ЦЕТИЊЕ ЈЕ СИМБОЛ ВЈЕКОВНЕ СНАГЕ, ХРАБРОСТИ И САМОБИТНОСТИ ЦРНЕ ГОРЕ
Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић честитала је Дан оснивања Пријестонице Цетиње градоначелнику Николи Ђурашковићу, предсједници Скупштине Пријестонице Милени Вујачић, одборницима и свим грађанкама и грађанима овог града.
„У име Скупштине Црне Горе и у своје лично име, најсрдачније честитам 4. јануар, Дан оснивања Пријестонице Цетиње.
Историјско, културно и духовно средиште наше земље, светионик слободарства, Град херој, никад покорено Цетиње, симбол је вјековне снаге, храбрости и самобитности цијеле Црне Горе.
Piše: Vladimir Pavićević, savjetnik potpredsjednika Vlade Crne Gore
Prva tačka od koje u svom djelovanju u novoj godini treba da krenu predstavnici pobjedničkih saveza iz 2020. godine je puno razvlašćivanje Mila Đukanovića i Milovog DPS-a. Milu curi mandat i predsjednica Skupštine Crne Gore za manje od tri sedmice može da raspiše izbore za novog predsjednika države. To znači da primarni fokus svih pobjednika od 30. avgusta treba da bude usmjeren ka sigurnoj i što ubjedljivijoj pobjedi nad Milom ili Milovim kandidatom na predsjedničkim izborima.
Odluka DPS-a da unutrašnje partijske izbore za novog šefa stranke ipak ne održi početkom ove godine znači da Milo nije načisto oko toga šta dalje da radi. On bi najradije zadržao svoju poziciju u partiji i želio bi da on bude kandidat na izborima za predsjednika države. Ali, ovih dana mu čak i njemu naklonjeni komentatori političkih procesa javno poručuju da on ne treba da se kandiduje jer na tim izborima ne može da pobijedi. A poraz na direktnim izborima bi značio težak lom njegovog autoriteta i krah jedne karijere koja ga je pune tri decenije činila jednim od najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori i regionu.
Kako bi odložio odlučivanje o svojoj daljoj ulozi u ime DPS-a, a nadajući se da izbori za predsjednika države neće biti raspisani u najkraćem roku, Milo je uz asistenciju svojih kurira u javnost pustio priču da bi DPS na predsjedničkim izborima mogao da kandiduje Milicu Pejanović Đurišić. Lansiranje te priče je Milova kupovina vremena zbog neprilika koje ima u svojoj partiji, ali i podsjetnik svima da je gospođa Pejanović Đurišić vječiti imaginarni DPS-ov kandidat za predsjednika države.
Dakle – osim što većina građana Crne Gore želi da Mila pošalje u političku penziju, gospodin Đukanović sad već ima poteškoća da i u samom DPS-u sebi obezbijedi nedvosmislenu podršku za pokušaj produžavanja svoje političke karijere. Suština je da se sada i u DPS-u zna da sa Milom kao svojim kandidatom ne postoji mogućnost da se ostvari uspjeh ni na izbornom takmičenju ni u postizbornim pregovorima. Milo je postao garant poraza svoje partije.
Zato prvi naredni izbori koje bismo mogli da imamo u Crnoj Gori treba da budu izbori za predsjednika države. Ti izbori će da nas vode ka punom razvlašćivanju Mila Đukanovića i Milovog DPS-a. Poslije Milovog razvlašćivanja može da se dogovara sve ostalo pa i mogući termin za organizovanje prijevremenih parlamentarnih izbora.
A aktuelni razgovori većine koja je nastala onom velikom avgustovskom pobjedom iz 2020. godine treba da rezultiraju ili rekontrukcijom Dritanove i Jokovićeve vlade ili formiranjem nove vlade Miodraga Lekića. Uz važan dodatak – Miodrag Lekić je jedan od rijetkih političara koji je obezbijedio podršku svih pobjedničkih saveza iz 2020. godine. To bi mogla da bude veoma važna determinanta i za dogovor da on bude taj sigurni pobjednički kandidat nad Milom Đukanovićem na predstojećim predsjedničkim izborima.
Ne samo da sigurno pobjeđuje, već će Miodrag Lekić pobijediti bilo Mila bilo Milovog kandidata već u prvom krugu. To je argument više u prilog ideji da je Lekić danas najozbiljniji kandidat za sledećeg predsjednika Crne Gore.
КАО РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР СЈЕВЕРА БИЈЕЛО ПОЉЕ ЋЕ БИТИ ПОКРЕТАЧ НАПРЕТКА ЦИЈЕЛЕ ЗЕМЉЕ
Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић честитала је 3. јануар, Дан општине Бијело Поље, предсједнику Општине Петру Смоловићу, предсједнику Скупштине општине Ернаду Суљевићу, одборницима и свим грађанкама и грађанима Бијелог Поља.„Бјелопољски крај има историјско мјесто и улогу у процесу ослобођења Црне Горе од фашизма, те херојској побједи над окупаторима, у којој су постављени државни и национални темељи за равноправност наше земље.Мултиетнички склад, мултикултурализам и мултиконфесионалност, којима одише Бијело Поље, су кључне вриједности овог града, којим се сви његови грађани поносе и на чијем унапређењу безрезервно раде.Град у долини ријеке Лим, са својим значајним људским, привредним и природним потенцијалима, даје значајан допринос укупном развоју Црне Горе као државе, као и подстицању динамичнијег пута наше земље ка Европској унији.Стабилан и убрзан развој општине, те побољшање квалитета живота грађанки и грађана, а посебно младих људи које морамо мотивисати да остају и граде породице и каријере на свом огњишту, морају бити кључни приоритети локалне самоуправе. У том смислу, од изузетне је важности успјешна и плодотворна сарадња између општине Бијело Поље и Владе Црне Горе.Сигурна сам да ће Бијело Поље, као регионални центар сјевера државе, бити покретач свекупног напретка не само ове регије, већ и цијеле Црне Горе.”
