Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke boravila je danas u zvaničnoj posjeti Herceg Novom, tokom koje se sastala sa čelnicima Opštine i obišla objekat Dnevnog centra za osobe sa smetnjama i teškoćama u razvoju, čiju izgradnju je finansirala Evropska komanda američke vojske (US EUCOM) preko Kancelarije za odbrambenu saradnju Ambasade SAD. U Dnevnom centru, u čiju izgradnju je Ambasada SAD uložila više od 270 hiljada dolara, Ambasadorku su dočekali potpredsjednica Opštine Vesna Samardžić, sekretar za društvene djelatnosti i međunarodnu saradnju Vasilije Ćuković i direktorica Dnevnog centra Dragica Kosić.Oni su sa Rajnke razgovarali o preduzetim naporima Opštine Herceg Novi u cilju unaprijeđenja rada Dnevnog centra i uopšte položaja osoba sa invaliditetom. Kako je istakla potpredsjednica Samardžić, lokalna uprava ima želju da pomogne najranjivijim kategorijama stanovništa. Ona je naglasila da postoje realne potrebe za brojnim servisima, kao što je „stanovanje uz podršku“, za asistentima i obezbjeđivanjem pomoći u kući za OSI, a u čemu je neophodna kontinuirana i kvalitetna podrška države. Ambasadorka je informisana o obezbjeđenju sredstava kroz kapitalni budžet države za dogradnju Dnevnog centra i otvaranje dnevnog boravka za korisnike 27+. Takođe, istaknute su inicijative za izmjene Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti koje su usvojene kroz amandmansko djelovanje hercegnovskih poslanica u Skupštini Crne Gore, u dijelu obaveznog finansiranja Dnevnog centra od strane države, kao i oslobođenja roditelja od plaćanja participacije.
SUDIJA GOGIĆ: PREDSJEDNIK ĐUKANOVIĆ HTIO DA UTIČE NA ODLUKU CRKVE
Ustavni sud odlučivaće sjutra o predlogu Skupštine za ocjenu toga da li je predsjednik države povrijedio Ustav izjavom koja se odnosi na ustoličenje mitropolita Joanikija na CetinjuUstavni sud odlučivaće sjutra o predlogu Skupštine za ocjenu toga da li je predsjednik države Milo Đukanović (DPS) prekršio Ustav izjavom koja se odnosi na ustoličenje mitropolita Joanikija na Cetinju, a predlog sudije izvjestioca u tom predmetu glasi da jeste, saznaju “Vijesti”.Predlog za pokretanje postupka u vezi sa događajima na Cetinju 4. i 5. septembra podnijela je Skupština, nakon što je 19. novembra prošle godine usvojen predlog Socijalističke narodne partije.Povod za inicijativu SNP-a bila je izjava Đukanovića od 28. avgusta 2021. kada je rekao da će doći na protest na Cetinje ako se ne odustane od ustoličenja u Cetinjskom manastiru. “Nadam se da neću biti u situaciji da 5. septembra i sam budem na Cetinju, tamo gdje budu Cetinjani i gdje je većinska Crna Gora, gdje se brani dostojanstvo države”, kazao je tada Đukanović.On je dodao i da “nije pametno insistirati na ustoličenju na Cetinju, već je pametno to izmjestiti iz Cetinja i obaviti u nekom od mnogobrojnih hramova u drugim gradovima. To bi bio zalog za budućnost”. Đukanović je izrazio nadu da će njegov apel biti uvažen.Sudija izvjestilac Milorad Gogić, kako saznaju “Vijesti”, smatra da je predsjednik države pozivom da se izmjesti ustoličenje povrijedio Ustav, jer se miješao u odluku Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP).U Predlogu za pokretanje postupka za utvrđivanje navodi se da je Đukanović svojom izjavom grubo povrijedio član 14 Ustava koji propisuje da su “vjerske zajednice odvojene od države, kao i da su vjerske zajednice ravnopravne i slobodne u vršenju vjerskih obreda i vjerskih poslova”.Više sagovornika stava je da je malo izvjesno da će sudija izvjestilac dobiti podršku kolega na plenarnoj sjednici. Ustavni sud funkcioniše u nepotpunom sastavu, sa četvoro sudija, jer je troje sudija otišlo u penziju i u toku su konkursi za izbor njihovih nasljednika.Da bi odluka bila donijeta potrebno