Категорија: Друштво

„Захваљујући средствима фонда беранска Служба заштите и спашавања додатно ће побољшати и усавршити своје капацитете“, казао је предсједник општине Драгослав Шћекић приликом потписивања уговора данас у Подгорици.

У оквиру јавног конкурса Министарства унутрашњих послова за расподјелу средстава Фонда за заштиту и спашавање, Општина Беране је кандидовала пројекат „Јачање капацитета Службе заштите и спашавања Беране“.

Комисија је ове године нашој Општини опредијелила средства у износу од 9.901,70 евра.

„Наведеним пројектом је планирано да се ојачају капацитети Службе заштите у виду нове опреме, а и да се унаприједи ниво свијести грађана о важности сектора заштите и спашавања кроз медијску кампању“, навео је предсједник Шћекић и додао да је Општина Беране једна од локалних самоуправа којој је обезбјеђивање адекватних услова за рад Службе заштите и спашавања високо на листи приоритета.

Тим поводом, данас су у Подгорици у МУП-у потписани уговори са добитницима средстава из Фонда, за који су конкурисале општинске службе, јавне установе, привредни субјекти и невладине организације (НВО). Потписивању су присуствовали Маја Пешић, помоћница у Секретаријату за инвестиције и пројекте и Дарко Стојановић, савјетник у Служби предсједника.

Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић је овом приликом истакао да расподјела средстава из овог фонда потврђује одлучност ресорног министарства, да у синергији са свим субјектима система унапређује капацитете и процедуре дјеловања у елемантарним непогодама и другим несрећама.

Комисија за расподјелу средстава Фонда за заштиту и спашавање је, на основу јавног конкурса, ове године расподијелила средства у износу од 99.090,36 евра за финансирање пројеката за набавку опреме и средстава за заштиту и спашавање и финансирање пројеката за подстицање образовних, истраживачких и развојних студија, програма, пројеката и других активности.

Овогодишњи корисници средстава су: НВО „Удружење младих са хендикепом“ Црне Горе, Д.О.О. „Бедрок“ Подгорица, Општина Беране, Општина Жабљак , Општина Бијело Поље, Општина Никшић, Општина Херцег Нови, НВУ „Савез извиђача Црне Горе“ – Подгорица, ЈЗУ Институт за јавно здравље Црне Горе, ЈУ Дом ученика и студената Цетиње и НВО „Удружење љубитеља Горице и природе“.

Izvor: Berane.me

Општина Беране- Секретаријат за спорт, културу, омладину и сарадњу са НВО наградила је најуспјешније ученике/це основних и средњих школа са територије наше општине, који су узели учешће на шестом Новогодишњем школском турниру.

Подсјетимо, Новогодишњи школски турнир одржавао се у периоду од 03.-06.децембра, на више локација у нашем граду, а свечаним уручењем  пехара и диплома најуспјешнијима,  локална управа и ресорни секретаријат  дају на значају спорту, воде рачуна о потребама и мотивацији младих  да развијају спортски дух и љубав према спорту  у циљу његовања здравог начина живота.

„Иако већ традиционалан, ове године турнир је биo мaсoвниjи у oднoсу нa прeтхoднe. Oдзив учeникa je биo вeoмa дoбaр, а један од приоритетних циљева јесте окупљање ученика/ца који кроз игру, такмичење, зaлaгaње и фер плеј стичу такмичарске вјештине, показавши свим љубитељима спорта дa шкoлски, oднoснo спoрт гeнeрaлнo, у нaшeм грaду имa будућнoст.

Морам да их све похвалим, јер су пoстигли рeзултaте нa висoкoм нивoу“, истaкao je секретар ресорног секретаријата  Горан Фoлић, који је уручио награде ученицима за постигнуте резултате.

Нaгрaдe нajбoљимa уручили су и пoтпрeдсjeдник oпштинe Бeрaнe Maркo Лaлeвић, сaвjeтник прeдсjeдникa oпштинe Зoрaн Jojић, пoмoћницa сeкрeтaрa зa спoрт Jeлeнa Бoжoвић и дирeктoр Спoртскoг цeнтрa Дaркo Бубaњa.

