Posljednji slučaj, odnosno presuda za krivično djelo silovanje prema maloljetnom licu uzrujala je javnost i izazvala zabrinutost u pogledu kaznene politike.
Uvažavajući nezavisnost pravosuđa i poštujući Ustav Crne Gore, kao otac i kao neko ko je dugo godina u politici , izražavam visoki stepen zabrinutosti.
Sjednica Savjeta sazvana je kako bi zajedno sa predstavnicima iz pravosuđa i predstavnicima nevladinog sektora u Savjetu, razmotrili stanje stvari u ovoj visko važnoj oblasti, analizirali uporedna zakonska rješenja i usaglašenost propisa sa Evropskom unijom, kao i koje su to preventivne mjere koje može preduzeti iz okvira svojih nadležnosti u cilju zaštite djece. Samo zajedničkim djelom možemo suzbiti da nam djeca budu žrtve.
Најновија пресуда за коју је јавност сазнала из барског Основног суда, чијом одлуком је Баранин осуђен на 20 дана затвора за кривично дјело недозвољене полне радње на штету малољетне дјевојчице.
Предсједница Асоцијације Radmila Cagorovic , подсјетивши и на прошлонедељну одлуку Апелационог суда да се окривљеном за вишеструко силовање дјетета казна смањи са 15 на осам година, изразила је невјерицу и забринутост за лошу судску праксу коју стварају овакве пресуде.
“Страшно је дозволити атмосферу да се у једном друштву било која јединка осјећа угроженом. Оваквим пресудама стварамо атмосферу да ниједно дијете и родитељ у Црној Гори не осјећају сигурност. Држава је та која мора стати у заштиту најрањивих и најосјетљивијих категорија становништва, а то су дефинитивно наша дјеца”, казала је Чагоровић.
Она је додала да ће жене СНП-а увијек реаговати на сличне појаве и да неће дозволити додатну виктимизацију жртве.
“Апелујемо на савјест али и законску обавезу људи који чине судску власт, позивајући на основна људска а посебно дјечија права, да сваки судија приликом доношења пресуде у случајевима сексуалног насиља над дјецом, хиљаду пута преиспита своју одлуку”, поручила је она.
Чагоровић подсјећа да су статистике о сексуалном насиљу тек врх леденог бријега. Због осјећаја кривице, беспомоћности, срама, страха од реакције или пријетњи злостављача, дјеца не пријављују недјело и не траже помоћ.
“Не смијемо дозволити да им у ријетким случајевима, када се и усуде да пријаве, држава и институције окрену леђа”, порука је Асоцијације жена подгоричког Општинског одбора.
Građani Botuna i Zete se ne bore protiv bilo koga, već se bore za svoj goli opstanak i prava svog sela, čiji je dalji opstanak doveden na samu ivicu, jer je, zbog dosadašnjih zagađivača, selo napustilo skoro 30 domaćinstava, a istovremeno je smanjena vrijednost nekretnina i zabranjeno bavljenje poljoprivredom.
Jedino što je povećano u Botunu jesu razna obolijevanja i smrtnost.
Crnogorsko primorje je jedno od najljepših u ovom dijelu Evrope, ali većina plaža nije pristupačna osobama sa invaliditetom. To je problem o kojem nadležni ćute, dok je svaki pokušaj rješavanja ovog pitanja bio neuspješan. Volja da se nađe rješenje, čini se, ne postoji.
Većina OSI ne može osjetiti beneficije koje donosi more, a na ovaj problem pored mnogo “bitnijih” stvari o kojima već danima čitamo, niko ne želi da okrene glavu. Staza i pristupnih rampi na crnogorskom primorju gotovo i da nema. Tamo gdje ih ima, ispostavi se da ne služe namjeni i da ih nije moguće iskoristiti na adekvatan način. O mobilnim liftovima ne treba ni pričati, jer postoji samo jedan i biće u upotrebi tek od ove ljetnje sezone u Herceg Novom.Činjenica je da JU Morsko dobro većinu plaža daje u zakup privatnicima, koji nemaju zakonsku obavezu da prilaz moru adaptiraju za osobe sa invaliditetom. Većina njih koristi prostor koji im je ostavljen i ne adaptira svoje plaže za OSI, a i teret održavanja nije nešto što im ide u korist, jer su ti troškovi veliki.
