Category: Друштво

ЕУРОПОЛ: Одузето 1, 530 комада ватреног оружја, у акцији учествовала и Црна Гора

До недавно, већина празног оружја заплењеног у Европи увезена је у ЕУ из Турске.

Укупно 1 534 комада ватреног оружја заплењено је у међународној операцији за спровођење закона усмереној на илегалну трговину конвертованим алармним и гасним оружјем, саопштено је на сајту ЕУРОПОЛА. У овој акцији учествовала је и Црна Гора.

-Ови пиштољи за испаљивање празном бојом постали су оружје избора за криминалце јер се лако могу конвертовати за испуштање бојеве муниције. Вјерује се да је такво ватрено оружје коришћено за убиство холандског криминалистичког репортера убијеног у Амстердаму у јулу прошле године. Ову операцију, познату као Conversus, водила је румунска национална полиција (Politia Romana) у оквиру Европске мултидисциплинарне платформе против криминалних пријетњи (EMPACT). Усредсређена је на недељу акције коју је координирао Еуропол између 13. и 17. децембра 2021. и укључивала је спровођење закона из 24 земље, поред Евроџаста и Европске комисије- саопштили су из ЕУРОПОЛА.

Резултати

Извршено претреса кућа: преко 260

Заплењених пиштоља за гас/аларм: 1 534

Заплењена муниција: 17 464 комада

Заплењена пиротехничка средства: 6 550 кг

-До недавно, већина празног оружја заплењеног у Европи увезена је у ЕУ из Турске. Турске власти су од тада промјениле своје законодавство како би одговориле на ову пријетњу. Једном у ЕУ, ово оружје се обично купује по ниској цијени на легалним тржиштима, прије него што се илегално прода у друге земље гдје је потребна дозвола за набавку, увоз и поседовање таквог оружја.

Акционој недељи је претходио оперативни узводни рад раније у току године на идентификацији купаца и дилера који су умјешани у ову илегалну трговину. Румунска национална полиција, заједно са бугарским и сјеверномакедонским колегама, прикупила је податке о продавцима које је потом анализирао Еуропол да би открио купце и сумњиве трансакциј- наводе из ЕУРОПОЛА. У акцији учествовала и Црна Гора

Berane zaboravljeno i od ove Vlade

Za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast, tvrdi predsjednik opštine Tihomir Bogavac

Raspoloživi podaci ukazuju da ni u minuloj godini, iako je došlo do promjene vlasti u Crnoj Gori, ništa nije urađeno po pitanju oživljavanja privrede na području beranske opštine

To se nije desilo, iako su svi politički subjekti u svojim programima najavljivali otvaranje proizvodnih pogona i novih radnih mjesta, kao i valorizaciju raspoloživih prirodnih i drugih resursa knjižili kao osnovne prioritete. Takođe, izostalo je preispitivanje zašto je u tranzicionim procesima, nakon privatizacije fabrike na Rudešu, došlo do potpunog uništavanja brojnih privrednih kolektiva.

Predsjednik opštine Berane Tihomir Bogavac navodi da se radi o naslijeđenim problemima i da je za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast koja je omogućila pojedincima da na lak i jednostavan način postanu vlasnici fabrika i da ih nakon toga pretvaraju u staro gvožđe. Međutim, kako je naveo, ni u prošloj godini, nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, nije bilo nekih konkretnijih poteza koji bi sadašnje dramatično stanje promijenili na bolje.

  • Privatizacije nijesu dale najavljivane rezultate od strane onih koji su u tranzicionim propisima na lak i jednostavan način postajali vlasnici fabrika. Nasuprot očekivanom, u brojnim privrednim kolektivima sprovođene su nezakonite radnje, što je i dovelo do ovako poraznog stanja. Međutim, ni nakon prošlogodišnjih političkih promjena u Crnoj Gori nije bilo nekih konkretnih koraka od strane aktuelne Vlade u cilju oživljavanja privrednih kolektiva u našem gradu, a samim tim i novih radnih mjesta. Međutim, hoću da se nadam da će se u narednom periodu krenuti mnogo ozbiljnije u rješavanje ovih problema – naveo je Bogavac.

Uvjeravanje da za beransku privredu dolaze bolji dani iznio je i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kada je nedavno posjetio Regionalni biznis centar na Rudešu gdje je razgovarao sa privrednicima i preduzetnicima iz Berana.

  • Vidio sam da je Berane najnerazvijeniji grad u Crnoj Gori. Buduće mjere i programi Vlade vratiće fokus na privredu nerazvijenog dijela države – kazao je Milatović prilikom posjete Beranama.

Izvor: portal Dan

Шћекић: Укидање доприноса државу ће коштати више од 150 милиона еура

Сматрамо да су средства опредиjељена на наведени износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, каже Шћекић

Директор Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Драгослав Шћекић казао је за „Дан“ да је, и поред низа захтјева према Министарству финансија, опредијељени буџет за функционисање здравственог система у 2022. години у износу од 332.000.000 еура, за 40.000.000 мањи од потребног.

Истиче да, према подацима Фонда здравства, након усвајања измјена Закона о обавезном здрaвственом осигурању у склопу програма „Европа сад“, коjим су укинути доприноси за здравствено осигурање запослених, Влада мора да надомјести између 150 и 180 милиона еура које су добијали по том основу.

Шћекић објашњава да је досадашња пракса показала да у црногорском здравственом систему ниjе било системског приступа у рjешавању проблема и слабости у организациjи и функционисању здравствене заштите, а што се годинама уназад нагомилавало и постоjало све сложениjе без адекватне реакциjе надлежних.