Првопласирани  у eкипнoj кoнкурeнциjи у мaлoм фудбaлу, кoшaрци, шaху, срeљaштву, кao и нajбoљи стриjeлци пojeдинaчнo нaгрaђeни су пeхaримa, дoк су другoплaсирaним и трeћeплaсирaним eкипaмa и пojeдинцимa уручeнe диплoмe.

Првo мjeстo у кoшaрци oсвojилa je OШ „Вукaшин Рaдунoвић“, другo OШ „Вук Кaрaџић“, a трeћe OШ „Рaдoмир Mитрoвић“. Кoшaркaшки тим Срeдњe мeдицинскe шкoлe „Др Брaнкo Зoгoвић“ биo je први, дoк je тaкмичeњe нa другoм мjeсту зaвршилa Срeдњa стручнa шкoлa „Бeрaнe“.

У фудбaлу, кoд oснoвaцa, нajбoљa je билa OШ „Рaдoмир Mитрoвић“, кoja je oсвojилa првo мjeстo испрeд учeникa OШ „Вук Кaрaџић“ и OШ „Дoњa Ржaницa“, кojимa je припaлo другo и трeћe мjeстo. Гимнaзиjaлци су били нajуспjeшниjи у кoнкурeнциjи срeдњих шкoлa. Срeдњa стручнa шкoлa „Вукaдин Вукaдинoвић“ плaсирaлa сe нa другo мjeстo, a Срeдњa стручнa шкoлa „Бeрaнe“ зaузeлa je трeћe мjeстo.

Oснoвнa шкoлa „Лубницe“ oсвojилa je титулу шaмпиoнa у шaху, oстaвивши изa сeбe OШ „Рaдoмир Mитрoвић“ нa другoм и OШ „Дoњa Ржaницa“ нa трeћeм мjeсту. Кoд срeдњих шкoлa, Гимнaзиja „Пaнтo Maлишић“ oсвojилa je трoфej нaмиjeњeн првaку. Другo мjeстo припaлo je Срeдњoj стручнoj шкoли „Бeрaнe“, a трeћe ССШ „Вукaдин Вукaдинoвић“.

У стрeљaштву пojeдинaчнo, нajбoљи oснoвaц биo je Mилoвaн Дрoбњaк из OШ „Вук Кaрaџић“. Нaђи Цимбaљeвић уручeнa je диплoмa зa другo мjeстo, дoк je трeћe мjeстo припaлo Ксeниjи Jукић из OШ „Вукaшин Рaдунoвић“.

Eкипнo, нajуспjeшниja je билa OШ „Вук Кaрaџић“. Oснoвнa шкoлa „Рaдoмир Mитрoвић“ oсвojилa je висoкo другo мjeстo, a нa трeћeм мjeсту зaвршилa je OШ „Вукaшин Рaдунoвић“.

Нajбoљa срeдњoшкoлкa билa je гимнaзиjaлкa Рeмкa Рaмусoвић, кoja je триjумфoвaлa испрeд Mиљaнa Дeвићa (ССШ „Вукaдин Вукaдинoвић“) и свoг шкoлскoг другaрa Mилeтe Лaбудoвићa.

Гимнaзиja „Пaнтo Maлишић“ eкипнo je oсвojилa првo мjeстo, другoплaсирaнa je билa Срeдњa стручнa шкoлa „Вукaдин Вукaдинoвић“, a трeћe мjeстo припaлo je Срeдњoj стручнoj шкoли „Бeрaнe“.

Izvor: Berane.me

Opština Herceg-Novi potpisala je ugovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova o korišćenju sredstava iz Fonda za zaštitu i spasavanje, koja su odobrena u okviru konkursa za opštinske službe, javne ustanove, privredne subjekte i nevladine organizacije.
Ugovor su potpisali ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić i potpredsjednica Opštine Danijela Đurović, a sastanku je u ime novske Službe zaštite i spasavanja prisustvovao Aleksandar Škobalj.

