Категорија: Друштво

Данас је на Мокринама обиљежена завјетна слава овог мјеста  и Дан Светих Ћирила и Методија. У присуству вјерника који су поштовали мјере НКТ службу је обавио јереј Зоран Миљанић. Литургија је служена ван храма СВ. Варваре која потиче из средњег вијека  а у данашњем облику датира из 1642. Године.  Црква је у фази реконструкције и то је један од разлога због чега је служба одржана напољу али и због поштовања мјера НКТ.

У пригодној бесједи јереј Миљанић је истакао значај ове двојице мисионара хришћанства и културе и похвалио мјештане Мокрина који су обновили некадашњу традицију што још једном потврђује да у Боки култ Ћирила и Методија још увијек траје.

-Два наша оца, Грка,  донијели су нам византијско литургијски обред у интегралу. Донијели су нам језик, црквено словенски, старословенски, руско словенски, српско словенски, којим дан данас богослужимо. У задње вријеме смо почели да служимо на нашем, српском језику да би народ разумио –казао је јереј Миљанић и поручио да овај обред који су донијели светитељи морамо да чувамо.

Јереј Миљанић се осврнуо и на реконструкцију цркве која је у току и објаснио да су радови почели на паладуру илки црквеној пјевници а онда дошли на идеју да све обнове.

-Прије шест мјесеци слали смо пројекте за све наше цркве надлежнима у општини са предлогом да уђу у прорачун будуће  санације. Са секретарком за културу и образовање Аном Замбелић Пиштало смо се договорили да завршимо фрескопис у овој цркви и ако то урадимо ово ће бити прва црква на овим просторима у новије вријеме која ће бити рађена у фреско техници-казао је јереј Миљанић и навео да је Општина донијела рјешење да у року од три године исплати 17.600 еура за тај посао.  

Планирано је да се 80 квадрата уради у фрескопису а поред тога ће бити урађена нова пјевница, рестаурација олтара, престона плоча, климатизација, а када све то буде завршено, казао је јереј Миљанић, „настојаћемо да од овога храма направимо саборни за ово велико поднебље“.

Нада се да ће бити донација за овај велики посао  те да ће сви приложници бити уписани у љетописној књизи, како би сутра, послије 200, 300 година будуће генерације имале обавезу да то чувају и обнављају.

Izvor: https://www.rthn.me

Oko 30 članova SRK „Lipljen”, mještana sela Rabitlja i rafteri Milko Kljajević i Radoman Andesilić, čistili su korito rijeke Ćehotine na potezu od brane u Otilovićima do brane u Durutovićima.Izvađene su ogromne količine smeća, a očišćen je tok rijeke u dužini od 7 kilometara.

HERCEG NOVI – Avanturistički park na Vrbanju koji se ponovo vratio u naručje Agencije za izgradnju i razvoj Herceg Novog, otvoren je juče, a za sve posjetioce ulaz je besplatan.

Park je razvrstan je po kategorijama, od najlakšeg za djecu, do najtežegza odvažnije korisnike.

„I ovaj Dan nezavisnosti beranski bivši radnici su dočekali poniženi i obespravljeni. Njima je jedino ostalo da gledaju kako bivše fabrike odlaze u staro gvožđe, jer nova radna mjesta i novi pogoni žive samo u obećanjima predsjednika države“, kaže Mileta Šćekić, jedan od predstavnika beranskih radnika.

Predstavnici radnika, koji su u periodu od 1990. do 2000. godine ostali bez posla pozvali su predsjednika države Mila Đukanovića da povodom Dana nezavisnosti javno saopšti koliko je u poslednjih tri decenije otvoreno fabrika u Beranama i koliko je Beranaca u tom periodu zaposleno u privredi.

Oni su istakli da je Đukanović svojim izjavama o novom zapošljavanju i ekonomskom i privrednom prosperitetu sjevera vrijeđao bivše radnike, koji su godinama prepušteni socijalnom propadanju.

