Kako se navodi u saopštenju Opštine, sekretar Sekretarijata Božo Premović odao je priznanje prisutnima na postignim rezultatima u oblasti poljoprivrede u ovoj godini, sa željom da broj poljoprivrednih proizvođača iz godine u godinu raste.
Opština Berane uručila je priznanja najboljim poljoprivrednim proizvođačima u ovoj godini.
Prijem za poljoprivrenike je organizovao Sekretarijat za poljoprivredu, turizam i vodoprivredu.
Kako se navodi u saopštenju Opštine, sekretar Sekretarijata Božo
Premović odao je priznanje prisutnima na postignim rezultatima u oblasti
poljoprivrede u ovoj godini, sa željom da broj poljoprivrednih
proizvođača iz godine u godinu raste.
On je naglasio značaj edukacije poljoprivrednika što se tiče tehnika u radu, a u skladu sa evropskim i svjetskim standardima.
Premović je rekao da se i u narednoj godini nada dobroj saradnji
između lokalne uprave i poljoprivrednih proizvođača sa teritorije
beranske opštine.
On je pozvao sve poljoprivredne proizvođače da dođu u Sekretarijat i
predlože koje bi to mjere u opštinskom Agrobudžetu bile njima najviše od
koristi.
Opštinski Agrobudžet za ovu godinu je iznosio 150 hiljada eura i
realizovan je u potpunosti, a Premović smatra da će se realizovati u
istom iznosu i naredne godine.
Priznanja poljoprivrednicima su tradicija u Opštini Berane i svake
godine se dodjeljuju najboljima za proizvodnju koju su ostvarili u
prethodnoj godini u deset kategorija.
Za najboljeg iz oblasti stočarstva na teritoriji Opštine Berane
izabran je Vladan Tmušić iz sela Tmušiće, dok je iz oblasti voćarstva
titula najboljeg pripala Vojinu Božoviću iz sela Vuča.
Što se tiče ratarstva, najuspješniji je Nikola Petrić iz Štitara, a po pitanju povrtarstva Milutin Gudović iz Donje Ržanice.
Petar Bogavac proglašen je za najuspješnijeg pčelara, dok je za
rekordera u plasteničkoj proizvodnji proglašen Radisav Aković iz Donjih
Luga.
Za uglednog proizvođača u kategoriji proizvodnje bobičastog voća odlikovan je Lutovac Aleksandar iz Dapsića.
Kao i prethodnih godina, Sekretarijat dodjeljuje nagradu i diplomu za još tri kategorije.
U kategoriji ugledno poljoprivredno gazdinstvo nagrada je pripala
Radošu Guberiniću iz sela Goražde. Ugledno seosko domaćinstvo iz oblasti
ruralnog turizma je domaćinstvo Bućković Radojice iz sela Dapsiće za
seosko domaćinstvo Mokri do.
Ove godine je dodijeljena i nagrada u kategoriji očuvanja tradicije i starih zanata za koju je priznanje dodijeljeno Radoslavu Rakoviću iz sela Lubnice.
Iz Fonda objašnjavaju da je cjelokupni budžet Montefarma za 2021.
godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju” iznose 61
milion
Iz Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore (FZOCG) pozvali su
tužilaštvo da ispita ko je i kako doveo zdravstveni sistem u podređen i
kontrolisan položaj, a sve u cilju stečaja i privatizacije državne
apotekarske ustanove Montefarm. Iz Fonda, na čijem je čelu Dragoslav
Šćekić, „Danu“ su saopštili da su prethodna rukovodstva Montefarma,
Ministarstva zdravlja i Fonda doveli državnu apotekarsku ustanovu
maltene do stečaja. Ukazuju da je situacija takva da Montefarm ne može
vršiti uvoz, već sve ljekove mora da kupuje od veledrogerije „Glosarij“,
koja je po tom osnovu fakturisala 114.000.000 eura u prethodne dvije
godine.
Iako se građani žale da u pojedinim apotekama nema određenih ljekova
za visok krvni pritisak i bolesti srca, iz Fonda tvrde da nema nestašica
i da su ustanove dobro snabdjevene.