Вријеме је да тужилаштво и судови почну да функционишу у пуном капацитету, не обазирући се на било какве притиске које одређени случајеви сами по себи доносе, казао је Ковач.
-Министар правде у Влади Црне Горе Марко Ковач поручио је у интервјуу за новогодишњи број „Дана“ да вјерује да ћемо сви заједно у наредној години учинити све да Црна Гора буде још снажнија правна држава.
Чини ми се да је последња информација о изградњи Палате правде (усвојена на Влади 28. децембра) један од важнијих предуслова за остваривање овог идеала. Из тог разлога, желим да захвалим свим колегама који су дали допринос да календарску 2022. годину заокружимо кроз овако лијепу најаву, али и прецизирање плана који сматрамо реалним и остваривим, казао је Ковач, пожељевши свим грађанкама и грађанима Црне Горе добро здравље и изразивши наду да ће им 2023. година бити знатно успјешнија од претходних на сваком животном пољу.”Желим и да изразим наду да ће изградња Палате правде, четири објекта у склопу УИКС-а и реконструкција и адаптација старе зграде Владе за потребе Државног тужилаштва обиљежити наредну годину.
-Релативно кратко сте на функцији министра правде. Шта сматрате својим највећим достигнућима у том периоду?
Као што сам и најавио по доласку на функцију министра правде, достигнућа су засигурно одрађене измјене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о одузимању имовине стечене криминалном ђелатношћу. Такође, умногоме су одмакли процеси измјена и допуна Закона о Судском савјету и судијама, с обзиром на то да смо добили веома позитивне коментаре од стране Венецијанске комисије, нарочито у погледу транспарентности рада и инклузивног и партнерског приступа Министарства правде према тој комисији. Осим тога, током ове године формирани су тимови за израду Грађанског законика и за разматрање увођења процеса ветинга у систем правосуђа. Желим такође да истакнем велика достигнућа у области борбе против корупције и организованог криминала, која су у изузетној мјери утицала на дешавања у црногорском јавном мњењу, за шта су заслужни Државно тужилаштво и Тужилачки савјет, унутар којих су се заиста осјетиле промјене у начину рада. Желим и да изразим наду да ће изградња Палате правде, четири објекта у склопу УИКС-а и реконструкција и адаптације старе зграде Владе за потребе Државног тужилаштва обиљежити наредну годину, с обзиром на то да пословни простор и атмосфера и те како утичу на сарадњу међу службеницима правосудних органа. Вјерујем да ће се изградњом ових комплекса створити услови за достизање задовољавајућих стандарда.Ветинг доноси позитивне ефекте.
-Од Вас је потекла и најава увођења ветинг система који подразумијева процјену имовине у власништву судија и тужилаца, чланова њихових породица, провјеру евентуалне повезаности с криминалом, процјену професионалних квалификација… Има ли шансе да тај систем заживи у Црној Гори?
Ветинг систем није новина у Европи и као такав је већ дао одређене позитивне ефекте у другим државама. Уколико буду постојале снажна политичка воља и спремност да се уђе у сет измјена најзначајнијих правних прописа који регулишу ту материју, чини ми се да смо на добром путу да кроз ветинг извршимо кључне реформе унутар нашег система. Већ годинама у медијима се објављују имовински картони и јавно се износе подаци о имовини носилаца правосудних функција који ђелују сумњиво. Такође, неријетко се дешавало да иста та лица не дозвољавају приступ банковним рачунима или да не пријаве, макар на вријеме, одређену имовину. Не желећи да оцјењујем те наводе, ово ће бити прилика да се утврди чињенично стање и да се стави тачка на те спекулације и евентуално покрену поступци уколико се утврди да је нека имовина заиста незаконито стечена. Зато желим да нагласим да је Министарство правде формирало радну групу и она ће убрзо почети с радом.
-Да ли сте у раду наилазили на опструкције од стране службеника који подржавају бившу власт?
Са задовољством морам истаћи да Министарство правде чине професионалци и без обзира на то ко се налази на челу министарства сигуран сам да је имао и да ће имати задовољство да сарађује с тимом озбиљних и квалитетних службеника. Највећи проблем ипак представља недостатак кадровских и просторних капацитета, али смо током ове године направили, чини нам се, крупне кораке да се и то промијени.
-Најавили сте план рационализације правосуђа и истакли да ће поводом тога бити незадовољства, у првом реду политичког? Ко ће то бити незадовољан и шта подразумијева рационализација правосуђа?
Рационализација правосудне мреже представља прихватање стандарда који ће омогућити ефикасније, економичније и пријемчивије уживање права на правично суђење или, конкретно, право на приступ суду. Незадовољни ће бити сви они који се опиру неминовној реформи правосуђа и прихватању принципа који важе у свим развијеним европским демократијама. Дугорочно је неодрживо стање у којем имамо судове, а немамо судије.
-Колико су, по Вама, заиста „труле даске“ у црногорском правосуђу?
Све што се догађало и током ове године, нажалост, додатно нас је увјерило да су нашим правосудним институцијама потребне корјените реформе. Управо због тога, иницирали смо неке од већ поменутих активности, а ту посебно мислим на измјене и допуне Закона о Судском савјету и судијама, као и на формирање радне групе за ветинг. Вријеме које је пред нама, али и започети судски поступци против појединих бивших високих представника правосудних институција, даће нам још јаснију слику о томе какво је стање у Црној Гори по овом питању.Министарство не врши притисак, већ спроводи анализу
-Након што је правосудна инспекција у новембру извршила ванредну контролу у Вишем суду у Подгорици, на констатацију да су уочене могуће злоупотребе реаговали су из поменуте судске инстанце оптуживши Вас да вршите притисак. Ваш коментар?
Министарство правде се тим поводом већ оглашавало и упознало јавност о неправилностима које су правосудни инспектори том приликом уочили. Министарство нема за циљ да врши притисак на било кога, али исто тако има обавезу и мора да изврши анализу стања у поменутим институцијама и да са свим евентуалним недостацима упозна како руководиоце тих институција, тако и заинтересовану јавност.
