Zakonom je predviđeno da se na šest mjeseci od 1. maja odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnica, kamata, zatezne kamate, naknada i drugog, odnosno banke bi u ovom periodu ostale bez najznačajnijih prihoda

Odbor za ekonomiju, finansije i budžet na današnjoj sjednici usvojio je amandman na Predlog zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza  (lex specialis) kojim je predviđeno da se rok za moratorijum smanji sa šest na tri mjeseca.

Predlog zakona podnijeli su poslanici Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević i Draginja Vuksanović Stanković.

Osim Konjevića, na odboru, ovaj amandman su podržali još opozicioni poslanici Amer Smailović, iz Bošnjačke stranke (BS) i Damir Šehović iz Socijaldemokrata (SD).

Potrebnu većinu su dobili od tri poslanika vladajuće većine – Miloša Konatara (URA), Vladimir Jokovića (SNP) i Jovanke Bogavac (PZP). Ostali članovi odbora, njih četvoro, iz redova koalicije Demokratskog fronta kao i iz Demokratske Crne Gore bili su uzdržani na glasanju.

Zakonom je  predviđeno da se sada na tri mjeseca odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnica, kamata, zatezne kamate, naknada i drugog, odnosno banke bi u ovom periodu ostale bez najznačajnijih prihoda, a njegova primjena, ukoliko bude usvojen, će početi 1. jula.

Prethodno su predstavnici najznačajnijih stranih banaka, prema informacijama “Vijesti”, zaprijetili da će zatvoriti banke na šest mjeseci i prestati sa odobravanjem kredita ako Predlog zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza bude usvojen u Skupštini.

Takođe, Centralna banka Crne Gore (CBCG) dala je negativno mišljenje na ovaj predlog zakona, navodeći da su Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond izričito protiv apsolutnog moratorijuma.

Izvor: https://www.vijesti.me

Житељи Ботуна траже од Владе да измјести локацију будућег колектора из њиховог мјеста

Становници Ботуна окупили су се испред зграде Владе у знак револта сто им нико од надлежних не одговара на захтјеве да се будуће постројење за пречишћавање отпадних вода измјести на другу локацију.

Они су недавно са управом Главног града били на састанку у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, али конкретног договора није било. Главни град не одустаје од предложене локације за изградњу постројења којој се противе мјештани поручујући да не желе још једну еколошку бомбу у насељу.

Izvor: https://www.dan.co.me

Скупштински Администативни одбор са седам гласова за и једним гласом против је усвојио предлог да за предсједника жирија за Тринаестојулску награду именује Бећира Вуковића. Такође, Административни одбор је једногласно Скупштини Црне Горе упутио приједлог да чланови жирија за највеће државно признање буду Драган Копривица, Исидора Дамјановић, Милета Марка Ивановић, Милена Бурић, Горан Батрићевић и Миомир Војиновић.

Izvor: Bjelopoljske novine

Proširenje može donijeti ogromne koristi kako regiji, tako i Evropi u cjelini i pomoći osigurati stabilan, prosperitetan i miran kontinent, rekao je u Sasoli

Predsjednik Evropskog parlamenta Dejvid Sasoli pozvao je da se dopusti državama Zapadnog Balkana ulazak u Evropsku uniju (EU), nazivajući proširenje pozitivnim projektom za mir i prosperitet.

– Proširenje može donijeti ogromne koristi kako regiji, tako i Evropi u cjelini i pomoći osigurati stabilan, prosperitetan i miran kontinent – rekao je u Sasoli.

Tempo će, kako je dodao, zavisiti o ispunjavanju pristupnih kriterijuma.

– Reforme još trebaju biti provedene u svakoj od ovih zemalja. Međutim, Evropska unija takođe mora održati svoja obećanja i prepoznati napredak – naglasio je Sasoli.

Uz Srbiju i Crnu Goru, zemlje Zapadnog Balkana uključuju Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Sjevernu Makedoniju i Kosovo.

EU već vodi pregovore o pristupanju sa Crnom Gorom i Srbijom, dok su Albanija i Sjeverna Makedonija službeni kandidati. Bosna i Hercegovina i Kosovo se smatraju potencijalnim kandidatima za članstvo.

Krajem prošle godine Češka i Slovačka su blokiranje usvajanje važnog teksta zaključaka o napretku u procesu proširenja EU.

Prije toga, Bugarska je stavila veto na početak pregovora o pridruživanju EU sa Sjevernom Makedonijom zbog spora koji je proizašao uz njihove zajedničke istorije.

Situacija se smatra problematičnom jer se balkanskim državama „udvaraju“ zemlje poput Rusije, Kine i Turske, piše njemačka DPA.