“Vjerujem da ćete svojim radom doprinijeti jačanju sistema zaštite i spašavanja i biti dodatni podsticaj drugim subjektima da aktivno rade na izgradnji ovog važnog i zahtjevnog sistema“, istakao je ministar Nuhodžić obraćajući se dobitnicima za ovu godinu.

Za Herceg Novi će odobreni projekat biti od velikog značaja jer će doprinijeti boljoj zaštiti ugroženih na teško pristupačnim terenima, kazala je potpredsjednica Opštine Danijela Đurović.

SA PROTESTA U BIJELOM POLJU ZATRAŽEN MORATORIJUM NA IZGRADNJU MINI-ELEKTRANA U CRNOJ GORI

BIJELO POLjE – Sa protestnog skupa održanog ispred zgrade Opštine Bijelo Polje i kasnije na javnoj raspravi u skupštinskoj sali, gdje je predstavljen Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu gradnje mini -elektrane na Lještanici, mještani sela Lijeska, ali i građani i aktivisti civilnog sektora iz čitave Crne Gore jednoglasno su poručili da neće dozvoliti stavljanje rijeka u cijevi. Sa skupa je poručeno da traže stavljanje moratorijuma na izgradnju svih mini-elektrana u Crnoj Gori.

U ime organizatora protesta, Nataša Kovačević iz NVO „Grin Houm” podsjetila je da je peticiju protiv izgradnje mini -elektrane potpisalo 150 mještana i 600 građana Bijelog Polja.

-Jasno je da su građani na prvom mjestu, a oni ne žele izgradnju mini -hidroelektrane na samoj rijeci, naročito ne na vodoizvorištu, odnosno vodozahvatu pijaće vode za domaćinstva, kazala je Kovačevićeva, podsjećajući da prema Zakonu o vodama prioritet ima vodosnabdijevanje lokalnih mještana i stoke, a sve druge namjene moraju biti uklonjene.

U ime mještana Lijeske, Vukoman Damjanović, predsjednik Odbora za zaštitu rijeke Lještanice, kazao je da građani traže od Vlade da se uvede potpuni moratorijum na izgradnju mini- hidroelektrana u Crnoj Gori.

-Rijeke se na mnogo korisniji način mogu valorizovati kao turistička atrakcija. Voda je izuzetno čista, bogata ribom, na ovoj rijeci je jedan od najvećih i najljepših vodopada u Crnoj Gori- „Skakala”. Uzimanje vode sa lještanske glave je suprotno svim domaćim i međunarodnim propisima- poručio je Damjanović.

Njegov komšija i rođak Todor Damjanović istakao je da se mještani bore za svoje živote, jer im bez rijeke života nema.

-Mi ne branimo rijeku, nego ona brani nas. Hiljade generacija je ovdje pored rijeke živjelo i opstajalo. Ako nam je uzmu, selo umire- kazao je Todor, a Milun Damjanović je podsjetio na javno obećanje premijera Duška Markovića da se mini-hidrocentrale neće graditi tamo gdje se narod tome protivi.

-Mi se prodavati nećemo. Ovo je naša đedovina. Tu živimo i nećemo dati da se sprovede ovaj naum. Rijeku branimo svi, bez obzira na bilo kakvu pripadnost- rekao je Milun Damjanović.

Aleksandar Dragićević je, u ime Koalicije za održivi razvoj, poručio da su protiv mini-hidrocentrala.

-Nećemo dati da nijedna rijeka ode u cijev. Nećemo stati, dok se svaka rijeka u Crnoj Gori ne spasi-poručio je Dragićević, dok je Danilo Mrdak podsjetio da se čitav postupk koji traje tri godine pretvorio u pravno nasilje.

-Sve saglasnosti su izdate na osnovu netačnih informacija. Netačno je definisana lokacija izvorišta rijeke, i pokušava se sakriti da će se vodozahvat praviti na samom izvoru. Apelujemo na nadležne da zaustave ovo pravno nasilje, jer smo veoma blizu granice koja nipošto ne bi smjela da se pređe. Apelujemo na Ustavni sud da postupi po inicijativi koju smo uputili, apelujemo na tužilaštvo da istraži navode iz krivične prijave koju smo uputili i apelujemo na ministarku Sekulić i premijera Markovića da zaustave i ne dozvole da ovaj postupak ode tamo gdje niko od nas ne želi- poručio je Mrdak.