„Očekujemo da se tužilaštvo uključi i ispita kako je zdravstveni
sistem došao u podređen i kontrolisan položaj od strane veledrogerija, a
sve u cilju dovođenja Montefarma u stečaj i njegovog privatizovanja.
Država mora da pokaže snagu u odnosu na one koji su osilili uz prethodnu
vlast. Svaki pokušaj zaustavljanja snabdijevanja ljekovima mora se
smatrati sabotažom države i na to se mora adekvatno odgovoriti ako se
desi. Tvrdnje iz privatnih apoteka da je nestašica ljekova prisutna i da
osigurana lica ne mogu podići lijek na recept potpuno su neosnovane.
Apoteke su dobro snabdjevene, ne postoji nestašica, a i svjedoci ste da
ispred apoteka nema gužvi, što samo pokazuje ispravnost naše odluke da
uđemo u reformu ovog dijela zdravstvenog sistema. U ovom trenutku imamo
redovno snadbijevanje ljekovima, koje nije ugroženo dugovima nastalim u
prethodnom periodu. Kontinuirano snabdijevanje ljekovima u Crnoj Gori je
prioritet, Fond za zdravstveno osiguranje, zajedno sa Ministarstvom
zdravlja, Montefarmom i Ministarstvom finansija, čini sve da to tako i
ostane. Građani moraju biti upoznati da su određene veledrogerije
praktično stavile Montefarm u talački položaj tako što su preuzele uvoz
maltene svih ljekova, tako da Montefarm sada ne nabavlja ljekove
direktno od proizvođača, već kod veledrogerija u Crnoj Gori.“
Optimizovaće potrošnju
U Fondu planiraju da pomenute dugove riješe u saradnji sa Ministarstvom finansija.
To ćemo uraditi tako što će se partnerski uvećati budžet Fonda
do nivoa koji neće značajnije opteretiti državni budžet, a uz to ćemo u
narednom periodu, u granicama mogućeg, optimizovati potrošnju, naravno
ne na štetu osiguranika Fonda. U stalnoj smo komunikaciji sa
Ministarstvom finansija po pitanju praćenja neizmirenih obaveza i nema
sumnje da ćemo zajedničkim snagama tražiti najbolja rješenja za
nagomilane probleme iz prethodnog perioda. Bez obzira na nedostajuća
sredstva, činimo sve što je u našoj moći da ne dođe do bilo kakvih
smetnji u sprovođenju zdravstvene zaštite – ističu iz Fonda. Prethodna
rukovodstva Montefarma, Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno
osiguranje dovela su Montefarm maltene do stečaja i u situaciju da ne
može vršiti uvoz, već da ljekove kupuje od, na primjer, veledrogerije
„Glosarij“, i to u 2020. godini u iznosu od cirka 53 miliona, a u ovoj
cirka 61 milion – saopštili su iz Fonda.
Podsjećaju da je cjelokupni budžet Montefarma za ovu godinu 68 miliona eura, od čega obaveze prema „Glosariju“ iznose 61 milion.
„Time je stvorena potpuna zavisnost čitavog zdravstvenog sistema od
par veledrogerija. Veliki dio veledrogerija je, pored primarnog statusa,
veoma dobro i planski organizovao i maloprodaju, kao i otvaranje novih
apoteka, kako bi na taj način preuzele kontrolu i na ovom nivou i time
do kraja uspostavile kontrolu nad snabdijevanjem ljekovima u Crnoj Gori.
Ono što je novi menadžment Fonda započeo, a sigurno će biti prepoznato
kao dobra praksa jer su benefiti već dijelom vidljivi, jeste da vlasnici
više apoteka sa Fondom mogu zaključiti ugovor za dvije apoteke na
teritoriji opštine Podgorica, a u ostalim opštinama isključivo za jednu
apoteku, uz jačanje Montefarma kao državne zdravstvene ustanove. Takođe,
u cjelosti oslobađamo javni zdravstveni sistem višegodišnjih lanaca.
Apotekama koje su u ugovornom odnosu sa Fondom prekinuta je kadrovska
politika koja je vođena u prethodnom periodu, jer od trenutka
zaključenja ugovora diplomirani farmaceut je obavezan do kraja ugovornog
odnosa, što ćemo, uz saradnju sa Ministarstvom zdravlja, svakako
kontrolisati“ istakli su iz Fonda.