je da za nju glasa svih četvoro sudija od ukupno sedmoro – što je malo vjerovatno.Skupština je 19. novembra glasovima vladajuće većine usvojila predlog, a odluku o tome da li je predsjednik podvrijedio Ustav ili ne, donosi Ustavni sud. On mora da odluči u roku od 45 dana od prijema predloga Skupštine o pokretanju postupka, što je propisano članom 84 Zakona o Ustavnom sudu.Ako ustavnosudska instanca donese pozitivnu odluku o inicijativi, Skupština nakon toga sa 41 glasom poslanika može da donese odluku o njegovom razrješenju. Aktuelna vladajuća koalicija ima 41 poslanika od ukupno 81 u parlamentu.Poslanici vlasti su tokom rasprave o predlogu u Skupštini ocijenili da je jasno da je Milo Đukanović prekršio najviši pravni akt, dok su iz opozicije tu inicijativu nazvali politikantskim pamfletom.Ustoličenje Joanikija je održano 5. septembra, a prethodili su mu protesti dijela građana, blokade puteva prema Cetinju, paljenje guma… Policija je demonstrante rastjerala suzavcem, a mitropolit je, sa srpskim patrijarhom Porfirijem, helikopterom Vojske Crne Gore došao na Cetinje i ceremonija ustoličenja je održana u Cetinjskom manastiru.Đukanović je došao na protest 4. septembra uveče, prošetao ulicama Cetinja, ali nije bio dio mase na ulicama ili tokom guranja sa policijom, već je do kasno u noć sjedio u Gradskoj kafani sa funkcionerima DPS-a, dijela opozicionih partija, biznismenima, simpatizerima…U predlogu za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsjednik povrijedio Ustav, navedeno je i da je Đukanović prekršio i član 161 Krivičnog zakonika “organizujući i pozivajući na sprečavanje vjerskog obreda, što je operativno u djelo sprovodio njegov savjetnik za bezbjednost Veselin Veljović”.Veljović je hapšen 5. septembra na Cetinju, tokom protesta protivnika ustoličenja mitropolita Joanikija, a nakon što je pokušao da probije kordon policije. Protiv njega je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju podnijelo optužni predlog zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti i u toku je suđenje.
Највише магистара и доктора наука, односно њих 124 чекају посао од једне до четири године, 115 до три мjесеца и од три до шест мjесеци посао чека 46 ових лица
На евиденцији незапослених Завода за запошљавање (ЗЗЗЦГ) је 9.275
грађана са факултетском дипломом, као и 396 магистара и 20 доктора
наука, показују подаци достављени „Дану“ из ове установе. Према подацима
Завода од 17. јануара, укупан број незапослених био је 58.017, од којих
је 34.889 жена или 60, 13 процената.
– На евиденциjи Завода се налази 396 магистара (242 жене или 61,11 одсто) и 20 доктора наука од којих је девет жена. Лица са високом стручном спремом jе било 9.275 или 15,99 одсто (жена jе било 5.897 или 63,58 одсто). Посматрано према дужини тражења запослења, наjвише високошколаца запослење тражи до три мjесеца (3.649 или 39,34 одсто), затим од 1 до 3 године (2.197 или 23,69 одсто) и од 3 до 6 мjесеци (1.205 или 12,99 одсто). Наjвише незапослених високошколаца jе из групе занимања економисти (1.382 или 14,9 одсто), васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области (1.096 или 11,82 одсто), менаџери и организатори (1.058 или 11,41одсто), правници (1.049 или 11,31 одсто), друштвено-хуманистичка занимања (752 или 8,11 одсто), занимања угоститељства и туризма (492 или 5,3 одсто) и занимања одбране, безбjедности и заштите (353 или 3,8 одсто) – казали су нам из Завода.
Подаци показују да је на бироима рада 428 дипломираних правника,413 бачелор-економиjе, 330 дипломираних економиста, 232 лица бечелор права, 172 лица специјалиста правних наука, 153 специjалиста туризма, 148 дипломираних економиста за општу економиjу, банкарство и финансиjе, 146 лица бечелор менаџмента и 142 дипломирана менаџера.
