Категорија: Култура

Током 2021. године British Council представништво у Украjини и Music Export из Украjине организовали Selector PRO у дигиталном простору – формат који се показао као пун погодак. Зато је одлучено да се програм организује опет у дигиталном простору

Кориjени овогодишњег Форума леже у стварним проблемима музичке индустриjе, али jе Форум посвећен спремном дочеку будућих искушења. Да бисмо на нама своjствен начин дефинисали „Нову нормалност коjа се стално миjења“ рачунамо на снагу музичке заjеднице – њено тешко стечено искуство и доказе међусобне подршке. Шта то значи? Selector PRO 5 окупља десетине професионалаца из Велике Британиjе, Европе и Централне Азиjе коjи ће се позабавити значаjним текућим и предстоjећим проблемима музичке индустриjе, стоји у саопштењу.

Selector PRO jе форум за музичко образовање и повезивање, коjи као такав наjдуже постоjи у Украjини, а ове године слави пету годину постоjања.

Форум се одржава 18. и 19. фебруара 2022. године и састоjи се од осам модерираних панела на разне теме у вези О томе како су на ову индустриjу утицале године пандемиjе, Британка Jane Beese (The Factory i Manchester International Festival) разговараће с Британцем Paulom McGivernom (Playbook Artists) и Beril Sarıaltun (турски проjекат Моj град, моj глас). Сви ће кроз студиjе успjешних случаjева прениjети своjа позитивна искуства сарадње на даљину у претходне двиjе године. Donna Close (британски 5Г Фестивал) водиће панел о напретку коjи музичка индустриjа однедавно остваруjе кроз занимљиве хибридне догађаjе, а придружиће jоj се Украjинац Антон Воловyк (Reface) коjи ће говорити о томе како умjетници могу квалитетниjе ангажовати и забављати публику. О томе како се суочавати с говором мржње на интернетским платформама, британска DJ Jyoty (Rinse FM) разговараће с Ellie Giles (Step Music Management) из Велике Британиjе и Анастасиjом Бабичевом (Masterskaya, украjинска дискографска кућа и креативни музички простор) и психологињом Вером Кравченко из Украjине.

Shauni Caballero водиће радионицу о ауторским правима, теми изузетно актуелноj с обзиром на процват тржишта дигиталне музике. Она ће расвиjетлити питања као што су заштита властитог рада и ауторски хонорар, „правилник“ креативног садржаjа на мрежи и шта треба предузети кад трећа страна без дозволе користи ваш рад. Присуствоваћемо и разговору коjи обећава широк распон тема с обзиром на то да саговорници представљаjу два наjразличитиjа музичка тржишта коjа се могу замислити – Британац Jon Dunn (Parallel Lines) и Грузиjац Гиорги Киконишвили (Electronauts/Bassiani/Horoom Nights) причаће о томе како граде властите тимове, о своjим методама и о томе како су успjели преживjети посљедње двиjе године, те шта покреће музику „уради сам“ у њиховим земљама. О улози музичке индустриjе у суочавању с климатским промjенама, Claire O’Neill из британског Greener Фестивала и предсjедница групе Зелених у Удружењу за електронску музику (Association for Electronic Music) разговаће с Фаматом Контекс, менаџерицом за одрживост животне средине (Manchester International Festival) и Вером Логданиди (Rhythm Buro), украjинском музичком активисткињом. Оне ће разговарати о томе како умjетници и публика могу доприниjети одрживиjем музичком сектору, као и о изводљивим рjешењима за системске промjене кроз умjетност.

Али ту ниjе краj, jер ћемо разматрати и нове приступе сарадњи, ефикасно управљање временом, изазове изградње тимова, ангажовања публике и монетизациjе у интернетском простору, те jош много тога.

Конференциjа Selector PRO одржаваће се на интернетскоj платформи jедноставноj за кориштење, с прегршт функциjа као што су окружење за умрежавање, интерактивне радионице и дискусиjе, собе за сусрете jедан на jедан, те библиотека ресурса за поновне прегледе одржаних панела.

Приjе почетка догађаjа учесници Форума, добићете своjе податке за приjаву и упутства о томе како ће се кретати кроз простор за састанке на мрежи.