Podsjećaju da su na javnom pozivu zaključili ugovore sa 120
apoteka, čime je obezbijeđen cjelokupan asortiman ljekova sa liste
ljekova, a sve u cilju redovnog i kontinuiranog snabdijevanja osiguranih
lica ljekovima.
„U skladu sa indikacijama definisanim listom ljekova i sa uredno
propisanim receptom od strane izabranog doktora, lijek se može uzeti u
apotekama sa kojima Fond ima zaključen ugovor. Ukoliko lijek nije
sastavni dio pomenute liste, osigurano lice ne može izvršiti nabavku
potrebnog lijeka na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Nadalje, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom finansija,
Fond će nastojati da obezbijedi nedostatna sredstva za nabavku i
distribuciju ljekova i medicinskih sredstava, kako bi cjelokupni
zdravstveni sistem nesmetano funkcionisao, a sve u cilju očuvanja
zdravlja građana“ poručili su iz Fonda.
Saopštili su nam i da privatnim apotekama trenutno duguju 7.591.000 eura zbog složene naslijeđene finansijske situacije.
„Kada govorimo o izmirivanju obaveza prema privatnim apotekama a za
potrebe izdavanja ljekova na recept, treba imati u vidu dva faktora: da
je u prvih pola godine finansiranje zdravstvenog sistema vršeno kroz
privremeno finansiranje, što je dovelo do utroška sredstava na ovoj
poziciji od oko 65 odsto od ukupno opredijeljenih sredstava za 2021.
godinu za ovu namjenu, a kao drugi faktor ističemo uvećanu potrošnju
ljekova uslovljenu pandemijom virusa kovid-19. Usled povećane potrošnje
ljekova i prijevremenog puštanja sredstava sa ove pozicije privatnim
apotekama, neizmirene obaveze po ovom osnovu na 23.12.2021. godine
iznose 7.591.411,22 eura.“
Funkcionisanje sistema nije ugroženo. Novi menadžment Fonda
za zdravstveno osiguranje Crne Gore je, i pored složene naslijeđene
finansijske situacije uzrokovane dugovima prethodnog menadžmenta, uspio
da redovno servisira potrebe zdravstvenog sistema Crne Gore – saopšteno
nam je iz Fonda.
Када су у питању захтјеви за социјална давања наjвише пристиглих је, како кажу у подгоричком Центру за социјални рад, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи и материjално обезбjеђење
Да све више грађана тражи помоћ државе, показују подаци из дијела
центара за социјални рад. Само током ове године подгоричком Центру за
социјални рад, који је уједно и највећи у држави и укључује и градске
општине Голубовци и Тузи, достављено је преко 24.000 захтјева са
социјала давања и помоћ.
Од почетка године било је 24.238 захтjева, од тога броjа 6,5 одсто jе негативно ријешено, односно 22.662 позитивно и 1.576 негативно, одговорено је „Дану“ из подгоричког Центра, на питања колико им је од почетка године достављено захтјева за социјална примања и помоћ и колико је одобрено. Одговарајући на наша питања, директорица подгоричког Центра за социјални рад Марија Поповић каже да мјесечно добију од 900 до 1.700 захтjева за социјална давања. – У септембру је додатно било 11.900 захтjева за дjечjи додатак за дјецу до шест година, а у октобру 367 захтjева за дјечји додатак до шест година, у новембру 281 захтjев за додатак за дјецу до шест година – наводи се у одговорима Поповићеве.
Када су у питању захтјеви за социјална давања, наjвише пристиглих је, како кажу у Центру, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи, материjално обезбjеђење…
Центар за социјални рад у Никшићу мјесечно прими више стотина захтјева за неку од помоћи коју материјално угроженом становништву пружа та установа. Према подацима које нам је доставила Данијела Николић, из никшићког Центра у новембру су имали 105 захтјева за тренутне новчане помоћи и чак 726 захтјева за ваучере за куповину намирница. – У истом мјесецу исплаћено је 67 једнократних новчаних помоћи и одобрен дио ваучера. С обзиром на то да је већина захтјева поднесена послије 20. новембра и да је већина захтјева достављена без доказа који су накнадно тражени, очекујемо да ћемо податак о укупној додјели имати када се заврши тај дио законске процедуре. Током децембра ће бити додијељена и већина ваучера за које су пријаве поднијете у новембру – навела је Николићева у одговорима на наша питања. Из средстава Центра за социјални рад Никшић, током 2020. године (подаци су из извјештаја о раду установе), исплаћене су 993 једнократне новчане помоћи у укупном износу од 49.900 еура, и 28 помоћи у храни за шта су издвојена 1.063 еура.