Javnu raspravu vodio je Ilija Radović, pomoćnik direktora u Agenciji zaštite prirode i životne sredine, zajedno sa Jasminom Janković Mišnić, a o tome na koji način je urađen stručni elaborat govorio je profesor sa Prirodno- matematičkog fakulteta Vladimir Pešić. On je kazao da je sve urađeno na potpuno naučan i valjan način.

Vesna Samardžić, sekretar Sekretarijata za lokalnu samoupravu

Sekretarijatu za lokalnu samoupravu mjesne zajednice su dostavile brojne zahtjeve za unapređenje i izgradnju komunalne infrastrukture. Za te svrhe nacrtom budžeta za narednu godinu predviđeno je 100.000 eura.

Prema riječima Vesne Samardžić, sekretara Sekretarijata za lokalnu samoupravu, mjesne zajednice su zainteresovane za sanaciju i izgradnju lokalnih puteva, rekonstrukciju javne rasvjete i izgradnju sekundarne kanalizacione mreže.

-Problem je što nemamo bogat budžet kao neke druge opštine na Crnogorskom primorju. Mjesne zajednice za narednu godinu predlažu da se izgrade trotoari, između Tople i Igala, od semafora do Doma zdravlja, u Ulici Orjenskog bataljona, Meljine – Zelenika, Zmijice, Kumbor. Takođe, neophodno je da se uradi sanacija trotoara u Bijeloj, Baošiću, Đenoviću, Kamenarima. Trotoar od „HDL”-a do kraja Sutorine s kvalitetnom rasvjetom je neophodno izgraditi, čime bi se riješili bezbjednosni problem, ukazala je Samardžićeva.

Mjesne zajednice su predložile i uređenje stepeništa Ive Andrića, Sime Matavulja, Herceg Stjepana, kralja Tvrtka, u Đenoviću ispod groblja do obale.

Samardžićeva navodi da je neophodna hitna sanacija nadvožnjaka nad magistralom u Bijeloj, Zelenici i Toploj, a kandidovani su i brojni drugi projekti.

Izvor: Dan.co.me

---

Пратећи ваннаставне активности и запажене резултате ученика/ца из нашег града на државним такмичењима,  предсједник општине Драгослав Шћекић са сарадницима, уприличиo je приjeм зa групу учeникa/ца и наставника-мeнтoрa из двије средње школе.

Тим поводом, предсједник Шћекић, показујући да Општина Беране цијени рад, труд, креативност, успјех и квалитет младих угостио је ученике Средње стручне школе Беране, добитнике друге награде на Држaвнoм тaкмичeњу учeникa срeдњих шкoлa из oблaсти eлeктрoтeхникe „EНEРГИJA У ЖИЦИ“ –Илију Добрашиновића, Армин Рамусовића и Балшу Чукића и Гимнaзиjски рoк сaстaв “ALT”. Бeнд je стaртoвao прoшлe гoдинe кao триo, а чине га Aњa Бoричић (вoкaл), Лea Aгoвић (гитaрa), Teoдoрa Фaтић (гитaрa),  Aнaстaсиja Пeкoвић (клaвиjaтурa) и  Maгдaлeнa Tрифунoвић (бубњeви).

„ Промоција нашег града је веома битна, а управо ви, кроз награде школама, Беранама враћате сјај. Сваки ваш успјех је не само значајан за вас, већ за школу, општину и државу. Зато, данас сте ту да вам дамо подршку, признање и мотивацију да истим еланом наставите.