-У 2023. годину улазимо, између осталог, с бившом предсједницом Врховног суда и бившим предсједником Привредног суда на оптуженичкој клупи, а иза решетака се нашао и специјални тужилац Саша Чађеновић. Шта то говори и какву поруку шаље, ако можете да одговорите а да притом оптуженима и осумњиченима не прекршите право на претпоставку невиности?
Оно што могу рећи у вези са осумњиченима који су тренутно у притвору јесте да ће надлежни органи имати пуну подршку Министарства правде да свој посао обављају независно, непристрасно и у складу са законом све док починиоци кривичних ђела која утичу на државу, али и на грађане, не буду санкционисани. Вријеме је да тужилаштво и судови почну да функционишу у пуном капацитету, не обазирући се на било какве притиске које одређени случајеви сами по себи доносе. Обавезу поштовања уставног начела презумпције невиности мора поштовати свако све док се у судском поступку не утврди нечија одговорност.
-На министарску функцију дошли се из адвокатуре. Да ли је лакше бити адвокат или министар?
Цијеним да је неупоредиво сложеније бити министар јер велики дио обавеза не зависи само од вас. Осим тога, само мјесто старјешине органа носи велику одговорност по више различитих основа. Као јавни функционери у сваком моменту морамо имати додатну одговорност према грађанима и никако не смијемо заборавити на чињеницу да смо, у најпозитивнијем смислу те ријечи, у њиховој служби. Ипак, морам рећи да ми је адвокатура знатно помогла при разумијевању суштинских проблема у нашем систему, али и да, као правник практичар, јасно сугеришем колегама које су мањкавости законских прописа, чије су измјене већ извршене
Здравство је кренуло у правцу опоравка и реформе.И ако то неко не схвата и жели да лични интерес стави испред јавног и интереса пацијената, онда је то ствар са којом се морамо изборити.
Није у реду да неко ради пола времена у јавном здравству, а пола у приватном, а да онда имамо листе чекања.
Питам који је стандард наших грађана, да ли сви грађани могу и колико њих уопште може да плаћа здравствене услуге.
Желимо да кроз закон створимо што веће могућности за наше пацијенте и грађане, да добију бесплатну, квалитетну и ефикасну здравствену заштиту.
Просјечна зарада у јавном здравственом систему сада је близу двије хиљаде ЕУР. То није мали износ за наше прилике. Да ли здравствени радници то заслужују? Да, заслужују– казао је Шћекић.
Он је додао да се због Нацрта закона о здравственој заштити нијесу побунили сви љекари у Црној Гори, већ око 200 доктора Клиничког центра (КЦЦГ).–Поставља се питање зашто само ти љекари. Гдје су остали љекари широм Црне Горе? Зар и они нијесу неко ко пружа свакодневну услугу и даје све од себе за наше пацијенте. Имају и они осјећај према личним и породичним потребама и свом буџету– навео је Шћекић.
Он је подсјетио да је Нацртом закона предвиђена могућност допунског рада у државном сектору, да КЦЦГ оснује амбуланте у којима ће здравствене услуге моћи да добију грађани који желе да плате, иако нема потребе да журе са тим одређеним прегледима.
„Cilj izbaciti politiku iz obrazovanja, u planu osam novih škola“
Ministar prosvjete Miomir Vojinović kazao je, u intervjuu za Portal RTCG, da ulaže sve napore da se politika izmjesti iz škola, ističući da su odluke koje se sada donose zasnovane na kvalifikacijama, znanju i stručnosti nastavnika i direktora, te da je svačiji rad izložen kontroli. Na pitanje ko će snositi odgovornost ukoliko se pokaže da su smjene direktora vaspitno-obrazovnih ustanova nezakonite, Vojinović odgovara da će Zaštitnik imovinsko pravnih interesa pokrenuti postupak protiv odgovornog lica u tadašnjem Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, kao i da će Ministarstvo ispitati odgovornost unutar resora u smislu Zakona o upravnom postupku i ovlašćenog lica za pripremu određenih rješenja.
Vojinović je kazao da rade na rješavanju problema prebukiranosti škola, i da je kapitalnim budžetom za narednu godinu, koji još nije usvojen, planirana izgradnja osnovnih škola u Siti kvartu, na Zabjelu, u Bloku 35-36, osnovne škole na Karabuškom polju, Gimnazije u Podgorici, kao i osnovnih škola u Igalu, Tivtu i u Rožajama.
Ministar je istakao da je veliki izazov za sistem nedovoljna zastupljenost kadra iz nastavnih predmeta hemija, fizika i matematika. Kako je kazao, nastava matematike 34 odsto nije stručno zastupljena, a od 478 nastavnika matematike 163 nemaju odgovarajuću stručnu spremu, dok iz fizike nastava 30 odsto nije stručno zastupljena.
Više PISA testiranja kao i nedavno rađeno UNICEF-ovo istraživanje pokazuju na nedovoljno dobar nivo obrazovanja u Crnoj Gori. Imate li plan kako to treba popraviti?
Stalno radimo na poboljšanju sistema obrazovanja i rješavamo goruća pitanja. Nažalost, dosadašnji rezultati PISA testiranja nijesu bili najbolji, što ne znači da naša djeca ne mogu bolje odgovoriti ovom izazovu. Naš zadatak je da ih pripremimo. Iz tog razloga, nedavno su Ispitni centar i Zavod za školstvo pokrenuli projekat “PISA 2025- nauka u fokusu”. U cilju PISA 2025 centralna oblast su prirodne nauke.
Cilj je da se poboljšaju postignuća petnaestogodišnjaka iz prirodnih nauka razvijanjem ključnih kompetencija i vještina, da se smanji broj funkcionalno nepismenih iz prirodnih nauka na kraju obaveznog obrazovanja za 20 % i da se usklade postignuća nadarenih učenika u skladu sa njihovim sposobnostima. Ciljna grupa su učenici od VI do IX razreda, nastavnici prirodne grupe predmeta, matematike i informatike, kao i učenici srednjih škola od I do IV razreda, do juna 2024. godine. Projekat će biti podrška učenicima u unapređenju naučne pismenosti. U projektu će učestvovati i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Centar za stručno obrazovanje. Smatram to dobrim planom od kojeg očekujem realne rezultate.
