Category: Друштво

17. јул, Дан општине Андријевица

17. јул, Дан општине Андријевица, започео је јуче ујутру на Црвеним прлима полагањем цвијећа на спомен обиљежије, мјесту гдје је на тај дан 1941. године пукла прва устаничка пушка у овом крају, а истог дана Андријевица постала прво ослобођено мјесто у поробљеној Европи.Поред делегације општине Андријевица, на чијем је челу био предсједник општине, Жељко Ћулафић, предсједник СО Младен Ђукић и потпредсједник општине, Веско Ракетић- цвијеће су положиле делегације СНП- а и Удружење бораца Андријевица.Свечаности су присуствовали и представници Удружења ратних добровољаца, представници медија и остали грађани.Програм Дана општине Андријевица настављен је у Центру за културу и спорт „Михаило Лалић“.

STOJANOVIĆ ZA aloonline.me: Samo održiva radna mjesta mogu dovesti do decentralizacije zemlje i razvoja sjevera

Stojanović očekuje da će se smjenom tridesetogodišnjeg režima u Crnoj Gori promijeniti maćehinski odnos koji je prethodna vlast imala prema nekadašnjem regionalnom centru sjevera Crne Gore

Depopulacija stanovništva koja je posledica migracija jedan je od problema sa kojima se, kao i većina opština na sjeveru, suočava i Berane. Posledice su vidljive na svakom koraku, a da bi se ovaj problem riješio neophodno je, smatra potpredsjednik Opštine Berane Darko Stojanović, sistematski pristupiti obezbjeđivanju boljih uslova za život građana.
Potpredsjednik Stojanović očekuje da će se smjenom tridesetogodišnjeg režima u Crnoj Gori promijeniti maćehinski odnos koji je prethodna vlast imala prema Beranama, nekadašnjem regionalnom centru sjevera Crne Gore.

„Nadamo se da će se u narednom periodu odnos prema opštini Berane popraviti. Znamo da je nova Vlada naslijedila veliki broj problema ali očekujemo da priča o razvoju sjevera neće ostati mrtvo slovo na papiru. Ono što je proritet lokalne vlasti je da stvorimo povoljnu klimu za ostanak mladih ljudi u Beranama, a to je gotovo nemoguće bez otvaranja novih radnih mjesta, ali realnih radnih mjesta, ne u administraciji nego u proizvodnji. Prethodna vlast nije ništa uradila kako bi se poboljšao investicioni ambijent pa samim tim nije privukla strane investitore koji bi ulagali sredstva generalno u Crnoj Gori, pa ni u Beranama. Mora da se promijeni strategija, jer samo održiva radna mjesta, u proizvodnji, privredi, turizmu mogu dovesti do decentralizacije zemlje“, smatra Stojanović.

U GODINI PANDEMIJE JE URAĐENO MNOGO

On dodaje da je teška godina, koja je za nama, godina pandemije virusa Kovid19, negativno uticala ne samo na situaciju u opštini, već i na prilike u čitavoj državi i svijetu.
„Na neki način možemo izraziti zadovoljstvo onim što smo uspjeli da uradimo i u ovoj godini korona virusa. Realizovali smo važne infrastrukturne projekate, neke aktivnosti koje smo započeli prije korone uspjeli da privedemo kraju, što nije bilo ni malo jednostavno. Radili smo na sanaciji gradskih saobraćajnica, trotoara i gradske rasvjete ka spomen parku Jasikovac, urađena je kompletna nova ulica i parking pored kapele i gradskog groblja u Beranama. Veliku pažnju posvetili smo radu u mjesnim zajednicama i trudili se da odgovorimo na što više njihovih zahtjeva. Želim da podsjetim da je sa radom počela i mini hidrocentrala. To je prva koju je neka lokalna samouprava uradila samostalno bez da daje koncesije privatnicima. Riječ je o hidrocentali koja se nalazi na samom vodovodu i želim da napomenem da ne šteti kvalitetu pijeće vode“, kaže Stojanović.

U tom periodu, dodaje, iz lokalne uprave su se trudili da održe kontakt sa evropskim partnerima.
„ Uspjeli smo da završimo projekat „Zelena ostrva“ koji se realizovao u okviru prekogranične saradnje Crne Gore i Albanije i finansiran je sredstvima Evropske unije. Ono za čim ostaje žal jeste da smo imali dosta aplikacija ka pristupnim fondovima, ka ambasadama određenih zemalja, međutim zbog situacije koja je zadesila čitav svijet svi ti fondovi su povlačeni za borbu protiv kovida tako da smo tu uskraćeni za neka veća materijalna sredstva“.

