Category: Култура

Obilježavanje 180 godina rada biblioteke matice srpske

Povodom sto osamdeset godina svog javnog rada Biblioteka Matice srpske je priredila dvije izložbe, od kojih jednu čini postavka eksponata u vitrinama (snimci arhivske građe i odabranih stranica rukopisnih i starih štampanih knjiga i periodičnih publikacija, kao i odabrana fototipska izdanja), a druga izložba je digitalna. Digitalna izložba je dostupna je i na sajtu BMS. Autorke izložbi su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin. Skeniranje, snimanje i obradu fotografija načinile su Silvija Val, Sonja Sulocki i Olivera Mihajlović. Urednik je Selimir Radulović. Postavku eksponata u vitrinama realizovali su Goran Vlahović i Pavle Živković, a pomoć je pružio i Milorad Rodić.
Izložbe pružaju najvažnije podatke o istorijatu BMS, o njenoj razgranatoj djelatnosti i raznovrsnosti i bogatstvu zbirki.
Biblioteka Matice srpske (BMS), najstarija srpska nacionala biblioteka i prva javna naučna biblioteka u Srba, utemeljena je u Pešti 1826. godine. Nastala je u okrilju književnog društva Matice srpske, osnovanog s ciljem da omogući izlaženje časopisa „Letopis Matice srpske”, pokrenutog 1824. za 1825. godinu, i knjiga na srpskom jeziku. Najstariji pomeni o bibliotečkoj djelatnosti javljaju se u zapisnicima Matice srpske iz 1830. godine.
Početni fond BMS činile su sveske „Letopisa Matice srpske”, prve knjige, koje je Matica srpska objavila i pokloni iz Rusije, dobijeni 1832. od Imperatorske ruske akademije nauka (24 naslova u 59 tomova) i od Atanasija Stojkovića, profesora Harkovskog univerziteta i stalnog člana te Akademije (pet njegovih knjiga na ruskom jeziku). Dar Imperatorske ruske akademije predstavlja prve knjige dospjele razmjenom u Biblioteku Matice srpske, a knjige Atanasija Stojkovića jesu prvi lični poklon koji je Biblioteka dobila.
Naziv Biblioteka Matice srpske prvi put se pominje u obraćanju Save Tekelije na sjednici Srpskog opštestva u Pešti, u hramu Svetog Đorđa, 31. avgusta 1836, u vrijeme dvogodišnje zabrane rada Matice srpske. Sjednica je održana povodom namjere Save Tekelije da osnuje zavod Tekelijanum za školovanje Srba u Pešti. On je tada izrazio želju da u zgradi koju bude kupio bude mjesta i za Maticu, ako joj se odobri rad, ali svakako za Biblioteku.
Matica srpska se uselila u Tekelijanum 1837, a 14/26. avgusta 1838. donijeta je odluka da se Biblioteka otvori za javnost. Tom odlukom „Opredljeno jest Biblioteku i to javnu MS imenujemu zavesti u koju će svaki najpače Slavjanin budi koga narečija i kolena sin bio svobodan pristup imati i knjige čitati moći”.

Izvor: Dan.co.me

Od sjutra do 20. avgusta 13. Gutar Art Summer Fest

Tokom performansa Izabele Matoš nastaje izložba, kroz autentičan proces vezenja koji je praćen muzikom gitare. Muzika je neizbježna tokom performansa “Vrijeme drveća”. Drvo oživljava uz muziku, jer melodija podsjeća na rađanje, razvoj i rast. Ritam muzike i ritam tekstilnih niti, dok prolaze kroz čipku, su nerazdvojivi i stavarju lančanu reakciju emocija, melanholiju i preplitanja duša.

Izabela Matoš je likovna umjetnica iz Herceg Novog, sa poetski vrlo izraženom ličnom vizijom. Diplomirala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlaže na mnogim grupnim i samostalnim izložbama, te koordinira razne likovne radionice za djecu i odrasle.

Svečano otvaranje 13. Gutar Art Summer Festa biće upriličeno istog dana u 21h na Trgu od muzike u Starom gradu kocertom kamernog orkestra Peter Girana & Anima Musicae.

Péter Girán je rođen u Mađarskoj 1994. godine. Počeo je da svira gitaru u osmoj godini. Od tada je dobio brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.