Ima li dovoljno nastavnog osoblja? U kojim oblastima nedostaje nastavnika?
Veliki izazov za sistem jeste nedovoljna zastupljenost kadra iz nastavnih predmeta hemija, fizika i matematika. Na osnovu podataka Zavoda za školstvo, 30 odsto nastave hemije nije stručno zastupljeno, a 40 odsto nastavnika u nastavi za ovaj nastavni predmet je sa diplomom biologije i hemije. Nastava matematike 34 odsto nije stručno zastupljena, a od 478 nastavnika matematike 163 nemaju odgovarajuću stručnu spremu, dok iz fizike nastava 30 odsto nije stručno zastupljena.
Koliko je ukupno nastavnog kadra i zaposlenih u školama, budući da podatke nije moguće naći ni u jednoj analizi. Je li se taj broj promijenio u odnosu na prethodnih pet godina?
U sveobuhvatnoj Analizi sektora obrazovanja, nedavnoj predstavljenoj crnogorskoj javnosti, u osnovnim i srednjim školama zaposleno je 6.339 nastavnika/ca. Od čega 4.344 u osnovnom i 1.995 u srednjem obrazovanju. Ove podatke treba dijelom uzeti sa rezervom, jer podaci MONSTAT-a i MEIS-a nijesu konzistentni. Postoji problem sa podacima o nastavnicima koji nemaju punu normu ili rade po ugovoru na određeno vrijeme.
Na objavljenom konkursu za studije fizike ove godine od raspisanih 20 mjesta prijavilo se i upisalo pet kandidata. Zbog čega se ne radi na motivaciji putem stipendija kako bi se povećala zainteresovanost za prirodne nauke, može li Ministarstvo prosvjete da utiče na to?
Kada je riječ o prevazilaženju problema sa kadrom, Zavod za školstvo preporučiće stipendiranje talenata za ovu oblast kako bi pripremili taj kadar na vrijeme, jer je i među stručno zastupljenim kadrom značajan broj onih koji su pred penziju. Zavod će, kroz saradnju sa nastavničkim fakultetima predložiti i na koji način da se nastavnicima koji na osnovnim studijama koji nijesu imali pedagošku grupu predmeta, pomogne da rade na daljem usavršavanju, metodičnim obukama.
U prethodnom periodu imali smo više lažnih dojava o postavljenim bombama u školama usljed čega se nastava odvijala online, što znatno utiče na kvalitet nastave i takav vid nastave je najviše na štetu učenika, na koji način ćete nadoknaditi propuštenu nastavu?
Nažalost, posljednjih dana suočili smo se i sa lažnim dojava o bombama u našim obrazovnim ustanovama. Ali, moram istaći da nastavni proces nije trpio iako je nastava izvođena online. Svjesni smo uloženog truda u digitalizaciju obrazovnog sistema, na čemu i dalje radimo. Povod osmišljavanja nacionalne platforme Digitalna škola, napravljene u saradnji sa UNICEF-om, jeste bila online nastava zbog epidemije Korona virusa, ali rezultat je i više nego zadovoljavajući. Digitalna škola nije predviđena samo za ekstremne situacije, već i za korišćenje uporedo sa redovnom nastavom, kao dobra nadogradnja. Cilj je korišćenje materijala, koji sadrži preko 10.000 lekcija i hiljadu kurseva, koji pomažu našim đacima u svakodnevnoj nastavi. To je resurs u vlasništvu Ministarstva prosvjete koji nema nijedna zemlja u regionu. Tako da stvaramo jedan obrazovni sistem otporan na izazove.
Koliko se organizuju dopunski i dodatni časovi za djecu u školama? Imate li kontrolu koliko se organizuju budući da je opšte poznato da roditelji plaćaju dodatne časove?
Dodatna nastava je jaka diferencirana podrška učenicima, dok dopunska nastava predstavlja i preventivnu i interventnu mjeru. Oba vida nastave organizuju se jedan čas sedmično. Pružaju obrazovnu, razvojnu i emocionalnu podršku, te podržavaju uspješno dalje školovanje učenika. Teškoću u organizaciji predstavlja manjak učionica pa se ponekad organizuju i subotom ili neposredno prije nastave.
Što se tiče kontrole, u okviru eksterne evaluacije utvrđuje se kvalitet ključne oblasti “Podrška učenicima”. Nalazi prosvjetnih nadzornika pokazuju da se planira, realizuje ali – veoma često se dešava da se ne provjeravaju efekti ovih vidova nastave. U tom cilju je Zavod za školstvo dao odgovarajuće preporuke.U osnovnim i srednjim školama zaposleno 6.339 nastavnika/ca (Foto: rtcg.me)
Gdje postoje problemi u vezi sa brojem škola? Kako planirate da ih riješite? Šta se dešava sa organizovanjem nastave fizičkog vaspitanja u OŠ „Sutjeska“?
Evidentno je da postoji problem prebukiranosti. Najkritičniji je centralni dio države. To je problem koji postoji decenijama i samo se uvećava. Veoma predano radimo na njegovom rješavanju. Kapitalnim budžetom za narednu godinu, koji još nije usvojen, planirana je izgradnja osnovnih škola u Siti kvartu, na Zabjelu, u Bloku 35-36, osnovne škole na Karabuškom polju, Gimnazije u Podgorici. Predviđena je i izgradnja osnovnih škola u Igalu, Tivtu i u Rožajama. Izgradnja JU OŠ “Vladimir Nazor” za nas je goruće pitanje. Zahvaljujući radu sadašnjeg menadžmenta Ministarstva prosvjete došli smo do faze izrade Glavnog projekta za tu školu.