Учествовање на Selector PRO jе бесплатно, а да бисте учествовали треба да попуните пријаву на линку https://forms.office.com/r/kHK6jjsKfv

Izvor: https://www.dan.co.me

Вирус музике нико не може зауставити

Један од најпознатијих црногорских ди-џејева Коуо данас у подне на свом Јутјуб каналу промовисаће нову пјесму „Musicron“. За инспирацију му је послужила пандемија корона вирусом, а паузу у раду искористио је за спремање овог пројекта. За траку сматра да ће се допасти публици, а моћи ће да се преузме и на свjетским платформама Beatport Traxsource.

– Могу рећи да jе инспирациjа била ситуациjа коjа нас jе задесила већ двије године, а погодила jе и музику и те како. Одатле и симболичан назив Музикрон. Сматрам и желим да jедини вирус коjи треба да се шири буде вирус музике. Музика jе лиjек за све – рекао је Којо.

Он је открио да траку још није пуштао пред публиком управо због недостатка наступа.

– Чули су jе људи са коjима иначе сарађуjем и баве се музиком, па смо размjењивали фаjлове, идеjе, новитете и могу рећи да су реакциjе одличне. Заправо ово jе правац коjим већ неко вриjеме иду неки од наjвећих свjетских ди-џејва и продуцената – истиче Којо.

Када је кренуо са видеом схватио је да треба оставити простора и за наставак приче. У ширењу вируса Музикрон у споту, Коју су помогли црногорске колеге.

– Идеjа jе била да окупим ди-џејеве коjи су наjвише од свих коjи се баве музиком трпjели мjере и карантин. Нажалост нисам био у прилици да окупим све коjе сам желио макар у овом моменту, jер су имали здравствених проблема. Међутим, надам се наставку видео приче и остваривању те идеjе до краjа. Видео продукциjу радио је Велсан Зуловић. Спот је сниман неколико дана широм Црне Горе, од југа до сјевера, и осликава све љепоте и контрасти коjе има наша земља, почевши са мора и завршивши са сниjежним покривачем – казао је Којо.

Коуо се посветио максимално аудио и видео продукциjи у коjу је укључен и приликом снимања спота.

– Нове траке су спремне, нове видео идеjе такође. У наредном периоду очекујте доста тога – обећао је Којо.

Izvor: https://www.dan.co.me

У рожајском Центру за културу увелико теку припреме за овогодишње одржавање Међународног фестивал за ђецу „Златна пахуља“ који ће се по 29. пут одржати 5. и 6. Марта ове године.

Сулејман Бећо Кујевић је саопштиодаје у току осмишљавање сценарија и сценографије, а познати су композитори и извођачи који ће наступити прве вечери фестивала када ће се представити 16 извођача из Црне Горе.

На националној вечери ће наступити Инес Асановић, из Подгорице, која ће извести нумеру „Поштовање“, чије стихове потписује Тоде Николетић, а аутор музике је Ана Клепић, док је аранжман урадио Ладо Леш. Композицију, „Чему служи књига“, Маријане Кадић Бојанић за коју је музику урадио Данијел Алибабић, а аранжман Дејан Божовић, изводи Ђорђе Барјамовић из Бара. Ванеса Леон Гагић из Подгорице представиће се са пјесмом „Кај“ Снежане Ћосовић, која потписује и музику, док је аранжман урадио Дејан Божовић. Мелодију „Дјеца су важнија од свега“, у цјелости потписује Бојан Јововић, а изводи Зара Јововић из Подгорице. Композицију, „Није рокер без манира“, за коју је текст и музику написала Драгана Војнић, а аранжман Сенад Дрешевић, изводи Иван Војнић из Тивта. Подгоричани, Павле Богићевић и Ана Краљевић наступају у дуету и отпјеваће нумеру „Журка“ Маријане Кадић Бојанић, за коју је музику урадила Дијана Богићевић, а аранжман Веселин Френки Богићевић. Беранка Ирин Исовић, представиће се композициом „Наша стаза“ Велимира Ралевића, за коју је музику и текст урадио Фадил Красић, док ће Ања Мугоша из Подгорице интерпретирати стихове пјесме „Бајка“ Зорице Деспотов, за коју је музику и аранжман урадио Ладо Леш