Izvor: https://www.dan.co.me

Индекс циjена хране ФАО-а прати циjене разних врста хране, укључуjући житарице, уљарице, млиjечне производе, месо и шећере

Глобалне циjене хране у маjу су скочиле 39,7 одсто, што jе наjвећи раст на мjесечном нивоу од октобра 2010. године, саопштила jе Организациjа Уjедињених нациjа за храну и пољопривреду (ФАО).

Индекс циjена хране ФАО-а прати циjене разних врста хране, укључуjући житарице, уљарице, млиjечне производе, месо и шећере.

Свих пет компоненти индекса порасло jе подстакнуто растом циjена биљних уља, житарица и шећера, преноси Хина.

Индекс jе тако скочио на наjвишу укупну вриjедност од септембра 2011. године.

Повећани трошкови резултат су раста потражње у неким земљама и застоjа у производњи.

Поремећаjи тржишта и снабдиjевања због ограничења кретања утицали су на локалне несташице и раст циjена, а стручњаци упозораваjу да ће велика потражња и ниска производња довести до раста инфлациjе како економиjе буду излазиле из блокада.

Међутим, неке индустриjе могле би се снажно опоравити. ФАО предвиђа да ће овогодишња производња житарица бити рекордно висока, што би могло помоћи у ублажавању притисака на раст циjена.

Izvor: https://www.dan.co.me

Сигурно је да ће дио уговора са приватним установама бити раскинут, а вјероватно и редукован дио услуга које се обављају у Кодри, казао је директор Фонда Драгослав Шћекић

Радна група Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање испитује све склопљене уговоре са приватним здравственим установама којима су се претходних година на терет државног буџета исплаћивала огромна новчана средства за лијечење грађана, потврђено је „Дану“. Директор Фонда за здравствено осигурање Драгослав Шћекић казао је за „Дан“ да радна гупа којом руководи министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић анализира све уговоре, укључујући и уговоре са приватном болницом Кодра гдје је упућиван највећи број пацијената. Према подацима Фонда здравства, прошле године је Кодри исплаћено 5.746.000 еура, док је лијечење у свим приватним установама коштало око 11.500.000 еура. Истој установи је и у 2019. години исплаћено чак 6.000.000 еура за лијечење 4.318 пацијената. Према уговору са Фондом, у тој установи се о трошку државе лијече пацијенти којима су потребне операције из области опште, васкуларне и грудне хириругије, урологије, офталмологије, ортопедије, услуге у Хипербаричној комори и вантјелесна оплодња. Кодра jе од jануара 2017. године дио мреже здравствених установа, па грађани већ четврту годину заредом могу да бираjу да ли ће одређене медицинске услуге, са упутом и под истим условима, добити у тоj приватноj болници или у Клиничком центру Црне Горе.

– Имали смо нереалне уговоре са једним бројем приватних установа. Сматрамо да треба ојачати здравствени систем, посебно Клинички центар и регионалне болнице. КЦЦГ има и квалитет и капацитет да одговори скоро сим потребама пацијената, како за прегледе, тако и за операције, без у случају процедура за које је потребно обољеле слати ван државе. У току су опсежне анализе свих уговора од стране раде групе, коју чине представници Министарства здравља, финансија, Фонда и других институција. Покушаћемо да смањимо одливе средстава из здравственог система, како би тај новац искористили за усаврашавње љекара, ширење капацитета и куповину нове опреме. Сигурно је да ће дио уговора са приватним установама бити раскинут, а вјероватно и редукован дио услуга које се обављају у Кодри. Претходна влада је на основу одлуке Националног координационог тијела за заразне болести потписалa уговор са Кодром по којем су пацијенти током епидемијe без мишљења конзилијума упућивани на лијечење. Сада се стање поправило и конзилијуми КЦЦГ ће поново одлучивати гдје пацијенти могу да се лијече. Ново руководство КЦЦГ ће обезбиједити грађанима квалитетну и доступну здравствену заштиту. Није нам логично да установа као што је Кодра са много мање капацитета, кадра и опреме може да одговори изазову као КЦЦГ – истиче Шћекић. У Кодри обављена 14.303 прегледа и операције

У извјештају се наводи да је болници Кодра прошле године за медицинске услуге фактурисано 5.764.000 еура и да су током епидемије у тој установи лијечена 4.303 пацијента. Одлуком бившег Националног координационог тијела болница Кодра је била одређена као установа у којој су се порађале труднице са ковид инфекцијом.

– Током прошле године ван Црне Горе је лијечено 1.267 осигураника, што је умањење за 1.400 пацијената у односу на годину раније – пише у извјештају Фонда.

Он наводи да је здравствена заштита грађана током епидемије била најбитнија, али да се здравствени систем могао организовати на квалитетнији начин.

