Поводом Дана побједе над фашизмом, начелник Службе заштите и
спашавања oпштине Беране Тихомир Богавац, предсједник ОБНОР Беране Петар
Лабудовић и мали број чланова ове борачке организације, у складу са
препорукама НКТ, одали су почаст минутом ћутања и полагањем вијенца на
Споменик жртвама фашизма на Јасиковцу.
„Европске
и демократске вриједности могу почивати једино и искључиво на идејама
антифашизма“, казао је овим поводом начелник Богавац, истакавши да се
данас широм Европе обиљежава 9. мај као Дан побједе и Дан Европе.
Богавац,
који је присуствовао у име Општине Беране, казао је да слободарски дух
антифашизма никада није напустио берански крај и Полимље.
Лабудовић
је рекао да су се и овог 9. маја окупили у славу тог величанственог
датума свјетске историје, који се обиљежава пуних 75 година.
„Данас
смо на овом мјесту да се са поштовањем сјетимо девет истакнутих
родољуба које су надомак овог споменика стријељали Италијани“, истакао
је Лабудовић и поновио да се са Јасиковца увијек гледало у слободу и у
борбу за њу одлазило.
У Европи се обиљежава 9. мај као Дан
побједе над фашизмом и Дан Европе, у знак сјећања на завршетак Другог
свјетског рата у Европи 1945. године и почетак стварања Европске уније
(ЕУ), пет година касније.
У Беранама је тим поводом постављен билборд код аутобуске станице.
У приградском насељу Долац од синоћ је у функцији око 1800 метара нове јавне расвјете.
„ Расвјета је пуштена на потезу од Спомен дома у Доцу до раскрснице према гробљу у Лушцу, затим од Долачког гробља до засеока Барице и у дијелу код кућа Шекулараца“, саопштено је из општинске Агенције за изградњу и развој, која је била задужена за постављање расвјете.
PLUŽINE-NVO sa područja Crne Gore imaju pravo učešća na ovogodišnjem konkursu za raspodjelu sredstava tom sektoru koji je objavila Opština Plužine. Konkurs je otvoren do 28.maja, a NVO mogu dostavljati projekte čija će realizacija biti u potpunosti na teritoriji ove opštine. Lokalna uprava budžetom za ovu godinu u te namjene planirala je iznos od 10.000 eura. Pravo učešća na konkursu imaju NVO za projekte od značaja za opštinu Plužine, a kojima se naročito obezbjeđuju raznovrsnost i viši nivo i kvalitet usluga u oblasti socijalne, dječije i drugih oblika zaštite, očuvanju životne sredine i održivog razvoja.
Света литургија служена је на празник Светог Владике Николаја у цркви Светог Николе у Котору
Литургијском бесједом сабранима се обратио
протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Цетињске Богословије у којој
је на љубави и труду захвалио свом претходнику, некадашњем ректору
Богословије на Цетињу, блаженог спомена оцу Момчилу Кривокапићу.
“Томе правоме човјеку, који је имао и своје гријехе и своје мане, њему је Бог дао толику силу, па неће тај Бог, који је давао ту силу, сад нама, који смо остали иза њега, неће нас оставити тај Бог! О томе нам говори и онај његов осмијех са одра. Неће нас Бог оставити! Него напротив! Поред све туге и јада, који је потпуно нормалан и оправдан, јер што је већа сила с нама била била толико нам је и већа туга. Ми баш који смо најближи око њега имамо разлога баш да се ничега не бојимо. Јер то је, што кажу, Бог отаца наших! Можемо да кажемо: То је Бог оца Мома, онај Бог који је њега надахњивао! “
Manastir je za sjedište Budimljanske episkopije, kao jedne od sedam prvoosnovanih (četvrte po redu) episkopija, odredio Sveti Sava (prvi srpski arhiepiskop).
Među brojnim spomenicima kulture u Beranama,
kao najznačajniji i najstariji koji je očuvan, izdvaja se pravoslavni
manastir Đurđevi Stupovi, koji je 1212/1213. godine podigao Župan
Prvoslav, sin velikog Župana Tihomira, sinovac Stevana Nemanje (Svetog Simeona Mirotočivog).