– Планирана буџетска средства за здравство редовно су била потрошена у цjелини урачунаваjући и намjенске буџетске интервенциjе и свака пословна година завршавала се исказивањем неизмирених обавеза, коjе су се годинама акумилирале и довеле до раста дужничке пирамиде. Имаjући у виду акумулиране неизмирене обавезе из претходног периода, сматрали смо да jе потребно реалиниjе планирати буџетска средства за 2022. годину, што би било засновано на реализованим издацима у претходном периоду и процjени потребних буџетских средстава са посебним акцентом на неопходна средства систему за борбу против пандемиjе узроковане вирусом ковид-19. Реалне потребе jавних здравствених установа за несметано функционисање система у 2022. години су на нивоу од цца 375 милиона еура. Међутим, због лимита коjе опредељуjе Министарство финансиjа неопходно jе било уклопити се у износ од укупно 352.000.000 еура, од чега наведени износ укључуjе неизмирене обавезе Фонда из претходног периода, коjе смо затекли, а износиле су 49 милиона еура. Међутим, Министарство финансиjа jе утврдило лимит буџетских средстава за потребе здравственог система за 2022.г одину у износу од укупно 307 милиона еура. У Фонду смо сматрали да jе дати лимит недовољан, те jе након низа реаговања, опредиjељен износ од 332 милиона еура. У наведени износ укључено jе планирано повећање зарада запослених у jавном здравству. Мишљења смо да су средства опредиjељена на наведни износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, с обзиром на потребе jавних здравствених установа, као и наслиjеђени дуг коjи додатно отежава даље финансирање и стабилизациjу финансирања здравственог система у цjелости – истиче Шћекић.Информациони систем у КЦЦГ олакшава лијечење

Шћекић наглашава да је увођењем информационог система унутар Клиничког центра Црне Горе омогућено да доктор специjалиста може интерном упутницом да упути пациjента на потребну диjагностичку услугу у Клиничком центру.

– Тиме је омогућено да пацијент може да буде упућен код другог специjалисте у КЦЦГ ради давања мишљења, како би се заокружило медицинско испитивање пациjента, након чега се пациjент враћа изабраном доктору коjи прописуjе одговараjућу терапиjу и заказуjе нове контролне прегледе или нова лиjечења осигураника. Свакако ће се на оваj начин обезбиjедити ефикасниjе остваривање здравствене заштите, jер се пациjент неће послиjе сваког специjалистичког прегледа на секундарном или терциjарном нивоу враћати изабраном доктору за издавање нових упутница, а што даље повлачи растерећење љекара на примарном нивоу. У години коjа jе пред нама радићемо на разради даље информатизациjе система, у циљу побољшања ефикасности здравствене заштите, те ће се обезбиjедити несметано коришћење и унапређење постоjећих е-сервиса од коjих ће бенефите имати, како осигураници, тако и здравствени радници – каже Шћекић.

Он наводи да су увећани захтjеви за рефундациjу боловања преко 60 дана у прошлој у односу на 2020. годину.

– За 11 мjесеци 2021. године послодавци су подниjели захтjеве за рефундациjу боловања преко 60 дана у износу од цца 5,92 милиона еура, док опредиjељења средства на годишњем нивоу износе 5,6 милиона еура. Наведени подаци указуjу да постоjи несклад између потребних и опредиjељених средстава. Прелиминарни подаци за 11 мjесеци текуће године показуjу да трошкови за лиjечење у приватним установама у Црноj Гори са коjима Фонд има закључене уговоре износе цца 5,9 милиона еура, док су трошкови лиjечења ван Црне Горе цца 6,3 милиона еура, од чега за лиjечење у Србиjи цца 2,8 милиона еура, а за лиjечење у иностранству цца 3,4 милиона еура – наводи Шћекић.

Шћекић каже да су након промjене менаџмента у Фонду поставили jедан од главних циљева, а то jе очување и боље функционисање jавног здравственог система, као и спречавање додатног урушавања jавног здравства.

– Дакле, залагање Фонда за реализациjу наведеног циља jе неупитно, те нови менаџмент своjе активности усмjерава у том правцу. Само jачањем jавног здравственог система у потпуности се могу испоштовати начела на коjима jе заснован систем обавезног здравственог осигурања и расположива буџетска средства ставити у функциjу остваривања права на здравствену заштиту и здравствено осигурање. Наиме, до сада су буџетска средства у знатноj мjери била усмjеравана на приватне установе, док jе наша интенциjа ка промjени и усмjеравању новчаних средстава према систему jавног здравља. Њиховом правилном реалокациjом и рационалном употребом обезбиjедиће се jачање не само кадровских капацитета већ и обезбjеђивање нове медицинске опреме, а све у

циљу повећања квалитета пружених здравствених услуга, стварања квалитетног амбиjента за рад свих здравствених радника, што у краjњем за последицу има смањење издатака за лиjечење ван jавног система и упућивање у иностранство – наводи Шћекић.

Како каже, у наредном периоду очекуjе искорак у квалитету пружања здравствене заштите, приjе свега у благовременом пружању здравствених услуга.

– Од Клиничког центра смо добили податке о врстама здравствених услуга, коjе се, према њиховим евиденциjама, не могу пружати благовремено. Уз сагласност Министарства здравља, за ове услуге смо упутили jавни позив приватним здравственим установама, тако да ћемо за те услуге закључити одговараjуће уговоре – најављује Шћекић.