Imao je master časove sa svjetskim poznatim gitaristima kao što su Marcin Dylla, Vladimir Gorbach, Martha Masters, Florian Larousse, Manuel Barrueco. Diplomirao je na Univerzitetu u Segedinu 2017. godine, sa profesorima Davidom Pavlovitsom i Andrasom Csakijem. Pored klasične muzike, svira i flamenko.

Sa imenom koje znači duše muzike, Kamerni orkestar Anima Musicae je od prvog trenutka nagovijestio duboku posvećenost nastupima i postao je jedan od najdinamičnijih nagrađivanih mladih ansambala aktivnih ne samo u  Mađarskoj, već i na međunarodnim scenama. Dobili su prestižnu titulu “Nacionalni omladinski orkestar” za godine 2018-2020.

Orkestar je od debitovanja 2010. godine izveo preko 180 uspješnih koncerata u renomiranim dvoranama Mađarske, Njemačke, Austrije, Francuske, Italije i Španije. Godine 2011. u Zlatnoj sali bečkog Musikferajna osvojili su prvu nagradu na V Međunarodnom Festivalu „Summa Cum Laude“ uz ovacije žirija i publike.

Njihov ideal čini zvuk evropskog kvaliteta, njegovanje plemenite mađarske muzičke tradicije i poštovanje velikih međunarodnih preteča uz neumorno traganje za novim.

Izvor; Radiojadran.com

Kolektivna izložba likovnih radova u Murini

Na Murini u holu Doma kulture „Milija Milačić”, otvorena je izložba slika i skulptura zavičajnih umjetnika Gornjeg Polimlja i Podčakorja. Nakon dobrodošlice „u svijet koji čovjek stvara, svijet umjetnosti, kao najljepši svijet”, koju je pri otvaranju izložbe poželjela Verica Tomović, profesor istorije i umjetnosti iz Beograda, ljubitelji slike su se prepustili uživanju u zaista lijepim radovima.
Tomovićeva je istakla da je ovo treća izložba likovnih radova, nadajući se da će ona biti tradicionalna. Kazala je da su svi počeci opterećeni nekim propustima i nedostacima, ali se nadaju da će vremenom biti sve bolje i bolje.
– Ova sredina ima mnogo talentovanih ljudi iz oblasti i medicine, tehnike i umjetnosti. Intelekt i vrijednost ljudi sa ovih prostora premašila je granice sredine iz koje ljudi potiču, prevazišla je čak i granice države svoje i dostigla neke vrijednosti svjetskih razmjera. Murina zaslužuje da bude ohrabrena da živi i zato ova manifestacija kreće iz Murine i neposredne okoline. Kroz istoriju ova varošica je preživjela mnoga iskušenja, najsvježija je 1999. godina, kada je neki sumanuti mozak pronašao Murinu kao „interesantnu” metu na geografskoj karti i odlučio da je sravni sa zemljom. Ali, snaga i duh naroda ovog kraja je neuništiva i ona se prezentuje kroz dugogodišnju manifestaciju „Nikada vas nećemo zaboraviti”, a evo razvija se i ova umjetnička. Umjetnost je okrenuta životu i ona je najjači dokaz da poraza nema –kazala je Tomovićeva
Svoje radove izložili su Vuk Marsenić, Verica Tomović, Žarko Plavšić, Jugoslav Marsenić, Dragiša Jokić, Mirko Milović, Ljubiša Grozdanić, Milun Tomović, Rajko Rajković, Blažo Novićević.

Izvor: Dan.co.me

Општина Херцег Нови: Округли сто „Стратегија за младе“

Поводом међународног Дана младих, 12. августа Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови и локалне партнерске невладине организације Омладински културни центар и Урбан Нова организују низ активности у дворишту Дома омладине у Старом граду: округли сто на тему „(Прва)Стратегија за младе и Локални план акције за младе 2019- 2022. у Општини Херцег Нови, могућности и изазови“, истраживање „Као млада особа у Херцег Новом желим да…“ и пројекција серијала „Перспектива“, саопштено је из кабинета предсједника Општине Херцег Нови.

Организатори позивају све заинтересоване да учествују у програмима, те истовремено дају свој допринос прве Стратегије за младе у општини Херцег Нови.