Rješenje bi se moglo naći uimperativnoj odredbi o uređenju plaža za prilaz osoba sa invaliditetom, koja bi se našla u Ugovoru o zakupu, čime bi plaže, na kojima je to zbog prirode terena moguće, bile osposobljene za prilaz OSI, dok bi država kroz subvencije pomogla zakupcima da ispoštuju ovu odredbu i adekvatno održavaju prilaze.
To bi bio jedan veliki korak ka potpunoj inkluziji OSI u društvo, čime bismo pokazali da mislimo na potrebe najosjetljivije kategorije stanovništva i da radimo u njihovu korist.
„Било је задовољство у име Асоцијације младих СНП-а присуствовати Трећем конгресу младих Демократа. У своје лично, а и у име Асоцијације младих и Социјалистичке народне партије, колеги Митру Пауновићу желим да честитам избор на мјесто предсједника младих Демократа, пуно успјеха раду, уз наду да ће наше организације заједничким снагама радити на политикама које се тичу младих и побољшању њиховог статуса у Црној Гори“, написао је Станишић у честитки колеги Пауновићу.
Sedmicu u znaku političkih dešavanja analizira poslanik Socijalističke narodne partije (SNP) Bogdan Božović.
Ponedjeljak, 13.05.
Početak sedmice obilježen je raspravom o Rezoluciji o Srebrenici, koja nije ostala u granicama našeg Parlamenta i Vlade, već je pitanje priznanja Rezolucije od strane Crne Gore uzburkalo duhove Balkana. To je i jedan od brojnih razloga zašto je SNP protiv usvajanja Rezolucije. Političke igrarije nekih partija i skupljanje dnevno političkih poena na račun bilo čijeg stradanja SNP neće nijemo posmatrati.
U isto vrijeme, narod kojem se želi prilijepiti etiketa genocidnosti od strane pojedinih međunarodnih faktora je u II svjetskom ratu doživio genocid u zločinačkoj NDH. Prethodna vlast je sprovodila politiku sa dvostrukim aršinama, od aktuelne očekujemo da napravi otklon od te loše prakse, jer je selektivna pravda gore od nepravde.
Utorak, 14.05.
Utorak je obilježio telefonski sastanak ministra spoljnih poslova Filipa Ivanovića sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem. Važno je dalje jačanje saradnje Srbije i Crne Gore u oblasti ekonomije i infrastrukture, kao i zajedničkog angažmana u inicijativama i projektima u regionalnim i evropskim okvirima.
Đurić je kazao da će se Srbija uvijek zalagati za mir i stabilnost u ovom dijelu Evrope, a u duhu promocije dobrosusjedskih i prijateljskih veza. To je značajan momenat, naročito u trenutku kada Crna Gora raspravlja o usvajanju Rezolucije o Srebrenici. Spoljna politika je nešto na čemu mi definitivno moramo raditi, naročito po pitanju Balkana. Srbija je po mom sudu naš najvažniji spoljnopolitički partner i moramo uzeti u obzir i njihove stavove prilikom donošenja odluka koji se tiču odnosa između naših država.
Srijeda, 15.05.
Neozbiljnost lokalne vlasti u Glavnom gradu još jednom je potvrđena prekidanjem sjednice lokalnog parlamenta. Nakon brojnih izbornih obećanja, građani Glavnog grada dobili su za svoje predstavnike pojedince koji lične interese i ambicije stavljaju ispred interesa građana. Takve politike smo se dovoljno nagledali prethodnih decenija. Mislim da je vrijeme da se ljudima konačno pruži stabilnost i sigurnost, i stav SNP-a je da su novi izbori u Podgorici jedino rješenje i izlazak iz političke krize u lokalnoj samoupravi.