Izvor: https://dan.co.me

Dragoslav Šćekić za Vijesti

ZDRAVSTVENOM SISTEMU TREBA OKO 375 MILIONA EURA

Šćekić kaže da su 332 miliona koja su dobili ovogodišnjim budžetom nedovoljna za nesmetano funkcionisanje imajući u vidu potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti. Od bivšeg rukovodstva naslijedili 50 miliona euraSmatram da je 332 miliona eura koja je Fond za zdravstveno osiguranje (FZO) dobio u ovoj godini nedovoljno za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema imajući u vidu potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug bivšeg rukovodstva od oko 50 miliona koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti.To je za “Vijesti” kazao direktor FZO Dragoslav Šćekić.On je rekao da su iskazane potrebe javnih zdravstvenih ustanova za nesmetano funkcionisanje sistema u ovoj godini na nivou od oko 375 miliona eura, a da je limit u budžetu koji je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja odredilo za potrebe zdravstvenog sistema za 2022. godinu u iznosu od oko 307 miliona.”Poštujući okvir postavljen od strane Ministarstva finansija dali smo predlog budžeta Fonda u iznosu od oko 352 miliona u koji je uračunat i dug koji smo naslijedili od prethodnog rukovodstva u iznosu od oko 50 miliona eura. Ministarstvo finansija je predložilo Skupštini na usvajanje budžet Fondu u iznosu od 332 miliona eura. Po riječima iz Ministarstva finansija u ovaj iznos, uključeno je planirano povećanje zarada zaposlenih u javnom zdravstvu, kao i otplata dugova iz prethodnog perioda. Smatram da je novac opredijeljen u ovom iznosu nedovoljan za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, s obzirom na potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti. Očekujemo da ćemo u komunikaciji sa Ministarstvom finansija uspjeti da povećamo iznos novca koji je namijenjen Fondu”, istakao je Šćekić.Dug privatnim apotekama 5,6 milionaŠćekić je naglasio da plan koji predviđa ukidanje doprinosa, a da se istovremenom zdravstvenom sistemu garantuje finansiranje iz drugih državnih prihoda ne bi smio da utiče na stabilnost zdravstvenog sistema.”Ministarstvo finansija mora biti svjesno da treba da obezbijedi odgovarajući budžet Fondu, a da Fond u daljem ostaje institucija koja treba da obezbjeđuje sva propisana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. S obzirom na predloženi plan, država mora obezbijediti novac čiji je prethodni izvor bio iz doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a koji se kretao u rasponu od 150 do 180 miliona godišnje. Redovno i nesmetano obezbeđivanje novca je prioritet, te se ne smije doći u situaciju da zdravstveni sistem trpi odlaganje i usporavanje iz bilo kog razloga, jer je zdravlje građana na prvom mjestu”, poručio je Šćekić.Privatnim apotekama prošle godine isplatili oko19 miliona: ŠćekićPrivatnim apotekama prošle godine isplatili oko19 miliona: Šćekićfoto: Luka ZekovićBudžetom FZO za 2021. godinu na poziciji snabdijevanje ljekovima i medicinskim sredstvima na recept – privatne apoteke opredijeljeno je 17 miliona i ta suma je, prema riječima Šćekića, uvećana u odnosu na plan iz 2020. godine (kada je opredijeljeno 14 miliona), s obzirom na to da je u prošloj godini bila rekordna potrošnja na toj poziciji i iznosila je oko 17 miliona.”Kao što se vidi, Fond je prepoznajući da potrošnja ljekova raste, opredijelio više novca za ovu namjenu jer smo u 2021. nabavili vakcine protiv koronavirusa i započeli masovnu vakcinaciju. Fond je u saradnji sa Ministarstvom finansija obezbijedio je dodatnih 2,034,485.70 eura, koja su uplaćena privatnim apotekama 29.decembra 2021. godine. Nakon ove uplate preostali dug koji Fond prema privatnim apotekama je oko 5,6 miliona”, rekao je Šćekić.Prema njegovim riječima na poziciji snabdijevanje ljekovima i medicinskim sredstvima na recept – privatne apoteke za ovu godinu planirano je 14 miliona, bez duga od 5,6 miliona iz 2021. godine.Zahtjev Ministarstva finansijaŠćekić je najavio da će tokom ovog mjeseca potpisati ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga koji nijesu obuhvaćeni Odlukom o mreži zdravstvenih ustanova.”Fond je u septembru prošle godine raspisao javni poziv za davaoce zdravstvenih usluga koji nisu obuhvaćeni Odlukom o mreži zdravstvenih ustanova. Na tom pozivu javilo se sedam zainteresovanih klinika za pružanje neke od usluga iz javnog poziva. Nakon sporovedenog ispitnog postupka Upravni odbor Fonda je odlučio da se sa pet klinika potpiše ugovor. Na pitanje o eventualnoj diskriminaciji kroz uslove javnog poziva, smatramo da ne postoji diskriminatorni uslov. Prilikom sastavljanja javnog poziva unijet je uslov da se na učešće na javnom pozivu mogu javiti klinike koje posluju na tržištu minimum jednu godinu. Pomenuti uslov je na insistiranje Ministarstva finansija unijet u tekst javnog poziva, a trebao je da omogući kontrolu boniteta i kvaliteta zdravstvene usluge koja se pruža u tim klinikama”, objasnio je Šćekić.On je objasnio i da se sa ukidanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje prešlo na državni model u finansiranju zdravstvenog osiguranja po kojem bez uplate doprinosa sva lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu.”Shodno izmjenama Zakona o zdravstvenom osiguranja iz 2017. godine, koje je inicirala tadašnja Vlada na predlog Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) za nezaposlene osobe prijavu na zdravstveno osiguranje nije više podnosio ZZZ već su osiguranici evidentirani u FZO na osnovu podnijetog zahtjeva. Zakonski uslov je bio da budu crnogorski državljani sa odobrenim stalnim boravkom, kao i da nisu prijavljeni na zdravstveno osiguranje po nekom drugom zakonskom osnovu. U novom Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koji je krajem prošle godine usvojila Skupštini, zadržano je isto zakonsko rješenje,odnosno, na zdravstveno osiguranje imaju pravo sve osobe koja nemaju neki od drugih propisanih osnova osiguranja, a crnogorski su državljani, stranci sa odobrenim stalnim boravkom, azilanti ili stranci sa supsidijarnom zaštitom”, kazao je Šćekić.Nema dopunskog zdravstvenog osiguranjaSa usvajanjem ekonomskog programa “Evropa sad” kojim su ukinutu doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, kaže Šćekić, nema više mogućnosti za uvođenjem dopunskog zdravstvenog osiguranja.”Zakoni o zdravstvenom osiguranju iz 2012. i 2016. godine, sadržali su koncept dopunskog zdravstvenog osiguranja, na koje su se mogli osigurati osiguranici koji su osigurani u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Dopunskim zdravstvenim osiguranjem osigurana osoba je trebalo da se osigurava za iznos 20 odsto cijene zdravstvene usluge, dok je 80 odsto cijene zdravstvene usluge trebalo da pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. U saznanju sam da su Ministarstvo zdravlja i Fond ranije uz pomoć stranih konsultanata radili određene projekte na realizaciji dopunskog zdravstvenog osiguranja, međutim, oni nisu realizovani. U predlogu izmjena i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz decembra 2019. godine, odustalo