Највише магистара и доктора наука, односно њих 124 чекају посао од
једне до четири године на бироу рада. Затим њих 115 до три мjесеца и од
три до шест мjесеци посао чека 46 магистара и доктора наука.
– Наjвише незапослених магистара и доктора наука jе из групе занимања
Менаџери и организатори (63), Економисти (62), Друштвено-хуманистичка
занимања (52) и Васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области
(34). Посматрано према занимањима наjвише магистара и доктора наука jе
са следећим занимањима: Специjалиста менаџмента (36), Магистар
економских наука (21), Мастер у области архитектуре (17), Мастер менаџер
(12), Мастер економиста (11) и Магистар менаџмента (9) – појашњавају из
Завода.
Коментришући ове податке, аналитичар и члан организације КОД Срђан Перић оцијенио је у изјави за „Дан“да се ради о дугорочном проблему коjи ниjе лако риjешити у кратком року.
– Озбиљне препреке на том путу су двоjаке: са jедне стране нема покретања привреде коjа би значила нова радна мjеста, а са друге уписна политика jе таква да се често разилази са оним што су потребе економиjе. Нијесам присталица да тржиште доминантно одређуjе динамику образовних процеса, али jе елементарно логично да у добу великих технолошких достигнућа имате промовисање, рецимо ИТ профила занимања. Дакле, потребно jе и покретати привреду, али и осмислити адекватну уписну политику. На том пољу ни приjе ни након промjене власти нисмо имали адекватан одговор – сматра Перић. Додаје да успоредбе ради, у Румуниjи годишње дипломира око 5.000 инжињера и програмера, а што jе у коначном резултирало приходом у 2019. години до 6,2 милиjарди еура са трендом даљег раста.
– Да идемо овим примjером, истраживање коjе jе спровела Организациjа
КОД говори да бисмо за само неколико година могли приходовати око 200
милиона еура из софтверске индустриjе и упослили бисмо неколико хиљада
програмера. Али да би се то десило, мора постоjати jасна визиjа и пуна
посвећеност администрациjе – од легислативне до образовне – да би се
кренуло тим путем. Ми на оба поља немамо искораке, а jош мање визиjу
тако да овакви прорачуни дjелуjу сасвим утопиjски – истакао је он.
Одговарајући на питање да ли у Црној Гори имају сви једнаке шансе за посао, Перић каже да, нажалост, немаjу.
– То jе сада већ вишедецениjски проблем. Jедноставно речено: у малом
друштву се тешко било ослободити протежирања „своjих“. У том смислу jе
нова власт могла направити искорак, али она jе преузела и, боjим се, за
дуг период само конзервирала ту праксу. Потребно jе стално указивати да
ће нас овакво понашање урушавати као заjедницу, jер ће се све више
младих осjећати дезинтегрисано, а наша привреда ће се споро развиjати
jер инициjативност и радозналост коjа су основа економског прогреса, су
потпуно „прегажене“ непотизмом, кронизмом и клиjентелизмом – закључио је
Перић
Према његовим ријечима, тешко је без валидних параметра давати смjеле
проjекциjе да ли ће Европа сад утицати на раст незапослености.
– Једини дугорочно одржив модел jе покретање привреде. Имаjмо у виду да Европа има све изражениjу потребу за радном снагом са ових простора, а посебно за висококвалификованом. Са jедне стране, добро jе да млади људи имаjу шансу да се образуjу и окушаjу у послу „у великом свиjету“, али смо ми у проблему, jер нам по правилу одлазе наjбољи. То jе ненадокнадива штета, jер ми никако не успиjевамо да створимо праксу сталног надограђивања знања, а што jе претпоставка за продукциjу производа коjи имаjу велику додатну вриjедност – сматра Перић.
Општина у оквиру Главног града – Голубовци још није добила мишљење Министарства јавне управе на студију оправданости територијалне промјене издвајањем иако је рок био крајем прошле године. Из министарства су 16. новембра пршле године казали да је студија стигла 1. новембра 2021. године, а да су је примили у рад 9. новембра. Тада су казали да имају рок од 45 дана да подносиоцу инивијативе доставе мишљење, што ће рећи да је рок пробијен за више недеља. Намјерно или случајно одуговлачење је постао манир скоро свих ресора црногорске владе. Опозициони одборници у Скупштини општине Голубовци сматрају да је кашњење неоправдано, јер је струка кроз студију казала да Зета може бити самостална општина. По њима је то суштина, а оцјене форма.