Četvrtak, 16.05.
Samit lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije pod sloganom „Jedan region, zajednička vizija”, održan u Kotoru, svakako je događaj od velikog značaja za promociju Crne Gore u političkom, ali i u ekonomskom smislu. Plan rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi eura, od kojih su dvije milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU, je prilika koju naša država ne smije propustiti. Uslov za dobijanje sredstava je sprovođenje reformi, prije svega u oblasti poštovanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i osnovnih prava što će državnu politiku podići na veći nivo.
Petak, 17.05.
Radnu sedmicu možemo završiti utiskom da ni po osmi put nije izabran predsjednik Vrhovnog suda. Opstrukcije rada tog tijela su očigledne. Time je pokazana i nespremnost najviše sudske institucije u državi za evropske integracije, a postoji i rizik od nedobijanja pozitivnog IBAR-a. Takođe, propust u pravovremenom obezbjeđivanju Poslovnika o radu Opšte sjednice Vrhovnog suda što je bila izričita preporuka Sudskog savjeta još još u januaru 2023., je još jedan dokaz postojanja namjere da taj organ ne funkcioniše na pravi način.
Poslanik Socijalističke narodne partije Bogdan Božović komentarisao je za BORBU aktuelnu situaciju u Crnoj Gori a koja se tiče glasanja naše države u Ujedinjenim nacijama po pitanju Rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici.
Božović je za naš portal komentarisao i trenutnu poziciju srpskih političkih predstavnika u Skupštini a koji podržavaju Vladu. Božović se takođe dotakao i nedavno upućene protestne note od strane hrvatskog ministarstva vanjskih poslova a vezano za najavljenu Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i tim povodom kazao da poslanici u Skupštini Crne Gore imaju pravo da glasaju u skladu sa svojom savješću, između ostalog i o istorijskim događajima, pri čemu se ne smiju krivotvoriti utvrđene činjenice.
„Ako govorimo o usvajanjima Rezolucija, neosporno je da se u Jasenovcu desio genocid, dominantno nad Srbima. Reakcija hrvatske Vlade može se protumačiti kao postavljanje ultimatuma u bilateralnim odnosima“, kazao je Božović za BORBU.
Na kraju, Božović se dotakao i aktuelne krize u Glavnom gradu zbog formiranja novog odborničkog kluba kao i probleme u dogovorima o daljem funkcionisanju vlasti u Glavnom gradu.
BORBA: Pitanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici ponovo je aktuelizovano pred Ujedinjenim nacijama. Crna Gora najavljuje podršku Rezoluciji, ali najavljuje i Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Kako Vi i Vaša partija posmatrate sve ove događaje?
– Stav Socijalističke narodne partije je jasan. Smatramo da predstavnik Crne Gore u UN ne treba da glasa za rezoluciju o Srebrenici. Nesporno je da se dogodio ratni zločin. I mi smo uvijek osuđivali sve zločine koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije. Ko god da je bio počinilac. Ali ono za šta se SNP zalaže jeste pomirenje naroda kroz međusobni dijalog i razumijevanje. Rješavanje kritičnih pitanja iz prošlosti je jako važno i od ključnog je značaja za zdravu budućnost svih naroda, ali uz konsenzus svih uključenih strana i međusobno razumijevanje koje proizilazi iz otvorenog dijaloga, a ne kroz donošenje rezolucija o međusobnoj osudi.
Kada je riječ o Jasenovcu, ukoliko se nađe na dnevnom redu Skupštine Crne Gore Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, poslanici SNP-a će glasati ZA njeno usvajanje.