Kompletirana je projektna dokumentacija za rekonstrukciju zapadne tribine Gradskog stadiona, pod Bogavskim brdom, kojom počinje prva faza radova.
„Rekonstrukcijom istočne tribine, postavljanjem reflektora i radovima na zapadnoj tribini zaokružiće se ova lijepa sportska priča a Berane dobiti savremeno uređeni stadion, jedan od najopremljenijih u zemlji“, naglašava Stojanović.

Ni u teškoj godini koja je za nama, lokalna uprava nije zaboravila najbolje učenike, sportiste, studente stipendiste koji nisu ostali uskraćeni za sve ono što su dobijali i u periodu prije pandemije podsjetio je Stojanović.

„Opština Berane je u najtežem periodu bila prva koja je donijela odluku na opštinskom nivou o saniranju ekonomskih posledica na malu privredu i građane u Beranama, tako da smo i na taj način probali da pomognemo onoliko koliko je to bilo u našoj moći sugrađanima“.
Stojanović naglašava da će i u narednom periodu raditi na uređenju grada, pa će ako sve bude po planu raditi sanaciju ulice Dušana Vujoševića, uređenju gradskog parka, koje je i ranije bilo najavljeno.

BERANE REGIONALNI ZDRAVSTVENI CENTAR

Ono na šta je Stojanović posebno ponosan je da je podsredstvom Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstvo obezbijeđena magnetna rezonanca i još jedan skener što će svakako uticati na kvalitet zdravstvene zaštite u Beranama.

„Ono što je naša ambicija u narednom periodu a o čemu ćemo pričati sa Ministarkom zdravlja, naravno to će biti inicijativa predsjednika opštine, Tihomira Bogavca, je da u saradnji sa susjednim opštinama koje gravitiraju Opštoj bolnici u Beranama idemo na soluciju da se nabavi angio sala gdje bi kasnije naša bolnica bila u rangu sa Kliničkim centrom za sjevero-istok Crne Gore“, zaključio je Stojanović.

АПЕЛ: За лијечење дјечака потребно 50.000 еура

Сви који желе и могу да помогну Димитрију, то могу учинити преко НЛБ банке на жиро рачун број, 530-0800200114490-93 на име Владимир Ратковић

Баранину Димитрије Ратковић хитно је потребна новчана помоћ за лијечење у турској клиници Ацибадем.

Овом осмогодишњем дјечаку, који је прије мјесец дана, након болова у глави хоспитализован у Клиничком центру Црне Горе, дијагностикована је такозвана микотична анеуризма, изузузетно ријетка болест, која се јавља код мање од 0,5 посто популације свјетског становништва.

Породица Ратковић је саопштила да је дјечаку два пута, безуспјешно рађена ангиографија у КЦЦГ, као и у једној од београдских клиника. 

– Успоставили смо контакт са љекарима из турске клинике Ацибадем који су спремни да помогну у изљечењу нашег Димитрија. За операцију је потребно око 50.000 еура које ми нисмо у могућности да обезбиједимо. Зато молимо све људе добре воље да нам помогну да Димитрије што прије оде у Турску на лијечење –  саопштено је из породице Ратковић.

Сви који желе и могу да помогну Димитрију, то могу учинити преко НЛБ банке на жиро рачун број, 530-0800200114490-93 на име Владимир Ратковић.

Izvor: https://www.dan.co.me


Велике гужве ка Приморју: Дуго путовање ка мору

Попуштање мјера изречених за сузбијање вируса корона и високе температуре измамили су многе грађане, жељне свјежег ваздуха и мора, да се запуте ка Црногорском приморју

И овог викенда примјећене су велике гужве на путевима ка Црногорском приморју.

image

Читаоци јављају да су заглављени у великим гужвама, неки чекају дуго на наплатним пунктвоима тунела Созина, а поједини чекају и укрцавање ка трајекту који их води за Херцег Новом.

Попуштање мјера изречених за сузбијање вируса корона измамило је многе грађане, жељне свјежег ваздуха и мора, да се запуте ка црногорском приморју.

Izvor: https://www.dan.co.me

Nakon šest decenija, Mitropoliji se vraćaju crkve na Svetom Stefanu

ХРА: Казнена политика за тортуру неприхватљиво блага

У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела

У Црноj Гори jе казнена политика за тортуру неприхватљиво блага, тако да промовише некажњивост за то тешко кршење људских права супротно међународним стандардима, саопштено jе из Акциjе за људска права (ХРА). То jе, како су навели, закључак извjештаjа – Казнена политика у области забране злостављања у Црноj Гори” коjи jе недавно обjавио Београдски центар за људска права (БГЦ) уз подршку Европске униjе (ЕУ) и Савjета Европе.