Преживљавају од 60 еура мјесечно
Један од корисника туђе његе и помоћи је и Милан Василевски,
који живи у више него тешким условима, у удаљеном Крушеву, код
жељезничке пруге у Бијелом Пољу, гдје једва саставља крај с крајем. Каже
да прима 60-ак еура, а како преживљавају, то само он зна.
– Ово стање је неиздрживо. Мора друштво да се више позабави питањима
заштите нас немоћних и болесних. Два сина су такође неспособна, и зато
смо више гладни него сити. Ово што смо ево сад од овог поштара узели, и
једва дочекали, нема ни за љекове – каже Василевски, додајући да иако
слабог здравственог стања ураде понешто да некоме помогну и заузврат
добију парче хљеба.
– Није проблем Центар за социјални рад. Ово треба системски да се
поправи, да нам дају пристојнији износ, да макар можемо нешто
презалогајити – сматра он.
Бјелопољска општина је трећа по величини, па се тако налази исто при
самом врху по броју корисника разних врата помоћи када су у питању
социјална давања. Према информацији из Центра за социјални рад, за
различите врсте материјалних давања у последњих дванаест мјесеци
поеднесена су 1.004 захтјева који се односе на остваривање права из
области материјалних давања и права на услуге из области социјалне и
дјечје заштите.
Кажу да се већина захтјева односи на остваривање права на основна
материјална давања (материјално обезбјеђење, личну инвалиднину, додатак
на његу и помоћ, здравствену заштиту, трошкове сахране, једнократне
новчане помоћи, накнада родитељу старатељу корисника права на личну
инвалиднину) и на захтјеве за остваривање услуга у области социјалне и
дјечје заштите.
– За назначени период поднијет је највећи број захтјева за увјерења о коришћењу права или услуга у систему социјалне и дјечје заштите 250, повластице на путовање лица са инвалидитетом 217, додатак за његу и помоћ 90, субвенција за електричну енергију 60, додатак за дјецу до шест година 57, накнада за новорођено дијете 47 захтјева – каже Весна Минић, директорица бјелопољског Центра.
Материјално обезбјеђење од 69 до 131 еуро
Материјално обезбјеђење породице са једним
чланом износи 69,39 еура, два члана 83,33, три члана 100,02, а за
четворочлану породицу 118,07 и породицу са пет и више чланова 131,92
еура. Према подацима подгоричког Центра за социјални рад, лична
инвалиднина износи 187,76 еура, додатак за његу и помоћ 68,86, те
накнада родитељу или старатељу права на личну инвалиднину 203,35 еура.
У барском Центру за социјални рад на мјесечном нивоу поднесе се 30
захтјева у просјеку за једнократне новчане помоћи. У децембру тај број
зна да буде и већи.
– У овом мјесецу припремамо се за подјелу новогодишњих поклона за 40
дјеце на хранитељству и у институцијама, као и за 19 старих лица у Дому у
Рисну (14) и Бијелом Пољу (5). Оно што је карактеристично јесте да је у
новембру исплаћен редован дјечји додатак за 665 дјеце, односно 2.513 за
дјецу до шест година – каже директор барског центра Слободан Ђоновић.
Хуманитарна фудбалска утакмица, чиjи ће циљ бити прикупљање новчаних средстава за помоћ породици недавно преминулог кик боксера Мирка Влаховића, биће одиграна у суботу на главном терену Тренинг кампа Фудбалског савеза, саопштено jе из те асоциjациjе
Утакмица jе организована на инициjативу некадашњкег црногорског
репезентативца Вукашина Полексића, а окупиће бивше и актуелне
репрезентативце и репрезентативке, спортисте коjи представлjаjу Црну
Гору у другим спортовима и спортске новинаре.