– Нема потребе за кашњењем државних органа када jе процедура у питању. Струка jе рекла своjе, а како закон налаже да надлежно министарство одговор достави у року од 45 дана, позивамо министарку Тамару Срзентић да искомуницира с осталим министарствима од коjих очекуjе одговор, како би се формирало коначно мишљење Министарства jавне управе. Након достављеног мишљења бићемо у прилици да наставимо са процедуром осамостаљивања Општине Зета – рекла је Слађана Калуђеровић, одборница СНП-а у СО Голубовци.
Она сматра да ДПС-у одговара кашњење одговора министарства.
– Негативан одговор би им додатно послужио да пребаце фокус своjе кривице због континуираног урушавања и понижавања Зете, саботираjући сваки покушаj њеног осамостаљивања у претходном периоду, на неког другог, али од тога нема ваjде. Нема разлога да уопште разматрамо опциjу да мишљење Министарства jавне управе не буде позитивно. Сви услови су задовољени, а ми ћемо свакако истраjати на конкретизациjи и нећемо дозволити одлагање рjешавања овог питања, са коjе год стране долазило – било од ДПС-а, било од Владе, коjа своjим нечињењем показуjе недостатак одговорности према Зети – сматра Калуђеровић.
Влада Jапана обезбедила jе 68.265 еура Општини Тиват за набавку опреме за ванредне ситуациjе
Влада Jапана обезбиjедила jе више од 113 хиљада еура за проjекте за
основне потребе становништва у Тивту и Колашину, саопштено jе из
Амбасаде Jапана у Србиjи.
Из амбасаде су навели да jе нерезидентни амбасадор Jапана у Црноj Гори Кацумата Такахико данас потписао уговоре о донациjама са председником Општине Тиват Жељком Комненовићем и вршиоцем дужности /в.д./ директора Дома здравља Колашин Миланом Марковићем, преноси Мина.
– Влада Jапана обезбедила jе 68.265 еура Општини Тиват за набавку опреме за ванредне ситуациjе, као што су ватрогасна одиjела, машина за пуњење противпожарних апарата и сет спасилачке опреме – навели су из амбасаде.
Они су казали да jе Дом здравља Колашин добио 44.770 еура за набавку новог амбулантног возила.
Како jе саопштено, Jапан jе, кроз проjекте за основне потребе
становништва (ПОПОС), Црноj Гори од 1999. године донирао преко три
милиона еура.
– Укупан износ jапанске помоћи Црноj Гори у току истог периода премашуjе 43 милиона ЕУР. Од 1999. године, 51 ПОПОС проjекат jе реализован у Црноj Гори – наводи се у саопштењу.
Подржана је иницијатва за смjену министарке Весне Братић, министра Ђорђа Радуловића и министра Александра Стиjовића, изабрани су чланови Тужилачког савјета
Посланици Скупштине Црне Горе изгласали су Предлог закона о буџету за
2022. годину са 42 гласа „за“ и 30 против. Усвојен је и предлог одлуке о
задуживању Црне Горе за наредну годину.
Предсједник парламента Алекса Бечић казао је да је на буџет било поднијето 173 амандмана.
Изгласани су чланови Тужилачког савјета. Одбор за политички систем, правосуђе и управу утврдио je предлог за избор четири члана Тужилачког савјета из реда угледних правника. Подршку су добили Синиша Газивода, Милош Вуксановић, Боривоје Ђукановић и Филип Јововић.
Подржана је иницијатва за смjену министарке просвjете, науке, културе и спорта Весне Братић, министра вањских послова Ђорђа Радуловића и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Александра Стиjовића. Усвојен је предлог закона о измјенама и допунама Закона о раду – минимална зарада 450 еура. Изгласан је и предлог закона о медицински потпомогнутој оплодњи. Посланици су изгласали обештећење мајкама са троје или више дјеце, дјеца до 18 година примаће додатак. Повећана је минимална пензија.
