Category: Култура

Бир Фест на Цетињу од 14. до 16. августа

Желимо да Цетиње буде незаобилазно на црногорскоj туристичкоj мапи и увjерен сам да ће оваj фестивал доприниjети том циљу, казао је градоначелник Пријестонице Александар Кашћелан

Приjестоница Цетиње ће од 14. до 16. августа бити домаћин другог Монтенегро Бир Феста на коjем ће наступати наjбољи црногорски и регионални поп и рок извођачи. Организатори фестивала су МНЕвент и Београдска културна мрежа, а генерални покровитељ Приjестоница Цетиње. 

Градоначелник Цетиња Александар Кашћелан је истакао да ће се строго водити рачуна о епидемиолошким мјерама, те да ће на фестивал моћи да уђу само они коjи имаjу доказ да су потпуно вакцинисани против коронавируса, имаjу негативан ПЦР или негативан резултат брзог антигенског теста не стариjи од 48 часова од часа уласка на фестивал или имаjу позитиван резултат серолошког теста,  антитиjела класе ИгГ.

– Радуjе ме што смо у прилици поново да организуjемо ову престижну манифестациjу коjа ће туристичку понуду Цетиња учинити изузетно атрактивном. Желимо да Цетиње буде незаобилазно на црногорскоj туристичкоj мапи и увjерен сам да ће оваj фестивал доприниjети том циљу – казао jе Кашћелан.

Више од 20.000 посjетилаца, наjзначаjниjи пивски брендови и наjвећа регионална музичка имена креирала су 2019. године велики музичко-пивски спектакл коjи jе наишао на изузетне реакциjе укупне jавности.

Посљедица сjаjних резултата у првоj години jе и потписивање Уговора о сарадњи између Приjестонице Цетиње и Београдске културне мреже за реализациjу овог проjекта у наредних 10 година.

Отворен 28. Фестивал европског филма „Палић“; Берчек: Хвала пуно што сте ме се сјетили, ред jе и био

Главни такмичарски програм Фестивала европског филма Палић отворио jе филм „Дневник из Гвантанама“ редитеља Кевина МекДоналда, са двоструком оскаровском Џоди Фостер

На Љетњоj позорници на Палићу синоћ jе свечано отворен 28. Фестивал европског филма „Палић“, а у оквиру церемониjе отварања додијељена су и наjвећа признања коjу додјељуjе ова манифестациjа.

Добитници овогодишњих награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европскоj кинематографиjи су глумац Александар Берчек у категориjи домаћих стваралаца и редитељ Кристиjан Пецолд у категориjи иностраних стваралаца.

Словеначка глумица Милена Зупанчић прва jе лауреаткиња почасне „Лифке“ за допринос регионалноj кинематографиjи, а добитница награде „Underground spirit“ jе румунска продуценткиња Ада Соломон.

Зупанчић је награду уручила глумица Мира Бањац, док jе Берчеку награду уручио директор ФЕФ „Палић“ Радослав Зеленовић.

– Хвала пуно што сте ме се сјетили, ред jе и био – насмиjао jе публику Берчек и додао да му је сада лакше jер jе награда у његовим рукама и Фестивал може да буде отворен.

image

Главни такмичарски програм Фестивала европског филма Палић отворио jе филм „Дневник из Гвантанама“ редитеља Кевина МекДоналда, са двоструком оскаровском Џоди Фостер. На Љетњоj позорници Фестивала европског филма Палић, свјетску премиjеру 22. jула имаће филм „Нечиста крв – грех предака“ редитеља Милутина Петровића. Ово остварење наћи ће се у Главном такмичарском програму фестивала, гдје ће бити у конкуренциjи за Златни торањ за наjбољи филм, Палићки торањ за наjбољу режиjу, као и за Специjалну награду жириjа. Филм прати причу о Хаџи Трифуну, угледном српском трговцу, коjи покушава да очува мир са турским властима, али и одржи своj углед и утицаj у Врању, важноj турскоj варошици у близини границе са ослобођеном Србиjом.

Током централног дијела манифестациjе публици ће бити представљено више од 100 филмова из свих краjева Европе, у 11 различитих селекциjа и програмских цјелина. Многи од филмова имаће своjу српску и регионалну премиjеру управо на Палићу. Поред богатог филмског програма, публика ће моћи да ужива у броjним динамичним пратећим садржаjима – концертима, изложбама, промоциjама, радионицама и стручним предавањима.