– Đukanović je u svojstvu premijera i predsjednika Crne Gore obećavao da će bivšim radnicima ponuditi beskamatne kredite za pokretanje biznisa i da će se u narednom periodu realizovati projekti koji će garantovati ogromno zapošljavanje na mnogo humanijim poslovima od onih na kojima su morale raditi generacije naših predaka. Pored toga on se usudio da kaže da niko u savremenoj Crnoj Gori ne smije imati osjećaj ugroženosti. Međutim, i ovaj Dan nezavisnosti beranski bivši radnici su dočekali poniženi i obespravljeni. Njima je jedino ostalo da gledaju kako bivše fabrike odlaze u staro gvožđe, jer nova radna mjesta i novi pogoni žive samo u Milovim obećanjima – naveo je Mileta Šćekić.

Sa njim se saglasio i Dušan Veljić koji navodi da i pored brojnih obećanja ništa nije urađeno da se bivši radnici zbrinu na adekvatan način i da im se obezbijedi minimum za preživljavanje.

– Brojne radničke porodice su svih ovih godina bile gladne. Bivši radnici su zbog bolesti, starosti i duševnih tegoba, kojima su bili izloženi, postali radno nesposobni ljudi. Iako je Đukanović dobro znao da većina bivših radnika nije više u stanju da hoda, on se drznuo da im preporuči da pokreću biznis i da će im on u tome pružiti ruku pomoći. Zato ga pozivamo da nam se javno izvini i da konačno prestane da udara na dostojanstvo bivših radnike sjevera – naveo je Veljić.

Vesko Radičević smatra da je najtužnije to što je umjesto utvrđivanja odgovornosti država vlasnicima fabrika omogućila da otuđe svu raspoloživu imovinu fabrika.

– Da su kojim slučajem ispoštovan kupoprodajni ugovori danas bi bivše beranske fabrike dobrim dijelom snadbijevale čitavo regionalno tržište sa kožnom galanterijom, opekarskim proizvodima, papirom, tapetama, gumama, ugljem, namještajem, kućanskim aparatima i drugim proizvodima. Umjesto toga imali smo pljačkašku privatizaciju u šta se može uvjeriti svako ko pogleda bivše fabrike. Pogubno je što za tako nešto niko nije odgovarao – naglasio je Radičević.

Izvršiti reviziju radničkih penzija

Bivši beranski radnici su zatražili od predsjednika Đukanovića da se, umjesto prazne priče, založi da se izvrši revizija njihovih penzija.

-Bivši beranski radnici koji su imali velike plate u uspješnim fabrikama na Rudešu sada penziju primaju ispod prosječne granice. Radnici su u velikoj Jugoslaviji bili gospoda, a u nezavisnoj Crnoj Gori su postali sirotinja. Mnogi od njih su bili i predmet neviđenih manipulacija od strane aktuelnog režima. Sad su neki od njih, dobijajući minimalne penzije, prinuđeni da ostatak života provode u nehumanim uslovima. Zato tražimo da se Đukanović, umjesto stare istrošene priče založi da se izvrši revizaja penzija radnika – naglasio je Mileta Šćekić.

Izvor: Dan.co.me

O setu mjera za ublažavanje posljedica koronavirusa plužinski odbornici raspravljaće 1. juna

Da bi ublažili posljedice pandemije koronavirusa lokalna vlast u Plužinama pripremila je predlog mjera podrške ugroženim sugrađanima i privrednim subjektima. Prema predloženim mjerama jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 50 eura dobiće nezaposlena lica koja se nalaze na birou, penzioneri čija su primanja niža od 200 eura, kao i korisnici staračkih naknada, dok će po stotinu eura dobiti korisnici socijalne pomoći na osnovu podnesenih zahtjeva.

Mjerama je predloženo da lokalna uprava Komunalnom preduzeću subvencioniše komunalne usluge za korisnike socijalnih primanja i korisnike penzija nižih od 200 eura po zaduženjima za mart, april i maj, kao i korisnicima registrovanim za obavljanje djelatnosti u oblasti turizma, ugostiteljstva i preduzetništva, i to za mart, april i maj u visini od 100 odsto zaduženja, a za period od juna do kraja godine u visini od 50 odsto zaduženja uz podnesen zahtjev i dokaz o registraciji. Lovačko društvo „Bajo Pivljanin“ trebalo bi da dobije subvencije u iznosu od deset hiljada eura.