– У овом извjештаjу истиче се и да ниске казне за мучење и друго злостављање у Црноj Гори доприносе неадекватном санкционисању док се у пракси државни службеници – учиниоци ових кривичних дjела неоправдано благо кажњаваjу, супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.

Из ХРА су, поводом Међународног дана подршке жртавама тортуре, казали да jе казнена политика судова у Црноj Гори у предметима вођеним због кривичних дjела коjа обухватаjу акте мучења, нечовjечног и понижаваjућег поступања и кажњавања толико блага да практично доводи до некажњивости.

– У наjвећем броjу анализираних случаjева изрицане су условне осуде, чак и у случаjевима у коjима су државни службеници били повратници у вршењу ових кривичних дела – наводи се у саопштењу.

Из ХРА су казали да су у Црноj Гори у периоду 2013–2018. године за та дjела била окривљена 94 државна службеника, а кривим jе оглашено њих 58.

– Од тих 58 службених лица, ефективном казном затвора су кажњена само шесторица (скоро сваки десети), при чему jе наjстрожа казна била свега пет мjесеци затвора, а све друго су биле условне осуде, што jе супротно стандардима утврђеним у пракси Европског суда за људска права – навели су из те НВО.

Према њиховим риjечима, Црна Гора jош ниjе примиjенила препоруке Комитета против тортуре из 2014. године да се употпуни дефинициjа мучења, пропишу строжиjе казне и обезбиjеди да то кривично дjело не застариjева.

Подсjећа се да jе ХРА те измjене предложила тадашњем министру правде и потпредсjеднику Владе Душку Марковићу први пут у jуну 2013. године.

– А затим министру правде Зорану Пажину у августу 2016. године, Министарству правде у фебруару 2017. године, у складу с програмом jавне расправе о Нацрту закона о измjенама и допунама Кривичног законика и у марту ове године Влади Црне Горе у вези програма рада Владе за 2021. годину – додаjе се у саопштењу.

Из ХРА су казали да до тих измjена jош ниjе дошло, нити има наjава да ће доћи.

– Нажалост, и послиjе периода обухваћеног извjештаjем у Црноj Гори су дониjете одлуке коjима jе мучење кажњавано условним осудама супротно међународним стандардима – наводи се у саопштењу.

Из ХРА су казали да, поред препорука у области законодавног оквира, извjештаj садржи и препоруке за унапрjеђење судске праксе, а конкретно да се кроз обуку свих поступаjућих судиjа и државних тужилаца обезбиjеди примjена међународних стандарда људских права коjи захтиjеваjу узимање у обзир разноврсних отежаваjућих околности, а не само раниjе осуђиваности.

Из ХРА сматраjу неопходним да Скупштина, односно предсjедник Црне Горе, коjи су надлежни за давање амнестиjе и помиловања, имаjу у виду да међународни стандарди забрањуjу и амнестирање и помиловање државних службеника осуђених за умишљаjна кривична дjела мучења и других облика злостављања.

Izvor: https://www.dan.co.me


Tradicionalno uredjenje Porte Manastira „Šudikova“ Asocijacija mladih SNP Berane u saradnji sa DOO“ Komunalno“ Berane

Plužine: Sara, Vasilije i Iva dobitnici diplome „Luča“

Bajagić je čestitao nagrađenim učenicima, poželio im uspjeh u daljem školovanju, uvjeren da će opravdati postignute uspjehe i nastaviti da nižu nagrade

Piva je uvijek bila, između ostalog, poznata po brojnim naučnicima, stručnjacima, doktorima nauka, akademicima. Uvijek su je krasili ljudi čijim uspjesima su se ponosili mnogi. Svake godine Piva iznjedri po nekog „lučonošu“ spremnog da nosi „luču“ znanja.

Tako je bilo i ove godine, a predsjednik Opštine, Mijuško Bajagić, primio je učenike koji su znali samo za petice i primjerno vladanje, uručio im najveće priznanje, knjige i po 150 eura, u skladu sa opštinskom Odlukom.

Vasilije Ružić tokom devetogodišnjeg obrazovanja zno je samo za petice, dok su Sara Kulić i Iva Blagojević dobitnie diplome „Luča“ u Gimnaziji. Za učenike generacija proglašeni su Vasilije i Iva.