Izvor: https://www.dan.co.me


Отворена изложба креативних радова корисника Дневног центра ,,Тиса‘‘

Омеровић је саопштио да ће настале радове поклонити пријатељима и донаторима, као знак захвалности за подршку коју им пружају годинама уназад

-Изложба радова дјеце и младих са сметњама у развоју Дневног центра „Тиса“, одржана је данас  у хотелу „Франца“.Креације 24 штићеника „Тисе“ настале су у оквиру арт-окупационих терапија организованих у склопу пројекта „Нове услуге социјалне заштите за побољшани квалитет живота“, који ова установа реализује у сарадњи са Дневним центром за дјецу са сметњама у развоју и ОСИ из Никшића.

-Захваљујући овом пројекту, који спроводимо уз финансијску подршку Европске уније и Владе Црне Горе, увели смо нове радно-окупационе радионице, односно арт-окупацију. Организовали смо обуку за наше стручне раднике, а они су потом са ђецом и младима радили на изради ових предмета и заиста су сви уживали у томе. Поносни смо на све из ‘Тисе’, показали су велику креативност и маштовитост и управо је ова изложба још један доказ да и млади са сметњама у развоју заиста могу много тога да ураде, само их треба подржати-казао је на отварању изложбе директор Дневног центра „Тиса“, Енсад Омеровић.

Он је саопштио да ће настале радове поклонити пријатељима и донаторима, као знак захвалности за подршку коју им пружају годинама уназад.

-Надамо се да ће бити прилике да ове украсе и предмете презентујемо на неком од локалних базара, али и да ће ове арт-окупације бити подстицајне и за покретање неких мини бизниса, које ће наши корисници можда започети са родитељима- рекао је Омеровић, додајући да ће се арт-окупационе радионице и даље спроводити у „Тиси“, као дио редовних активности.

Izvor: https://www.dan.co.me


U Kotoru ovog ljeta svjetska imena umjetničke muzike

KotorArt Don Brankovi dani muzike organizuju dva koncerta svjetski poznate pijanistkinje Juđe Vang i prvog klarinetiste Berlinske filharmonije, Andreasa Otenzamera. Šarmantni duo, zahvaljujući pokroviteljstvu i Samiha Savirisa i kontinuiranoj podršci Luštice Bay, nastupiće u srijedu, 21. jula u Luštici Bay, kao i u četvrtak, 22. jula, u kotorskoj Crkvi Sv. Duha.

Koncert pod nazivom “Magija plavog sata – Mendelson” dio je promotivne turneje povodom nedavno objavljenog novog albuma ovog dua, izdatog od strane poznate izdavačke kuće za umjetničku muziku, Deutsche Grammophon. Na programu koncerta će se naći djela Mendelsona, Bramsa, Debisija, Horovica i Geršvina.

Uprkos pandemiji i veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji, KotorArt uspijeva da opravda prefiks međunarodnog festivala. Pored koncerta kamerne muzike čuvenog violončeliste Miše Majskog sa solistima festivala Verbije, u goste nam dolaze Juđa Vang i Andreas Otenzamer. Posebno nam je drago što se ovo dvoje velikih muzičara vraća u Crnu Goru, u Lušticu Bay i na KotorArt, i što smo nezaobilazni dio promocije njihovih izdanja za Deutsche Grammophon. Naša je želja da Kotor, Boku i Crnu Goru promovišemo kao atraktivnu turističku destinaciju sa bogatim i kvalitetnim kulturnim sadržajem, a ovakvi koncerti pružaju ostvarenje upravo takvog imidža“ , izjavili su iz PR službe Festivala.

Andreas Otenzamer, odrastao u muzičkoj porodici, u svijet muzike zakoračio je s četiri godine, učeći klavir. Na bečkom Univerzitetu za muziku i izvođačke umjetnosti prvo je počeo da uči violončelo, s deset godina, a potom klarinet, kod prof. Johana Hindlerina, od 2003. godine. Nastupao je širom svijeta u poznatim salama – Muzikferajnu, Koncerthausu, u Sali Berlinske filharmonije, kao solista i član kamernih ansambala, ostvarivši saradnju s umjetnicima kao što su pijanista Marej Peraja, violinista Leonidas Kavakos, violončelista Jo-Jo Ma i dr. S ocem i bratom, prvim klarinetistima Bečke filharmonije, osnovao je klarinetski trio The Clarinotts, 2005. godine. Kao ekskluzivni umjetnik Izdavačke kuće Dojče gramofon, snimio je album Portraits – The Clarinet Album (2013), Brahms – The Hungarian Connection (2015), kao i kompakt-disk New Era, za Izdavačku kuću Deka Klasik (2017). Svoja interesovanja proširio je van granica klasične muzike, što je rezultiralo saradnjom s Tori Ejmos na njenom albumu Night of Hunters (2011). Takođe, zaljubljenik je i u sport – godinama se bavio tenisom, a s bratom je osnovao sopstveni fudbalski klub Wiener Virtuosen. Radi kao prvi klarinetista Berlinske filharmonije ozd 2011. godine.

