Category: Култура

Боја као магија

Трећа колективна изложба у подгоричкој галерији НВО Катаринине чаролије

У подгоричкој галерији НВО Катаринине чаролије ноћас је отворена трећа колективна изложба под називом „Боја као магија“. Излозбу jе отворио новинар Милорад Рашовић пред великим броjем љубиитеља сликарства. На изложби jе учествовало 19 сликара са више сликарских техника.

На изложби су представљени радови Катарине Ивановић, Катарине Бијелић, Данијеле Поповић, Мишке Иковић, Мирка Драговића, Зденке Вукчевић, Весне Милић, Раде Милачић, Срђе Здравковића, Љиље Ђуровић, Ковиљке Бебе Спаић, Анђелке Љумовић, Милуше Милошевић, Анђеле Гвоздић, Стане Радоњић, Снежане Ђурашевић, Маријане Кривокапић, Дење Ивановић и Чедомиле Ивановић. Поред уља, акрила и графике и квилинг, коjим ради Катарина Ивановић, jе техника коjа jе и оваj пут изазвала велику пажњу.

Оваj културни догађаj у центру Подгорице изазвао је велику пажњу и који је jош jедан у низу у овоj галериjи. Ова изложба jе отворена до 3. октобра.

Izvor: https://www.dan.co.me

Познати добитници прве три награде за младе пјеснике на 51. Ратковићевим вечерима поезије

Подгоричанка Наташа Гудељ најбоља

Подгоричанка Наташа Гудељ добитница је прве награде за младе пјеснике, на 51. Ратковићевим вечерима поезије у Бијелом Пољу. Друго мјесто освојио је Емир Капетановић из Мостара, а треће Милена Радовић из Подгорице.

Двадестчетворогодишња Наташа студира и ради у Бечу, гдје је завршила економију и уписала мастер студије. Њен рукопис под шифром „Данас је уторак“ уједно ће бити и њен првијенац.

-Слала сам свој рукопис  у предходних годину дана на различите конкурсе у региону и више пута била финалиста. Сад коначно добијам ову престижну награду. Част ми представља то што сам прву награду освојила у својој матичној земљи и то баш у родном граду Риста Ратковића. С обзиром да сам по струци дипломирани економиста, награда за мене представља потврду да сам на правом путу у свијету књижевности- казала је Гудељ.

Иако су пјесме које чине њен рукопис „Хетеротопија“ настајaле почетком Наташин 20-их година, она је казала да је управо сада дошао тренутак да их и објави.

-То су пјесме о о миграцијама, љубави, животу, смрти и поносна сам што су се допале и публици у Бијелом Пољу-рекла је ова млада пјесникиња.

Друго мјесто на овогодишњем конкурсу за пјеснике до 27 година припало је Емиру Капетановићу из Мостара.

Његова поезија представља, како је рекао, креативно скицирање живота, а ово је његово друго учешће на Ратковићевим вечерима поезије.

-Хвала вашој земљи, граду и манифестацији на указаној части,  за мене је велика привилегија бити дио ове манифестација, а посебно задовољство бити добитник друге награде“, казао је Емир, додајући да је ово његова друга збирка поезије.

Милена Радевић из Подгорице освојила је треће мјесто на конкурсу Ратковићевих вечери поезије за пјеснике до 27 година. Поносна је, како је казала, што се опет нашла међу најбољим младим пјесницима региона, с обзиром да је и прошле године освојила трећу награду.

-Овога пута сам послала комплетиран рукопис и срећна сам што је добио позитивне критике стручног жирија. Засигурно да ћу наставити да пишем, а вјерујем да ћу се опет пријавити на овај најзначајнији књижевни конкурс у Црној Гори“, казала је Милена, додајући да пише савремену поезију и то из угла жене.

Иначе, на конкурс за награду Ратковићевих вечери поезије за пјеснике до 27 година  ове године стигло је 14 рукописа, а у финале је ушло шест младих пјесника, међу којима су и Бјелопољци и то Ријалда Суља, Петар Јокић и Милован Кљајевић.Честитајући свим финалистима на оствареном успјеху, предсједник Савјета Ратковићевих вечери поезије, Радоман Чечовић, поручио је младим пјесницима да никада не забораве да „су у обавези да чувају свијет од исклизнућа“.

Izvor: https://www.dan.co.me


Promovisana nova knjiga Vasilija Laloševića – Moja strana svijeta

Na platou ispred Dvorca kralja Nikole promovisana je nova knjiga novinara, parlamentarnog diplomate, sportskog i kulturnog radnika, Vasilija Laloševića “Moja strana svijeta”. U njoj se nalazi devedeset priča o raznim gradovima svijeta i okruženja u kojima je boravio Lalošević, a pisana je, kako navodi autor, bez ikakvih pretenzija, sa željom da bude neka vrsta poziva da se krene na sentimentalan i zanimljiv put.