se od koncepta dopunskog zdravstvenog osiguranja.Propisano učešće u troškovima korišćenja zdravstvene zaštite je participacija kao jedini oblik učešća”, objasnio je Šćekić.Shodno odredbama prethodnih zakona na dopunsko zdravstveno osiguranje mogli su se osigurati osiguranici koji su osigurani u obaveznom zdravstvenom osiguranju i premija osiguranja obuhvatala je, pojašnjava Šćekić, pokrivenost troškova pružene usluge u iznosu od 20 odsto od cijene usluge, dok je 80 odsto cijene zdravstvene usluge trebalo da pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, a ako se osiguranik ne osigura u dopunskom zdravstvenom osiguranju u obavezi je da plati razliku do punog iznosa cijene pružene zdravstvene usluge.”Prema zakonskim rješenjima, oko 72 odsto osiguranika su oslobođeni plaćanja doplate za zdravstvene usluge, te samim tim ne ulaze u dopunsko zdravstveno osiguranje, dok su oko 28 odsto osiguranika trebali da budu potencijalni osiguranici dopunskog zdravstvenog osiguranja što je približno broju aktivo zaposlenih nosilaca osiguranja kojih je 27.71 odsto. S druge strane, uvođenje dopunskog osiguranja nametalo je obavezu prijema novog kadra u centrali FZO i u svim područnim filijalama i zdravstvenim ustanovama,jer je shodno zakonu Fond u obavezi da implementira dopunsko zdravstveno osiguranje. Pored toga, neophodno je uspostavljanje niza preduslova (prostor, oprema, organizacija obuka, informatička podrška svih poslovnih procesa) kako bi se obezbijedilo uspostavljanje funkcionisanja jednog, ovako složenog sistema, koji prouzrokuje neophodne promjene u svim segmentima zdravstvenog sistema”; objasnio je Šćekić.Redefinisati trošak participacijeOn je dodao da račun zdravstvene ustanove koji se ispostavlja Fondu za osigurana lica, treba da ima iskazane troškove koji terete novca obaveznog zdravstvenog osiguranja i posebno iskazane troškove koji se pokrivaju iz dopunskog osiguranja odnosno koje plaća osiguranana osoba koje nije dopunski osigurano. Za lica koja nijesu osigurana u dopunskom osiguranju 20 odsto cijene usluge koje pokriva dopunsko osiguranje, ta osigurane osobe plaćaju zdravstvenoj ustanovi gotovinski, zbog čega zravstvena ustanova mora obezbijediti registar kase za naplatu dijela troškova usluge.Sredstva dopunskog osiguranja kao i finansijsko poslovanje dopunskog osiguranja moraju se voditi odvojeno, od poslovanja obaveznog zdravstvenog osiguranja, što su sve preduslovi koji takođe povećavaju troškove njegovog uvođenja.Iz navedenih razloga rukovodeći kadrov,i kaže Šćekić, Ministarstva i Fonda odustali su od uvođenja dopunskog zdravstvenog osiguranja.”Sada, sa usvajanjem ekonomskog programa “Evropa sad” koji ukida doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje nema više mogućnosti za uvođenjem dopunskog zdravstvenog osiguranja, bar u okviru zakonskih odredbi zakona koji se izglasao u Skupštini. Bojim se da će u dogledno vrijeme biti razmišljanja Vlade na ovu temu, upravo zbog nedostajućeg novca za pokrivanja propisanih prava iz zdravstvenog osiguranja. Pogotovo će biti neophodno, donošenje novog podzakonskog propisa kojim će se urediti visina paritipacije i obuhvat usluga na koju će se ona plaćati. Ovim putem bi se obezbijedio dodatni novac za finansiranje zdravstvene zaštite, tako da mislim da treba što prije donijeti novi propis kojim će se redefinisati iznosi učešća osiguranika u troškovima korišćenja zdravstvene zaštite (participacije), a posebno imajući u vidu da su iznosi participacije koji se i danas primjenjuju, uspostavljeni donošenjem odluke 1991. godine”, zaključio je Šćekić.Komisije će kontrolisati bolovanjaŠćekić je na pitanje šta je Fonda uradio da bi se smanjio trošak po tom osnovu i broj izgubljenih radnih dana pojasnio da su predlozi Fonda dio novog zakona koji je Skupština usvojila krajem prošle godine.”Fond je u okviru svojih predloga na izmjenama i dopunama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, koje su se u julu 2021. godine našle u skupštinskoj proceduri, a koji iz poznatih političkih razloga nije bio razmatran, odnosno zbog predloga Ministarstva finansija da se ukinu doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, ukazao da se moralo pristupiti usklađivanju zakonskih odredbi sa novim rješenjima. Tako da su odredbe izmjenama i dopunama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju inkorporirane u tekst novog zakona koji je usvojen u Skupštini. Između ostalog, Fond je u cilju smanjenja zloupotrebe u korišćenju prava na privremenu spriječenost za rad, predložio formiranje posebnih komisija koje će se obrazovati u Ministarstvu zdravlja sa zadatkom da vrše provjeru odobrenih privremenih spriječenosti za rad”, kazao je Šćekić.On je objasnio da će komisija postupati po zahtjevima poslodavaca kada se pojavi sumnja da određeni zaposleni zloupotrebljava pravo na bolovanje. Komisiju će, kaže Šćekić, činiti doktori specijalisti koji će imati ovlašćenje da pozivaju osiguranike na vanredne preglede ili da ih upućuju kod određenih specijalista ili na konzilijarno mišljenje u KCCG, radi izjašnjenja o težini bolesti i potrebi za daljom privremenom spriječenošću za rad.”Uz to, stalnim apelima na vijeće ljekarskih komisijama, ukazujemo na poštovanje pravilnika i kriterijuma o propisanim dužinama trajanja privremene spriječenosti za rad po svakoj dijagnozi za koju osiguranik dostavlja medicinski izvještaj doktora specijaliste”, rekao je Šćekić.Kontrolama smanjili obaveze Fonda za 550.000 euraŠćekić je kazao da su prošle godine uradili 22 kontrole sprovođenja ugovorenih obaveza javnih zdravstvenih ustanova čiji je ukupni efekat 550.000 eura.On je objasnio da su kontrolisali usaglašenosti ekonomsko-finansijske dokumentacije (fakture) sa medicinskom dokumentacijom, evidentiranja pruženih usluga, intervencija i procedura, fakturisanih zdravstvenih usluga u dijelu usklađenosti istih sa ugovorom i namjenskog trošenja novca davaoca zdravstvenih usluga.”Uz to, kontrole materijalno-finansijskog poslovanja, primjene zakonskih propisa koji se odnose na obračun zarada, naknada zarada i drugih primanja i primjene modela načina plaćanja bolničkih usluga (DRG) i drugo. Ukupan finansijski efekat obavljenih kontrola, na osnovu nađenih nepravilnosti, urađenih izvještaja o izvršenim kontrolama i izrečenih mjera je umanjenje iznosa faktura i obaveza Fonda u iznosu od oko 550.000 eura. Uočene nepravilnosti se odnose u velikoj mjeri na neusaglašenost medicinske sa finansijskom dokumentacijom”, kazao je ŠćekićPored finansijskog efekta (koji u pojedinim kontrolama nije moguće ni iskazati) obavljene kontrole, kaže Šćekić, imaju važnu ulogu u ukazivanja na obavezno zakonito poslovanje zdravstvenih ustanova, kao i na praćenje ispunjavanja ugovornih obaveza kroz obim i sadržaj pruženih, evidentiranih i fakturisanih usluga.”Takođe, na edukativni karakter po pitanju evidencije usluga i korišćenja cjenovnika zdravstvenih usluga Fonda, a sve u cilju ostvarivanja prava osiguranih osoba na zdravstvenu zaštitu u skladu sa definisanim zakonskim i podzakonskim aktima”, pojasnio je Šćekić.