Juđa Vang, pijanistkinja o kojoj u superlativu govori i publika i muzička kritika širom svijeta, prepoznatljiva je po jedinstvenoj mješavini tehničke bravuroznosti, muzičkog promišljanja i emocionalne dubine. Klavir je počela da uči sa šest godina, studirala je na Centralnom muzičkom konzervatorijumu u Pekingu, a usavršavala se na Univerzitetu Mount Royal u Kalgariju i filadelfijskom Institutu za muziku Kertis. Na međunarodnu scenu stupila je 2007. godine, kada je na koncertu zamijenila čuvenu Martu Argerič, svirajući kao solistkinja s Bostonskim simfonijskim orkestrom, a dvije godine potom postala je ekskluzivna umjetnica Izdavačke kuće Dojče Gramofon. Sarađivala je s eminentnim dirigentima kao što su Abado, Barenbojm, Dudamel, Gergijev, Tilson, Papano, Ditoa, Mehta. Tekuću koncertnu sezonu obilježavaju njene turneje u Južnoj Americi, s Berlinskom fillharmonijom i dirigentom Kirilom Petrenkom, u Aziji, s Minhenskom filharmonijom i dirigentom Valerijem Gergijevim, u SAD, s violončelistom Gotjeom Kapisonom, kao i premijerno izvođenje klavirskog koncerta Džona Adamsa s Filharmonijskim orkestrom Los Anđelesa. Takođe, angažovana je kao rezidencijalni umjetnik u prestižnim svjetskim salama poput Karnegi hola u Njujorku i Koncerthausa u Beču. Svoju ljubav prema modi koristi kao „oružje“ u promjeni stavova kada je riječ o nastupima u koncertnim salama

Detaljan program koncerata uskoro će se naći na zvaničnoj internet stranici Festivala, www.kotorart.me.

 Međunarodni festival KotorArt, održava se ovog ljeta uz pokroviteljstvo UNESCO-a, Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i Opštine Kotor, uz podršku UNESCO Programa participacije, EU Kreativne Evrope, kao i sponzora Regent Porto Montenegro, Porto Montenegro, Luštica Bay, Henley & Partners, Montenegro Sotheby’s Realty, Crnogorska komercijalna banka, Delegacije EU u Crnoj Gori, ambasade Njemačke i Austrije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i drugih.

Izvor: https://fosmedia.me

Хип- хоп звук до ране зоре: На Си Денс долазе Сенидах, Војко В и Who See

Бројна водећа имена електронског звука најавили наступе

Влада Црне Горе и Општина Будва дали су сагласност за одржавање Си Денс фестивала у Будви од 26. до 29. августа, а како су најавили организатори, посјетиоце ће забављати регионална сензација Сенидах, хрватски репер Војко В и чувени которски двојац Who See.

Најављени су и наступи водећих имена електронског звука Борис Брејча, Мацео Плекса, Медуза и многи други. 

Фестивал ће бити одржан на плажи Буљарица у Будви, а из Министарства еномског развоја казали су раније да ће фестивал имати позитиван ефекат на укупан туристички промет, али и да ће додатно промовисати Црну Гору као одговорну и сигурну дестинацију.

Izvor: https://www.dan.co.me

Омаж Драгољубу Ђуричићу у Бијелом Пољу: Дао неизмјеран допринос Џез фестивалу

Академски сликар Абаз Диздаревић, пјесникиња Тања Бакић и професор Мирко Јаковљевић присјетили су се великог умјетника који је дао неизмјеран допринос да џез фестивал заживи у Бијелом Пољу

У оквиру 15. White Field Jazz festivala који се одржава у родној кући Риста Ратковића у Бијелом Пољу данас је у уприличен омаж бубњару Драгољубу Ђуричићу.