BORBA: Sudeći po saopštenjima srpskih političkih partija, i stabilnost Vlade je upitna. Lider NSD-a tvrdi da će izvršiti pritisak na premijera, dok lider DNP-a dovodi u pitanje dalju podršku Vladi. Šta kaže SNP?
– Crnogorska Vlada je heterogena, i čine je partije sa različitim programskim opredjeljenjima. Stoga u odnosu na određena spoljnopolitička pitanja nemamo svi isti stav, kao što je između ostalog i pitanje genocida u Srebrenici. Generalno, smatramo da bi Vlada trebala da izbjegava pitanja koja mogu da izazovu podjele u našem društvu. Realnost je takva da danas u Parlamentu postoji većina koja smatra da se u Srebrenici desio genocid, ako bi Vlada pala postavlja se logično pitanje sa kim bi sjutra mogli da činimo vlast (ako je jedno od krucijalnih pitanja pitanje da li se u Srebrenici desio genocid).
Bilo koju odluku da donesemo moramo znati šta je alternativa. Smatram da kakve god odluke donesemo po pitanju ovih itekako bitnih tema, uvijek moramo imati na umu da je najgora opcija povratak na vlast onih koji su arčili ovu državu 30 godina. Onih koji su dozvolili da se kriminalci pitaju u sektoru bezbjednosti i da se pojedinci basnoslovno obogate na račun građana. Zato se nadam da će kolege u Parlamentu, čiji članovi partija učestvuju u radu ove Vlade, sa velikim senzibilitetom reagovati na ova osjetljiva pitanja.
BORBA: Crna Gora je dobila protestnu notu od strane hrvatskog ministarstva zbog najavljene Rezolucije o genocidu u Jasenovcu. Kako Vi vidite taj događaj?
U ovom trenutku nije do kraja jasno zbog čega smo dobili protestnu notu, imajući u vidu da nikakav konkretan korak nije napravljen u tom smjeru. Političke igre sa istorijskim događajima nijesu prijatne, naročito sa dešavanjima na prostoru Balkana. Ne možemo biti licemjerni, pa neke zločine iz prošlosti nazivati genocidnim, i time obilježiti čitav jedan narod, a na druge zločine nad tim istim narodom zaboraviti. Selektivna memorija i selektivna reakcija je nešto čemu smo bili svjedoci decenijama i nešto što ozbiljna državna politika sebi ne može dozvoliti. Poslanici u Skupštini Crne Gore imaju pravo da glasaju u skladu sa svojom savješću, između ostalog i o istorijskim događajima, pri čemu se ne smiju krivotvoriti utvrđene činjenice. Ako govorimo o usvajanjima Rezolucija, neosporno je da se u Jasenovcu desio genocid, dominantno nad Srbima. Reakcija hrvatske Vlade može se protumačiti kao postavljanje ultimatuma u bilateralnim odnosima.
Spoljna politika se mora mudrije voditi, pri čemu mislim na sve aktere.
BORBA: Komentarišući i lokalne teme, turbulentno je i na nivou Glavnog grada. Sastanci se održavaju, ali i odlažu jer je došlo do prekomponovanja većine. Gdje vidite izlaz iz ove krize?
Situacija u Glavnom gradu u pogledu funkcionisanja aktuelne vlasti je zaista razočaravajuća. Mnogo toga je obećavano u predizbornoj kampanji, a veoma malo je realizovano. Umjesto najavljene meritokratije od strane pojedinaca dobili smo borbu za fotelje i kao što možemo da čujemo za finansije. Nedopustivo je da takve razmirice parališu rad lokalne administracije. Administracije grada koji broji oko 250 hiljada stanovnika. Velika je neozbiljnost i neodgovornost pokazana ovom prilikom. Lokalna vlast je pala na prvom testu. Ničije fotelje nemaju prioritet u odnosu na opšte dobro naših građana. Stanovnici Podgorice zaslužuju odgovorniju vlast i mislim da su jedini izlaz iz aktuelne situaciju prijevremeni izbori.