Међународни дан младих је годишњи међународни догађај који је први пут обиљежен 12. августа 2000. године. Циљ обиљежавања овог датума је да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика, студената.

Програм:

18:30-20:00 сати

Округли сто на тему „(Прва)Стратегија за младе и Локални план акције за младе 2019 – 2022. у Општини Херцег Нови, могућности и изазови“

Округли сто ће бити одржан уз присуство особа и организација које су учествовале у процесима израде Стратегије за младе у Херцег Новом, али и особа које учествују у изради и имплементацији Стратегија за младе у општинама Котор, Будва и Тиват, истиче се у саопштењу.

Циљ организовања округлог стола је промовисање могућности које млади у локалној заједници имају и могу имати усвајањем Стратегије (оснивање Канцеларије за младе као референтног тијела за питања младих, обезбеђивање простора за младе кроз Омладински клуб или Омладински центар, финансирање програма за младе у локалним заједницама).

„Такође, ово ће бити прилика да се заинтересована јавност информише о реализованим и планираним активностима које се тичу креирања Стратегије и Локалног плана акције за младе у општини Херцег Нови, али и изазовима са којима су се суочавали сви укључени актери (представници омладинских клубова, омладинске организације и организације које спроводе програме за младе) у реализацијама стратегија за младе у сусједним општинама“, истичу из Општине Херцег Нови.

20:00- 21:00

Истраживање „Као млада особа у Херцег Новом желим да…“

Истраживање представља наставак активности прикупљања повратних информација од младих које се тичу њихових потреба и изазова током одрастања у Херцег Новом, али и очекивања која имају од доношења прве Стратегије за младе у општини Херцег Нови.

21:00-22:00

Пројекција серијала „Перспектива“

У Дому омладине ће бити приказане епизоде серијала „Перспектива“ Радија Слободна Европа које су рађене са младима из Средње мјешовите школе „Иван Горан Ковачић“ у Херцег Новом.

„Перспектива“ је емисија која је снимана са младима у регону и бави се темама као што су насиље, толеранција, људска права, личне и друштвене вриједности које су важне за одрастање и будућност младих. Циљ снимања и емитовања серијала је срушити зид који су створили ратна прошлост, образовни системи, медији…

Продукција у којој су учествовали млади из Херцег Новог настала је почетком 2018. године.

Izvor: IN4S

Andrićeva Nobelova nagrada prvi put u Crnoj Gori

Posjetioci Kuće nobelovca u Herceg Novom moći će sredinom avgusta prvi put u Crnoj Gori da vide autentičnu Nobelovu nagradu za književnost koju je Ivo Andrić dobio 1961. godine.

Manifestacija Dani nobelovca u Herceg Novom biće održani od 17. do 19. avgusta u Kući Andrića, čime se nastavljaju umjetnički programi u zdanju kulture na Toploj koje je ovoga ljeta otvoreno u rekonstrukciji.

„Prvi put u Crnoj Gori posjetioci Kuće nobelovca imaće jedinstvenu priliku da u Andrićevom domu vide autentičnu Nobelovu nagradu za književnost koju je „za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“ dobio 1961. u Stokholmu“, kaže se u saopštenju.

Nobelova nagrada, koja se sastoji od zlatne medalje i povelje, biće izložena tri dana, i dio je izložbe „Pisac, diplomata i nobelovac“ u okviru koje će do kraja avgusta biti predstavljene i Andrićeva diplomatska uniforma, diplomatski kofer i pasoš.

Pored ovih muzealija, u prizemlju kuće, na mjestu gdje se i nalazila do 1968, biće postavljena slika hercegnovskog slikara Voja Stanića „Barka“ koja krasi Andrićevu radnu sobu u njegovom Spomen-muzeju u Beogradu. U programu će učestvovati dramski umjetnik Vojin Ćetković.

Drugog dana, 18. avgusta, u okviru programa Andrićevi predjeli, Ćetković će izvesti dio iz predstave Prokleta avlija.

Programi počinju u 21 sat, a ulaz je slobodan, saopšteno je iz hercegnovske opštine.

Programi se održavaju u organizaciji Opštine Herceg Novi, Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Konzulata Srbije u Herceg Novom, Muzeja grada Beograda, Sekretarijata za kulturu i obrazovanje, Turističke organizacije Herceg Novi i Javne ustanove kulture Herceg fest.