Nakon prve knjige “Moj kaleidoskop”, obojene sjećanjima na nekadašnju zemlju, njegov grad Bar i Radio Bar, u kojem je započeo uspješnu profesionalnu karijeru, pred čitaocima su sjajni putopisi Vasilija Laloševića iz 54 zemlje svijeta.

“Želio sam da na ovaj način pokažem koliko je bogatstvo putovati i upoznavati nove ljude i zemlje. Imao sam sreću da radim na poslovima skopčanim sa putovanjima, kao novinar, sportIsta, parlamentarni diplomata… Obišao sam brojne zemlje, a ovdje su, vjerujem, lijepe priče o Njujorku, Vladivostoku, Moskvi, Pekingu, Helsinkiju, Rejkjaviku, Parizu, Londonu, Berlinu i brojnim drugim gradovima, ali i onima iz našeg bližeg okruženja, Skadru, Tirani, Elbasanu, Resenu, Ohridu, Beogradu, Višegradu, Somboru… Namjera mi je bila da pokažem i to da smo nekada živjeli u najljepšoj zemlji na svijetu, Jugoslaviji”, kazao je za Radio Bar i Bar info Lalošević.

Knjigu je posvetio svojoj unuci Kalini.

“Čim otvorite knjigu i vidite posvetu, jasno vam je sa koliko ljubavi i pažnje je pisana. Vasko je uspio u njoj da objedini iskustva koja je stekao na raznim životnim i profesionalnim poljima, i sve to pretoči u vrijedno djelo”, istakao je na promociji mr Miomir Vojinović.

Možda će ova knjiga podstaći čitaoce, istakao je autor, da krenu u neponovljivu avanturu koju donosi svako novo putovanje.

“Reakcije čitaoce su već dobre, a ja se nadam da ću ih ovom knjigom navesti da raspakuju stare kofere iz ormara i krenu tragom pozitivne geografije, jer kako je kazao pisac Ralf Valdo Emerson: ‘Dok putujemo svijetom da bismo našli ljepotu, moramo je ponijeti sa sobom ili je nećemo naći’”, zaključuje Lalošević.

Fragmente iz knjige čitao je Saša Maslovarić, a u muzičkom dijelu nastupio je Dragan Šćekić.

Izvor: https://barinfo.me

Промоција нове књиге Василија Лалошевића – „Моја страна свијета“

У оквиру Барског фестивала књиге, вечерас (петак) од 20. 30 часова, у башти Дворца краља Николе одржаће се промоција нове књиге Василија Лалошевића „Моја страна свијета“.

Организатор је Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ у сарадњи са Удружењем издавача и књижара Црне Горе.

О књизи говоре Мр Миомир Војиновић и аутор.

Одломке из књиге чита Саша Масловарић, а у музичком дијелу наступиће Драган Шћекић.

Лалошевић је, подсјетимо, дугогодишњи истакнути политичар са наших простора. Био је савезни и републички посланик, одборник и дугогодишњи предсједник ОО Социјалистичке народне партије у Бару. Тренутно врши дужност директора Управе за спорт и младе. Дипломирани је журналиста и некадашњи новинар, директор и главни уредник Радио Бара.

Прије ове, Лалошевић је објавио недавно књигу „Мој калеидоскоп“, која представља јединствени животни дневник аутора.

Izvor: http://www.barskiportal.com

Двије деценије од смрти великана Николића: Живко није умро, а кад ће не знамо

Свако има право на своју Црну Гору, онакву како је осјећа и види, како је понио кад је први пут тај свијет угледао, говорио је славни Живко

За филмске јунаке тражио је обичне – мале људе. Говорио је: “Вјерујем да су те тамне слике малих људи ближе истини о човјеку. Мали човјек нуди непосреднију судбину. Ако уопште има великих људи. Велики људи су као фикција. Они су измишљени и појављују се као потреба малих”.

Наш прослављени редитељ Живко Николић био је истински достојанствен и веома храбар човјек, а истовремено јако везан за Црну Гору, њене људе, обичаје и традицију.

Често је био мета политичког естаблишмента и људи који су жељели да сачувају лажну представу о нама, коју је вјешто рушио у својим филмовима.

image

Овај велики умјетник који је оставио велики траг значајан не само за црногорску и југословенску, већ и за европску кинематографију, а који је на нашу велику жалост неправедно заборављен и запостављен преминуо је прије 20 година. 

Стога ће се 24. августа у 20 сати у Kући Стојановића, у Подгорици одржати програм посвећен обиљежавању 20 година од смрти и 80 од његовог рођења. Програм организује Народна библиотека “Радосав Љумовић”, а одржава се у оквиру манифестације “Подгоричко културно љето”. 

image

Како је најављено, учесници ће говорити о Живковићевом дјелу из садашњег угла, психологији лика, колективном несвјесном, мотивима кривице, спутаности и сукоба појединца.