Академски сликар Абаз Диздаревић, пјесникиња Тања Бакић и професор Мирко Јаковљевић на овај начин присјетили су се великог умјетника који је дао неизмјеран допринос да џез фестивал заживи у Бијелом Пољу и да џез музика доживи афирмацију у том граду. Такође су нагласили његов допринос цјелокупној црногорској култури, али и култури екс Југославије, али уједно и подсјетили зашто је важно да његујемо успомену на његов лик и дјела која је оставио за собом.

Тања Бакић је казала да је од Драгољуба имала несебичну подршку за њен рад када су музичке биографије биле у питању те да ће јој недостајати пријатељ и умјетник необјашњиве харизме.

– Мислим да је Бијело Поље посебан град зато што је на фантастичан начин примило Драгољуба Ђуричића,али и он је волио овај град и чини ми се да колико год причамо о њему да никада нећемо испричати причу јер је он био једна посебна личност која је обиљежила музички сцену не само Црне Горе веч и једног ширег културолошког простора – истакла је Бакић.

image

Абаз Диздаревић је казао да је Ђуричић био истински пријатељ, како града, тако и његов лично те да је уткао себе у овај град првенствено кроз фестивал џеза који је дуго времена презентовао и на чијој је концепцији предано радио.

– Он је био онај који је умио да направи спој музике, оном којом се он изворно бавио, рока и џеза, и на тај начин утиче на публику, односно, на омасовљење присуства овом фестивалу. И док он није унио ту иновативну концепцију овај џез фестивал није толико био популаран у јавности“ истакао је Диздаревић и додао да Ђуричићев допринос није био само на том пољу – какао је Диздаревић.

Истакао је да је Ђуричић био разноврстан умјетник, да је, поред тога што је био извођач, био и композитор музике за бројне представе и филмове, те да је за Бјелопољско позориште урадио музику за представе „Хасанагиница“ и „Дервиш и смрт“.

– То његово трагање у музичком смислу, али и у духовном религијском, био је као једно велико дијете, то за оне који су га познавали није страно. Прихватао је све што му се пружало и надограђивао је то. Тако је био јако инспирисан представом „Дервиш и смрт“, суфијском музиком, из које је изградио једну посебну личну духовну компоненту и градио тај ток своје музике – казао је Диздаревић.

Професор Мирко Јаковљевић је написао књигу „Ритам слободе Драгољуба Ђуричића“ која је настала након великих протеста у Србији које је Ђуричић предводио са својим добошем, а у којој је, како је истакао Јаковљевић, причао о својим доживљајима одређених појава у друштву из угла глумца, музичара и умјетника који је радио графике.

– У суштини Драгољуб је био један префињени реторичар који је из Цуца направио свјетску каријеру, пред којим је један принц лупао у „цептерове“ шерпе, коме су Украјинци нудили да прави и предводи револуционарне промјене са његовим добошарима. Али он је и у овој књизи рекао“моја улога као добошара и неког предводника неких промјена, кад су се промјене десиле, се завршава, ја сам музичар, ја ћу бити глумац и бићу овдје на џез фестивалу“. Мало људи може да буде тако велики, а он један велики, а са друге стране један обичан „ мали човјек“ који је успио у великом свијету“ – казао је Јаковљевић.

Осврћући се на његову музичку каријеру, Јаковљевић је истакао његову спремност да живи по изнајмљеним становима да би свирао у Нишу са Кербером, да се у Скопљу храни виршлама и прженим јајима да би сарађивао са Влатком Стефановским.

Izvor: https://www.dan.co.me

Најмлађи чланови ФА „Румија” посјетили дворац краља Николе

Обишли смо све просторије, била је то прилика да се упознају са историјом овога мјеста и њихове домовине, казао је Дражен Каљевић, предсједник и кореограф овог ансамбла.

Фолклорни ансамбл „Румија” из Бара данас је за најмлађе чланове организовао посјету Дворцу краља Николе. Оно што је интересантно је чињеница да су дошли у народним ношњама.

image

– Дјеца су по први пут имала прилику да посјете Дворац. Обишли смо све просторије, била је то прилика да се упознају са историјом овога мјеста и њихове домовине- казао је Дражен Каљевић, предсједник и кореограф овог ансамбла.

image

Каљевић се захвалио потпредсједници Општине,Тањи Спичановић, Културном центру и кустосу музеја, Драгињи Радоњић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Лордан Зафрановић:Гледалац мора препознати све манифестације зла

Када радимо историјски филм искључиво говоримо о времену данас. Јер, што би тај филм значио да је само историјски? Гледалац мора око себе препознати све манифестације зла које би моглe да утичу на његов живот – каже Зафрановић

„Копаш, копаш, копаш… и онда, докучиш само неких 60 одсто онога што је филм“, каже у разговору за „Дан“ хрватски филмски режисер Лордан Зафрановић, документариста и аутор играних филмова у којима је и на умјетнички начин срочио свој антифашистички политички кредо, који као интелектуалац јавно обзнањује. И, због којег је, како је потврдио и прије неку ноћ у Црногорској кинотеци, на вечери посвећеној његовом недавно преминулом брату Андрији Зафрановићу, и дословно по други пут, сада `90-их, морао да напусти Хрватску.