– Важно је да нијесу испаштали хронични пацијенти, али је оквиру јавних установа било довољно простора и воље да се сви на вријеме збрину. Започели смо модернизацију опреме, прије два дана је отворена нова савремена лабораторија у Клиничком центру, за неколико мјесеци очекујемо да у беранској болници почне са радом магнетна резонанца, како пацијенти са сјевера не би морали да долазе у Подгорицу да обаве дијагностику и снимања, а чиме ће се растеретити Клинички центар. Дио средстава је опредијељен и за ангажовање стручњака који ће оперисати и вршити обуку наших љекара – казао је Шћекић.

Фонд за здравствено осигурање је прошле године за лијечење грађана у приватним установама и у иностранству потрошио 16.188.000 еура, показује извјештај те институције.
– За лијечње у иностранству и Србији током 2020. године фактурисано је 1.977.000 еура по упутима првостепених љекарских комисија, док је на уснову упућивања Комисије за лијечење у иностранству утрошено још 2.800 еура. Рачунајући обје позиције, трошак за лијечење ван државе умањен је за 2,2 милиона еура. Трошкови лијечења у Институту „Симо Милошевић“ у Игалу коштали су државу 2.341.000 еура, док је за медицинске услуге у приватној болници Мељине уплаћено још 1.409.000 еура – наводи се у извјештају.

Izvor: https://www.dan.co.me

Он је, како је саопштено из Министарства, казао да је у питању приједлог буџета добрих домаћина, а не расипника.

Влада очекује да скупштинска већина што прије усвоји Приједлог закона о буџету за ову годину, јер је он санациони, фискално одговоран, праведан и социјалног карактера, саопштио је министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић, јавља Мина бизнис.

-Рекао сам да је буџет најбољи у историји, јер је остварен максимум у односу на јавашлук који нас је дочекао, дугогодишњу интересну економију за богаћење једног слоја друштва и највећи пад бруто домаћег производа (БДП) у Европи од преко 15 одсто- рекао је Спајић.

Он је, како је саопштено из Министарства, казао да је у питању приједлог буџета добрих домаћина, а не расипника.

-Ово је буџет који не доноси повластице изабранима. Очували смо плате, пензије и социјална давања, уз повећана издвајања. Нијесу нам били приоритет станови за привилеговане и државни кредити по специјалним/багателним условима- додао је Спајић.

Он је додао да су за вријеме владавине Демократске партије социјалиста (ДПС) и партнера, повлашћене услове могли само да сањају најугроженији грађани, здравствени и просвјетни радници, млади брачни парови или радници угашене индустрије.

Спајић је поручио да је ово година опоравка, оцијенивши да су реформе пут правог и сигурног оздрављења финансија и економије државе.

Он је саопштио да Влада терет кризе није превалила на грађане, јер се није опредијелила за повећање пореза на додату вриједност (ПДВ) или оптерећења на рад која су, како је рекао, захваљујући бившој власти највећа у региону и шире.

Спајић је најавио да ће Влада са социјалним партнерима покушати да нађе оптимално рјешење за тај проблем.

-Имали смо највећи пад економије у Европи у прошлој години и нијесмо одлучили да повећањем ПДВ-а изазовемо ланчани раст цијена, уведемо кризни порез, замрзнемо пензије или наметнемо таксе ‘еуро по еуро’, којима су се узимали милиони ЕУР од грађана. Ништа од тога нисмо урадили, већ смо раскрстили са претходном праксом када је најлакше било ‘борити’ се преко џепа грађана за финансијску консолидацију- поручио је Спајић.

Он је саопштио да је ПДВ на јаја смањен са 21 одсто на седам одсто и тиме је придружен основним производима за исхрану, међу којима су хљеб, брашно, млијеко и млијечни производи, маст и уље.

-Што се тиче политике државе, она није утицала на раст цијена било којег од тих производа. Напротив, почели смо да ширимо листу производа са нижом стопом ПДВ-а од седам одсто, управо да бисмо помогли да заштитимо грађане од раста цијена-објаснио је Спајић.

Он је навео да је након највеће рецесије предложено само дјелимично мијењање акцизне политике како би била усклађена са европским правилима, и то само за производе који би могли негативно утицати на здравље становништва.

-Све то да бисмо појачали издвајања за здравство у пандемији гдје Влада биљежи успјешне резултате, уз одличну организацију и темпо вакцинације страновништва- рекао је Спајић.

Приједлог буџета је, без гласова против, прошао на матичном скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет, а два мјесеца је у парламенту.

Спајић је оцијенио да први пут постоји детаљна структура и пуна примјена програмског буџета, који ће повећати транспарентност цијелог система јавних финансија.

Дефицит буџета у овој години пројектован је на 139,1 милиона ЕУР или три одсто БДП-а, а у прошлој је био 10,3 одсто, односно преко 425 милиона ЕУР.