Izvor: Vijesti online

У Црној Гори социјална помоћ 13 пута мања него у Њемачкој

Социјална давања у 2021. години повећана су од свега 82 цента до 1,56 еура, док је 1.045 мање породица корисника материјалног обезбјеђења

Годинама све више породица, посебно у стању социјалне потребе и са сјевера државе, одлази из Црне Горе, најчешће у Њемачку. Тако је урадила и једна самохрана мајка из Подгорице, која је у нашој држави живјела од 180 еура мјесечно, док сада у Њемачкој добија око 2.400 еура на мјесечном нивоу, дакле око 13 пута више. Каже да коначно живи достојанствен живот. Овој самохраној мајци Њемачка плаћа станарину и струjу, а свако диjете мора имати своjу собу – таква су правила. Она добија 1.000 еура новчане помоћи од државе и 1.400 на име дjечjег додатка, 350 еура по дjетету, а све што је везано за школу је бесплатно. Иначе, била је корисница помоћи „Банке хране“.

Овај податак довољно говори каква је социјална политика у Црној Гори. Нажалост, ни са промјеном власти стање се није промијенило, а у овој области није евидентиран напредак. Корисници који примају социјалну помоћ немају достојанствен живот, јер та новчана средства нијесу довољна ни за мјесечне рачуне.

Социјална давања у протеклој години повећана су за свега од 82 цента до 1,56 еура, али дошло је и до смањења броjа корисника социjалних давања. Броj породица коjе су корисници материjалног обезбjеђења, према подацима Министарства финансиjа и социjалног старања, у септембру 2021. био jе 7.732 са 26.250 чланова, што представља смањење у односу на 2020. када jе то право према подацима Управе за статистику остваривало 8.509 породица са 28.718 чланова, док их је годину раније било 8.777 фамилија са 29.470 чланова. То значи да jе до септембра броj корисника материjалног обезбjеђења смањен за 1.045 породица, са 3.220 чланова.

Berane: Uručena priznanja najboljim poljoprivrednim proizvođačima

Kako se navodi u saopštenju Opštine, sekretar Sekretarijata Božo Premović odao je priznanje prisutnima na postignim rezultatima u oblasti poljoprivrede u ovoj godini, sa željom da broj poljoprivrednih proizvođača iz godine u godinu raste.

Opština Berane uručila je priznanja najboljim poljoprivrednim proizvođačima u ovoj godini.

Prijem za poljoprivrenike je organizovao Sekretarijat za poljoprivredu, turizam i vodoprivredu.

Kako se navodi u saopštenju Opštine, sekretar Sekretarijata Božo Premović odao je priznanje prisutnima na postignim rezultatima u oblasti poljoprivrede u ovoj godini, sa željom da broj poljoprivrednih proizvođača iz godine u godinu raste.

On je naglasio značaj edukacije poljoprivrednika što se tiče tehnika u radu, a u skladu sa evropskim i svjetskim standardima.

Premović je rekao da se i u narednoj godini nada dobroj saradnji između lokalne uprave i poljoprivrednih proizvođača sa teritorije beranske opštine.

On je pozvao sve poljoprivredne proizvođače da dođu u Sekretarijat i predlože koje bi to mjere u opštinskom Agrobudžetu bile njima najviše od koristi.