Bajagić je čestitao nagrađenim učenicima, poželio im uspjeh u daljem školovanju, uvjeren da će opravdati postignute uspjehe i nastaviti da nižu nagrade.

Izvor: https://www.vijesti.me

Кренула литија: Митрополит Јоаникије благословио Будву и њене грађане

Будва данас слави своју славу, Тројичин дан, а у Старом Граду се окупило неколико хиљада грађана

У Будви је крењнула литија поводом Тројичин дана, славе овог града. Литију којој присуствује неколико хиљада грађана предвоти митрополит црногорско – приморски Јоаникије. На литију су дошли свештеници и грађани са Михољске Превлаке и из Грбља, а у Будву су дошли чамцима.

Стари Град је потпуно испуњен грађанима.

Митрополит Јоаникије је благословио град Будву и њене грађане.

Након Литије, на простору између цркава у Старом граду биће одржана празнична духовна академија на којој ће бесједити протојереј Слободан Лукић, док ће у умјетничком дијелу програма наструпити Хор “Свети Јевстатије Превлачки, пјесник Милица Бакрач,  Вера Столић, народни гуслар Максим Војводић, полазници вјеронауке и КУД “Свети Јован Владимир” из Бара.

Izvor: https://www.dan.co.me

У Херцег Новом борави око пет хиљада гостиjу

На основу приjава боравка, 38 одсто гостиjу jе из Србиjе. На другом мjесту jе Русиjа са 24 одсто и на трећем мjесту гости из Босне и Херцеговине, њих 18 одсто, казао је Вуковић

У Херцег Новом тренутно борави око пет хиљада гостиjу, што jе око 43 одсто у поређењу са 2019. годином.

Далибор Вуковић из Туристичке организациjе (ТО) Херцег Нови, казао jе да jе то нешто ниже него што су имали у протеклих мjесец.

– Међутим, можемо слободно рећи да су цифре задовољаваjуће, jер се све своди на проjектовану цифру од 50-60 одсто коjу смо добили од државног врха – казао jе Вуковић агенциjи Медиабиро, преноси Мина Бизнис.

Он jе додао да су гости претежно из региона, а наjвише из Србиjе.

– На основу приjава боравка, 38 одсто гостиjу jе из Србиjе. На другом мjесту jе Русиjа са 24 одсто и на трећем мjесту гости из Босне и Херцеговине, њих 18 одсто. То jе нешто што се уклапа у наше проjекциjе и активности коjе смо радили на маркетиншком плану, jер смо се фокусирали на регион и Источну Европу – поручио jе Вуковић.

Такође, навео jе да су циjене смjештаjа пратиле потражњу, те да су, у односу на 2019. годину, циjене ниже наjвише до 30 одсто.

– Приватни смjештаjи имаjу већу флексибилност, jер могу лакше да раде редукциjу своjих циjена. Хотели то раде опрезниjе, jер jедном драстично спуштене циjене тешко се враћаjу на првобитни ниво – рекао jе Вуковић.

У туристичкоj понуди Херцег Новог, осим сунца и мора, налазе се и пратећи садржаjи.

– Припремили смо пjешаке и бициклистичке туре. Доста нашу понуду базирамо на природном контрасту. Вjеруjемо да би то овог љета могло бити заступљено, имаjући у виду на кампање коjе се засниваjу на боравак у природи. Креирана jе градска тура, коjа се осланjа на новоотворену Кућу нобеловца Ива Андрића – казао jе Вуковић.

Претходна три мjесеца премашила су очекивања неких од хотелиjера. Томе jе свjедочила генерална директорица Лазуре Хотел&Марина Станка Каразиjа.

– Усудила бих се рећи да jе маj био нарочито изнад 2019. године. Нама jе предсезона била феноменална. Броjке нам показуjе да ћемо све до октобра бити на разини 2019. године по резервациjама. Сматрамо да ће таj боокинг константно расти, jер из дана у дан броj резервациjа расте – рекла jе Каразиjа.

У овом хотелу до кориговања циjена дошло jе у предсезони, али у главном диjелу сезоне, како jе навела Каразиjа, тога неће бити.

– Од сада, наша просjечна циjена jе већа него што jе била 2019. године. Смањење циjена ниjе било потребно, што jе феноменално за нас хотелиjере. Туристи траже приватност, мjеста гдjе ниjе масивни туризам и то jе овдjе препознато – закључила jе Каразиjа.