U Kući Andrića i dalje je u toku izložba „Andrić pisac i/ili diplomata“ koju je od 17. jula vidjelo više hiljada posjetilaca, kao i knjiga Vladimira Roganovića „Andrić u Herceg Novom“ u izdanju Opštine Herceg Novi i Balkankult fondacije.

Otvaranjem Kuće nobelovca Iva Andrića u rekonstrukciji Herceg Novi je počeo proces piščevog „povratka“ kroz sjećanje na njegovo djelo i ličnost i na njegove „hercegnovske godine“.

Taj će povratak u punom vidu biti dovršen 2020. godine, kada će Grad, uz podršku EU i IPA projekta „CO-Co Tour“, dobiti potpuno restauriranu kuću literature i kulture kao reprezentativno mjesto za kulturnu, umjetničku i turističku ponudu grada.

Izvor: FOSMedia

Osmi „Lejk fest” počinje večeras

Bend „Rudolf” otvoriće večeras nikšićki muzički festival „Lejk fest” koji počinje u 19 časova kod jezera Krupac u Nikšiću. Osmo izdanje popularnog festivala sve tri večeri obilježiće nastupi brojnih izvođača iz Crne Gore i država okruženja, a prve večeri publika će slušati i uživati u muzici Barbare Munjas, „Ortodoks Kelts“, „Perpera“, „Zostera“, „Ritam nereda“ i „Iskaza“. Festival je zvanično u gradu pod Trebjesom počeo sinoć i to u lokalu „NK pab“ gdje je otvorena autorska izložba rok fotografija Marka Ristića. Druge festivalske večeri na otvorenoj bini nastupiće „Atomsko sklonište”, „Van Gog“, „Goblini“, „Mind Zoo“, KBO, „Pankreas“, i „Rage agains the machine tribute bend chiapas“. U završenici, odnosno u subotu kad je poslednja festivalska noć najavljeni su Vlatko Stefanovski Trio, DST, „Bubnjevi“ Helem Nejse, Mačelo, „The prodiy tribute“ i M.O.R.T.B.B.

Izvor: Dan.co.me

Međunarodni festival alternativnog teatra u Kolašinu

U toku su raznovrsne radionice na Međunarodnom festivalu alternativnog teatra Korifej

Pored bogatog pozorišnog i fimskog programa, i ove godine, u okviru Međunarodnog festivala alternativnog teatra organizuju se radionice, kako likovne, tako i one temetaski vezane za tetatar.

Prva radionica ovogodišnjeg Korifeja: „Siluete varoši” obuhvatala je dizajn i izradu instalacija za fotografisanje koje su, nakon oslikavanja, postavljene na nekoliko lokacija u centru grada već izazivale pažnju prolaznika.

“Radionica je bila namijenjena prvenstveno srednjoškolcima, koje smo direktno uključili u proces. Postavljanje takozvanih „silueta” povezuje crtež, ilustraciju, kao i street art. Ove intervencije u javnom prostoru kreiraju određenu scenografiju, čime duh “Korifeja” biva dodatno prisutan tokom festivala”, kazao je dizajner Srđa Dragović koji je vodio tu radionicu, a dodao je da je i umjetnik Mladen Karišik dao veliki doprinos u realizaciji.

Uskoro počinje radionica “Murali varoši” koju vodi likovna umjetnica Milena Vukoslavović. Završena je i glumačka radionica „Pozorište ličnog stava” koju je vodila glumica Jelena Đukić, a u toku je „Usputno pozorište” sa glumicom Anđelijom Rondović.