Što se tiče organizovanja nastave fizičkog vaspitanja u JU OŠ “Sutjeska”, u trenutnim okolnostima nastava je organizovana na najbolji mogući način. Škola pripada užem gradskom području i projektovana je za 700 učenika. Samim tim teško je uskladiti sve i odgovoriti izazovima. Rješenje je bilo da dva odjeljenja istog razreda zajedno budu na času fizičkog. Takođe, tražićemo i drugo rješenje.
Ukoliko se pokaže da su smjene direktora vaspitno – obrazovnih ustanova nezakonite, kako ćete riješiti taj problem? Hoće li u vezi sa tim neko snositi odgovornost?
Zaštitnik imovinsko pravnih interesa pokrenuće postupak protiv odgovornog lica u tadašnjem Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta.
Ministarstvo prosvjete će, takođe, ispitati odgovornost unutar Ministarstva u smislu Zakona o upravnom postupku i ovlašćenog lica za pripremu određenih rješenja. Jasne su ingerencije i Ministarstva i Zaštitnika imovinsko pravnih interesa.
Kako procjenjujete šanse da politika bude izmještena iz škola od nastavnih planova do rukovodećih mjesta u školama?
Na početku svog mandata obećao sam da ću raditi na depolitizaciji obrazovnog sistema. Dajemo sve od sebe da politiku izmjestimo iz naših škola. To je spor proces koji zahtijeva vrijeme i strpljenje. Nadam se da ćemo uspjeti da ga privedemo kraju. Ne želeći da ulazim u bilo čije odluke, ove koje se sada donose zasnovane su na kvalifikacijama, znanju, stručnosti i predanosti nastavnika i direktora. Svačiji rad je izložen kontroli. Efekti tog rada su vidljivi. Ministarstvo prosvjete nije samo tehnička podrška, već krovna institucija u obrazovanju i dužnost nam je da neprekidno pratimo dešavanja u našim obrazovno-vaspitnim ustanovama i ispravljamo neregularnosti.
Smatrate li opravdanim povećanje plata prosvjetnim radnicima budući da se roditelji žale da, što zbog korone, što zbog dojava o bombama, sami uče svoju djece da čitaju i pišu?
Od početka sam bio za to da se mora popraviti standard prosvjetnim radnicima. Nastavnicima se mora vratiti autoritet i nekadašnji ugled u društvu. Moje kolege zaslužuju da žive dostojanstvo i nijednog trenutka ne smijemo zaboraviti važnost posla koji obavljaju. Oni nijesu samo edukatori, već i vaspitači, psiholozi, pedagozi, i drugi roditelji našoj djeci. Nažalost, trenutno stvarne mogućnosti su drugačije. Žao mi je što nijesmo mogli izaći u susret i dati im povećanje koje su tražili. Ali, mislim da smo u datoj situaciji našli najbolje moguće rješenje. I da nećemo na tome stati.
Kako procjenjujete mogućnost da se bukvar i čitanka u Crnoj Gori ponovo zovu „Bukvar“ i „Čitanka“?
Svi udžbenici su predmet prethodne analize tima stručnjaka, od samih autora, do pedagoga i psihologa. Ništa što se tiče sadržaja i naziva nije slučajno i ishitreno. U tom smislu, želim da kažem da nema osnova da se vraćamo na naziv „Bukvar“, iako on kod mnogih budi prijatna sjećanja. Nova vremena traže nove pristupe i nove sadržaje. Sadašnji naziv „Čigra slova i glasova“ u duhu je nastave početnog opismenjavanja učenika. Funkcija ovakvog naslova jeste u tome da zainteresuje učenike za suštinsku vezu između dvije komunikacione vještine – govorenja i pisanja. Naslov udžbeničkog kompleta za nastavu jezika u prvom ciklusu osnovne škole predstavlja i semantičku kopču sa svijetom djetinjstva.
Što se tiče nastave književnosti, i tu je naslov brižljivo izabran „Kako to može“. Djeca ulaze u svijet književnosti preko naziva koji je osmišljen istraživački. Kako je moguće da se u pjesmama i proznim djelima dešavaju čudesa i ona djeluju opčinjavajuće i moguće.
Na kraju, ne zaboravimo da djeca imaju pravo na nove, modernije pristupe, i da naš svijet bukvara ne treba nužno da bude i njihov svijet.
Nadam se da do prekida pregovora sa EU neće doći i da će svi shvatiti ozbiljnost situacije. Ako svi damo šansu kompromisu, doći ćemo do izbora sudija Ustavnog suda
Predsjednica Skupštine Danijela Đurović najavila je da će nakon božićnih praznika ponovo pokrenuti parlamentarni dijalog radi dogovora o ključnim pitanjima u Crnoj Gori.
Ona je u intervjuu “Vijestima” kazala da su evropski partneri prilično zabrinuti zbog političke i institucionalne krize u kojoj se Crna Gora nalazi i jako spremni da pomognu da se ona prevaziđe, ali veruje da u Crnoj Gori ima dovoljno snage za postizanje kompromisa. ”Nadam se da do prekida pregovora između Crne Gore i EU neće doći, te da će svi relevantni politički faktori shvatiti ozbiljnost situacije i učiniti sve da čelnici EU tu soluciju uopšte ne uzimaju u razmatranje kada je naša država u pitanju”, kazala je Đurović.
Ova godina je bila dinamična, politička kriza je eskalirala, a došli smo i do upozorenja da mogu biti prekinuti pristupni pregovori o članstvu u EU. Očekujete li da naredna godina počne mirnije i zbog čega?
Godina za nama bila je izazovna i turbulentna u političkom smislu. U prilog tome govori činjenica da su dvije vlade izgubile povjerenje u parlamentu, kao i da su u istom sazivu birana dva predsjednika Skupštine Crne Gore. To su, svakako, situacije koje su uzdrmale društveno-političku scenu, te zabrinule naše građane i međunarodne partnere.