Opštinski Agrobudžet za ovu godinu je iznosio 150 hiljada eura i realizovan je u potpunosti, a Premović smatra da će se realizovati u istom iznosu i naredne godine.

Priznanja poljoprivrednicima su tradicija u Opštini Berane i svake godine se dodjeljuju najboljima za proizvodnju koju su ostvarili u prethodnoj godini u deset kategorija.

Za najboljeg iz oblasti stočarstva na teritoriji Opštine Berane izabran je Vladan Tmušić iz sela Tmušiće, dok je iz oblasti voćarstva titula najboljeg pripala Vojinu Božoviću iz sela Vuča.

Što se tiče ratarstva, najuspješniji je Nikola Petrić iz Štitara, a po pitanju povrtarstva Milutin Gudović iz Donje Ržanice.

Petar Bogavac proglašen je za najuspješnijeg pčelara, dok je za rekordera u plasteničkoj proizvodnji proglašen Radisav Aković iz Donjih Luga.

Za uglednog proizvođača u kategoriji proizvodnje bobičastog voća odlikovan je Lutovac Aleksandar iz Dapsića.

Kao i prethodnih godina, Sekretarijat dodjeljuje nagradu i diplomu za još tri kategorije.

U kategoriji ugledno poljoprivredno gazdinstvo nagrada je pripala Radošu Guberiniću iz sela Goražde. Ugledno seosko domaćinstvo iz oblasti ruralnog turizma je domaćinstvo Bućković Radojice iz sela Dapsiće za seosko domaćinstvo Mokri do.

Ove godine je dodijeljena i nagrada u kategoriji očuvanja tradicije i starih zanata za koju je priznanje dodijeljeno Radoslavu Rakoviću iz sela Lubnice.

Izvor: https://www.vijesti.me

Погледајте како је Деда Мраз обрадовао дјецу у подгоричком кварту

Двориште је одјекивало од звонких и срећних дјечијих гласова

Деда Мраз је и ове године обрадовао дјецу из Улице Ибрахима Kористовићам у насељу Стари аеродром у Подгорици. 

Малишани су Деда Мраза жељно ишчекивали узвикујући „ево га“ кад су га угледали.

Познати чико са брадом је дјеци подијело поклоне и неко вријеме провео с њима у игри.

Двориште је одјекивало од звонких и срећних дјечијих гласова.

Иначе, Деда Мраз сваке године доноси поклоне дјеци из овог кварта испуњавајући њихове жеље.

Iz Fonda, na čijem je čelu Dragoslav Šćekić, su saopštili da su prethodna rukovodstva Montefarma, Ministarstva zdravlja i Fonda doveli državnu apotekarsku ustanovu maltene do stečaja.

Iz Fonda objašnjavaju da je cjelokupni budžet Montefarma za 2021. godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju” iznose 61 milion

Iz Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore (FZOCG) pozvali su tužilaštvo da ispita ko je i kako doveo zdravstveni sistem u podređen i kontrolisan položaj, a sve u cilju stečaja i privatizacije državne apotekarske ustanove Montefarm. Iz Fonda, na čijem je čelu Dragoslav Šćekić, „Danu“ su saopštili da su prethodna rukovodstva Montefarma, Ministarstva zdravlja i Fonda doveli državnu apotekarsku ustanovu maltene do stečaja. Ukazuju da je situacija takva da Montefarm ne može vršiti uvoz, već sve ljekove mora da kupuje od veledrogerije „Glosarij“, koja je po tom osnovu fakturisala 114.000.000 eura u prethodne dvije godine.

Iako se građani žale da u pojedinim apotekama nema određenih ljekova za visok krvni pritisak i bolesti srca, iz Fonda tvrde da nema nestašica i da su ustanove dobro snabdjevene.

„Očekujemo da se tužilaštvo uključi i ispita kako je zdravstveni sistem došao u podređen i kontrolisan položaj od strane veledrogerija, a sve u cilju dovođenja Montefarma u stečaj i njegovog privatizovanja. Država mora da pokaže snagu u odnosu na one koji su osilili uz prethodnu vlast. Svaki pokušaj zaustavljanja snabdijevanja ljekovima mora se smatrati sabotažom države i na to se mora adekvatno odgovoriti ako se desi. Tvrdnje iz privatnih apoteka da je nestašica ljekova prisutna i da osigurana lica ne mogu podići lijek na recept potpuno su neosnovane. Apoteke su dobro snabdjevene, ne postoji nestašica, a i svjedoci ste da ispred apoteka nema gužvi, što samo pokazuje ispravnost naše odluke da uđemo u reformu ovog dijela zdravstvenog sistema. U ovom trenutku imamo redovno snadbijevanje ljekovima, koje nije ugroženo dugovima nastalim u prethodnom periodu. Kontinuirano snabdijevanje ljekovima u Crnoj Gori je prioritet, Fond za zdravstveno osiguranje, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Montefarmom i Ministarstvom finansija, čini sve da to tako i ostane. Građani moraju biti upoznati da su određene veledrogerije praktično stavile Montefarm u talački položaj tako što su preuzele uvoz maltene svih ljekova, tako da Montefarm sada ne nabavlja ljekove direktno od proizvođača, već kod veledrogerija u Crnoj Gori.“

Optimizovaće potrošnju

U Fondu planiraju da pomenute dugove riješe u saradnji sa Ministarstvom finansija.