U ovoj zadužbini, na desnoj strani naosa, nalazi se grob ktitorov, nad
kojim stoji zapis: „Župan Prvoslav, sin velikoga župana Tihomira,
sinovac svetoga Simeona Nemanje i ktitor mesta segov“. Manastir je pri
osnivanju autokefalne Srpske Pravoslavne Crkve 1219. godine, za sjedište
Budimljanske episkopije, kao jedne od sedam prvoosnovanih (četvrte po
redu) episkopija, odredio Sveti Sava (prvi srpski arhiepiskop).
Manastir je u jednom periodu bio i sjedište Budimljanske mitropolije,
ali je smrću mitropolita Pajsija Kolašinovića (ili Kolašinca) 1653/1654.
godine, kojeg su Osmanlije ubili na manastirskoj kapiji, mitropolija
budimljanska ugašena i u tom statusu je ostala sve do crkvene obnove i
osnivanja Eparhije budimljansko-nikšićke.
Manastir je, u
prošlosti, pet puta rušen i obnavljan. Od 2001. godine do danas je
sjedište budimljansko-nikšićke episkopije Srpske Pravoslavne Crkve i u
njemu stoluje Episkop budimljansko-nikšićki, g. Joanikije (Mićović).
U ovom manastiru nastao je i prepis svetosavske Krmčije, koji je prepisao budimljanski episkop Teofil 1252. godine.
Opština Berane i Agencija za izgradnju i razvoj sprovele su aktivnosti na uklanjanju i uređenju dva nelegalna odlagališta otpada u Ulici Slobode i mira, odnosno gradske obilaznice pored Lima.
-Građevinski otpad je uklonjen sa dvije lokacije i to na raskrsnici
ulica Slobode i mira i Tufa Softića i u neposrednoj blizini Vatrogasnog
doma. Time smo dobili čiste površine koje su u minulom periodu služile
nesavjesnim pojedincima za deponovanje otpada – istakli su iz lokalne
uprave.
Iz Komunalne policije su obavjestili da su pooštrene mjere komunalnog
nadzora zbog nelegalnog odlaganja otpada na teritoriji opštine i ujedno
pozivali građane da sve slučajeve nesavjesnog ponašanja pojedinaca ili
pravnih lica prijave na telefone Komunalne policije koja će odmah
reagovati i počinioce adekvatno sankcionisati. Kazali su da će protiv
svih onih koji odlažu otpad na lokacijama koje su ovog puta očišćenje od
otpada, biti preduzete zakonske mjere.
Студент Медицинског факултета Универзитета Црне Горе (УЦГ), наш суграђанин Благоје Бабић, са просјеком десет, проглашен је за најбољег студента из области медицинских наука.
Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић је у име Општине и своје лично име, честитао Бабићу на постигнутом успјеху, наглашавајући да је ријеч о узорном младом грађанину и стипендисти Општине Беране.
„Благојев успјех је и успјех нашег града. Општина Беране ће увијек подржавати суграђане и суграђанке на путу усавршавања у научним достигнућима. Нека ова награда буде једна у низу оних које ће Благоје у будућности добијати, а уједно и подстрек осталим студентима, садашњим стипендистима и будућим генерацијама“, поручио је предсједник.
Подсјећамо, предсједник Шћекић је у јулу прошле године организовсо пријем за Бабића, као најбољег дипломца медицине са просјеком десет.
Током својих академских година примао је стипендију Општине Беране у периоду од 2014. до 2019. године.
У наставку прочитајте у цјелости текст о Бабићу, који је преузет са званичног сајта Универзитета Црне Горе:
Фото: Универзитет ЦГ
На сједници Сената Универзитета Црне Горе, на приједлог вијећа Медицинског факултета, Плакета Универзитета Црне Горе, као награда за завршене студије са најбољим успјехом из области друштвених наука, додијелиће се на накнадно организованој пригодној свечаности и додјели плакета и диплома, студенту Медицинског факултета, Благоју Бабићу (10,00).
