Срамно је да у ери штедње највише трпе грађани, који између осталог плаћају гориво по 1,4 евра, а са друге стране бордови директора имајају петоструко веће плате него раније, када су примали просјечну зараду, казао је Раде Милошевић (УРА) коментаришући то што су, мимо закона, предсједник Одбора директора Аеродорма, Божидар Вуксановић и извршни директор тог предузећа Данило Орландић себи повећали плате.
„Слобода” је јуче објавила да су активисти организација цивилног друштва и истраживачки новинари почетком маја упутили Агенцији за борбу против корупције захтјев за смјену руководства Аеродрома из разлога што су прекршили Закон о спречавању корупције на начин што су измјенама Статута тог предузећа себи увећали плате. Измјенама статута, које је усвојила Влада, донијета је одлука о професионализацији мјеста предсједника одбора директора, па је тако Вуксановић закључио уговор на неодређено вријеме, а себи одредио зараду од 2.600 евра мјесечно, што је пет плата љекара специјалисте. На тај начин он годишње приходује 31,2 хиљаде евра. Паралелно са том зарадом, према поузданим информацијама „Слободе”, Вуксановић још увијек прима зараду као бивши директор Управе за инспекцијске послове, па је тако за годину незаконито зарадио 13.024 евра. Према поузданим информацијама Вуксановић је прије два дана саслушан у Агенцији за спречавање корупције.
– Ради се, вјероватно о награђивању лојалних партијских војника, јер је познато да је Вуксановић невољно напустио функцију директора Управе за инспекцијске послове. Сада је награђен јер се склонио када је то, због политичких трговина требало партији – казао је Милошевић за „Слободу”.
Он је истакао да су такви поступци за сваку осуду, посебно у, како је казао, времену када 100 хиљада пензионера једва преживљава са нешто више од 100 евра примања. Сматра и да је незапамћен скандал да се, у периоду када је дошло до повећања акциза, због чега цвјета илегално тржиште цигарета, за функцију предсједника борда директора, који има више примања и запослења, издвајају енормна средства.
– Случај Вуксановића је невјероватан и за тужилаштво, јер се ради о некоме коме је кроз закон омогућено да прима плату годину од престанка функције, додатно, као предсједнику борда директора омогућава да зарађује још 2,6 хиљада мјесечно – рекао је Милошевић.
Нагласио је и да није оптимиста да ће се нешто по том питању у скорије вријеме промијенти.
Да су примања од више хиљада евра за чланове борда директора у државним предузећима у најмању руку скандалозна, сматра и економски аналитичар Дејан Мијовић.
– Ти директори се, ионако ништа не питају, већ раде по директиви партије. Запошљавају своје људе, не постижу никакве резултате и вјечито послују са губицима. Да је ово нормална држава, такви кадрови би били изузетно плаћени, али би доносили профите и кроз порезе доприносили држави. Међутим, у нашој партијској држави, оволика примања немају оправдање – казао је Мијовић.
Бивши посланик Срђан Перић истакао је да је, и поред тога што Устав прописује да је Црна Гора држава социјалне правде, социјална неправда је све израженија, а посебно “боде очи” у најновијим случајевима везано за накнаде у управним одборима. Тај проблем, према његовим ријечима, има и још једну димензију, а то је критеријум по ком се неко именује на те позиције.
– Подсјетимо се да је иницијатива за пораст минималне зараде са 193 на 250 евра наилазила и наилази на врло снажан отпор у владајућим структурама. Са друге стране нема никакве „кочнице” да се повећавају бенефиције функционерима, којих је, по више критеријумима, преко 4,4 хиљаде, док према недавним подацима око 77 хиљада запослених има нето плате мање од 250 евра. Дакле, не чини се ништа да се социјални јаз премости већ сасвим супротно – он се продубљује – казао је Перић за „Слободу”.
Додао је да ту причу додатно оптерећује питање постављања кадрова у управним одборима, што је уско повезано са прерасподјелом партијског колача. Уз све ређе изузетке, навео је он, у управне одборе у државним предузећима не именују се стручњаци, већ људи којима је то партијска апанажа.
– Тиме се пропушта и прилика да се мотивишу за рад људи од струке, а не од партијашења. Треба тражити и одговор на питање неријетко непримјерног великог броја чланова одбора директора, јер што је већи број тих функција то је више намирених партијских функционера. У најкраћем: функционерима нове бенефиције, грађанима нови намети, држави ново нефункционално оптерећење – то је цијела прича. Та пракса мора да се мијења ако хоћемо и желимо напријед – поручио је Перић.
Павићевић: Власт бахато мијења законе у корист одабраних
Данијела Павићевић (СНП) сматра да актуелна власт, очекивано, охрабрена резултатима недавних предсједничких и локалних избора, толерише измјене закона које омогућавају одабраним појединцима материјални статус далеко изнад црногорског просјека.
– Тиме јасно показују да су мјере штедње намијењене грађанима, али не и за представнике и миљенике власти. У том правцу су и измјене Закона о зарадама у јавном сектору, којима ће бити омогућено да предсједници и чланови бордова директора имају значајно веће зараде у односу на ранији период. Било би добро да, у вези са тим, министар финансија одговори на питање колики ће бити трошкови из буџета на те зараде, односно, да саопшти разлику у односу на период прије измјена као и да упореди са износом који је одузет мајкама са троје и више дјеце у циљу спасавања одрживости буџета – казала је Павићевић за „Слободу”.
Izvor: Dnevne novine Sloboda