  • To ćemo uraditi tako što će se partnerski uvećati budžet Fonda do nivoa koji neće značajnije opteretiti državni budžet, a uz to ćemo u narednom periodu, u granicama mogućeg, optimizovati potrošnju, naravno ne na štetu osiguranika Fonda. U stalnoj smo komunikaciji sa Ministarstvom finansija po pitanju praćenja neizmirenih obaveza i nema sumnje da ćemo zajedničkim snagama tražiti najbolja rješenja za nagomilane probleme iz prethodnog perioda. Bez obzira na nedostajuća sredstva, činimo sve što je u našoj moći da ne dođe do bilo kakvih smetnji u sprovođenju zdravstvene zaštite – ističu iz Fonda. 
    Prethodna rukovodstva Montefarma, Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje dovela su Montefarm maltene do stečaja i u situaciju da ne može vršiti uvoz, već da ljekove kupuje od, na primjer, veledrogerije „Glosarij“, i to u 2020. godini u iznosu od cirka 53 miliona, a u ovoj cirka 61 milion – saopštili su iz Fonda.

Podsjećaju da je cjelokupni budžet Montefarma za ovu godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju“ iznose 61 milion.

„Time je stvorena potpuna zavisnost čitavog zdravstvenog sistema od par veledrogerija. Veliki dio veledrogerija je, pored primarnog statusa, veoma dobro i planski organizovao i maloprodaju, kao i otvaranje novih apoteka, kako bi na taj način preuzele kontrolu i na ovom nivou i time do kraja uspostavile kontrolu nad snabdijevanjem ljekovima u Crnoj Gori. Ono što je novi menadžment Fonda započeo, a sigurno će biti prepoznato kao dobra praksa jer su benefiti već dijelom vidljivi, jeste da vlasnici više apoteka sa Fondom mogu zaključiti ugovor za dvije apoteke na teritoriji opštine Podgorica, a u ostalim opštinama isključivo za jednu apoteku, uz jačanje Montefarma kao državne zdravstvene ustanove. Takođe, u cjelosti oslobađamo javni zdravstveni sistem višegodišnjih lanaca. Apotekama koje su u ugovornom odnosu sa Fondom prekinuta je kadrovska politika koja je vođena u prethodnom periodu, jer od trenutka zaključenja ugovora diplomirani farmaceut je obavezan do kraja ugovornog odnosa, što ćemo, uz saradnju sa Ministarstvom zdravlja, svakako kontrolisati“ istakli su iz Fonda.

Podsjećaju da su na javnom pozivu zaključili ugovore sa 120 apoteka, čime je obezbijeđen cjelokupan asortiman ljekova sa liste ljekova, a sve u cilju redovnog i kontinuiranog snabdijevanja osiguranih lica ljekovima.

„U skladu sa indikacijama definisanim listom ljekova i sa uredno propisanim receptom od strane izabranog doktora, lijek se može uzeti u apotekama sa kojima Fond ima zaključen ugovor. Ukoliko lijek nije sastavni dio pomenute liste, osigurano lice ne može izvršiti nabavku potrebnog lijeka na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nadalje, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija, Fond će nastojati da obezbijedi nedostatna sredstva za nabavku i distribuciju ljekova i medicinskih sredstava, kako bi cjelokupni zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, a sve u cilju očuvanja zdravlja građana“ poručili su iz Fonda.

Saopštili su nam i da privatnim apotekama trenutno duguju 7.591.000 eura zbog složene naslijeđene finansijske situacije.

„Kada govorimo o izmirivanju obaveza prema privatnim apotekama a za potrebe izdavanja ljekova na recept, treba imati u vidu dva faktora: da je u prvih pola godine finansiranje zdravstvenog sistema vršeno kroz privremeno finansiranje, što je dovelo do utroška sredstava na ovoj poziciji od oko 65 odsto od ukupno opredijeljenih sredstava za 2021. godinu za ovu namjenu, a kao drugi faktor ističemo uvećanu potrošnju ljekova uslovljenu pandemijom virusa kovid-19. Usled povećane potrošnje ljekova i prijevremenog puštanja sredstava sa ove pozicije privatnim apotekama, neizmirene obaveze po ovom osnovu na 23.12.2021. godine iznose 7.591.411,22 eura.“

Funkcionisanje sistema nije ugroženo. Novi menadžment Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore je, i pored složene naslijeđene finansijske situacije uzrokovane dugovima prethodnog menadžmenta, uspio da redovno servisira potrebe zdravstvenog sistema Crne Gore – saopšteno nam je iz Fonda.

Izvor: portal Dan

Све више грађана тражи помоћ државе: За годину само у Подгорици 24.000 захтјева за социјалу

Када су у питању захтјеви за социјална давања наjвише пристиглих је, како кажу у подгоричком Центру за социјални рад, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи и материjално обезбjеђење

Да све више грађана тражи помоћ државе, показују подаци из дијела центара за социјални рад. Само током ове године подгоричком Центру за социјални рад, који је уједно и највећи у држави и укључује и градске општине Голубовци и Тузи, достављено је преко 24.000 захтјева са социјала давања и помоћ.

Од почетка године било је 24.238 захтjева, од тога броjа 6,5 одсто jе негативно ријешено, односно 22.662 позитивно и 1.576 негативно, одговорено је „Дану“ из подгоричког Центра, на питања колико им је од почетка године достављено захтјева за социјална примања и помоћ и колико је одобрено.
Одговарајући на наша питања, директорица подгоричког Центра за социјални рад Марија Поповић каже да мјесечно добију од 900 до 1.700 захтjева за социјална давања.
– У септембру је додатно било 11.900 захтjева за дjечjи додатак за дјецу до шест година, а у октобру 367 захтjева за дјечји додатак до шест година, у новембру 281 захтjев за додатак за дјецу до шест година – наводи се у одговорима Поповићеве.