О значају овог признања, залагањима током студија, мотивацији, плановима за будућност и савјетима за младе колеге разговарали смо са њим.
„Велика ми је част и задовољство што сам проглашен за најбољег студента за област медицинских наука. Ова награда представља највеће признање за све оно што сам урадио у току студија, даје подстрек за даље учење и усавршавање, али и мотивацију за постизање још бољих резултата у даљем раду“, рекао је студент Бабић.
Највећу мотивацију током студија, каже он, представљала је чињеница да љекарска професија даје могућност да лијечимо људе и спашавамо животе, а већи и бољи мотив од тога није потребан.
„Медицина захтијева пуно труда, рада, одрицања, посвећености и пожртвовања, али са друге стране пружа бројне могућности. Можете се бавити науком, радити са пацијентима, бавити се промоцијом здравља итд. То значи да за студента медицине након завршених студија увијек постоји добра прилика за даље напредовање и усавршавање у разним правцима“, каже Бабић.
На Медицинском факултету, у току студија, био је ангажован као демонстратор на предмету Медицинска физиологија. Могућност преношења знања другима представља му посебно задовољство.
„Ради се о базичној грани медицине која представља својеврсни основ медицине као цјеловите науке. Преношење знања на студенте ме је научило да приступам на различите начине медицини. Кроз овај вид ангажмана још више сам заволио науку“, додаје студент.
Поред тога, у току студија је, како каже, учествовао на великом броја семинара, предавања и научних скупова из различитих области медицине и сродних области, а истиче учешће на највећем скупу студената медицине у Црној Гори који је организовала студентска организација MoMSIC (Montenegrin Medical Student International Committee) под покровитељством IFMSA (International Federation of Medical Students’ Association).
Његова жеља је да у предстојећем периоду, кроз адекватну специјализацију, усавршава своја медицинска знања и вјештине.
„Волио бих да један дио свог даљег учења и усавршавања проведем на неким од водећих европских и свјетских медицинских центара. Желим и да наставим своје академско усавршавање, најприје кроз докторске студије, а затим и кроз ангажовање у настави на Медицинском факултету УЦГ“, рекао је Бабић.
Будућим студентима Медицинског факултета УЦГ поручује сљедеће: „Трудите се и учите, јер је знање највеће богатство које човјек може имати и главни покретачки мотор сваког друштва, а само учени људи су кадри за велика ђела. Такође је важно да вјерујете у себе и не одустајете од својих циљева. Прије свега, волите оно чиме се бавите, јер када човјек воли оно што ради тада ништа није тешко. Зато, само напријед!“
Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Крст и буде буде Његов апостол
Которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић преминуо је јутрос изненада у 76 години.
О. Момо Кривокапић рођен је 1. јула 1945. у Херцег Новом. У Београду
је завршио Богословију Светог Саве, а касније и Богословски факултет.
Рукоположен је за ђакона 31. августа 1969, а за за јереја 7. септембра
1969.
У септембру 2019. године навршило се 50 година свештеничке
службе пароха Кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким
ријечима, љубави према Богу и свом народу.
Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином
свештеника Мирополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у
своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије
(Круљ). Отац Mомчило од своје друге године дјетињство проводи
одрастајући уз благородно становништво околине Добоја. Од најранијег
дјетињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама.
Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из
родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог
средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку Милин,
ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње
богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду.
1967. године. На самом почетку студија, умире му отац у својој
53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши
Владика Сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија,
1967. године, добија позив за одслужење војног рока.
Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину,
одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока,
приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак
школовања на Оксфорду. У исто то вријеме, добија позив од старога
протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи на његовој
парохији. На чуђење својих професора, млади Момчило осјећа
призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило
било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је
то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја,
подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као
студент често у манастир Ћелије одлазио.
Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац
Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде
нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме
Христов Крст и буде буде Његов апостол.
У то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније
сазријевало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу
комунизма. Отац Момо на сваком кораку свједочи да је спреман да
и животом брани Ријеч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске
богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. Спремност
да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење
Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Которска и
цијела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих
светионика наше цијеле Цркве.
7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесетчетворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека.