Асја Џоговић из Бијелог Поља, представиће се стиховима пјесме „Моја мала тајна“ Јасмине Гушмировић за коју је музику саставио Елсан Ђозовић, а аранжман потписује Сулејман Бећа Кујевић. Стихове мелодије „Стани мало страшни свијете“ које је написао Благоје Рогач, интерпретира Стефан Лаконић из Херцег Новог. Музику за његову пјесму потписује Миа Видовић, а аранжман Драган Ивановић. Цетињанка, Стефана Јочић, наступа са нумером „Ози“, коју потписује Ивана Митровић, а за коју је музику урадио Мирсад Серхатлић, док аранжман потписује Сенад Дрешевић. Ирис Фемић из Подгорице отпјеваће композицију под називом „Успомене“ Сање Перић, за коју музику и аранжман потписао Немања Михајловић, док ће њен суграђанин Огњен Калуђеровић наступити са пјесмом „Има тако неких дана“ Сање Перић, за коју је музику и аранжман урадио Предраг Пеђа Недељковић. Нумеру „Љубав грије боље“ чије стихове потписује Сања Перић, интерпретираће Урош Милачић из Подгорице. Музику и аранжман за његову пјесму потписује Александар Саша Гајић. Са мелодијом „Снијежни бал“ Сандре Шкрбић, наступа Рожајка Дамија Хаџић. Музику за њену пјесму потписује Весна Вељковић, а аранжман Зоран Богдановић Ричи. Стихове пјесме „Пријатељи“ Ларе Шћекић, која потписује и музику за ову композицију, интерпретираће Лана Ђуровић, из Подгорице. Аранжман за ову нумеру урадио је Матија Благојевић.

Кујевић је нагласио да ће имена извођача који ће наступити на интернационалној вечери фестивала бити накнадно објављени.

Izvor: https://www.dan.co.me

Трибина „Подгоричке приче“ која је требало да се одржи вечерас (25.01) у сали Додест КИЦ „Будо Томовић“ са гошћом проф. др Соњом Томовић Шундић је одложена. Како наводе из КИЦ-а, о накнадном термину гостовања проф. Томовић Шундић благовремено ће информисати јавност.

На крају пројекције публици су се поклонили режисер Радисав Јеврић, продуценткиња филма Ивана Костић и млади глумац Вук Бундало, који је тумачио дјечака Ивана Ускоковића

Наступом сопрана мр Александре Војводић Јововић у пратњи младог пијанисте Василија Басараба синоћ је почео и завршио у Црногорској кинотеци мултимедијални програм „Тихи кутак Христов“, назван по истоименом награђиваном документарно-играном филму Радисава Јеврића.

Уједно, ово је био први кинотечки програм ове године, и прва пројекција.

Програм је понио назив по истоименом награђиваном документарно-играном филму Радисава Јеврића, који је уједно и сценариста. Филм говори о светитељу Српске православне цркве, Светом Мардарију Либертвилском и Свеамеричком, некадашњем дјечаку из Љешанске нахије, Ивану Ускоковићу. Његов живот Јеврић је дочарао кроз казивање почившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија и свештеника из Русије и Молдавије, као и глумаца Радивоjа Буквића, Кристине Стевовић, Лазара Шћекића, Вука Бундала, Слободе Мићаловић, Сима Требjешанина и Небоjше Глоговца.

На крају пројекције публици су се поклонили режисер Јеврић, продуценткиња филма Ивана Костић и млади глумац Вук Бундало, који је тумачио дјечака Ивана Ускоковића.Премијера у САД

Филм „Тихи кутак Христов“ по сценарију и у режији Радисава Јеврића снимљен је поводом представљања светих моштиjу Св. Мардариjа након 82 године од његовог упокоjења. Свjетска премиjера филма одржана jе 16. jула 2017. године у Либертвилу (у Чикагу) на свечаноj канонизациjи.
Филм jе реализован у продукциjи Манастира Острог, а извршни продуцент и дистрибутер jе Делиус филм. Досад је приказан на више фестивала, на којима је освајао различите награде.

Захваљујући директору Кинотеке Горану Бјелановићу на могућности да прикажу овај филм у Кинотеци, као и публици која је с њима подијелила емоцију гледајући га, Јеврић је рекао да ово није први филм који је урађен у продукцији Манастира Острог, али је ово први филм изашао из крипте, и који је први пут приказан у некој институцији културе у Црној Гори. Он је додао да се нада да ће бити још таквих прилика.

Рекао је да је свијећа која је горјела све вријеме на сцени, уплаљена за сјећање на митрополита Амфилохија и Глоговца, дајући тако трећу димензију пројекцији филма и самом програму.

На указаном повјерењу и гостопримству захвалила је и продуценткиња Костић.