– Љубитељи фудбала и навиjачи имаће прилику да у дресу Црне Горе
поново виде Вукашина Полексића, Младена Божовића, Срђана Блажића, Ивана
Jањушевића, Миодрага Џудовића, Jована Танасиjевића, Милана Jовановића,
Сава Павићевића, Владимира Божовића, Митра Новаковића, Радомира
Ђаловића, Андриjу Делибашића, Игора Бурзановића, Луку Пеjовића, Влада
Jекнића, Блажа Игумановића, Неђелjка Влаховића и Ивана Делића, рекордера
по броjу наступа у националном тиму Фатоса Бећираjа, као и
репрезентативке Хелену Божић, Анђелу Тошковић и Милицу Радуновић –
саопштено jе из Фудбалског савеза.
Наводи се да ће фудбалско умиjеће показати и Гаврило Паjовић (кошарка), Владимир Рацковић (одбоjка), Деjан Златичанин (бокс), Милорад Мићко Жижић (бокс) и спортски новинари Владо Перовић, Данило Митровић, Боjан Шуковић, Игор Шуковић, Неђељко Костић, Урош Радуловић и Милош Антић.
Екипе ће са клупа предводити први селектор националног тима Зоран
Филиповић и актуелни селектор црногорске сениорске репрезентациjе
Миодраг Радуловић.
– Циjена улазнице за ту утакмицу jе у складу са могућностима свих заинтересованих поjединаца – пише у саопштењу.
Утакмица на главном терену Тренинг кампа почеће у 12 сати, а играће се по 25 минута.
Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац, упутио је честитку колективу Радио Берана, поводом 29 година његовог постојања.
“У име Општине Беране и у своје лично име, честитам 29. година постојања Радио Берана. Свих ових година радијски тим радио је на правовременом и објективном информисању и у интересу свих грађана без обзира на њихову политичку или било коју другу припадност. Из године у годину унапређивали сте свој рад, тежили квалитету па из тог разлога сте и опстали на медијском небу. Пандемија вам није дозволила да рођендан прославите онако како сте замислили, али се сви заједно надамо и прижељкујемо да следећи јубиларни тридесети прославимо онако како то доликује медију са дугом традицијом и у још бољим условима за рад. Општина ће дати свој допринос у томе. Сви ви заједно као колектив сте заслужни за то и овом приликом вам честитам 29 година постојања вашег и нашег Радио Берана“.
ŠĆEKIĆ: HPV VAKCINACIJA U PLANU I ZA NAREDNU GODINU
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Dragoslav Šćekić kazao je Portalu RTCG da su za narednu godinu budžetom planirana sredstva za nabavku vakcina protiv HPV virusa.U pitanju je vakcina koja je, kako ističe, uvedena u program obaveznih imunizacija stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti na teritoriji Crne Gore.Podsjećamo da je već dva puta odgađana imunizacija HPV vakcinom zbog korone, i da su sredstva preusmjeravana na nabavku medicinskih sredstva.“Očekujemo da će se u 2022. godini sprovesti aktivnosti na promociji zdravlja žena, kao i da će se planirano realizovati na najbolji mogući način“, kazao je Šćekić.Kada je riječ o zdravstvenoj zaštiti u 2022. godini, on je rekao kako očekuju iskorak u kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite, prije svega u blagovremenom pružanju zdravstvenih usluga.