Međutim, ova dešavanja su pokazala i da se stanje u crnogorskom društvu drastično promijenilo nakon 30. avgusta 2020. godine, te da sada prolazimo kroz promjene koje su odraz sazrijevanja demokratije oslikane prvenstveno kroz slobodu misli i djelovanja građana u svim sferama, što je dobro i korisno za sveukupan razvoj društva. Smatram da je to nova vrijednost koju smo ostvarili i koju treba da njegujemo u budućnosti, kako bi naša država išla naprijed.
Ne treba kriti da su usvajanje pojedinih zakona u parlamentu, propuštanje šanse da se dovrši izbor članova Sudskog savjeta i otpočne postupak izbora vrhovnog državnog tužioca, kao i nepostojanje volje da se pokrene procedura za reformu izbornog zakonodavstva, bili ključni izazovi sa kojima smo se suočili protekle godine i koji traže adekvatno rješavanje ne samo zbog našeg evropskog puta, već prvenstveno da bismo mogli da fuknkcionišemo kao država.
Vjerujem da su svi politički akteri svjesni da moramo dati maksimum kako bismo odgovorili pomenutim izazovima, da smo to dužni našim građankama i građanima, koji u velikom procentu i dalje podržavaju pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. U tom smislu, očekujem da u narednoj godini svi budemo mudriji, tolerantniji i spremniji na dogovor oko pomenutih, ključnih pitanja, kako bismo državu izveli iz krize u kojoj se nalazi i nastavili naš EU put.
Na osnovu onoga što ste čuli u direktnim kontaktima, vjerujete li da nas EU samo plaši prekidom pregovora o članstvu ili ćemo u januaru zaista biti na ivici toga?
Ne bih sebi dozvolila luksuz da u javnosti interpretiram ono što dobijam kao informacije u direktnim kontaktima sa diplomatama, specijalnim izaslanicima, ministrima i drugim ličnostima sa kojima se srećem gotovo svakodnevno.
Ono što mogu podijeliti sa crnogorskim građanima jeste da su naši evropski partneri prilično zabrinuti zbog političke i institucionalne krize u kojoj se Crna Gora nalazi, ali i jako spremni da nam pomognu da istu prevaziđemo.
Njihove najave o eventualnom prekidu pregovora sam ispratila i, s tim u vezi, mogu istaći da i dalje vjerujem da mi u Crnoj Gori imamo snage da postignemo kompromis oko ključnih pitanja oko kojih i EU traži da se dogovorimo, a to je prije svega izbor sudija Ustavnog suda, što je osnovni preduslov za rješavanje i svih drugih otvorenih pitanja.
U tom smislu, nadam se da do prekida pregovora između Crne Gore i Evropske unije neće doći, te da će svi relevantni politički faktori shvatiti ozbiljnost situacije i učiniti sve da čelnici EU tu soluciju uopšte ne uzimaju u razmatranje kada je naša država u pitanju.
Đurović foto: Skupština Crne Gore
Da li ste kao visoka državna zvaničnica spremni da prihvatite tu odgovornost?
Kao predsjednica Skupštine i građanka Crne Gore, osjećam ponos zbog svakog uspjeha koji naša zemlja ostvari u bilo kojoj oblasti. Isto tako, osjećam veliku odgovornost zbog visoke pozicije koju pokrivam i očekivanja građana koji žele bolji život i sigurniju egzistenciju.
Podsjetiću da sam tri puta organizovala politički dijalog sa liderima parlamentarnih partija u cilju postizanja rješenja za glavne probleme sa kojima se suočavamo godinama unazad. Prvi, održan 8. jula ove godine, organizovan je šest godina od posljednjeg susreta predsjednika partija zastupljenih u Skupštini. Ovaj sastanak je protekao u dobroj i konstruktivnoj atmosferi, ali je slijed događaja bio takav da nismo mogli da nastavimo sa onim što smo započeli.
Zbog svega navedenog, osjećam odgovornost zato što nismo uspjeli da makar malo približimo stavove o najspornijim pitanjima, ali sam i dalje spremna da radim na postizanju kompromisa o njima, sigurna da je to jedini put za prevazilaženje teške situacije u kojoj se nalazimo.
Što se tiče eventualnog prekida pregovora sa EU, i dalje sam uvjerena da do toga neće doći, ali ukoliko se desi takav scenario, mišljenja sam da svi moraju ponijeti svoj dio odgovornosti. Ja sam na to, svakako, spremna.
Koliko je realno da će se parlamentarna većina dogovoriti oko buduće Vlade jer uobičajeno postoje zatezanja oko bezbjednosnog sektora?
Parlamentarna većina je postigla dogovor oko toga da gospodin Lekić bude predložen za mandatara za sastav 44. Vlade Crne Gore i, u tom cilju, predala je potpise predsjedniku države sa zahtjevom da pokrene konsultacije sa svim partijama zastupljenim u parlamentu kako bi se ovo pitanje konačno riješilo. Kako je to izostalo, Skupština je posljednjeg radnog dana Drugog redovnog (jesenjeg) zasijedanja konstatovala da je gospodin Lekić mandatar za sastav nove Vlade.
Ono što ja vidim jeste da postoji volja i odlučnost parlamentarne većine da istraje u namjeri da gospodin Lekić postane novi premijer Crne Gore i, shodno tome, gajim uvjerenje da će svi politički subjekti koji će potencijalno učestvovati u novoj izvršnoj vlasti biti spremni na kompromis i dogovor oko svih pitanja. Tu uključujem i bezbjednosni sektor, koji je nesporno važan i često pod lupom javnosti.
Smatram da činioci eventualne nove Vlade apsolutno moraju pronaći najbolja rješenja za sve resore i sektore, te da se po svaku cijenu mora izbjeći da partijska nadgornjavanja, nesporazumi, lični animoziteti i sujete spriječe izbor najprofesionalnijih i najkvalitetnijih kadrova na svim pozicijama.
Da li je dogovor da u novom kabinetu g. Lekića resori budu podjeljeni paritetno – s jedne strane GP URA i SNP-u, a s druge – DF-u i Demokratama, dok bi premijer imao zlatni glas?