Izvor: Vijesti.me

U Bijelom Polju počeo 16. internacionalni festival tamburaških orkestara

Prvu noć 16. Internacionalnog festivala tamburaških orkestara na bjelopoljskom gradskom trgu „Bjelopoljski tamburaši” su oduševili publiku, koja je zajedno sa njima pjevala dobro poznate pjesme, posvećene rodnom gradu. Sa njima je nastupila i prof. Aleksandra Saška Vojinović-Rakonjac, solista gradskog hora i kćerka utemeljivača ovog tamburaškog orkestra, Slavka Vojinovića, koji je sa dr Sabrom Šabanovićem, Krunom Basekićem i Dragom Markovićem dao doprinos pokretanju Festivala tamburaških orkestara.
Tokom dvije večeri pod otvorenim nebom, uz veliki broj posjetilaca,
ove godine nastupiće jedanaest orkestara iz pet država.
– Iz tamburaške sam porodice, odrasla sam uz ovu muziku. Zaista mi je bila čast što sam nastupala sa ovim divnim ljudima i to na ovakvom festivalu. Ovo je moj grad i mnogo ga volim, pa mi je zadovoljstvo što nastupam pred svojim sugrađanima – kazala je Saška Vojinović-Rakonjac.
Tamburaškom orkestru KUD-a „Koškani” iz Hrvatske ove godine pripala je nagrada „dr Sabro Šabanović” za afirmaciju i popularizaciju tambure, a kako je kazala Maja Šišić velika je čast dobiti takvo priznanje i biti dio festivala tamburaških orkestara.
– Već drugi put nastupamo na ovom festivalu, ali u ovom sastavu smo prvi put večeras. Njegujemo hrvatske narodne pjesme i plesove, a uvijek nastojimo biti svojevrsna autentična veza između muzičke tradicije i muzičkih izraza današnjice. Čini mi se i da je publika zadovoljna onim što smo im večeas priredili i da su podjednako uživali kao i mi –naglasila je Šišić.
Savjet Festivala je uručio nagrade, zahvalnice i priznanja pojedincima koji su dali značajan doprinos da Festival dobije i zadrži izuzetan umjetnički i profesionalni nivo, a među njima se našao i sjajni Nino Veličkovski, koji je nastupio sa Kumanovskim tamburašima.
– Već 14 godina nastupamo na ovom festivalu, putovao sam svijetom ali zahvalniju publiku nijesam sreo. Festival tamburaških orkestara u Bijelom Polju bio jer moja inspiracija da uđem u tamburašku avanturu i zahvaljujući njemu uspio sam da i moj narod obradujem ovakvom manifetsacijom – kazao je Veličkovski.
Gosti iz Hrvatske, Tamburaški sastav „Rubato”, osnovan početkom 2012. godine, predstavio je prve večeri a pored popularnog tamburaškog repertoara svirali su i obrade raznih pop, rock i zabavnih melodija.
– Velika je čast nastupiti na ovakvom festivalu koji ima bogatu i dugu tradiciju, bilo je zaisto lijepo, i vjerujem da je publika uživala. Prema njihovim reakcijama mogli smo zaključiti da dobro razumiju čar muzike i znaju uživati u njoj – kazao je član sastava „Rubato”, Danijel Bjelobrk.

Izvor. Dan.co.me

OTVOREN BEDEM FEST: Publika pjevala sa Massimom, Anicom Dobrom i Električnim orgazmom