Вече је употпуњено казивањем поезије Ранка Радовића у интерпретацији глумаца Драгише Симовића и Вукана Пеjовића, а програм су водили Предраг Вукоjевић и Нела Терзић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Мало ко зна да сам ја и по оцу и по мајци љута Kрајишкиња, говорила је глумица тада

Весна Пећанац је 1979. године дала интервју за лист „Здраво” у ком је говорила о одустајању од факултета и послу у продавници који је крила од родитеља, о глумачким почецима и улози Јоке Бандић у серији „Осма офанзива”.

Весна Пећанац илити Јока Бандић тренутно ништа не снима и не игра у Атељеу 212. Заузета је спремањем пелена и бенкица за своје обданиште. За читаоце листа „Здраво“ Весна први пут прича како је постала глумица.

– Све за улогу Јоке Бандић ишло је глатко и брзо, што се не може рећи за мој улазак у храм богиње Талије. Доста је времена од тога прошло па могу да причам без страха да ће се тата љутити. Умјесто у гимназију, уписала сам се у економску школу, јер ми је наставница математике створила такве комплексе да сам се ужасавала и таблице множења. И тако, бјежећи од бројева, ја стигнем тамо гдје их највише има!

Али, имала сам среће да добијем професорку која је умјела да ми приђе и тако сам заво1ела математику и постала одликаш.

Иначе, све ме је у животу интересовало: фолклор, марксизам, кошарка… Завршила сам курс за манекене и с екипом Центротекстила путовала по цијелој Југославији.

Најљепше што памтим из тог периода су баш та путовања. И тако, завршила сам економску школу одличним успјехом и уписала се на факултет. Економски, разумије се… Добро ми је ишло, полагала сам испите и стигла до треће године. Била сам задовољна све док нисам кренула на праксу. Тада су почела прва разочарења… Рачунске машине и цифре, цифре… Почела сам да их сањам. Ухватила ме је паника. Зар читавог живота да се дружим само с бројкама! А већ сам се интересовала за глуму и смишљала како да спроведем неке своје идеје везане за позориште…

Између касе и џакова

Пошто ми је отац био много строг, нисам смјела ни да помислим да ће се сложити да сада у трећој години мењам факултет и још идем у глумице! Често је имао обичај да ми каже: „Без мене и прута, ништа нећеш постићи”. Одлучила сам да за родитеље и даље „студирам економију”, а за себе радим и спремам новац за следећу годину коју сам планирала за студије глуме.

Запослила сам се као касирка у једној самопослузи. Цијеле године преда мном је дефиловала права галерија типова. Kаквих све људи нема! Неко је у стању да те толико измалтретира због ситнице да ти се не живи. Срећом, ја нисам малодушна и храбро сам издржала и људске ћуди и тешке џакове које сам вукла из магацина сваке вечери.

Знала сам шта хоћу и није ми падало на памет да одустанем. Увјеравала сам себе да ће ми касније као глумици користити познавање психологије. Људе најбоље упознаш из овакве перспективе. Пријемни испит сам спремала сама и нисам баш направила најсрећнији избор. Kада је изгледало да ће све моје жеље и наде пропасти, неко од чланова комисије је предложио да изведем још нешто – по слободном избору.

Сетила сам се своје омиљене забаве још из школских дана: да имитирам познате глумице. И кренула сам. На крају сам, охрабрена реаговањем чланова комисије, почела да имитирам и свог тату. Изгледа да је то било пресудно! Kући сам дошла спремна да издржим и батине, јер ме тајна коју сам крила цијелу годину већ јако притискала. Испричала сам одакле долазим и шта се све догађало на пријемном. Kад оно, мој се Пећанац одушевио, смијао до суза и понављао: „Зар ти нисам увијек говорио да без мене нећеш ништа постићи?”.

Да потјера овчице!

Академију сам завршила на вријеме, добила ангажман у Атељеу 212. Срела сам човјека свог живота, имамо сина Луку и сад очекујемо сестру или брата маломе. А како изгледам, могло би их бити и троје! Али, да се вратимо на мој посао.

Телевизијска публика ме је сада видјела у улози Јоке Бандић. Мало ко зна да сам ја и по оцу и по мајци љута Kрајишкиња. Kада сам из новина сазнала да ће се снимати „Осма офанзива”, нека туга ме свила што нисам и ја у екипи.

