“ Са сигурношћу могу да потврдим да сви ученици данас сједе у загријаним учионицама, рекао је у „Бојама јутра“ министар просвјете Миомир Војиновић, додајући да је проблем евидентан, али да је настао јер је буџетом за ову годину предвиђена недовољна свота новца за гријање. „Морали смо да чекамо ребаланс буџета. Ребалансом смо добили додатних 1,5 милиона еура за ту намјену, Искористили смо поступак једноставне набавке. Све школе у Црној Гори се не грију на исти начинм. Ту врсту проблема нисмо имали у школама које се грију на дрва, пелет и угаљ, ту смо успјели да набавимо довољне количине. Проблем је био са лож уљем, гдје тендерска процедура не иде преко Министарства просвјете“, објаснио је Војиновић. Додао је да је на једној од претходној сједница Владе донијета одлука да се опредијеле додатна средства. „До краја гријне сезоне има сасвим довољно сировина. Претходни буџет није предвидио новац који је требало да буде довољан за гријање. Новим буџетом је предвиђено довољно како наредне године не бисмо долазили у ситуацију у којој смо били сад“.Коментаришући лоше налазе утврђене Анализом образовања, Војиновић каже да је ово најтемељнија Анализа која је показала наше слабости, те да су коријени проблема дубоки. „Да бисмо ушли у процес морамо добити основне индикаторе како бисмо видјели шта је проблем. Дубоки су коријени. Незадовољство наставника материјалним давањима, имамо проблеме инфраструктурне природе. Имамо податак да у 13 одсто наших школа је смјештено 70 одсто наших ученика. А тако се не може изводити квалитетна настава“, рекао је Војиновић. Војиновић истиче да је поражавајући податак да наша дјеца највише одсуствују са наставе и имају најмањи број радних дана у односу на образовне системе у Европи, а да са друге стране имамо велики број Лучоноша. „Свакако да можемо говорити и о критеријумима који су неуједначени. Имамо одређене школе гдје добијамо енормно велики број Лучоноша. Реформа је нужна и обавезна. Оно што морамо извући као поуку из ове Анализе је да се направи план до 2030. године како бисмо дошли до тога да резултати не буду поражавајући. Вјерујем да је то дуготрајан процес“, рекао је министар. Креће се, казао је Војиновић, од побољшања материјалног статуса просвјетних радника, мапирања инфраструктуре, побољшања услова.“Имали смо огроман проблем, корона је показала наше велике слабости и питање је колико је онлајн настава могла да одговори задацима“. У току је мијењање неких уџбеника за ниже разреде, а Војиновић наводи да постоје тимови који раде на њима. Такође, додао је, ради се и на дигитализацији уџбеника за шта је већ формиран тим који ће радити убрзаним темпом. Војиновић каже и да је свјестан чињенице да родитељи и дјеца са једне стране нису задовољни степеном знања који дјеца добију на часовима, и да су принуђени да на други начин стичу знање, приватним часовима.“У овом тренутку не могу вам рећи како ми то можемо контролисати“. Када је ријеч о преговорима око повећања плата, Војиновић се нада да ће последња рунда преговора бити ове недјеље.“Када да сам дошао на позицију рекао сам да се мора побољшати материјални статус просвјетних радника. Оно што смо успјели да урадимо је да формирамо радни тим који је радио не само на повећању зарада, него на додатним привилегијама. Била су два састанка са министром финансија Александром Дамјановићем. Имали смо предлоге. Вјерујем да ћемо током ове недеље имати завршну рунду преговора са Дамјановићем, имајући у виду да је новац код њега. Подржаћу став свога Синдиката просвјете. Мислим да би повећање од јануара 20 одсто било нешто што је максимум, па да се иде кумулативно до 40 одсто. Ово би било највеће повећање икад у образовном процесу“, рекао је Војиновић. Војиновић тврди да се створила непотребна прича да Министарство укида продужене боравке, да до тога неће доћи и да ће наставити као и до сада са радом.“Формиран је тим који ће обићи наше школе како бисмо у наредној години наставили континуирано да радимо. Када је у питању рад асистената у настави покушавамо да изнађемо максимум. Асистенти као подшка по Закону морају да имају 40 радних часова и то не значи да један асистент ради само са једним учеником. Долазило је до неспоразума гдје су директори сматрли да на једног ученика морају имати једног асистента. Колико год буде постојало простора и могућности, Министарство ће давати зелено свјетло систематизацији“, рекао је министар.
Извор: ТВ Вијести