ПОСЛАНИЦИ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ВЕЋИНЕ ПРЕДАЛИ ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЈЕНУ САГЛАСНОСТИ УКАЗА О РАСПУШТАЊУ СКУПШТИНЕ СА УСТАВОМ
Након јавног саопштења предсједника Црне Горе да је донио Указ о распуштању 27. сазива Скупштине Црне Горе, број 01-226, од 16. марта 2023. године, посланици парламентарне већине предали су Предлог за оцјену сагласности са Уставом и Захтјев да Уставни суд Црне Горе нареди да се обустави извршење свих појединачних аката или радњи по основу поменутог Указа до доношења коначне одлуке Уставног суда.Послије изгласавања неповјерења 43. Влади Црне Горе 19. августа 2022. године, сагласно Уставу Црне Горе, предсједник Црне Горе је био обавезан да предложи новог мандатара, што он није учинио ни до данашњег дана. Упркос томе, дана 16. марта 2023. године, предсједник Црне Горе је донио Указ о распуштању 27. сазива Скупштине Црне Горе.Да би одлука предсједника Црне Горе да донесе Указ о распуштању Скупштине била потпуно усклађена са Уставом Црне Горе, неопходно је било да исти тај предсједник предложи мандатара за састав нове Владе. То недвосмислено прецизира члан 92 став 1 Устава Црне Горе, који прописује да се „Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложи мандатара“.Предсједник Црне Горе се позива на став 3 члана 92 Устава који прописује, али и обликује и јасно дефинише деклараторну природу акта који се доноси након испуњености услова из ставова 1 и 2 члана 92 Устава. Дакле, одредба члана 92 став 3 Устава је норма која се тумачи и примјењује у контексту цијелог члана 92, а не одвојено или према потреби у датом тренутку.Наглашавамо да би акт Указа без испуњености услова из ставова 1 и 2 у овом случају добио конститутивни карактер, што он по својој природи није, односно са оваквим начином понашања предсједник државе би самовласно себи дао право одлучивања о распуштању Скупштине, које он по Уставу нема.Када већ Устав прописује услове на основу којих може доћи до распуштања Скупштине, недвосмислено је јасно да испуњеност тих услова детерминише могућност доношења указа, односно недостатак тих услова искључује могућност доношења указа о распуштању Скупштине. Такав начин доношења аката добио би облик класичне самовоље појединца, а дух норме члана 92 нашег Устава усмјерен је на спречавање таквог понашања.За доношење указа, након испуњених услова из члана 92 став 1 и 2 Устава, неопходно је образложење да би се знало по ком основу и из којих разлога се приступа распуштању Скупштине, чиме се уједно врши и скраћење њеног мандата. У конкретном случају, апсолутна је непознаница који су разлози за доношење Указа, што представља његову очигледну мањкавост.На овај начин, актом самовоље и неуставним понашањем предсједник Црне Горе поступа супротно Уставу, чиме је угрожен не само принцип подијељености и равнотеже власти, већ и појединачна права посланика Скупштине Црне Горе, о чему ће Уставни суд Црне Горе такође бити у прилици да одлучује.