Када су у питању захтјеви за социјална давања, наjвише пристиглих је, како кажу у Центру, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи, материjално обезбjеђење…

Центар за социјални рад у Никшићу мјесечно прими више стотина захтјева за неку од помоћи коју материјално угроженом становништву пружа та установа. Према подацима које нам је доставила Данијела Николић, из никшићког Центра у новембру су имали 105 захтјева за тренутне новчане помоћи и чак 726 захтјева за ваучере за куповину намирница.
– У истом мјесецу исплаћено је 67 једнократних новчаних помоћи и одобрен дио ваучера. С обзиром на то да је већина захтјева поднесена послије 20. новембра и да је већина захтјева достављена без доказа који су накнадно тражени, очекујемо да ћемо податак о укупној додјели имати када се заврши тај дио законске процедуре. Током децембра ће бити додијељена и већина ваучера за које су пријаве поднијете у новембру – навела је Николићева у одговорима на наша питања.
Из средстава Центра за социјални рад Никшић, током 2020. године (подаци су из извјештаја о раду установе), исплаћене су 993 једнократне новчане помоћи у укупном износу од 49.900 еура, и 28 помоћи у храни за шта су издвојена 1.063 еура.

Преживљавају од 60 еура мјесечно

Један од корисника туђе његе и помоћи је и Милан Василевски, који живи у више него тешким условима, у удаљеном Крушеву, код жељезничке пруге у Бијелом Пољу, гдје једва саставља крај с крајем. Каже да прима 60-ак еура, а како преживљавају, то само он зна.

– Ово стање је неиздрживо. Мора друштво да се више позабави питањима заштите нас немоћних и болесних. Два сина су такође неспособна, и зато смо више гладни него сити. Ово што смо ево сад од овог поштара узели, и једва дочекали, нема ни за љекове – каже Василевски, додајући да иако слабог здравственог стања ураде понешто да некоме помогну и заузврат добију парче хљеба.

– Није проблем Центар за социјални рад. Ово треба системски да се поправи, да нам дају пристојнији износ, да макар можемо нешто презалогајити – сматра он.

Бјелопољска општина је трећа по величини, па се тако налази исто при самом врху по броју корисника разних врата помоћи када су у питању социјална давања. Према информацији из Центра за социјални рад, за различите врсте материјалних давања у последњих дванаест мјесеци поеднесена су 1.004 захтјева који се односе на остваривање права из области материјалних давања и права на услуге из области социјалне и дјечје заштите.

Кажу да се већина захтјева односи на остваривање права на основна материјална давања (материјално обезбјеђење, личну инвалиднину, додатак на његу и помоћ, здравствену заштиту, трошкове сахране, једнократне новчане помоћи, накнада родитељу старатељу корисника права на личну инвалиднину) и на захтјеве за остваривање услуга у области социјалне и дјечје заштите.

– За назначени период поднијет је највећи број захтјева за увјерења о коришћењу права или услуга у систему социјалне и дјечје заштите 250, повластице на путовање лица са инвалидитетом 217, додатак за његу и помоћ 90, субвенција за електричну енергију 60, додатак за дјецу до шест година 57, накнада за новорођено дијете 47 захтјева – каже Весна Минић, директорица бјелопољског Центра.

Материјално обезбјеђење од 69 до 131 еуро

Материјално обезбјеђење породице са једним чланом износи 69,39 еура, два члана 83,33, три члана 100,02, а за четворочлану породицу 118,07 и породицу са пет и више чланова 131,92 еура. Према подацима подгоричког Центра за социјални рад, лична инвалиднина износи 187,76 еура, додатак за његу и помоћ 68,86, те накнада родитељу или старатељу права на личну инвалиднину 203,35 еура.

У барском Центру за социјални рад на мјесечном нивоу поднесе се 30 захтјева у просјеку за једнократне новчане помоћи. У децембру тај број зна да буде и већи.

– У овом мјесецу припремамо се за подјелу новогодишњих поклона за 40 дјеце на хранитељству и у институцијама, као и за 19 старих лица у Дому у Рисну (14) и Бијелом Пољу (5). Оно што је карактеристично јесте да је у новембру исплаћен редован дјечји додатак за 665 дјеце, односно 2.513 за дјецу до шест година – каже директор барског центра Слободан Ђоновић.

Izvor; https://www.dan.co.me

У суботу ревијална утакмица за помоћ породици Мирка Влаховића

Хуманитарна фудбалска утакмица, чиjи ће циљ бити прикупљање новчаних средстава за помоћ породици недавно преминулог кик боксера Мирка Влаховића, биће одиграна у суботу на главном терену Тренинг кампа Фудбалског савеза, саопштено jе из те асоциjациjе

Утакмица jе организована на инициjативу некадашњкег црногорског репезентативца Вукашина Полексића, а окупиће бивше и актуелне репрезентативце и репрезентативке, спортисте коjи представлjаjу Црну Гору у другим спортовима и спортске новинаре.

– Љубитељи фудбала и навиjачи имаће прилику да у дресу Црне Горе поново виде Вукашина Полексића, Младена Божовића, Срђана Блажића, Ивана Jањушевића, Миодрага Џудовића, Jована Танасиjевића, Милана Jовановића, Сава Павићевића, Владимира Божовића, Митра Новаковића, Радомира Ђаловића, Андриjу Делибашића, Игора Бурзановића, Луку Пеjовића, Влада Jекнића, Блажа Игумановића, Неђелjка Влаховића и Ивана Делића, рекордера по броjу наступа у националном тиму Фатоса Бећираjа, као и репрезентативке Хелену Божић, Анђелу Тошковић и Милицу Радуновић – саопштено jе из Фудбалског савеза.

Наводи се да ће фудбалско умиjеће показати и Гаврило Паjовић (кошарка), Владимир Рацковић (одбоjка), Деjан Златичанин (бокс), Милорад Мићко Жижић (бокс) и спортски новинари Владо Перовић, Данило Митровић, Боjан Шуковић, Игор Шуковић, Неђељко Костић, Урош Радуловић и Милош Антић.

Екипе ће са клупа предводити први селектор националног тима Зоран Филиповић и актуелни селектор црногорске сениорске репрезентациjе Миодраг Радуловић.

– Циjена улазнице за ту утакмицу jе у складу са могућностима свих заинтересованих поjединаца – пише у саопштењу.

Утакмица на главном терену Тренинг кампа почеће у 12 сати, а играће се по 25 минута.

Izvor: https://www.dan.co.me