Дневни ред чини предлог одлуке о измјени одлуке о образовању Одбора
за свеобухватну изборну реформу. Посланици су изгласали предлог закључка
– интерпелација за претресање питања у вођењу политике Владе у области
просвјете, као и предлог закључка – Интерпелација за претресање питања у
вођењу политике Владе у области вањских послова.
Скупштина Црне Горе разријешила јепредсједника и члана Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама Сретена Радоњића и Бојана Обреновића.
Иницијативу за њихово разрјешење поднијели су посланици Демократског
фронта, због тога што је, како су образложили, Савјет у марту прошле
године донио мишљење да се јавно објаве имена и адресе боравка особа
које су биле у самоизолацији.
Црногорски парламент је за члана Савјета Агенције за електронске медије именовао Милана Радовића.
О буџету и амандманима
Након паузе, посланици су са 41 глас изгласали буџет за наредну
годину у начелу. Против је било 29 посланика, два је било уздржано.
Након тога разговарало се о амандманима на предлог закона о буџету.
Посланица СНП-а Мира Пауновић казала је да незапослени заслужују 100 еура мјесечно. Посланик Покрета за промјене Бранко Радуловић, повукао је своја два амандмана.
Zalagaćemo se za državu građana jednakih prava. Crna Gora mora da izađe iz kandži nacionalizma i krađa. Pokazaćemo da građanska Crna Gora ima na koga da se osloni“, navodi se u zajedničkom saopštenjuPotpisnici Memoranduma o saradnji uputili su javni poziv političkim subjektima i građanima koji dijele iste vrijednosti da podrže principe koji su iskazani Memorandumom.Memorandum o saradnji je potpisan između Građanskog pokreta URA, Socijalističke narodne partije (SNP), Saveza građana CIVIS i manjinskih stranaka – Bošnjačke stranke, Albanskog foruma (AA, DSA), FORCE i Albanske koalicije Jednoglasno (DP, DUA, DS).Potpisnici su održali jutros sastanak, a u zajedničkom saopštenju se navodi da su analizirane političke okolnosti od potpisivanja Memoranduma do danas. Ističu i da su zadovoljni podrškom koju je Memorandum dobio, kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti u prethodnom periodu.Dodaju da njihovi prioriteti moraju da budu saradnja na pomirenju u Crnoj Gori, izgradnja istinski građanske države, poštovanje Ustava, rad na depolitizaciji institucija u cilju članstva Crne Gore u Evropskoj Uniji, snažan ekonomski razvoj, izgradnja socijalne države i države vladavine prava, zaštita i unapređenje prava manjina i njihova integracija u institucije, kao i uspostavljanje ekološke države.“Zalagaćemo se za državu građana jednakih prava. Crna Gora mora da izađe iz kandži nacionalizma i krađa. Pokazaćemo da građanska Crna Gora ima na koga da se osloni. Ovo je put ka pomirenju i dijalogu, i glavnom cilju – ubrzanju reformi na putu ka Evropskoj uniji (EU)”, saopštili su u zajedničkom saopštenju.Vjeruju i očekuju da će svi poslanici i poslanice podržati taj politički potez koji oslikava „istinsku evropsku misao u Crnoj Gori“.
Право гласа на том бирачком мјесту јуче су искористила 163 од 423 уписана бирача, или шест гласача више него на изборима 5. децембра
Након поновљеног гласања јуче на бирачком мjесту бр. 3 Радманци у
општини Петњица, Социјалистичка народна партија (СНП) је освојила
довољан број гласова да уђе у локални парламент, док је Демократска
партија социјалиста (ДПС) изгубила један мандат, па ће имати 16
одборника у парламенту умјесто 17. То је за „Дан“ потврдио предсједник
Општинске изборне комисије (ОИК) Петњица Адис Дураковић.
Он је казао да је гласање протекло без нерегуларности и да су од 423
уписана гласача на том бирачком мjесту јуче гласало њих 163, што је за
шест гласача више него 5. децембра.
Како је „Дану“ саопштено из ОИК-а Петњица, Странка правде и помирења
„Само право“ јуче је освојила 22 гласа, по један глас имале су
Социjалдемократска партиjа Црне Горе „Свим срцем за Петњицу“ и
Социjалдемократе Црне Горе „Петњица мора боље“, Бошњачка странка
„Исправно за Петњицу“ је имала 37 гласова, ДПС „Поносна Петњица! Поносна
Црна Гора! – Мило Ђукановић“ 90, листа „Др Албин Ћеман – Демократе –
Демократска Црна Гора – Нова снага“ није имала ниједан глас, док је
Социjалистичка народна партиjа „Часно за Петњицу“ освојила 12 гласова.