Opština će osloboditi obveznike plaćanja taksene obaveze na lokalne administrativne takse do kraja godine, kao i plaćanja komunalne takse za postavljanje zatvorene i ljetnje bašte uz ugostiteljski objekat, za korišćenje prostora na javnoj površini za kisok i drugi zatvoreni privremeni objekat i korišćenje javne površine za postavljanje ostalih privremenih objekata. Do kraja godine odlaže se plaćanje prireza porezu na dohodak fizičkih lica za poreske obveznike registrovane u oblasti turizma, ugostiteljstva i preduzetništva, a do 31.oktobra Odjeljenje za lokalne javne prihode neće pokretati postupak prinudne naplate za dospjele obaveze poreza na nepokretnosti fizičkih i pravnih lica koja se bave pomenutim djelatnostima. Naknada za postavljanje privremenih objekata i plaćanje zakupa javne površine na kojoj je postavljen privremeni objekat umanjuje se za 50 odsto do kraja godine, ukoliko zakupac nije koristio objekat za obavljanje privredne djelatnosti zbog mjera NKT-a, dok će Opština registrovanim preduzećima iz oblasti turizma, ugostiteljstva i preduzetništva refundirati zakupnine za poslovne prostore za mart, april, maj, jun i jul.

O predloženim mjerama odbornici će se izjasniti na sjednici Skupštine opštine koja je zakazana za 1. jun.
Navedene subvencije i novčane pomoći isplatiće se iz tekuće budžetske rezerve, a o sredstvima utrošenim u pomenute svrhe odbornici će biti informisani na prvoj narednoj sjednici SO.

Izvor: https://www.vijesti.me

PLUŽINE –Gostionica i zip-lajn „Eko-Piva“ prvi je nosilac sertifikata održivosti Ekološki znak Evropske unije (EU Ekolabel) u Plužinama. Iz firme su naveli da je time potvrđen rad i ponuda njihovog objekta, ali i zip-lajna koji je s dužinom od 1.450 metara najduži u Crnoj Gori.

– Sertfikat održivosti je „zeleni pečat“ koji potvrđuje da smještajni objekat kreira održivi turistički proizvod, štedi energiju i vodu, kao i potrošna sredstva uz tačno utvrđene procedure, pojasnili su iz „Eko-Pive“.

Izvor: Dan.co.me

Sinjajevina ne smije i ne može biti pretvorena u vojni poligon, a za njenu čistotu i dalje su spremni da se bore njeni mještani, koji ostaju vjerni datoj riječi, da će je, ako treba, i životom braniti, što su poručili prije godinu dana na kaunu Okrugljak kod Crkve Ružice 19. maja 2019. na prvom protestu za spas Sinjajevine, saopšteno je juče iz Građanske inicijative „Sačuvajmo Sinjajevinu” povodom godišnjice protesta protiv vojnog poligona na toj planini. Kako navode, i danas ponavljaju njihov glavni zahtjev, odnosno poništavanje odluke o proglašavanju Sinjajevine vojnim poligonom, a umjesto toga, od Vlade traže da je proglase regionalnim parkom prirode i podrže razvoj poljoprivrede i turizma na njoj.

– Uprkos ignorisanju, etiketiranju i bahatosti na koju nailazimo u Ministarstvu odbrane, a nažalost i u samoj Vladi, mi u Građanskoj inicijativi „Sačuvajmo Sinjajevinu” nijesmo obeshrabreni. Naprotiv! Naša borba je tek počela, za našu borbu imaju sluha u naučnoj zajednici u Evropi, Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, Unesku, a što je najvažnije nas razumiju građani Crne Gore – poručuju u inicijativi i najavljuju novo protestno okupljanje 12. jula.

U toj organizaciji podsjećaju da je njihovu peticiju, kojom je traženo da Sinjajevina bude proglašena za park prirode, Vlada ignorisala, čime su pokazali „da u Vladi umjesto demokratskih vladaju autoritarni principi, po sistemu: ‘Biće kako mi kažemo, a ne kako hoće narod’“.

– Ironija je veća kada se to predstavi demokratijom i kad se narodu govori biće vam bolje kad vam bombardujemo planinu i uništimo vam izvor egzistencije, praveći od uzornih domaćina socijalne slučajeve – navode u inicijativi.

