Месец: јануар 2023.

Ова Влада је ресетовала односе са Србијом што је у интересу грађана.Сарадња у области платног промета је нешто што треба ургентно рјешавати јер тиме смањујемо трошкове за грађане и привредне субјекте.“

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић учествовала је данас на дигиталној инаугурацији парламентарне димензије шведског предсједавања Савјету Европске уније.

Она је истакла да јој представља задовољство што је добила прилику да се обрати и захвалила домаћину Шведској на представљању приоритета и свеобухватног плана полугодишњег предсједавања ове државе.

Од изузетног је значаја да и у новонасталим геополитичким околностима Шведска и остале земље чланице ЕУ задрже правилну перцепцију важности политике проширења, истакла је предсједница Ђуровић и нагласила да је будућност Црне Горе у Европској унији.

Скоро 80 одсто грађана Црне Горе желе бити дио Европске уније, због чега чланство Црне Горе у ЕУ не смије бити доведено у питање, посебно имајући у виду очекивања грађана, западних партнера, али и дешавања на тлу Европе, истакла је предсједница Скупштине. Она је увјерила учеснике овог догађаја да смо свјесни унутрашњих проблема са којима се тренутно суочавамо, те да ће Црна Гора ускоро направити искорак у правцу придруживања ЕУ и поново постати позитивна прича у Бриселу, Стокхолму и осталим европским пријестоницама.

Домаћин инаугурације био је предсједник шведског парламента (Риксдаг) Андреас Норлен, а учесници су били предсједници парламената држава чланица и земаља кандидата за чланство у Европској унији.

Четири кључна приоритета током шведског предсједавања биће: Безбједност и јединство; Конкурентност; Зелена и енергетска транзиција и Демократске вриједности и владавина права.

У пријатељском разговору, министри су размотрили начине унапређења сарадње на пољу образовања, уз констатацију да ће заједничким напорима дати пуну подршку европском путу двије братске земље.

Министар Војиновић се захвалио на искреној добродошлици уз позив српском колеги да посјети Црну Гору, истичући да сусрети овакве врсте представљају потврду блискости и заједништва Црне Горе и Србије.

Јоковић се у свом обраћању захвалио на позиву Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије овом важном догађају и истакао да га посебно радује што на сајму учествују и представници из Црне Горе. „Овакви догађаји су од изузетног значаја за промоцију наших производа, размјену искустава и знања, као и остваривање нових контаката и сарадње.Министарство пољопривреде Црне Горе заједно са Привредном комором Црне Горе данас са задовољством представља учеснике и излагаче из Црне Горе. Сектори производње и прераде воћа, поврћа и вина су изузетно значајни за Црну Гору. Имамо добре агроеколошке и климатске услове за производњу воћа, поврћа и винских сорти грожђа. Радујемо се повећању број произвођача у овим секторима, нарочито повећању броја винара, и надамо се да ће овај број у будућности и даље расти.Црна Гора је препозната као виноградарска и винска дестинација. Завршен је процес рејонизације усаглашен са захтјевима Европске уније, који је поред специфичности посебних региона, дао могућност и очувања квалитета кроз ознаке квалитета.Истичемо посебан потенцијал у сектору маслинарства, нарочито имајући у виду очуван традиционални сортимент (сорту жутица).Оно што је изражено у цијелом региону а нарочито у Црној Гори јесте проблем уститњености пољопривредних парцела и газдинстава, те је све јаснија потреба за удруживањем како би се на најбољи начин одговорило захтјевима тржишта за константним количинама квалитетних производа. У том смислу кроз политике подршке министарства се посебан акценат даје на подршку удружењима и кооперативама.Оно што је изузетно важно за нас је да подржавамо произвођаче и да им пружимо све потребне услове за развој и унапређење њиховог пословања. То подразумијева и њихову извозну оријентацију, јер сматрамо да је то неопходно за развој наше пољопривреде и да Црна Гора има потенцијал да постане важан извозник пољопривредних производа у региону и шире- истакао је Јоковић у свом говору обраћања.

У контексту расправе око појединих рјешења садржаних у Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном ђелатношћу, јавног дисукурса, аргумената pro еt contra, дао бих пар напомена који могу додатно објаснити сам смисао и домет овог законског текста. Прије свега треба поћи од разумног поимања било ког нормативног акта, његовог домашаја и ефеката који су условљени како квалитетом самог текста норме, тако и спремношћу органа за његовом досљедном примјеном.

У контексту расправе око појединих рјешења садржаних у Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу, јавног дисукурса, аргумената про ет цонтра, дао бих пар напомена који могу додатно објаснити сам смисао и домет овог законског текста. Прије свега треба поћи од разумног поимања било ког нормативног акта, његовог домашаја и ефеката који су условљени како квалитетом самог текста норме, тако и спремношћу органа за његовом досљедном примјеном.У том смислу, сматрам да ове законске измјене надилазе свој формално правни домен и шаљу снажну поруку од стране државе у циљу јасно испољене намјере повраћаја незаконито стечене имовинске користи, док истовремено представљају побољшање инструмената који ће органи имати на располагању у том правцу. Помијерањем момента када се може кренути у поступак трајног одузимања имовинске користи (у случају имовинске користи проистекле из кривичних дјела из надлежности СДТ-а ) даје се нова динамика и самим тим шире овлашћења када говоримо о овом поступку.