Из СНП-а и СПП-а су након избора 5. децембра тражили ново гласање у
тоj мjесноj заjедници због, како су тада саопштили, повреде правилника о
гласању и непоклапања броjа гласачких листића и купона. Међутим,
предсједник ОИК-а је тврдио да је гласање протекло без нерегуларности.
ОИК jе потом 9. децембра одржао сjедницу на коjоj jе од укупно 10
чланова, за усваjање приговора гласало пет, четири су била против, док
jедан ниjе присуствовао сjедници, и донио рjешење о одбиjању приговора
те двије партије. Међутим, за СПП и СНП је таква одлука ОИК-а била
неприхватљива, jер, како су указали, Комисиjа може да ради и одлучуjе
ако jе на сjедници присутно више од половине укупног броjа чланова, а да
одлуке доноси већином гласова присутних чланова.
На изборима 5. децембра гласало 157 бирача
На изборима одржаним 5. децембра, у борби за 31
одборничко мјесто, ДПС је освоjио апсолутну власт са 17 одборничких
мjеста, БС шест, СПП три, Социjалдемократе и Демократе по два,
Социjалдемократска партиjа jедан, док СНП није успио да уђе у локални
парламент. Недостајала су им четири гласа.
Право гласа на бирачком мјесту у Радманцима тада је искористило 157
бирача. Тада је СПП освојио седам гласова, колико и СДП и Демократе, СД
је имао 10 гласова, БС 50, ДПС 71, а СНП пет.
Након што је ДИК одбио приговор на одлуку ОИК-а, о свему је одлучивао Уставни суд, који је укинуо рjешење о одбиjању приговора СПП-а и СНП-а за понављање гласања у Радманцима. На основу те одлуке, јуче је поновљено гласање на том спорном бирачком мјесту.
U četvrtak 23. decembra biće ponovljeni izbori na biračkom mjestu broj 3 u Petnjici, potvrdio je Radiju Petnjica predsjednik OIK-a Adis Duraković.
Izbori na ovom biračkom mjestu ponavljaju se na osnovu žalbe SNP-a koju je usvojio Ustavni sud Crne Gore.
Biračko mjesto u Radmancima broji 422 birača, a na lokalnim izborima
5. decembra 2021. godine pravo glasa iskoristilo je 157 građana.
Podsjetimo, na lokalnim izborima u Petnjici održanim 5. decembra, Demokratska partija socijalista osvojila je 17 mandata, Bošnjačka stranka šest, SPP tri, Demokrate i Socijaldemokrate dva mandata, Socijaldemokratska partija jedan, a Socijalistička narodna partija nije osvojila nijedan mandat.
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori, Džudi Rajzing Rajnke boravila je danas u zvaničnoj posjeti Herceg Novom, tokom koje se sastala sa čelnicima Opštine i obišla objekat Dnevnog centra za osobe sa smetnjama i teškoćama u razvoju, čiju izgradnju je finansirala Evropska komanda američke vojske (US EUCOM) preko Kancelarije za odbrambenu saradnju Ambasade SAD.
U Dnevnom centru, u čiju izgradnju je Ambasada SAD uložila više od 270 hiljada dolara, Ambasadorku su dočekali potpredsjednica Opštine Vesna Samardžić, sekretar za društvene djelatnosti i međunarodnu saradnju Vasilije Ćuković i direktorica Dnevnog centra Dragica Kosić.Oni su sa Rajnke razgovarali o preduzetim naporima Opštine Herceg Novi u cilju unaprijeđenja rada Dnevnog centra i uopšte položaja osoba sa invaliditetom.
Kako je istakla potpredsjednica Samardžić, lokalna uprava ima želju da pomogne najranjivijim kategorijama stanovništa. Ona je naglasila da postoje realne potrebe za brojnim servisima, kao što je „stanovanje uz podršku“, za asistentima i obezbjeđivanjem pomoći u kući za OSI, a u čemu je neophodna kontinuirana i kvalitetna podrška države.