– Из цијелог свијета су дошле те старе усташе 1991-92, и то је било неподношљиво – прича Лордан Зафрановић, присјећајући се како је морао емигрирати да би спасио голу егзистенцију као и филмски материјал о усташком министру Андрији Артуковићу, на коме је тада радио, и како је изгледао његов умјетнички и приватни живот у Паризу, а потом и Прагу.
Зафрановић је говорио и о томе како је чак размишљао да одустане од филма, јер крик против фашизма који је заједно са својим сарадницима „испустио“ `70-их и `80-их очито није био довољно јак да би зауставио оно што се десило 15, 20 година доцније у Југославији. Он је рекао да га је књига, „Острво Балкан“ Видосава Стевановића, поново вратила филму, успостављајући првобитну „редитељску равнотежу“.

– Имам филм о дјеци Козаре, који се сада зове „Златни рез 42“. Покушавам да га подигнем на другу разину јер је сценарио писан 1986/87. године. Модернизовао сам га и дао му нову димензију, јер сад је и нова естетика у питању, прилагођена малим екранима. Филмови се данас гледају на лап топу или телефону. Тај филм би требало да буде круна свега овог чиме сам се бавио све ове године. Сада сам то подигао на виши ниво, нешто између земље која има те жртве и тог неба горе, а негдје између се дешава тај филм. Добили смо нешто пара у Србији, Чешкој, Словенији, Француској, то је интернационални пројект, доста велик, и увијек је наравно велико питање хоћемо ли то догурати до краја, јер је то један филм који нико не жели – каже Зафрановић.С распадом Југославије много што се распало

• С Вама су на сценаријима радили и велики југословенски писци. Да ли је било сукоба ега?

– Није ту било сукоба, ми смо имали заједнички поглед на свијет и није било неке велике разлике. Било је само разлике у приступима. Ја сам њих учио филму, а они су мени донијели литерарне таленте и били смо заједно добар спој. Све сценарије сам усмјеравао према филму који хоћу да радим. Нацртао бих конструкцију, а они би је пунили оним што ми треба. То је била невјероватна, непоновљива сарадња. Кад се распала Југославија, кад је умро Мирко Ковач, па Данило Киш, Ранко Мунитић, све се једноставно распало…

• Поред филмова, на чему још тренутно радите?

– Сада, радим велику серију са Словацима о Александру Дубчеку, два писца пишу, а ја им цртам конструкцију, драматургију и остале ствари… Кад се ради о великом серијалу, кад се прати неко лице 50 година, све мора имати своју логику, лице своје реакције, морате имати врло прецизне ствари у односима. Јер сваки однос оцртава главни лик као и овог другог, јер сваки пут имамо нова лица која имају мистерију коју доводимо до краја. А, притом, никад откривену мистерију. Никад нећемо заправо знати ко сте ви, или он, то је апсолутна мистерија. Извана знамо ко сте и што сте, али, у суштини, што сте изнутра, то је тотална мистерија, и ту мистерију морају одиграти глумци. А, глумце треба довести до тога да и он постане мистерија, да се не прочита одмах, да не иде с неким гестом који је препознатљив у неким шемама глуме, већ да остане увијек у одређеним стварима без обзира што изговара дијалог који је написан, и информативан, који је драматичан, он мора до краја да остане мистериозан. То најбоље раде амерички глумци, који имају те неке паузе током дијалога, рецимо, гледа са стране, па тек онда изговори дијалог, не изговори га одмах, него га проживи, па га врати. То су све алати којим се служимо да би филм добио нову снагу и да препознаш да имаш посла с личностима које су ти блиске, које су дио овог свијета који ти живиш.Медитеранци, њежни и окрутни

• Често се у Вашим филмовима визуелно намеће море, острво, камен, једна тврда подлога…

– Мени то сада фали, јер живим у Чешкој, то море и тај камен бијели. Али, чини ми се и да сам га довољно понио у себи и да га носим у себи, и да ми је то вјероватно довољно. Припадамо једној медитеранској култури, зато сам можда и најближи по естетици италијанским, шпанским вјероватно, и француским ауторима. Припадам култури која је на моменте врло мекана, што се тиче живота, али је доста тврда када је у питању умјетност. Избацују се велики филмови, који су на моменте сурови. Сјетите се Бертолучијевог „20. вијека“, „Врта Финци-Континија“ од Де Сике, Буњуелових филмова…

• Реалност и имагинација увијек се преплићу с оним прошлим, и то упорно. Како изаћи из тог круга? Да ли Вас на том путу држи инат?