-Предложеним мјерама буџета се постиже значајно фискално прилагођавање и тежићемо да достигнемо тај циљ- поручио је Спајић.

Он је додао да се од опустошених јавних финансија и државе на ивици банкрота дошло, у рекордном року, до одрживих јавних финансија.

-Остварили смо значајне уштеде од преко 150 милиона ЕУР, уз смањење непотребних трошкова, али уз очување плата, благо увећање пензија усљед редовног законског усклађивања и већа издвајања социјалних давања- поручио је Спајић.

Повећана су средства за финансирање здравственог система и масовну вакцинацију становништва од коронавируса.

-Знамо гдје морамо више – код повећања плата биће међу првима здравствени радници, којима је недавно исплаћен стимуланс од по 250 ЕУР, као захвалност грађана за све што чине у борби са овом пошасти- саопштио је Спајић.

Он је подсјетио да је за само неколико мјесеци рада Владе обезбијеђено повећање минималне зараде са 222 на 250 ЕУР или скоро 13 одсто, чиме се утиче на раст просјечне плате, а као посљедица стварају се услови за повећање социјалних и других давања усљед законских усклађивања.

-Са социјалним партнерима тражимо рјешење и за растерећење привреде због раста минималне зараде. Створили смо услове за увођење додатка од по 30 ЕУР за дјецу у предшколском узрасту, бесплатне уџбенике за све основце, повећање старачке накнаде на 70 одсто минималне пензије, а обезбиједили смо оснивачки капитал и набавку авиона за новог црногорског авио амбасадора – Аир Монтенегро-прецизирао је Спајић.

Он је подсјетио да је Влада већ имала два пакета мјера подршке привреди, кроз које је снажно подстакла запошљавање.

Спајић је указао и на значај субвенција за зараде са проширеном листом привредних дјелатности.

-У субвенцијама смо били издашнији, примјера ради, од Грчке, иако смо у далеко сиромашнијој позицији- додао је Спајић.

Увођење маркирања минералних уља и њихових деривата је још једна од мјера Владе за сузбијање нелегалног промета, бољи квалитет деривата на тржишту и повећање буџетских прихода.

-За маркирање ће се користити најсавременије нано-технологије. Спријечићемо да се у промету нађе гориво које није маркирано на прописан начин. Поред повећања прихода буџета, директне користи ће имати и власници моторних возила, јер ће имати гориво искључиво прописаног квалитета-тврди Спајић.

Од предузећа у државном већинском власништву и зависним компанијама тражено је да нето добит од претходне године буде уплаћена у буџет Црне Горе у складу са власничким удјелом државе.

Спајић је додао да је већи капитални буџет, из којег највише иде за ауто-пут, али да ће се њиме бити задовољно тек у наредном буџету и у годинама које слиједе.

-Сада морамо плаћати наслијеђене, уговорене обавезе за пројекте који не доносе равномјеран развој у држави. Сагласан сам да треба више новца за одређене општине. То ће обезбиједити ова Влада, али тако да капитални буџет буде равномјерно распоређен. Нећемо дозволити да се исти пројекти годинама пролонгирају без завршетка, а да се новац грађана издваја сваке година за те намјене, док се у стварности ништа не дешава- упозорио је Спајић.

Он је подсјетио да је емисијом црногорских обвезница на међународном тржишту капитала у децембру прошле године обезбијеђена стабилност јавних финансија и омогућено да држава буде редован платиша свих финансијских обавеза.

Спајић је додао да се већ успио смањити дуг, а планирано је да се постепено смањује до нивоа од 70,6 одсто БДП-а у 2023. години.

-Пројектовано је смањење дефицита буџета на испод један одсто БДП-а у наредној години, након чега буџетски салдо прелази у позитивну зону и остварује суфицит од 1,2 одсто пројектованог БДП-а. Стопе реалног економског раста су планиране на 10,5 одсто у овој години, 6,5 одсто у наредној, па 5,8 одсто у 2023. години-закључио је Спајић.

Izvor: https://www.dan.co.me

SABOR SPC:VLADIKA BUDIMLJANSKO NIKŠIĆKI JOANIKIJE IZABRAN ZA MTROPOLITA CRNOGORSKO PRIMORSKOG.

На Сабору Српске православне цркве (СПЦ) у Београду данас би требало да буду изабрана три епископа на упражњена мјеста у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко-љубљанској, сазнаје Портал Дана.

Незванично, избор ће се одржати око 15 сати.

Према нашим сазнањима, то је договорено након јутрошњег скупа црквених вјеродостојника.

Подсјетимо, тема Сабора требало је да буде потписивање Темељног уговора државе Црне Горе са СПЦ, али је премијер Здравко Кривокапић предложио патријарху Порфирију да се потписивање споразума одложи за октобар.

Izvor: https://www.dan.co.me