Како је Живко за живота постао класик

Николић је рођен 1941. године у Озринићима код Никшића. Рођени брат му је био прослављени сценариста и глумац Драган Николић.

Похађао је умјетничку школу у Херцег Новом и Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Уписао је глуму али се цијелог живота бавио режијом.

Прве документарне филмове Николић је снимио 1968. године. Били су то “Блажени миротворци” и “Себи за живота”.

Потом слиједе филмови по којима је постао познат и ван граница Југославије као што су “Ждријело”, снимљен 1972. године за који добија Сребрну медаљу Београдског фестивала документарног и кратког филма.Затим слиједе филмови: “Полазник”, “Баук”, “Марко Перов” за којег добија Сребрног змаја у Kракову 1975. године

Потом филм “Прозор” за који добија Златну медаљу Фестивала у Београду. Слиједе филмови “Ине”, “Ане”, “Градитељ” филм “Биљег” рађен 1981. године а говори о Хидроелекртрани у кршу као симболу нечије глупости и обијести. За тај филм добија велику Златну медаљу у Београду, награду ФИПРЕСИ и Златног змаја у Kракову.

Свој први филм “Бештије” снимио је 1977. године, “Јовану Лукину” двије године касније, а “Смрт господина Голуже” 1980. године.

За филм “Чудо невиђено” добио је “Сребрног медвједа” на фестивалу у Москви 1984. године и потукао многе рекорде гледаности у ондашњем СССР-у.

image

Николићев филм “Љепота порока” у Израелу постаје најгледанији и сматра се за најеротичнији филм бивше Југославије, а ту су и “У име народа” и “Искушавање ђавола”.

image

Ништа мање значајан опус имао је и на телевизији. Више од двије деценије трајала је плодна сарадња са Телевизијом Црне Горе. За њега није било малих пројеката: прихватао се реализације и нискобуџетних емисија.

Посебно поглавље у Живковом стваралаштву чине телевизијске драме и серије: “Ђекна још није умрла а кад ће не знамо”, “То кад увати не пушта”, 1988. године и серија “Ђекна”, потом “Народни непријатељ”, да би 1996. по сценарију Драгана Kопривице снимио “Ориђинале”.

image

Живко је говорио да су на њега велики утицај извршили познати црногорски сликар Петар Лубарда, као и Рембрант.

Како је говорио, Лубарда је утицао по једној амбијентацији и претварању те амбијентације у знак, у нешто што је ријеч, можда чак и симбол. А Рембрант једним осјећајем драматике унутар слике.

То му се, иако се бавио филмом а не сликарством, чинило веома бликсим.

Добитник је преко тридесетак награда на нашим и међународним фестивалима.

Са велики увјерењем можемо рећи да је Живко Николић је још за живота постао класик. Његово ђело је познато и ван граница нашег језика. Његов допринос црногорској кинематографији и култури је изузетан. Све што је икада снимио, снимио је на црногорском тлу, дубоко у себи носећи печат родних Озринића.

– Растужи ме што понекад видим да се поједини љуте што другачије сликам Црну Гору. Свако има право на своју Црну Гору, онакву како је осјећа и види, како је понио кад је први пут тај свијет угледао – говорио је славни Живко.

Izvor: https://www.dan.co.me


Бранка Катић у Будви: На нашим просторима сви воле да се заљубе у неког вођу

Сусрет са једном од најдаровитијих глумица на фестивалу Град театар

Jедна од наjвољениjих и наjдаровитиjих глумица са ових простора Бранка Катић прошле године се вратила на позоришну сцену у комаду „Сумрак богова“ у режиjи Jагоша Марковића и продукциjи БДП-а.

Овог љета публика у Будви jе имала прилику да jе гледа управо у тоj представи на фестивалу Град театар.

Поводом њеног повратка на позоришну сцену могли су се прочитати наслови попут „Одушевљена нациjа“, а оно што jе занимљиво jесте да jе представа „Сумрак богова“ имала премиjеру претпрошле године, а да jе Катић ускочила као замjена те да jе публика постала jош заинтересованиjа за представу од кад се то догодило.

Она истиче да она не води рачуна о статистици.

–Ова представа jе била фантастична и приjе него што сам jа дошла. Бранка Шелић, коjа jе глумила улогу Софи, jе то радила сjаjно, а због других обавеза jе изашла из представе. Добила jе и награду на фестивалу у Сараjеву за игру ансамбла. За мене jе било добро да уђем у нешто тако добро и колико год та рjешења нису наjприродниjа и твоjа кад ускачеш у нечиjу улогу и нечиjе ципеле, мораш да се ускладиш са пуно ствари, не правиш своjу улогу органски од почетка. Колико год да jе то било ограничење и нешто с чим можда и дан данас се некако њежно рвам, у исто вриjеме jе било добро за мене да уђем у jедну представу коjа jе тако чврста, jака и захтjевна па jош у овако фантастичноj глумачкоj екипи.