“Od Kliničkog centra Crne Gore smo dobili podatke o vrstama zdravstvenih usluga, koje se prema njihovim evidencijama ne mogu pružati blagovremeno. Uz saglasnost Ministarstva zdravlja, za ove usluge smo uputili javni poziv privatnim zdravstvenim ustanovama, tako da ćemo za te usluge zaključiti ugovore sa privatnim zdravstvenim ustanovama“, navodi Šćekić.Uvođenjem informacionog sistema unutar Kliničkog centra Crne Gore, omogućeno je, podsjeća, da doktor specijalista može internom uputnicom da uputi pacijenta na potrebnu dijagnostičku uslugu u KCCG ili kod drugog specijaliste radi davanja mišljenja, kako bi se zaokružilo medicinsko ispitivanje pacijenta, nakon čega se pacijent vraća izabranom doktoru koji propisuje odgovarajuću terapiju i zakazuje nove kontrolne preglede ili nova liječenja osiguranika.“Svakako će se na ovaj način obezbijediti efikasnije ostvarivanje zdravstvene zaštite, jer se pacijent neće poslije svakog specijalističkog pregleda na sekundarnom ili tercijarnom nivou, vraćati izabranom doktoru za izdavanje novih uputnica“, rekao je Šćekić.U 2022. godini se, kako je kazao, nastavlja upotreba e-recepta, kao i naručivanje terapije putem portal eZdavlje, a radićemo na razradi dalje informatizacije sistema što će biti prioritet i u narednim godinama, u cilju poboljšanja efikasnosti zdravstvene zaštite. Ipak, moram da naglasim da će trajanje pandemije u narednoj godini, što će biti vrlo izvjesno, takođe ograničiti sprovođenje preventivnih mjera, skrininga za rano otkrivanje zaraznih i nezaraznih bolesti i druge preventivne aktivnosti, koje su na žalost smanjene zbog nastalih okolnosti, a predstavljaju bitnu okosnicu zdravstvene zaštite“, rekao je Šćekić.U narednoj godini, smatra on, trebalo bi nastaviti sa zdravstvenom politikom čiji je fokus na poboljšanju zdravlja za sve kategorije osiguranika i smanjenju zdravstvenih nejednakosti, uz prioritet na sprovođenju javnog zdravlja (vakcinacija stanovništva i efikasno djelovanje zdavstvenog sistema u vanrednim situacijama)“Mišljenja smo da ovaj plan ne treba da utiče na stabilnost zdravstvenog sistema, Ministarstvo finansija mora biti svjesno da treba da obezbijedi odgovarajući budžet Fondu, a da Fond u daljem ostaje institucija koja treba da obezbjeđuje sva propisana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Država mora obezbijediti sredstava čiji je prethodni izvor bio iz doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje“, kaže naš sagovornik.On napominje i da Fond za zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, vrši kontrolu sprovođenja ugovora zaključenih sa davaocima zdravstvenih i drugih usluga iz zdravstvenog osiguranja.“Organizovane i obavljene kontrole, kako redovne tako i vanredne, imaju važnu ulogu u smislu monitoringa nad procesom zdravstvene zaštite. Pored finansijskog efekta (koji u pojedinim kontrolama nije moguće ni iskazati), organizovane i obavljene kontrole imaju važnu ulogu u smislu ukazivanja na obavezno zakonito poslovanje zdravstvenih ustanova, kao i na praćenje ispunjavanja ugovornih obaveza kroz obim i sadržaj pruženih, evidentiranih i fakturisanih usluga, a sve u cilju ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu u skladu sa definisanim zakonskim i podzakonskim aktima“, kaže Šćekić.Kontrole se, kaže, obavljaju sa ciljem blagovremenog uočavanja i sprečavanja kršenja ugovornih obaveza i otklanjanja posledica, a što utiče na dobijanje pravilnih i pravovremenih podataka donosiocima odluka u zdravstvenom sistemu.“Cilj kontrola nije uskraćivanje prava osiguranika, već pronalaženje mehanizama koji će regulisati njihovu potrošnju koja nastane ostvarivanjem tih prava, povećanje kvaliteta i obima zdravstvene zaštite, racionalizacija potrošnje u sistemu zdravstva, uvođenje finansijske discipline i jačanje javnog sektora“, navodi on.