Deveti Bedem fest otvoren je sinoć nastupima izvođača ,,Sowas”, ,,Auf wiedersehen”, Massima Savića, ,,Električnog orgazma” sa Anicom Dobrom, Smoke Marderljana i ,,Bolesne štenadi”. Bilo je to veče emocije i podsjećanja na neka ,,dobra stara vremena”.
Prvi su na binu stupili odlični članovi sastava ,,Sowas”.
– Dobro veče! Imamo čast otvoriti ovaj Bedem fest. Mi smo iz Varaždina došli ovdje, uživajte – poručio je pjevač Neven Stipčić.
Malobrojna publika je uživala u nekoliko autorskih numera koje su Stipčić i Martina Friščić otpjevali na engleskom i svaku ispratila aplauzom.
Došao je red i na grupu ,,Auf wiedersehen” iz Beograda.
– Što sjedite? Ajde, Nikšić, na noge – pozvao je publiku pjevač Vladimir Dražić.
Na nogama su Nikšićani i gosti ispratili njihov koncert na kojem su odsvirane autorske numere.
Izlazak sljedećeg izvođača, Massima Savića, publika je pozdravila uz vrisak. Prva pjesma koju je otpjevao bila je ,,Razlog”.
– Dragi ljudi, dobro veče. Mi smo se vozili 11 sati iz Zagreba i umorni smo – rekao je Savić na početku nastupa.
Onda je ,,na scenu” stupila publika i odagnala umor pjevanjem svake pjesme s Massimom. Među numerama našle su se saradnje sa grupom ,,Meritas” u pjesmi ,,Odjednom ti”, ,,Nama se nikud ne žuri” sa grupom ,,Vatra” i ,,Zar više nema nas” sa Nenom Belanom, zatim ,,Sjaj u tami”, ,,Sretan put”, ,,Kladim se na nas”, ,,Ne dam grijehu na tebe”, ,,Iz jednog pogleda”, ,,Stranac u noći” i ,,Suze nam stale na put”.
Premijerno je u Nikšiću izveo numeru ,,Lice varalice”, a vrisak se prolomio bedemom na samu pomen Džonija Štulića.
– Instinktivno je predosjećao da nešto neće biti dobro – sjetio se Massimo Štulića i zapjevao ,,Graciju” iz 1980. godine.
Publika mu je pokazivala srca napravljena rukama, dok je on bos, u bijeloj košulji i pantalonama, graciozno plesao po sceni.Ono što je još izazvalo oduševljenje publike jesu izvanredni muzičari koji su ga pratili – Dalibor Matošević (gitara), Gojko Tomljanović (klavijature), Robert Vrbančić (bass), Boris Popov (udaraljke), Bruno Urlić (violina, gitare) i Marko Matošević (bubanj). Tako je Urlić posjetioce Bedem festa počastio prelijepim izvođenjem na violini numere ,,Još ne sviće rujna zora”.
– Ovo je fenomenalno! Dame i gospodo, puno, puno vam hvala – kazao je Massimo, pozdravivši publiku uz pjesmu ,,Krug u žitu”.
,,Električni orgazam” svoj nastup otvorio je pjesmom ,,Klinci traže zabavu”. Publika je horski pjevala s njima pjesme ,,Da si tako jaka”, ,,Seks, droga, nasilje i strah”, ,,Kapetan Esid”, ,,Debela devojka” koju je frontmen Srđa Gojković Gile posvetio glumici Sonji Savić, ,,Bejbe, ti nisi tu”, ,,Ja sam težak kao konj”, ,,Ne postojim” i za kraj ,,Kako bubanj kaže”. Publika je iz sveg glasa zapjevala ,,Igra rokenrol cela Jugoslavija” dok je u najgornjem redu bila razapeta zastava Jugoslavije.
– Braćo i sestre, bili ste super – poručio im je na kraju Gile.

Sa ,,Električnim orgazmom” sinoć je nastupila i glumica Anica Dobra, koja je, uz ovacije i horsko praćenje publike, otpjevala ,,Svečane bele košulje” i ,,Hodam sad kao zombi”. Pjesmu ,,Svečane bele košulje” pratila je i bakljada sa vrha bedema, što je davalo posebnu čar.
– Da nije bilo Petra Šundića koji me pozvao, vrlo na uporan, ali dobronamjeran i pozitivan način, nikada se ne bih našla na ovom mjestu. Smatram da ovo mjesto pripada pravoj muzici, a ja imam samo tu privilegiju da ponekad mogu, zahvaljujući mom poslu, da zapjevam nešto. Nije to ni specijalan vokal niti išta, ali se večeras prisjećamo nekog vremena davnog i filma ,,Crni bombarder” gdje sam ja otpjevala nekoliko numera i imala tu privilegiju da sa Giletom i Vladom Divljanom učestvujem u stvaranju tih njihovih numera. Ukoliko ja budem bila u stanju da prenesem tu energiju koju smo imali kada smo snimali te pjesme davnih devedesetih godina, e, onda ćemo dobro proći – rekla je Dobra u razgovoru sa novinarima pred nastup.
Na pitanje MNE magazina ,,Predstava ,,Korešpodencija” govori o nestanku porodice, nestanku društva, da li to znači da još poslije toliko godina ,,hodamo kao zombiji”?”, odgovorila je:
– Smatram da je porodica bila i ostala stub društva. Sad ona može da se mijenja kao takva, ali smatram da bez te vertikale, života nema. A ta vertikala, to su žene. Ovo ovdje je život koji teče, muškarci, da mi ne zamjerite, žena je taj stub koji sve to drži. Tako da, hodaćemo kao zombiji samo ako mi to sami odlučimo da nam je lakše.
Nakon Anice Dobre i ,,Električnog orgazma”  nastupili su Smoke Mardeljano i ,,Bolesna štenad”.
Večeras će nastupiti ,,Sergio Lounge”, ,,Off duty”, ,,Beogradski sindikat, ,,Belau” i ,,Nipplepeople”.

