“Уз снажну подршку повећању пензија, које је одавно потребно, већ деценију и више, усљед добре ствари не смије се направити грешка и створити ситуација дискриминације.
Ниједан грађанин не смије се осјетити изданим и запостављеним од система у који је улагало ишчекујући праведну и сигурну старост.
Такође, не смије се створити перецепција код младих људи да је тај вид уплата несигуран и узалудан. Стварањем таквог наратива може довести до сумње у потребу уплате доприноса за ПИО, што би изазвало економску посљедицу на одрживост пензионог Фонда и пензија”
Подгорица хронично пати од неадекватне саобраћајне инфраструктуре и просторног планирања. То су наслијеђени проблеми, које је као наслеђе оставила претходна власт на челу са ДПС-ом.
Креирање система само на бази моторног саобраћаја је погрешно, треба имати у виду и остале учеснике у саобраћају. Залажемо се за хитну изградњу тактилних стаза за слабовиде и слијепе и у осталим дјеловима града, јер она значајно олакшава кретање угроженим лицима.
Саобраћајно планирање, примјена казнене политике и медијска кампања чине спектар категорија на које се посебно мора обратити пажња приликом креирања безбједоносне политика у саобраћају, чиме се значајно умањује могућност незгода.
СНП jе на дјелима показала како се бори за пољопривредно унапређење земље!
Кућа маслина ће коначно бити искоришћена на прави начин за потребе маслинарства, маслинарске културе и свих маслинара, како са подручја града, тако и цијелог црногорског приморија!
Родио се као Радивоје Петровић на Његушима 13. новембра 1813. године. Његов стриц, Свети Петар Цетињски, одвео га је у манастир на Цетиње где је почела његова изузетна животна прича. Постао је духовни и световни владар Црне Горе и Брда са само 17 година.
Његош је чинио све колико је у његовој моћи да постави темељ институција у бесудној земљи, у којој се врлина високо цијенила, али гдје су се дешавале најстрашније ствари. Пробијао је путеве, правио куле, набавио штампарију, покренуо часопис, штампао књиге, оснивао школе, уредио Правитељствујући савјет, гвардију – прву званичну оружану формацију која је уносила мир у закрвљена црногорска племена која су се често туђила од свога владике и пристајала непријатељима.
Пратила га је стална мисао о народном „просвештенију“ и упорно је тежио ка томе циљу. Скупљао је народне пјесме и умотворине. Вук Караџић је захваљујући Његошевом прикупљању отео од заборава многа блага из којих се и данас чује пјесма вјекова и дубоке старине.
Споменимо његова славна књижевна дјела: „Горски вијенац“, „Луча Микрокозма“, „Лажни цар Шћепан Мали“, „Лијек јарости турске“, „Србин Србима на части захваљује“, „Свободијада“, „Огледало Српско“, „Ноћ скупља вијека“, „Кула Ђуришића чардак Алексића“, „Глас Каменштака“ – гдје он у предговору каже: „Српска пјесма од српског пјесника који радо пјева о ономе што се односи на његов народ, а не воли да пјева о подвизима страних народа. Коме је по вољи, нека је чита…“
