osnovnom djelatnošću i da nastavi proizvodnju.Komentarišući veća troškova za putovanja, kazao je da nema povećanja obima broja putovanja, već ima povećanja cijena goriva, energije, avio-karata.Dodao je pravi izazov slijedi kada se bude pravio budžet za 2023. godinu.Paunović: Budžetska rezerva se u neto iznosu povećava za svega pet milionaPoslanici su tražili objašnjenje i u vezi tekuće budžetske rezerve. Pomoćnik ministra za budžet Bojan Paunović je objasnio da se ona u neto iznosu povećava za svega pet miliona eura. „Preostalih 13,2 miliona koji su prikazani u tekućoj rezervi se odnose na već isplaćenih sedam miliona za zdravstvo, zatim 2,5 miliona za Ministarstvo javne uprave zbog hakerskog napada, milion eura je rezervisano za arbitražne postupke…“, naveo je Paunović. On je objasnio da kroz tekuću rezervu prepoznati već isplaćeni novac za požarnu sezonu.Paunović je i kazao i da se od 1,8 miliona eura uvećavanje za ugovore o djelu, 1,2 miliona eura odnosi na Monstat, odnose na njegove potrebe za sprovođenje popisa.
Izvor: Vijesti online