Моја баба Мика, једна од првих предсједница Антифшаистичког фронта жена у Босни и Херцеговини, стално ми је говорила да се не погосподим и да не бирам све неке „онакве” улоге, него да величам нашу жену. И замислите сад како ми је било: серија треба да се снима малтене у дворишту мојих дедова, а мене ни у једном кадру! Неколико дана сам се ломила и одлучила да телефонирам режисеру Соји Јовановић.

Чинило ми се да ћу бити задовољна ако ме ангажује и за неку епизодицу. Макар овчице да потерам! Звала сам је и објаснила своју велику жељу. Обећала је да ће видјети шта може да уради. Није ме изневјерила. Вијест да ћу ја бити Јока Бандић примила сам с одушевљењем и прекинула љетовање. Ни Лукина енергија, ни моја повишена температура нису нас спријечили да одмах из Врсара кренемо у Kрајину на снимање.

Kрајина се покренула

Јока ми је као лик била врло драга и блиска. Моји родитељи и данас говоре тим језиком па ми лектор није био потребан. Одмах сам се уклопила у атмосферу. Не могу, а да не похвалим своје Kрајишнике. Иако је било вријеме љетних радова, сви су се масовно одазвали. Од најмлађих до најстаријих. Учествовали су у снимању, позајмљивали су нам ношње које су годинама љубоморно чували.

Kад се за потребе снимања требало селити у Војводину, све је кренуло: људи, жене, дјеца, са стоком и стварима – на воз. И у Војводини смо наишли на изванредан пријем. Тамо је већ почело хладно вријеме па су нас домаћице загрејале топлим чајевима и колачима. С тог снимања остале су ми предивне успомене. Сад се у очекивању новог члана породице мало одмарам и имам у виду примједбу своје управнице Мире Траиловић: „Зар опет? Па, Весна, овдје треба и да се ради – говорила је тада глумица.

У посљедње вријеме баш озбиљно размишљам о скулптури, нешто сам и кренуо да вајам, тако да скулптура није сасвим искључена, страховито је волим. Али, за то треба вријеме, да се уђе у вајарски начин размишљања, у карактер скултпруе, и да размишљам само као вајар. За четири, пет година, биће и скулптура

„Живимо у времену гдје се основе сликарства сукобљавају с новим концептуалним погледима, а Наод Зорић је од оних који наставља тамо гдје су највеће трагове оставили велика имена попут Даде, Воје Станића, Тошковића, Љубе Поповића, Владе Величковића, што радује све нас који поштујемо ову умјетност“, записао је мр Војислав Јовановић, директор ваљевске Модерне галерије. Зорићеве слике су искрене до краја, проткане снагом знања и искуством које није мало, и које вас не оставља равнодушним.

– Онај ко зна што хоће може да се бави умјетношћу, а Наод је сигурно риједак умјетник који зна што хоће, а шта неће и то се на његовим сликама види – истиче за „Дан“ мр Јовановић, инспирисан Зорићевим платнима на недавној поставци овог сликара у Умјетничком павиљону Удружења ликовних умјетника Црне Горе једноставно насловљеној „Слике и цртежи“. Поставку чине Зорићеви радови настали посљедње три године, као и неколико старијих, насталих прије пет, шест година. Како сликар објашњава, било је потребно да се види откуд су потекли нови радови.

• Поново сте се вратили теми везаној за ратнике. Зашто?

– Стално покушавам да пронађем зашто је мени то важно и зашто је то присутно у мојој умјетности и дошао сам до закључка да ми не живимо само своје личне животе, већ нечије животе. Одрастао сам у таквој породици да нијесам упамтио ниједног ђеда, бабу сам само једну упамтио, један стриц ми је погинуо у партизанима и ја сам их, замишљао слушајући приче о њима. Зато вјерујем све више да поред сопственог живим и њихове животе, и чини ми се да се то види на овим сликама.

• Има ли на тим сликама и оног „нека буде борба непрестана“…?

– Има и тога, али није само то. Моје сликарство је јако везано за моје дјетињство. Родио сам се у селу и прво што сам слушао биле су приче о ратовима, и дивио сам се тим људима, ратницима, замишљао сам их као да имају 15 метара, да су огромни људи, да то морају бити посебни људи, а да смо ми сви остали обични. Дивио сам се и људима који су причали о њима. Улазећи у неке године, и читајући историју, схватао сам, и почео да се дивим човјеку с нашег простора, који је релативно мали, као што је мала и Црна Гора, почео сам да се дивим његовој потреби за слободом, која је на граници утопизма и лудила. Да мали човјек са тако малог простора има тако изражену слободарску свијест, бранећи своју слободу, своју породицу, жену, мајку, огњиште, праг… И мене то фасицинира.