Нове генерације имају своје вриједности, доносе нову енергију, али и стварају нове трендове, а да би потенцијали и амбиције младих у нашем граду добили пуну афирмацију најављујемо нови фестивал, у чијој организацији ће бити укључени ученици средњих школа, јер Беране има велики број младих и успјешних талената из различитих области, а наша обавеза је да те њихове способности надограђујемо“, казао је предсједник Драгослав Шћекић, честитајући ученицима, менторима и менаџменту школа на постигнутом успјеху.

Izvor: Berane.me

Ključni problem u Centru za autizam u Podgorici je  nedovoljan broj specijalista, kao i mali broj dostupnih tretmana, smatra direktorica NVO Pax Marija Radinović. 

Ona je kazala da da se roditelji se susreću sa mnogim preprekama u liječenju svoje djece, pa često adekvatnu zdravstvenu uslugu ne mogu dobiti kod kuće, već su prinuđeni da odlaze u Beograd i druge regionalne centre.

“Naime, iz Kliničkog centra Crne Gore saopšteno je da je tačan broj korisnika Centra za autizam, razvojne smetnje i dječju psihijatriju ˝Ognjen Rakočević˝ 5.030, od čega dio Centra koji se bavi dječjom i adolescentnom psihijatrijom ima 4.380 korisnika zdravstvenih usluga, a dio koji se bavi fizikalnom medicinom 650 korisnika. Od broja djece koje imaju tegobe iz oblasti dječje i adolescentne psihijatrije, kod 3.325 su u pitanju razvojni poremećaji, u koje spada i autizam, dok je kod 102 djece dijagnostifikovan autizam. Nadležni organi su ukazali da već sada ni stručni, ni tehnički kapaciteti Komanskog mosta ne odgovaraju potrebama njegovih korisnika i da su neophodne hitne akcije u pravcu osposobljavanja ove ustanove kako bi bila spremna za prihvat lica sa pomenutim poremećajima u vrijeme kada ona bude jedino rješenje za njihov adekvatan tretman. Uprkos podacima Kliničkog centra, postavlja se pitanje da li su u toj evidenciji sva djeca u Crnoj Gori koja se bore sa ovim zlokobnim poremećajem, te da li smo svjesni koliko npr. ima djece u zabačenijim krajevima države, posebno na sjeveru, koja imaju neki razvojni poremećaj iz spektra autizma”, navodi ona.

Ističe da je nedavno došlo do rotacije na rukovodećem mjestu u Centru za autizam, pa se nada da će ova kadrovska promjena značiti korak naprijed za svu djecu sa nekim od poremećaja iz spektra autizma, te da će makar dio problema sa kojima se ona i njihovi roditelji svakodnevno suočavaju biti ublažen.

“Snaga, nivo demokratizacije i prosperitet društva ogledaju se kroz odnos prema najranjivijim kategorijama stanovništva, a djeca sa poremećajima iz spektra autizma, svakako, zaslužuju da prema njima pokažemo svoju najbolju i najčovječniju stranu”, poručila je Radinović.

Izvor: cdm.me

Mjesne zajednice su Sekretarijatu za lokalnu samoupravu dostavile brojne zahtjeve za unapređenje i izgradnju komunalne infrastructure, što je predstavljeno kroz kapitalni  dio predloga  budžeta Opštine HN za 2020. godinu. Za mjesne zajednice je predviđeno svega 100.000 eura.

Prema riječima  sekretarke Sekretarijata za lokalnu samoupravu Vesne Samardžić, mjesne zajednice, kojih je 21 na teritoriji Opštine HN, najviše su zainteresovane za  sanaciju  i izgradnju lokalnih puteva, rekonstrukciju javne rasvjete, sekundarne kanalizacione mreže. One su dostavile svoje programe rada i prioritete na osnovu kojih su preko Sekretarijata  kandidovali projekte  u formi predloga za operativni i kapitalni budžet Opštine.  Najznačajnije je što su mjesne zajednice iskazale svoje potrebe.  Lokalna uprava vodi računa da se ravnomjerno razvija i ulaže u mjesne zajednice. Nama je problem što nemamo bogat budžet kao neke druge opštine na Crnogorskom primorju. Trudimo se da što više saniramo infrastrukturu. Ovih dana je  završeno asfaltiranje Njegoševe ulice, čekamo  na sanaciju još dionica do kraja godine, kao što su  Srbina , Španjola,  Kameno, Kamenari,  Baošić, Bijela, Luštica, ukupne investicione vrijednosti preko 200 000 eura. Počeli su radove i na proširenju lokalnog puta Kruševice  – Vrbanj. Opština nema mnogo sredstava, a trebalo bi mnogo više da se uradi, smatra Samardžić.