Izvor: MNEMagazin

 

IZ PISMA MILENE DRAVIĆ NA OTVARANJU FF HERCEG NOVI: Čuvajte film, umjetnost i kulturu

Gromoglasnim aplauzom hercegnovska publika pozdravila je jednu od najvećih zvijezda jugoslovenskog filma Milenu Dravić, koja je iz opravdanih razloga bila spriječena da svečano otvori 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival, iako je došla u Herceg Novi.
Nakon odgledanog isječka iz filma ,,Mali film o velikoj Mileni’’, reditelja Miloša Radovića, novinarka Tatjana Nježić pročitala je Mileninu poruku:
– Draga i predivna publiko, došao je taj divni, srećni trenutak da otvorimo 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival. Festival u slavu filma, u slavu umjetnosti. Umjetnosti koja je ljepša, a snažnija i stvarnija od svega. Umjetnosti koja jeste najbolji dio čovjeka, prije svega onog za koga se stvara.
Fizički sam tu blizu, puna radosti i nade, zbog vas sam došla u divni Herceg Novi. Nažalost, moje zdravstveno stanje danas i odluke ljekara me drže prikovanu za sobu, primoravaju da vam budem samo blizu, ali sam i i dušom i srcem sa vama i uz vas. U pomoć mi je priskočila i ova pisana riječ. Od sveg srca vam je upućujem. Duboko vam se klanjam i pozivam vas da čuvate film, umjetnost i kulturu. Kultura je kao ljubav, ona svoje ljude poštuje i višestruko uzvraća. I pozivam vas da zajedno iz sveg srca uskliknemo; Festival je otvoren. I, nek se zatrese velelepna, stoljetna Kanli kula, nek zatrepere i zvijezde i nebo od odjeka riječi: Festival je otvoren. Za najbolji dio svih nas, za filmsku umjetnost, za ljepotu koja vezuje ljude tananim a čeličnim nitima: Neka dani filma počnu. I, nek nam je sa srećom – poručila je Milena, koja je ostvarila bezbroj uloga koje će zauvijek imati svoje mjesto u istoriji kinematografije ovih prostora.

Milena Dravić je tokom bogate karijere osvojila mnoge nagrade – od Zlatne arene u Puli, do Zlatne ruže u Veneciji, od najbolje ženske uloge u Kanu sve do Dobričinog prstena, nagrade za životno djelo.
Ovogodišnja dobitnica nagrade Milan Žmukić, nagrade za izuzetan doprinos afirmaciji filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival je upravo Milena Dravić, a nagradu će joj naknadno dodijeliti poslovni direktor Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala Zoran Živković.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić poručio je sa bine Kanli kule da je privilegija ovog avgusta biti u Herceg Novom.
– Hercegnovski filmski festival još jednom će pokazati da film nije samo vizuelna projekcija u pokretu – on je umjetnost koja prikazuje život, svjedočanstvo o svijetu i slika vremena. Sedma umjetnost će zavladati jedinstvenim pozornicama koje ima samo naš grad – tvrđavama Kanli Kula i Forte Mare, trgom Mića Pavlovića i Kućom nobelovca Ive Andrića koja je otvorena u rekonstrukciji. Donijeće nam slike, zvuk, priče i izraze vrhunskih umjetnika, nove poetske avanture i poglede, izazvaće emocije, poslaće važne poruke, pozvati na razmišljanje i druženje, spojiti ljude iz cijelog svijeta – rekao je Katić, dodajući da se značaj Filmskog festivala u Herceg Novom za Crnu Goru i cijeli region, za afirmaciju umjetnika i promociju kvaliteta, za okupljanje filmskih profesionalaca iz svih domena industrije – ogleda i u tome što je ovo manifestacija od nacionalnog značaja.
Stoga, kazao je on, ova manifestacija ima ,,neupitnu podršku Opštine Herceg Novi i države Crne Gore”.
– Trajanje jednog događaja dokaz je da on ima dušu i kvalitet, a to nam potvrđuje puna Kanli Kula nakon 32. godine. Vjerujem da bi Milan Žmukić bio ponosan da je večeras sa nama – kazao je Stevan Katić, dodajući da poštovanje tradicije, novi programi i tim mladih stvaralaca koji su udružili svoje energije, znanje i kreativnost, garant su svijetle budućnosti Festivala.
Istina je da hercegnovska smotra filma ima toliko snažan uticaj na ljude i kinematografiju naše zemlje da je prerasla svakog pojedinca i instituciju. Filmski festival je kulturni kapital i odrednica našeg grada i cijele države, zaključio je predsjednik Opštine Herceg Novi.

