Делегација Скупштине Црне Горе у саставу: Данијела Ђуровић, предсједница Скупштине Црне Горе, шеф Делегације у ПС ОЕБС-а Славен Радуновић, као и замјеници чланова Делегације Симонида Кордић и Драган Бојовић, учествовала је на Зимском годишњем засиједању ПС ОЕБС-а, које је одржано 23. и 24. фебруара 2023. године у Бечу, Република Аустрија.У присуству скоро 250 парламентараца из 52 земље које су присуствовале, предсједница ПС ОЕБС-а Маргарета Седерфелт (Маргарета Цедерфелт) отворила је 22. Зимско засиједање Парламентарне скупштине ОЕБС-а, говором у којем је навела да су у току претходне године на тлу Европе кршени принципи утемељени оснивачким актом ОЕБС-а из 1975. године, те додала да главни приоритет свих треба бити обезбјеђивање правде и одговорности за почињене злочине. На уводном састанку наглашено је да мултилатерализам никада није био лак, али да је посебно данас, с обзиром на чланство у ОЕБС-у и његова правила заснована на консензусу, посебно изазован, те да се не смије заборавити да Парламентарна скупштина управо представља форум за отворен, искрен и поштен дијалог укоријењен у заједничким вриједностима и обавезама.На отварању засиједања, присутним парламентарцима обратио се и предсједник Националног савјета Републике Аустрије Волфганг Соботка (Wолфганг Соботка), који је говорио о потреби заједничког приступа безбједности, наводећи као примјер тренутни рат у Украјини, али и неколико других горућих изазова на подручју ОЕБС-а.
Предсједавајући ОЕБС-а и министар вањских послова Републике Сјеверне Македоније Бујар Османи (Бујар Османи), обратио се Скупштини у видео поруци, којом приликом је напоменуо да Зимски састанак долази у веома тешким временима за цјелокупну европску безбједносну архитектуру, али и за ОЕБС. Међутим, нагласио је да као неко ко цијени улогу и важност мултилатералне дипломатије, види потребу за непрестаним ангажманом на овом важном парламентарном форуму, уједно подвлачећи његову улогу у јачању политичке воље која је потребна извршној власти да напредује.Другог дана засиједања у палати Хофбург, одржан је састанак три генерална одбора, који је започет представљањем извјештаја специјалних представника ПС ОЕБС-а који имају мандате у односу на рат у Украјини, па су том приликом посебне извјештаје представили: специјална представница за источну Европу Данијела де Ридер (Даниела де Риддер); специјални представник ПС ОЕБС-а за парламентарни дијалог о Украјини Рејнолд Лопатка (Реинхолд Лопатка); предсједавајући ад хоц Одбора за миграцију ПС ОЕБС-а и потпредсједник ПС ОЕБС-а Марк Притчард (Марк Притцхард), као и специјални извјеститељ за ратне злочине у Украјини Џон Витингдале (Јохн Wхиттингдале) и специјални представник ПС ОЕБС-а за политичке затворенике Стив Кохен (Стеве Цохен).Након представљања посебних извјештаја одржана је отворена дебата у знак обиљежавања године од почетка рата у Украјини, а дискусије учесника односиле су се на политичко-безбједносне аспекте, економске и еколошке утицаје, као и на импликације које је на људска права уопштено проузроковао рат на тлу Европе.На састанку је наглашено да Хелсиншки завршни акт из 1975. године, не може бити предмет преговора или различитих тумачења, те изражена потреба да је јачање капацитета организације да се носи с овим изазовом важније него икад.У наставку засиједања, на састанку Сталног одбора, учествовали су шефови националних делегација и чланови Бироа ПС ОЕБС-а. Током Сталног одбора представљен је Извјештај предсједнице ПС ОЕБС-а Маргарете Седерфелт (Маргарета Цедерфелт), Извјештај генералног секретара ПС ОЕБС-а Роберта Монтеле (Роберто Монтелла), као и Извјештај благајника ове организације.Током боравка у Бечу, предсједница Скупштине Данијела Ђуровић имала је билатералне сусрете са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Волфгангом Соботком и потпредсједником ПС ОЕБС-а Марком Притчардом.ПС ОЕБС-а чине 323 парламентарца из 57 земаља Европе, Централне Азије и Сјеверне Америке. Парламентарна скупштина представља форум за парламентарну дипломатију, посматрање избора и јачање међународне сарадње у процесу испуњавања обавеза ОЕБС-а које се ослањају на политичка, безбједносна, економска питања, те људска права и теме везане за животну средину.