CRNA GORA MORA GARANTOVATI JEDNAKOST I SLOBODU SVAKOM SVOM GRAĐANINU
Međunarodni dan ljudskih prava dobra je prilika je da se podsjetimo fundamentalnih ljudskih prava naših građana čijem ostvarenju i dosljednom poštovanju moramo stremiti u svakom trenutku. Do 30. avgusta 2020. godine Crna Gora je bila država u kojoj su nejednakost, autoritarizam, urušavanje temeljnih principa vladavine prava, te endemska korupacija i ogranizovani kriminal, bile njene osnovne karakteristike. Nakon tog datuma, situacija je počela da se mijenja nabolje, ali nam još uvijek predstoji dosta posla na ispunjavanju osnovnih prava i sloboda zapisanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i slobodama iz 1948. godine.U tom smislu, naročito je bitno voditi računa o položaju manjinskih i ranjivih grupa i uspostavljanju odnosa tolerancije i kvalitetnog suživota između manjine i većine. Pred Crnom Gorom su i dalje brojni izazovi, pa donosioci odluka moraju učiniti napor više u pravcu obezbjeđenja jednakosti i poštovanja dostojanstva svakog pojedinca, bez obzira na njegovu nacionalnu, rasnu, vjersku, polnu, starosnu ili bilo koju drugu pripadnost. U tom smislu, potrebno je učiniti neophodne pomake u pravcu jačanja osnovnih demokratskih vrijednosti, kako bi se svakom građaninu naše zemlje garantovala osnovna prava jednakosti i slobode. Samo takva Crna Gora može biti na korist njenim građanima i samo takva Crna Gora može postati punopravna članica Evropske unije.
Хуманитарно вече за прикупљање помоћи породици преминулог кик- боксера и осваjача медаља на свjетским и европским првенствима Мирка Влаховића биће организовано у уторак, 7.децембра у Градској пивници
Хуманитарно вече за прикупљање помоћи породици преминулог кик- боксера и осваjача медаља на свjетским и европским првенствима Мирка Влаховића биће организовано у уторак, 7.децембра у Градској пивници.
– Његова породица, супруга и троjе дjеце, налазе се у тешкоj материjалноj ситуациjи с обзиром на то да живе као подстанари и имаjу кредитно задужење. Због тога молимо све коjи су у прилици да финансиjском подршком помогну породици Влаховић у овим тешким тренуцима – наводе организатори.
Новац је могуће донирати у посебној кутији која ће бити на улазу или уплатом на жиро рачун Анђеле Влаховић, 520032000009116281 – Хипотекарна Банка.
Позиву на хуманитарно вече одазвали су се и бројни музичари који ће дати свој допринос, а међу којима су Даниjел Алибабић, Славен Ђукановић, Бане Недовић, Никола Марковић, Крстиња Тодоровић и Диjана Хазировић, али и бројни спортисти и поштоваоци лика и дјела Мирка Влаховића
SNP ĆE NASTAVITI DA SE BORI ZA KVALITETNIJI ŽIVOT OSOBA SA INVALIDITETOM
U svijetu se danas obilježava 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Dok razvijene zemlje idu u pravcu unapređenja prava i položaja pripadnika ove izuzetno ranjive kategorije stanovništva, u Crnoj Gori se već godinama pričaju jedne te iste priče, dok je situacija u praksi nezadovoljavajuća.U Crnoj Gori još uvijek dobar dio javnih ustanova nije fizički prilagođen za pristup osoba sa invaliditetom. O prihvatljivom obrazovnom sistemu ne može se govoriti jer je stepen usklađenosti obrazovnih planova i programa u crnogorskim školama i fakultetima sa potrebama OSI često na nezavidnom nivou. Osobama sa invaliditetom i danas je ograničen pristup sredstvima javnog prevoza.Jedinstvene baze podataka o osobama sa invaliditetom još uvijek nema, a veliki problem predstavlja i to što u svim opštinama nisu formirane komisije za utvrđivanje procenta invaliditeta i procjenu preostale radne sposobnosti. Takođe, još uvijek nisu dostupni podaci o broju lica koja su djelimično ili potpuno lišena poslovne sposobnosti zbog tjelesnih mana ili duševnih oboljenja. Diskriminacija je naročito primjetna na polju zapošljavanja gdje je osobama sa invaliditetom jako teško da se probiju i dokažu da mogu biti vrijedni i odani radnici, posvećeni radnim zadacima i ciljevima poslodavaca. Socijalistička narodna partija Crne Gore čestita osobama sa invaliditetom njihov dan uz želju da već naredne godine njihov položaj bude mnogo bolji, i uz obećanje da ćemo ostati posvećeni borbi za kvalitetniji život svih građana, a posebno ranjivih kategorija stanovništva, među kojima su oni posebno važni.