Po Ustavu, zakonodavna i izvršna vlast su odvojene, pa ne bih davala ocjene o metodologiji po kojoj Vlada treba da bude formirana, koliko koja partija treba da dobije resora u njoj, programu rada i sličnim pitanjima.
Zadatak predsjednice Skupštine je da održava najbolje moguće relacije sa Vladom kako bi se omogućila što lakša prohodnost predloga zakona prema parlamentu, a sve sa ciljem usvajanja zakonskih rješenja koja će ići u pravcu ostvarivanja što veće koristi za naše građane. Ono što je sigurno jeste da ću, kao predsjednica Skupštine, nastaviti da unapređujem odnose sa predsjednikom Vlade, te da ću svoju funkciju obavljati na maksimalno profesionalan način, uvjerena da je to osnovni preduslov za razvoj i napredak države.
Očekujete li da ćete u novoj raspodjeli vlasti ostati na poziciji predsjednice Skupštine? Da li je tačno da tu funkciju traži DF?
Kao neko ko je posvećen očuvanju izborne volje građana iskazane 30. avgusta 2020. godine, dala sam pun doprinos u tom pravcu, čuvajući dignitet institucije na čijem sam čelu.
Konstatacijom davanja mandata gospodinu Lekiću za sastav Vlade omogućila sam da se proces izbora nove Vlade nastavi i, nadam se, uspješno realizuje. Ubijeđena sam da to prepoznaju moje kolege iz parlamentarne većine, kao i najveći dio javnosti, pa sam na svojevrstan način relaksirana razmišljanja o sopstvenoj funkciji ili mogućoj političkoj “trgovini” sa istom.
Ovaj posao radim odgovorno u interesu i Skupštine kao institucije i, naravno, naše države, i nastaviću da ga obavljam na isti način dok god sam nosilac veoma značajne funkcije predsjednice Skupštine.
Brine li vas mogućnost da nova Vlada neće biti priznata i da zapadne zemlje neće sarađivati sa njom? Takođe, već se spinuje iz krugova bliskih DPS-u da će DF tražiti okretanje te Vlade Moskvi.
Nisam neko ko olako daje prognoze, pa bih i u odgovoru na ovo pitanje zadržala dozu opreznosti. Naši zapadni partneri su više puta iskazali svoj stav o određenim važnim pitanjima u Crnoj Gori, ali i volju da nam pomognu u prevazilaženju problema sa kojima se suočavamo.
Ukoliko svi malo odstupimo od svojih početnih pozicija i damo šansu kompromisu, doći ćemo do izbora sudija Ustavnog suda, što je ključno za nastavak funkcionisanja države.
Što se tiče bilo kakvog okretanja Moskvi ili nekom drugom centru, naglašavam da je Crna Gora već dugo na EU putu, da vodi proces pregovora preko deset godina, da je u tom procesu, uprkos trenutnim preprekama, otišla najdalje od svih zemalja Zapadnog Balkana, da je naša vanjska politika sto odsto usklađena sa Zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom EU, te da, po posljednjim istraživanjima, čak 75 odsto stanovništva podržava pridruživanje Crne Gore evropskoj porodici naroda. U tim smislu, nikakvog zaokreta u spoljnoj politici neće i ne smije biti.
foto: Skupština Crne Gore
Slažete li se da je pravni sistem u državi krahirao jer se sve više krši Ustav, ali i zakon?
Nesporno je da je u okviru ovog, ali i prethodnih saziva Skupštine bilo više odluka Ustavnog suda kojima su se pojedini zakoni oglašavali u cjelini ili dijelom neustavnim. S druge strane, nikad više nije bilo polemike u javnom diskursu oko ustavnosti različitih zakonskih rješenja, postupaka i procedura.
To stvara utisak da je kršenje Ustava postalo pravilo, a u nedostatku institucija dodatno izaziva pravnu nestabilnost. Zato je jedino rješenje u potpunosti funkcionalan Ustavni sud kao jedina meritorna institucija za davanje odgovora na sva otvorena pitanja. Napokon, umjesto političkim, moramo da se posvetimo ekonomskim, socijalnim i drugim pitanjima koja su od prvenstvenog značaja za građane.
Kad se očekuje početak parlamentarnog dijaloga i da li je realan izbor sudija do kraja januara? Koliko je to realno ako se zna da DPS i većina poslanika opozicije neće glasati ako ne dobiju dio „kvote“ u tom sudu, odnosno DPS očekuje da i dalje ima većinu sudija koji će mu ići naruku, poput onih koje je častio stanovima i kreditima?
Promjene od 30. avgusta 2020. godine su dovele do toga da su, prvi put nakon trideset godina, zamijenjene uloge vlasti i opozicije u Crnoj Gori. Imajući u vidu tu činjenicu, smatram da je potrebno određeno vrijeme i jednoj i drugoj strani da se prilagode novim okolnostima i naviknu na ovo stanje. S obzirom na to, mišljenja sam da i opozicija, pa samim tim i DPS, treba da bude konstruktivan partner u rješavanju aktuelne krize, a nikako kočničar reformskih procesa u državi.
Očekujem i od DPS-a, ali i od svih drugih političkih subjekata apsolutnu odgovornost i spremnost na postizanje kompromisa kako bismo ispunili ono što od nas traže građani i međunarodna zajednica.
Ko ne shvata da smo došli do posljednjeg trenutka kada možemo uraditi nešto pozitivno, svjesno nanosi štetu državi, zaustavlja proces evropskih integracija i dovodi građane u izuzetno teško situaciju, na šta su nas upozorili i naši partneri iz EU. I dalje vjerujem da to niko ne želi i da će svi involvirani politički akteri dati maksimalan doprinos da izbjegnemo takav razvoj događaja, a ja ću, svakako, odmah nakon božićnih praznika ponovo pokrenuti parlamentarni dijalog sa ciljem što bržeg i efikasnijeg postizanja dogovora.
Kad ćete raspisati predsjedničke izbore i da li ima razgovora oko zajedničkog kandidata? Ko bi to bio?