• Можда нису ни имали ништа друго да бране осим те слободе?

– Па то је и најузвишеније, јер ако човјек није слободан онда није човјек. За мене је слобода најузвишенија, и то је повезано с мојом личношћу. Јер и ја сам, кроз живот, тражим слободу и борим се за њу.

• Колико ми данас можемо бити слободни? Чему робујемо (а да бисмо знали у којој мјери смо данас слободни)?

– Човјек је увијек, као и данас, робовао многим стварим из више разлога. Но, слобода је дата свакоме, јер дат нам је и избор, и показан нам је пут којим да идемо. Слобода је јако присутна у Христовом учењу, да ли ћеш да живиш Њега, или нећеш, и то је показатељ слободе. Христос ти даје слободу. Сви имамо слободу у себи, а да ли желимо да је гајимо? Човјек у себи има и плус и минус, и чешће превагне тај минус унутар њега, јер је он по суштини, још од Каина и Авеља, грабежљив, лаком, жели да посједује, да има, и то је проблем човјека генерално. Данас је то веома испољено. Рецимо, данас имате мноштво информација, искушења, али постоје људи који баштине слободу, који покушавају да је гаје и да је живе. Наравно, њих је мало. А, покушавати, значи да освајаш слободу. Кад покушаваш, значи да си већ у тој причи. Ту је и питање којом посвећеношћу се човјек тиме бави. Што је већа посвећеност, веће давање себе, човјек је више освојио своју слободу.

• Баналне ствари притишћу човјека, па се може поставити и питање фрустрације настале немогућношћу остварења слободе.

– Како немогућности? Сматрам да можемо живјети само духовно, иако признајем да нисам од тих. Христос каже, продај све и иди за мном. Питао сам се шта то значи и схватио сам да се треба одрећи свега примамљивог и било ми је врло тешко када сам схватио ту истину, али ја ту потребу покушавам умањити. То је та слобода. Човјек је исувише научен. Од дјетињства нас прво у породици уче то ваља или то не ваља. И ми живимо доста по неком прораму, а можда је баш то што не ваља тај прави пут. То су приче које су дубоко животне, које се живе, о којима се не прича. Човјек себе свакодневно упознаје, открива те тајне, увиђајући добро и оно што је лоше, гдје је пао, гдје се саплео. То је у ствари живот.

Кад заволим портретисаног човјека, слика је готова

• Упркос новим тачкама, рецимо и актовима ратника и ратнице Црногораца, портрет сте задржали као кључан. Зашто је битан портрет?

– Зато што је мени битан човјек, у лицу, у очима, ту је душа, ту се показује карактер човјека, све оно добро и лоше, погано и дивно у човјеку. Мени је битан и ликовно, јер је због црта лица инспиративан цртачки. Није то само егоистично доказивање да сам мајстор. Занимљиво ми је да кроз портрет истражујем карактер људи. Волим да ставим у центар нос, да буде изражен, као нека оса, јер личи ми на орла, на слободу. Те уши, пренаглашене, па очи које су огледало душе. Волим те очи, што је посебно изражено код људи са сјевера који имају мале очи са бистирм, далеким и дубоким погледом, са дубљом причом. Некад ни сам не могу да објасним што радим, и можда је то добро, јер је мени тако лијепо, ја живим с тим људима које нацртам и да би слика или цртеж били готови, ја морам да заволим тог човјека, да ми замирише и онда је слика готова.

• Колико је потребно бити искрен?

– Искреност је неопходна, примарна, најбитнија је. Без ње је немогуће све ово о чему смо причали. Кад нешто желиш то не можеш остварити ако ниси искрен. Научио сам то у Грчкој, од једног монаха који каже, имате Христову молитву, и он каже, није проблем да човјек изговара ту молитву, али је проблем, и на томе човјек мора радити, да је изговори искрено, из срца, из душе. А то нас нису научили. Човјек мора да да себе. Зато је и жртва још један важан елемент, суштински у животу, везан са питањем љубави. Ту се угледам на моју мајку, јер ми је она најбољи показатељ што је жртва. Видим моју мајку, односно то што мајка може да уради за своје дијете, и то је жртва. И када видите то, онда се просто застидите колико мало тога имате у себи. Али, бар имате свијест о томе. И док год то човјек освјешћује он је на правом путу.