– Није инат, него истраживање. Зло је велика тема. Ми смо сви рођени с истом количином добра и зла. Наше провоцирање зла унутар наше особности – личности, унутар групе или цијелог једног народа је нешто што је фасцинантно, на који начин то почне и како то сврши. Углавном то сврши у великим трагедијама. И то је стална и велика опасност. Нарочито на овом простору набијеном пропагандом и мржњом. То је овдје бомба која може експлодирати сваки час. Значи, ми када радимо историјски филм искључиво говоримо о времену данас. Јер, што би тај филм значио да је само историјски? Гледалац мора око себе препознати све манифестације зла које би могле да утичу на његов живот. Ако то не постигнемо онда нисмо постигли ништа.

Izvor: https://www.dan.co.me

Џуди Рајзинг Рајнке: Научили смо да као људи дијелимо изазове и једнаке вриједности

Изложба „Умjетност за друштвене промjене“ настала током онлајн радионице „Кад порастем бићу Ја“ коју је организовао Амерички угао у Подгорици и Цетињу под покровитељством Амбасаде САД, отворена у холу КИЦ-а „Будо Томовић“

Онлајн радионицу „Кад порастем бићу Ја“ су држале наше умјетнице Ивана Радовановић и Тања Митковић, отворена је у холу КИЦ-а „Будо Томовић“. На радионици која је трајала од краја фебруара до средине априла учествовале су Маша Аџић, Ксенија Бурић, Јелена Вујовић, Милица Краљевић, Соња Куљача, Беба Кристина Лутовац и Сара Ћетковић.

Отварајући изложбу америчка амбасадорка Џуди Раjзинг Раjнкеје позвала учеснице у радионици да иако се живот полако враћа у нормалу, не заборавимо оно што смо научили протеклих мјесеци током пандемије. Понесите са собом све битне поруке са овог пројекта, казала је амбасадорка.

– Сјетите се својих благослова и носите их са собом док се враћамо свакодневици. захвална сам што сте одвојили вријеме да се посветите и научите нешто о америчким вриједностима и збиљи која је по много чему слична нашој. Надам се да смо научили да као људи дијелимо изазове али и једнаке вриједности – поручила је амбасадорка.

Публици и учесницима су се обратили и Ивана Радовановићи директорица КИЦ-а „Будо Томовић“Снежана Бурзан Вуксановић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Почиње 22. Подгоричко културно љето

Секретарка Секретаријата за културу и спорт Ана Медиговић изразила је задовољство због почетка манифестације која нуди бројне културне садржаје

Традиционална културна манифестација Подгоричко културно љето почеће сјутра, на Тргу независности и трајаће до 23. септембра. За овогодишње издање припремљено је преко 65 програма који ће се одржати на 25 различитих локација у граду. 

Секретарка Секретаријата за културу и спорт Ана Медиговић изразила је задовољство због почетка манифестације која из године у годину, без обзира на услове и изазове, грађанима Подгорице нуди бројне културне садржаје током љета. 

image

Како је саопштено из ПГ Бироа, умјетнички директор Градског позоришта Душан Ковачевић је позвао све суграђане и све посјетиоце главог града да прате програме Подгоричког културног љета. Он је подсјетио на саму идеју сликовнице “Бајку животом правимо”, а то је да се дјеци приближе и представе значајне личности из црногорске историје и културе, одабране по епохама.

Поред стандардних програма, позоришних, музичких, филмских и ликовних, Медиговић је најавила и два перформанса, од којих је један перформанс Владимира Бјеличића, који ће након Белведерске ботаничке баште у Бечу, свој перформанс извести и на брду Горица.

image
image

Затварање 22. Подгоричког културног љета обиљежиће се концертом групе Лаибацх.Грађани ће имати прилику да прате манифестацију и посредством интерактивне мапе догађаја.

Izvor: https://www.dan.co.me