---

Evropski parlamentarci više brinu nego naši
U GI „Sačuvajmo Sinjajevinu” navode da su uzaludni bili i zahtjevi poslanika Evropskog parlamenta da se prema Sinjajevini postupa odgovorno, da se napravi nezavisna studija o uticaju vojnog poligona na biodiverzitet i mještane Sinjajevine.
– Tužno je, ali istinito, poslanici iz Evrope više su brige pokazali za građane Crne Gore, posebno Sinjajevine, nego oni koji tvrde da zastupaju interese nas rođenih u Crnoj Gori – navodi se u saopštenju.
Vlada je, kako navode, svoj odnos prema građanima pokazala tako što je „ljude koji pokazuju istinsku ljubav prema svojoj domovini počela da etiketira kao državne neprijatelje i nekakve hibridne ratnike”.

Izvor: Dan.co.me

Због немогућности да се услед пандемије коронавируса ове године организује заједнички ифтар Општине Беране и Меџилиса исламске заједнице из нашег града, поводом рамазанског поста, предсједник општине Драгослав Шћекић је донио одлуку да се за 20 породица исламске вјероисповијести обезбиједе пакети помоћи. Истим поводом, биће обезбијеђена и финансијска помоћ за породицу Сеада Сијарића из МЗ Талум, која живи у тешким условима.

Подсјећамо, до сада су под покровитељством Општине организована три ифтара, док је ове године због забране организовања јавних окупљања, сходно мјерама НКТ-а, одлучено да тај већ традиционални догађај буде обиљежен на другачији начин.

„Заједнички ифтар је, на основу искуства од раније, прилика да се окупе пријатељи и познаници, као и сви људи чистих мисли и добре воље. Наш град може послужити као примјер другим срединама како се његује заједнички живот свих. Обезбјеђивањем помоћи за двадесет породица исламске вјероисповијести настављамо традицију и присјећамо се свих оних вриједности које Беране чине посебним”, поручио је предсједник Шћекић.

Имам Исламске заједнице у Беранама хаџи Рахим ефендија Муратовић, захвалио се предсједнику општине на овом гесту и нагласио да су се мијењала разна времена, али је суживот грађана Берана увијек био примјер другим срединама.

Izvor: https://berane.me

Premijerka Belgije Sofi Vilmes posjetila je nekoliko bolnica kako bi pružila podršku zdravstvenom osoblju, međutim doček je bio prilično hladan u bolnici u Sent-Pijer u Briselu, javljaju belgijski mediji.

Osoblje briselske bolnice u špaliru je dočekalo premijerku, ali okrenuti njoj leđima, izražavajući na taj način nezadovoljstvo svojim položajem i odnosom vlade prema zdravstvu kome je smanjen budžet. Oni su nezadovoljni zbog niskih plata i nedostatka osoblja.

​Belgijski mediji su izvijestili da je u toj simboličnoj akciji učestvovalo oko stotinu medicinskih sestara, ljekara, logističkih pomoćnika, čistača , administrativnog osoblja.

​Premijerka je rekla da je svesna stanja i nezadovoljstva zdravstvenih radnika koje je bilo prisutno i prije epidemije i navela da je potrebno da se to promijeni i vrati vrijednost toj profesiji.

Izvor: Sputnik.rs

Povodom 9. maja – Dana pobjede nad fašizmom i Dana Evrope, SOBNOR Crne Gore pozvao je članove opštinskih organizacija NOR-a 1941-1945. da učestvuju u akciji „Cvijet uz spomenik“.

„Ovaj veliki praznik podsjeća na veličanstvenu pobjedu nad fašizmom, najvećim zlom u istoriji čovječanstva. U našim opštinama su brojni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbi i borcima slavne narodne vojske. Kako nam zbog pandemije Kovid 19 nijesu dozvoljena okupljanja pred spomenicima i spomen obilježjima iz naše revolucije, pozivamo sve antifašiste da svako u svojoj sredini, obiđe spomenike i ostavi cvijet uz njih. Ne dozvolimo da 75. godišnjica od pobjede nad fašizmom u Drugom svjetskom ratu prođe u potpunoj tišini“ – poručio je Radojica Radojević, predsjednik SOBNOR-a Crne Gore.

Izvor: DAN