Mjesne zajednice za  narednu  godinu predlažu da se izgrade  trotoari, između Tople  i Igala, od semafora do Doma zdravlja,  Ulici Orjenskog bataljona,  Meljine – Zelenika , Zmijice Kumbor.

-Neophodno je da se uradi sanacija trotoara u Bijeloj, Baošiću, Đenoviću,  Kamenarima. Trotoar   od HDL-a  do  kraja Sutorine sa kvalitetnom rasvjetom  je neophodno izgraditi, čime bi riješili bezbjednosni problem.  Ovaj trotoar je jedan od prioriteta Opštine Herceg Novi, ukazala je Samardžić.

Zahtjevana je sanacija mnogih stepeništa  u centru grada i naselju Topla,   na inicijativu  mjesnih zajednica.

-Nije loše da određene peticije stignu od građana,  da sami iniciraju i da na taj način Opštini skrenu pažnju na  probleme, objasnila je ona. Mjesne zajednice su predložile da se urade, između ostalih,  stepeništa  Ive Andrića, Sime Matavulja, Herceg Stjepana,   kralja Tvrtka, u Đenoviću ispod groblja do Obale.

-Gotovo su sve  mjesne zajednice iskazale  potrebu za sanaciju lokalnih puteva, tako da smo  uz obrazloženje budžeta naveli sve te zahtjeve. Vidjećemo koliko će se obezbijediti sredstava u narednoj godini.  Takođe, je neophodna  hitna sanacija   nadvožnjaka nad magistralom u Bijeloj,  Zelenici i Toploj.  Agencija za izgradnju i razvoj grada,  radi na izradi  idejnih rješenja.  Ova sanacija je prioritetna iz bezbjednosnih razloga, prvenstveno  nadvožnjaka u Bijeloj.

Kandidovani su projekti za izgradnju kanalizacione mreže u Igalu, Bajkovini, Drenoviku, na  Toploj  3,  u Zelenici, Kumboru, za gornje i donje Vodice u Baošiću, Bijeloj, Čelima, naselju  Podi, kazala je Samardžić. Na osnovu zahtjeva prigradskih mjesnih zajednica Opština  bi u saradnji sa doo Vodovod i kanalizacija  trebalo da reguliše pitanja vodosnabdijevanja.

– Postoji studija  vodosnabdijevanja za gornje Đuriće u Kamenarima, Maloviće u Bijeloj,  Mokrinama i  Kamenom,  Kruševice,  Trebesin, Ratiševinu,  Prijevor,  Mojdež. Za riješavanje ovog  pitanja presudna će biti gustina naseljnosti  sela. Ono što je Sekretarijat ocijenio kao  prioritet,  uvršteno je u predlogu  budžeta, smatra Samardžić.

Evidentne  su potrebe za investicionim održavanjem objekata lokalne samouprave,  domova kulture  u Bijeloj, Prijevoru, Baošiću, Klincima na Luštici , izrada projekata za objekte od opšteg interesa, kao što su kapele u Igalu i Baošiću.

– Upućeni su i zahtjevi za sanaciju javne rasvjete u određenim ulicama  u Igalu, Bijeloj,  Mokrinama, Kamenarima i na Luštici, kazala je Vesna Samardžić dodajući da  su mjesne zajednice  veoma aktivne i učestvuju u izgradnji igrališta. Prijavljena je potreba za rekonstrukcijom dječijeg mobilijara  u  Ilijinom parku u  Igalu, da se izgrade nova igrališta u Kamenarima,  Nemiloj,  Prijevoru i drugim. Izražene su i popravke  mobilijara, koji iziskuje dodatna sredstva. Veliki je problem  devastacije igrališta, tako da su pokrenute mjere za  obezbijeđenjem objekata i mobilijara, uz predlog  da se na određenim lokacijama postave video nadzori.

