Категорије
СНП

CRNOGORSKA EKONOMIJA BILJEŽI REKORDE, VLADA OPRAVDALA OČEKIVANJA

Očigledno je da rezultati manjinske Vlade pokazuju u kom bi ekonomskom smjeru trebala ići nova Vlada, bez obzira na personalna rješenja jer je očigledno potrebna vlast kontinuiteta.• Uprava prihoda i carina objavila je u petak da je bruto naplata prihoda u Crnoj Gori, za prvi kvartal, iznosila 609,9 miliona eura što je za čak 31 odsto više nego prethodne godine.

U pitanju je istorijski rekordna naplata prihoda, a ako se uzme u obzir da u Crnoj Gori imamo rekordnu visoku zaposlenost, rekordni nivo direktnih stranih investicija i najveće zarade u regionu onda je jasno da je ekonomija obilježila mandat manjinske Vlade premijera Dritana Abazovića.No i ostali ekonomski parametri, koje prezentuje BiznisCG, pokazuju istorijski najbolje perfomanse crnogorske ekonomije, bez obzira na ozbiljno napregnuće budžeta zbog ogromnih socijalnih davanja i neprimjerenog partijskog zapošljavanja u režiji najvećih vladajućih partija po dubini.

Rekordne plate i investicije

Crnogorska ekonomija je mala i veoma zavisna od stranih ulaganja, tako da je nivo stranih investicija jako bitan faktor u procjeni ekonomije.Bruto strane direktne investicije u prošloj godini su iznosile 1,15 milijardi eura, dok su neto strane direktne investicije iznosile 782 miliona eura, što je rekordan nivo od 2006. godine, ako izuzmemo 2009, kada je prodata Elektroprivreda.U strukturi direktih stranih investicija dominiraju one iz zapadnih zemalja Njemačke i Švajcarske, a jako je bitno napomenuti da su dominaciju na crnogorskom tržištu nekretnina preuzeli njemački državljani nakon višedecenijske dominacije građana Rusije i Srbije.Crna Gora je takođe lider u visini prosječnih plata u regionu. Februarska zarada od 771 eura je najveća u region i daleko ispred Srbije januarskih 706 eura, BiH 617, Sjeverne Makedonije 550…

Rekordna zaposlenost

Naša država je stvorila dobre pretpostavke za razvoj biznisa pa je prema MONSTAT-ovoj anketi na kraju prošle godine bilo zaposeno čak 85 odsto aktivnog stanovništva (251.000) što je apsolutni rekord.S druge strane, podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuje da je u Crnoj Gori, na kraju marta stopa nezaposlenosti 18,9 odsto a ukupan broj nezaposlenih 43.857. Očigledno je da je Zavod za zapošljavanje postao relikt prošlih vremena i da su ovoj instituciji potrebne ozbljne reforme kako bi odgovorili novom duhu vremena

Crna Gora je za mandata manjinske Vlade počela da vraća kritičnu infrastrukturu u vlasništvu države Crne Gore.

Tako je Vlada iz budžeta kupila petinu akcija Luke Bar, otpočela proces vraćanja pod državnim okriljem veoma važnih Kontejnerskih terminala, oživjela davno otpisanu Željezaru i pokrenula mnoge grinfild investicije na jugu i sjeveru.Svakako, Vlada je na ovom putu imala pomoć i lokalnih samouprava gdje je najbolje rezultate pokazao predsjednik opštine Tuzi Nik Đeljošaj koji je u Tuzima otvorio dvije fabrike, a uskoro bi trebalo da bude otvorena treća.

Rekordni depoziti

Depoziti u bankama u decembru 2022. godine iznosili su rekordnih 5,23 milijarde eura, i zabilježili su intenzivan rast od 24,35% na godišnjem nivou, dok su na mjesečnom nivou zabilježili rast od 3,05%.“U ročnoj strukturi ukupnih depozita na kraju decembra najveće učešće od 78,87% imali su depoziti po viđenju, dok su oročeni depoziti činili 15,66% ukupnih depozita. Preostalih 5,47% odnosilo se na sredstva na escrow računu. U strukturi ukupnih oročenih depozita najveće učešće imali su depoziti ročnosti od tri mjeseca do jedne godine (39,25%) i od jedne do tri godine (37,54%)”, pokazuju podaci CBCG.

Rekordna naplata prihoda

Dobre perfomanske ekonomije pokazuje i struktura naplate bruto prihoda.Prema strukturi naplaćenih prihoda, najznačajniji rast naplate ostvaren je kod poreza na dobit pravnih lica, gdje je u zakonom propisanom roku do 31.03.2023. godine, prijavu poreza na dobit pravnih lica za poslovnu 2022.godinu podnijelo 31.560 poreskih obveznika i po tom osnovu naplaćeno je 106 miliona eura, što je za 42 milionaeura (ili 65%) više u odnosu na isti period prošle godinu, dok je u odnosu na plan prihoda više za 28 milion eura (ili 37%).

Naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV) iznosila je 270 miliona eura, što je u odnosu na prošlu godinu više za 73,6 miliona eura (ili 37%), i iznad plana prihoda za 52,4 miliona eura (ili 24%).

I što je najvažnije, po osnovu doprinosa u prvom kvartalu naplaćeno je 109 miliona eura što je za 19,8 miliona (ili 22%) više od naplate u prošloj godini, dok je za 25 miliona eura (ili 30%) više u odnosu na plan budžeta.

Ostvarena naplata prihoda po osnovu akciza iznosila je 60,6 miliona eura i veća je za 1,6 miliona eura (ili 2,7%) u odnosu prvi kvartal prethodne godine, dok je za 3,8 miliona eura (ili7%) više u odnosu na plan prihoda.

Vlada je dakle potpuno zaustavila šverc akciznih proizvoda.

Izvor: BiznisCG

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.