Krajnji rok za raspisivanje predsjedničkih izbora je propisan Zakonom o izboru predsjednika Crne Gore, kojim je precizirano da se raspisuju najkasnije 120 dana prije isteka mandata predsjednika.
Međutim, moram istaći da se, u situaciji kada nemamo kompletiran Ustavni sud, s pravom postavlja pitanje svrsishodnosti i opravdanosti održavanja predsjedničkih izbora.
Što se tiče zajedničkog kandidata parlamentarne većine od 30. avgusta na pomenutim izborima, nemam informaciju da su počeli razgovori povodom tog pitanja, pa samim tim nisam u saznanju ni ko bi eventualno ušao u tu izbornu trku.
SNP-u je pao rejting što su pokazali podgorički izbori jer je nekad najjača opoziciona stranka ostala ispod cenzusa. Je li vrijeme za promjene u vrhu i šta vaša partija, sem pres konferencija, radi na popravljanju povjerenja kod građana?
Socijalistička narodna partija Crne Gore je vrlo ozbiljno shvatila poruku birača i, pored nespornog zalaganja naših ministara i ostalih funkcionera, mora pronaći adekvatan način za vraćanje povjerenja u izborni program i ideje koje baštinimo 25 godina, kako bismo potpuno spremni i sa novom snagom, za koju smo shvatili da nam je neophodna, dočekali nove izbore.
Mi smo demokratska partija koja uvažava različita mišljenja, kao i sve evropske građanske partije, jer upravo ta različitost u mišljenjima u savremenim društvima produkuje najbolja rješenja.
Smatram da u SNP-u postoji dovoljno kvalitetnih ljudi koji mogu doprinijeti razvoju i unapređenju našeg društva. Naš politički subjekt je neophodan Crnoj Gori jer baštini istorijske crnogorske vrijednosti, ali i savremene trendove razvijenih građanskih društava, te vjerujem da ćemo uvijek imati značajnu ulogu u procesu ostvarenja napretka za našu državu.
foto: Skupština Crne Gore
Zastupljenost žena u parlamentu i na javnim funkcijama i dalje je niska. Da li očekujete da će se to promijeniti jer su istraživanja pokazala da žene izbjegavaju politiku pošto su često meta mizoginih napada?
Nažalost, u Skupštini Crne Gori od 81 poslaničkog mjesta, samo 22 zauzimaju žene, što je svega 27 odsto od ukupnog broja poslanika, odnosno poslanica.
To govori da još uvijek nismo postigli dovoljan nivo rodne ravnopravnosti u crnogorskoj politici, što je, svakako, loša poruka koja ne ohrabruje žene da se uključe u politiku i daju doprinos rješavanju ključnih državnih pitanja.
Takođe, javni diskurs u Crnoj Gori iz dana u dan je sve oštriji, a u medijima, na portalima i posebno na društvenim mrežama često možemo naići na neprimjerene, nepristojne i komentare pune mržnje, naročito prema ženama.
Kao žena, pripadnica Ženskog kluba i predsjednica Skupštine Crne Gore, uvijek ću stati na stranu svake koleginice poslanice, bez obzira kojoj partiji pripada, ukoliko postane žrtva mizoginih i sličnih napada.
Smatram da crnogorsko društvo mora da ide ka prevazilaženju i eliminisanju ove pojave, da u medijima treba još više da se govori o ovom problemu, te da i naše kolege poslanici treba da daju doprinos da žene koje se bave politikom budu prepoznate kao osobe koje, u tom smislu, treba poštovati i cijeniti njihov rad, a nikako ih zbog toga nipodaštavati i targetirati.
Takođe, želim da istaknem da sam zagovornica promjene krivičnog zakonodavstva, vraćanja klevete kao krivičnog djela, kao i pravnog regulisanja i sankcionisanja govora mržnje i mizoginije u medijima i na društvenim mrežama.
Iako bavljenje politikom nije lako, poručila bih ženama, a naročito mladim, da zbog ovakvih pojava ne odustaju od svojih želja i ciljeva, već da budu odlučne, istrajne i hrabre jer sam sigurna da mogu da doprinesu pozitivnim promjenama u crnogorskom društvu.
Šta ti mizogini napadi govore o našem društvu? Da li ste se Vi suočavali sa takvim napadima i kako se nosite sa tim i Vi i Vaša porodica?
Mizogini napadi govore, prije svega, o nemoći onih koji ih plasiraju, ali i o nedoraslosti i nezrelosti našeg društva koje još uvijek nije napredovalo u smislu jačanja, njegovanja i podsticanja političke kulture i dijaloga.
Kao poslanica, ali i kao predsjednica Skupštine, i sama sam bila meta različitih, najblaže rečeno, ružnih i neistinitih komentara na portalima i društvenim mrežama. Svjesna sam da, kao visoka državna funkcionerka, moram imati viši prag tolerancije prema ovim pojavama i, u skladu sa tim se i ponašam.
Naravno, članovi moje porodice to podnose malo teže, ali i oni su svjesni važnosti pozicije koju pokrivam i razumiju da su ovakvi napadi, nažalost, neminovnost i sastavni dio posla koji obavljam.
Ipak, nadam se da će za sve žene u Crnoj Gori koje se bave politikom doći bolji dani, te da će moći mnogo slobodnije i bez opterećenja da učestvuju u društveno-političkim dešavanjima i daju doprinos poboljšanju sveukupnog stanja u državi.
Нова година као симбол новог почетка указује нам да кренемо пуни новог ентузијазма у остваривању циљева и да одлучније одговоримо на нове изазове.Вама и вашим породицама желим добро здравље, радост, срећу, породични и лични успјех.Праштајте, будите сложни, стрпљиви, имајте љубави и разумијевања за друге, али и за себе. Долази вријеме које ће донијети бољи стандард, правду, стабилност, солидарност и помирењ.Градимо бољу Црну Гору, за све њене грађане, без дискриминације. За грађанску, европску, еколошку, солидарну, бољу и здраву Црну Гору!
U osnovnim i srednjim školama zaposleno 6.339 nastavnika/ca (Foto: rtcg.me)