Izvor: http://radiohercegnovi.net

Митрополит је истакао да је личност Светог Василија она која не дијели људе већ вјековима обједињује око својих светих моштију, не само православне, већ и све душе жедне и гладне Бога и љубави Божије

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интервјуу за Портал Митрополије и радио Светигору најавио је да ће мошти Светог Василија Острошког бити на црквено-народном Сабору у Никшићу 21. децембра. Митрополит је истакао да је личност Светог Василија она која не дијели људе већ вјековима обједињује око својих светих моштију, не само православне, већ и све душе жедне и гладне Бога и љубави Божије.

„Свети Василије ће поново доћи у Никшић, његове мошти ће бити на поклоњење у његовом храму у Никшићу.“

Митрополит је нарочито изразио забринутост због ситуације у којој се Црна Гора налази. Много је дубока и компликована прича у Црној Гори и не смије се дозволити да се будућност Црне Горе гради на богомржњи и братомржњи, већ на помирењу и братској слози.

„Позивамо све, без разлике, као што долазе у Острогу на поклоњење, да дођу и у Никшићу, јер свети Василије не гледа ко је ко, ко је муслиман, ко је православац него све прима. Снимљен је и филм о једној муслиманки из Казахстана која је имала виђење Светог Василија и која је добила исцјељење у манастиру Острог, а скоро и неки римокатилици из Дубровника“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Izvor: In4s.net

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић присуствовао је 13. Националној aнтикорупцијској конференцији у Подгорици, коју организује МАНС.

Рад на конференцији је био организован кроз двије области које се тичу – Политичке корупције и Откривања и кривичног гоњења корупције на високом нивоу. У оба радна панела своја излагања су имали представници државних институција, невладиног сектора, као и иностраних експерата са посебним освртом на међународне стандарде и препоруке у конкретним областима, што је била прилика да се отвори простор за размјену мишљења свих заинтересованих страна.
Шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав поручио је да су транспарентне, одговорне институције и јаки кривично-правни системи кључни за спрјечавање корупције и да је Црна Гора у том дијелу остварила одређени ниво припремљености.
„Црна Гора је постигла одређени ниво припреме у овој области од почетка преговарачког процеса са ЕУ. Међутим, корупција и даље изазива забринутост и још је распрострањена у многим областима“, рекао је Орав на националној антикорупцијској конференцији коју организује МАНС.
Амбасадор Њемачке Роберт Вебер је казао да дрзавни слузбеници треба да буду добро награђени за свој рад, те да треба установити и транспарентне критеријуме како би људи могли да боље обављају своје послове и да не буду склони корупцији.
„Наравно, треба кажњавати коруптивно понашање“, казао је Вебер.
Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић је казао да је Црна Гора у агилности цивилног сектора у овој области испред многих, ако не и свих држава у окружењу у борби против корупције.
Он је рекао да је у Влади радни документ ЕК о поглављима 23 и 24 виде као добронамјерну анализу:
„Спорно је како читамо овај документ“ . Влада се, како је казао, залаже за одговоран однос по питању корупције, поручивши да из тога нико није изузет.
Главни преговарач Црне Горе са ЕУ Александар Дрљевић рекао је да је изградња стабилног система владавине права главни изазов Владе.
Он је казао да је Специјално државно тузиластво из области високог криминала, подигло 29 оптужница до краја 2018. године.
Директорица МАНС-а Вања Ћаловић казала је да је правосуђе урушено од врха до дна, те да је АСК бич у рукама владајуће партије. Истакла је да они који су огрезли у корупцији знају да им највећи непријатељи нису институције већ јавност.
„Зато се мијења Закон о слободном присвпу информацијама“ .
Амбасадорка Велике Британије Алисон Кемп је истакла да се корупција не смије толерисати и да је то важна мисија у Црној Гори.

Izvor: Berane.me