• Ви много полажете на утиске и меморије Вашег дјетињства. Данас, најчешће се сусрећемо с негативним описима околности у којима дјеца одрастају.

–Оно што је негативно, по мени као човјеку, не сликару, јесте што немају контакт с природом, земљом. Мислим да је јако важна земља. Волим да дирам земљу. То је наша веза. Земља је важна у животу човјека, од праха смо створени, у земљу идемо, она нас храни. Волим мирис земље. Људи кажу упрљ`о је руке земљом. Не, ја волим да је дирам.

• Како онда нисте постали вајар?

– Био сам талентован и за вајарство и за сликарство и онда сам размислио и рекао, ја сам омањи, а вајарство захтијева снагу. А ја бих волио да радим велике скулптуре. Но, то је било за мене доста тешко изводљиво, нисам био у могућности да платим да ми неко у томе помаже. То не значи да се ја скулптури не враћам. У посљедње вријеме баш озбиљно размишљам о скулптури, нешто сам и кренуо да вајам, тако да скулптура није сасвим искључена, страховито је волим. Но, за то треба вријеме, да се уђе у вајарски начин размишљања, у карактер скултпруе, и да размишљам само као вајар. За четири, пет година, биће и скулптура.

Izvor: dan.co.me

Сликарка Биљана Jелић Ковачевић завршила је Академиjу ликовних умjетности у Требињу 2002. године у класи професора Милорада Ћоровића

Изложба академске сликарке Биљане Јелић Ковачевић биће отворена вечерас 19 часова у Галерији „Лубарда“ – изложбеном простору у „Српској кући“.

Сликарка Биљана Jелић Ковачевић завршила је Академиjу ликовних умjетности у Требињу 2002. године у класи професора Милорада Ћоровића. Исте године добила прву награду за сликарство АЛУ Требиње. Учествовала jе на преко 20 колективних изложби, пише поезиjу и наjмлађи jе пjесник заступљен у „Антологиjи бjелопољских пjесника“ Драгомира Браjковића. Обjавила је и jедну збирку пjесама.

Јелић Ковачевић ради као просветни радник. Бави се и волонтерским радом са особама трећег доба. Члан jе УЛУЦГ И УЛУ „Милорад Ћоровић“.

Izvor: https://www.dan.co.me

Поставку чини шездесетак радова ученика школе из Бара, Подгорице и Никшића, узраста од шест до дванаест година

Изложба цртежа ученика Балетске школе „Принцеза Ксенија”, посвећена предстојећим Зимским олимпијским и параолимпијским играма у Пекингу 2022. године, биће отворена данас са почетком у 14 часова.

Поставку чини шездесетак радова ученика школе из Бара, Подгорице и Никшића, узраста од шест до дванаест година.

Изложбу, која се реализује у организацији Балетске школе „Принцеза Ксенија”, а под покровитељством Амбасаде Народне Републике Кине у Црној Гори, отвориће историчарка умјетности Анастазија Мирановић.

Изложба ће бити у поставци до 20. фебруара 2022. године, односно до краја Зимских олимпијских и параолимпијских игара. Амбасада НР Кине обезбиједила је поклоне за све ученике школе чији радови чине ову поставку.

Програм свечаног отварања биће реализован у складу са актуелним здравственим мјерама.

Након свечаног отварања биће уприличен коктел.

Izvor: https://www.dan.co.me

Договарао сам се са њим да купимо неку конобу, односно кућицу на Цетињу, каже српски глумац

Српски глумац Вук Kостић казао је у интервјуу за Стори да он и његов колега Војин Ћетковић планирају да купе кућицу на Цетињу и да тамо предају глуму.

– Ако прође ауто-пут до Ужица, ето мене на Мокрој Гори и да путујем на представе одатле у Београд. А план за лагано повлачење везан је за Бигово. Са Војином Ћетковићем договарао сам се да купимо неку конобу, односно кућицу и да предајемо глуму на Цетињу. Да пецамо на Бигову, близу је ту- казао је Костић. 

Војин Ћетковић већи дио године не живи у Београду. Глумац је недавно купио имање у Чортановцима, гдје проводи вријеме са супругом Слободом Мићаловић са дјецом.