Наиме, у односу на кривична ђела из надлежности Специјалног државног тужилаштва, потреба издвајања истих била је неопходна будући да се ради о најтежим кривичним дјелима организованог криминала, односно кривичних дјела која по правилу акумулирају највећу незакониту финансијску добит. Такође, ова кривична дјела фокусирана су на корупцију на високом нивоу, почињену од стране лица која имају својство јавних функционера, сходно одредбама Закона о спрјечавању корупције. Кривична дјела – корупција, организовани криминал и финансирање тероризма (и друга) по својој природи су кривична ђела код којих постоји оправдан јавни интерес и легитиман циљ (представљају изразиту опасност по друштво) да би постојала пропорционалност ограничења права на уживање имовине.Важећи закон дефинише да се може одузети она имовинска корист кад суд утврди да постоји временска повезаност између времена у којем је стечена имовинска корист и других околности конкретног случаја које оправдавају одузимање имовинске користи. Ова норма даје простор за индивидуално тумачење у сваком конкретном предмету и не обезбјеђује правну сигурност у црногорском правном систему. Будући да је неопходно обезбједити правну сигурност било је неопходно дефинисати који је то период (10 година) прије и/или послије извршења кривичног дјела. Ово одређење је било неопходно како би се могла одузимати имовинска корист стечена криминалном дјелатношћу спојена са законитом имовином.Надаље, уводи се обавеза државних органа, банака и других финансијских институција да доставе податке које затражи државно тужилаштво, без обзира на тајност односно поверљивост података (тајни подаци, лични подаци, пословна, банкарска или професионална тајна), без одлагања и без плаћања накнаде. Такође, даје се могућност државном тужиоцу да позове лице чија је имовина предмет финансијске истраге да се изјасни о подацима и доказима који су прикупљени.Питање јачања кадровских и техничких капацитета дефинитивно остаје као највећи изазов у квалитетном спровођењу овог законаАко суд усвоји тужбени захтјев, у пресуди којом се тужбени захтјев усваја, утврђује се да је одређена имовинска корист стечена криминалном дјелатношћу, да се одузима од туженог односно чланова породице туженог и/или трећих лица и да постаје својина Црне Горе. Предвиђа се и да Заштитник може, до краја главне расправе, без пристанка туженог, измијенити тужбени захтјев на начин да захтијева да се одузме имовина која одговара вриједности имовинске користи стечене криминалном ђелатношћу или да тужени плати одговарајући износ, због немогућности одузимања имовинске користи стечене криминалном ђелатношћу усљед околности које су настале након подношења тужбе.Оно што је потребно навести јесте и да ће доношењем овог закона бити успостављен још један начин одузимања имовинске користи. Наиме, већ у систему постоји одузимање имовинске користи која је проистекла из кривичног ђела, а сада се за најтежа кривична ђела уводи поступак одузимања без чекања правоснажне осуђујуће пресуде.У односу на критике које се односе на надлежне органе који ће спроводити мјере и радње прописане овим законом, као и критике у односу на поређења са другим системима, заиста мислим да је велики подухват што смо се одважили да кренемо у овом правцу. Управо користећи релевантне системе, то јест упоредна искуства, али и праксу Европског суда за људска права, прилагодили смо поступак нашем систему, како би сви стандарди били испуњени.У јавности су се могли чути и предлози у односу на потребу успостављања специјализоване агенције која би водила ове поступке. Успостављање нове специјализоване агенције подразумијевало би доношење новог закона, измјену система државне управе и самим тим управо дејство закона од његовог доношења. То би даље значило да се ранији случајеви из којих је простекла незаконита имовинска корист не могу подвести под његову примјену чиме би и његов домашај био могућ само на будуће случајеве. Управо је то био разлог приступа измјени постојећег закона, чиме је избјегнуто питање ретроактивности одредби.На крају, питање јачања кадровских и техничких капацитета дефинитивно остаје као највећи изазов у квалитетном спровођењу овог закона и зато морамо бити свјесни да без улагања у кључне институције које ће бити надлежне за спровођење наведених процеса нема ни ефикасне примјене нити задовољавајућих крајњих резултата овог закона.Аутор текста је министар правде Марко Ковач

Висоцки је рођен на данашњи дан 1938. године.Преминуо је 25. јула 1980.Министар Војиновић, добитник двије Пушкинове награде, подсјетио је на стихове славног Висоцког:“Ја жалим у животу овом, Што немам коријена два,Што другом домовином мојомНе зовем Црну Гору ја“.

Министар Владимир Јоковић са министрима пољопривреде Западног Балкана на пријему који је организовао министар пољопривреде и хране г. Џем Оздемир, на отварању Зелене недеље и Глобалног форума о храни и пољопривреди 2023.

Безочно лицемерје гласноговорника одређених опозиционих структура у Андријевици достиже неслућене висине.Премда се декларативно залажу за међуљудски склад сваке врсте, ДПС своје излагање и даље заснива искључиво на хипервјештачким пођелама не марећи ни за шта друго осим за свој усколични интерес.Оптуживати било кога за нешто што је чињено деценијама од стране управо оног ко напада, у најмању руку, вријеђање је достојанства и интелигенције сваког грађанина. Заборављате, господо из ДПС-а, да смо ми увијек били једно, па и када су се политички направиле двије општине – ми смо остали нераздвојна цјелина и са поносом истичемо међусобну сарадњу грађана Андријевице и Берана.Саопштења ДПС-а су највећи вид злонамјерности, некултуре и примитивизма – остало им је још, да зарад личних интереса, на овај начин, дијеле народ.Срећа, па им више нико не вјерује и гледа на њих као на оне који су уназадили и унизили једну историјски значајну општину.Није им сметало да зарад гласова и профитерства пребацују стотине грађана Берана у Андријевицу и обрнуто, а смета им поштен и добронамјеран рад за добро грађана и Андријевице и Берана.Жао нам је што смо морали улазити у ову полемику, али смо хтјели да пошаљемо поруку грађанима да не треба да дозволимо да нас пребројавају злонамјерни и безобзирни.