Ministar kulture Crne Gore Aleksandar Bogdanović rekao je da brojnost publike na hercegnovskom filmskom festivalu pokazuje da film i dalje ima onu magiju koja može da nadiđe svu zavodljivost raskošne pojavnosti ljetnjeg života u jednom primorskom gradu.
– Toj vjernoj publici omogućeno je da se u ambijentu koji i sam nosi nešto od filmske magije, upozna sa onim ostvarenjima koja predstavljaju aktuelnu reakciju sedme umjetnosti na protivrječnosti epohe u kojoj živimo, otkrivaju nam njeno lice i naličje, pokrenuću našu maštu ali i savjest – istakao je ministar Bogdanović, dodajući da zahvaljujući svojoj sinkretičnosti, film jeste umjetnost koja najubjedljivije može da odrazi kompleksnost ovog vremena, kao što može dosljedno i netraumatično da prati njegov tehnološki progres, bez pada u banalnost i jeftnu zabavu.
Moglo bi se reći da upravo ta moć filmske umjetnosti uspjeva da održi interesovanje šire publike za teme koje nadilaze dnevne i površne fascinacije, sprečavajući da iskustvo savremenog čovjeka bude lišeno velikih priča i sve one začudnosti koju nosi novo doba, naglasio je ministar i dodao da zbog svega toga, za Crnu Goru i region veoma je bitno što više od tri decenije, na amblematičnim lokacijama Herceg Novog, traje jedna ovakva manifestacija kakava je Montenegro film festival, u okviru koje je, pored prezentacije novih filmskih ostvarenja, otvoren prostor za razmjenu iskustava svih onih profesija koje su na bilo koji način vezane za film.
32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival otvorila je evropska premijera filma ,,Krijumčareći Hendriksa” Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Trajbeka film festivala. Film je prikazan u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma. Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom bili su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling, koji su pozdravili publiku nakon projekcije filma.

Program za sjutra, 3. avgust

Trećeg dana 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival u petak, 3. avgusta u 19 sati u Dvorani park biće upriličena specijalna projekcija restaurisane verzije filma Ljepota poroka Živka Nikolića.
U 21 sat na Kanli kuli biće održana crnogorska premijera filma Sažaljenjereditelja Babisa Makridisa, koji je i gost festival. U 22.40, takođe na Kanli kuli, biće održana crnogorska premijera filma Rudar Hanna Slak.  Oba film se prikazuje u okviru takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.
Na Tvrđavi Forte Mare u 21 sat, u okviru selekcije Kino Evropa, biće održana projekcija filma Krivica Gustava Mulera, a nakon toga u 22.30 biće prikazan film U ratu  Stefani Brize.
Na Trgu Miće Pavlovića od 21 sat, u okviru takmičarske selekcije dokumentarnih filmova, biće prikazani filmovi U traganju za Denijem Dénija Pitsaeva, Posljednja trka, Igora Kosenka, Cypriena Clément-Delmasa, Beskrajna Galateja Julije Maure, Mariangele Pluchino, Ambre Reijnen, Marije Chatzi i Fatime Flores Rojas U okviru  Iona Gnatiuca i Artyoma Zavadovska, El Hara Margauxe Fitoussije i Mo Scarpelli, Bijeli slon Shuruqa Harba.
U Dvorištu kuće Nobelovca Iva Andrića od 21 sat biće prikazani filmovi Život traje tri dana Katarine Koljević, NAOPAKO Filipa Zadroa, LIJANA Ivana Đurovića i Iz krajnosti u krajnost Filipa Đorđevića.
U Dvorani park u 14 sati biće repriza filma Srećni Lazaro Alisa Rohrwachea, koji je otvorio festival, a u 17 sati filma Hladni rat Pavela Pavlikovskog.

Izvor; MNEMagazin