•Како jе дошло до тога да се вратите на позоришну сцену?

–Са Jагошем Марковићем сам у доба короне обавила пар телефонских разговора. Он ме звао да ме пита да ли бих од следеће сезоне радила с њима у Београдском драмском позоришту, jа сам рекла да бих вољела и нисмо тад одлучили шта би то тачно било. Онда се десило то да jе Бранка Шелић изашла из представе и они су сjетили мене, позвали су ме и jа сам рекла да. Имала сам све треме овог свиjета.

•Посљедњи пут сте били на Граду театру 1996, играли сте у представи Радован III у режиjи Деjана Миjача. А када сте били први пут на фестивалу?

–Овдjе сам први пут била 1987. године када сам тек уписала глуму. Вjеруjем да jе то и прва година фестивала Град театар. Ми смо били студенти глуме, имали смо прве часове дисања и опуштања у Котору, у jедном предивном поткровљу. Увече бисмо већ статирали у представама Суботичког народног позоришта коjе jе режирао Љубиша Ристић и наш дивни професор Раде Шербеџиjа коjи нам jе заиста направио четири наjлуђе године студирања гдjе смо, за почетак, и приjе првог часа глуме већ видjели како „show must go on“ и како jедна фантастична позоришна трупа живи.

•Можете ли нам испричати неке детаље везане за почетке Града театра?

–Учествовали смо у пуно представа, било jе пуно духовитих момената. Били смо у jедноj представи коjа jе била на мађарском jезику, и с обзиром да не говоримо мађарски знак jе био да када добиjеш бочицу отрова ти jе попиjеш и паднеш мртав. Трећа од нас, колегиница Снежа, jе тако лупила главом у камен да jе пар „мртвих“ дигло главу да види да ли jе она у реду. Било jе заиста пуно тих анегдота зато што смо ми заправо тада тек добили шансу да учимо како jе то бити глумац, нисмо били професионални глумци. То jе сад све забавно када се присjетим, тада можда и ниjе било толико забавно.

Ускоро нови пројекти

•На чему тренутно радите, хоћемо ли моћи опет да Вас гледамо у позоришту?

–Да, треба на jесен да радимо jедну представу „Камен“, то ће бити сарадња БДП и ЗКМ-а. Режираће jе Патрик Лазић, играћемо Мирjана Карановић, Ива Илинчић и jа из нашег позоришта, као и неки дивни глумци из Загреба. Ускоро ће кренути двиjе сериjе коjе сам радила, jедна jе „Адвокадо“ коjу jе режирао и написао Никола Пеjаковић заjедно са Сашом Хаjдуковићем. Такође сам у петоj сезони сериjе „Убице мог оца“, а сад радим и нека два лиjепа филма коjа ће доћи идуће године. Чекам исто и филм Душана Ковачевића у коме сам, коjег смо снимили приjе короне, али jе због короне било отежано монтирање и све друго. Чекам и „Кингсман: Почетак“ да изађе ево двиjе године, чека премиjеру

•Дакле, прва асоциjациjа на фестивал Град театар су успомене? Да ли можете да направите поређење: тада и сада?

–Па да, jа сам вам на неки начин отворила фестивал. Прошло jе доста година. Лиjепо сте изградили све. Пола кућа више не види море, али види неку велику зграду. Имамо и ми такве неке мегаломанске проjекте, ниjе то само код вас. Макар jе оваj простор између цркава остао прелиjеп, Стари град jе остао чаробан.

•Колико jе пандемиjа утицала на то да се људи врате у позориште? Културни догађаjи су посjећениjи више него икад.

–Чини ми се да смо сви схватили колико су важни интеракциjа и дружење и сви дивни догађаjи попут изложби, концерата и представа. Чињеница да можемо да се осjетимо, додирнемо, да смо заjедно. У корони сам схватила да живот брзо пролази и да све оне ствари коjе причам да хоћу да урадим и коjе нисам jош увиjек урадила, да jе вриjеме да се ухватим у коштац са свим тим.

•Представа „Сумрак богова“ jе актуелниjа више него икад?

–Нажалост, ова тема jе и даље толико актуелна, у свиjету и даље бjесни десница, неки људи jош увиjек мисле да су вриjедниjи и бољи од других. Таj фашизам коjи не можемо да искориjенимо, а толико jе погрешан као начин размишљања, толико jе деструктиван и погубан за нашу врсту. Враћа нас уназад као да ништа нисмо научили из прошлости ни из свега што се десило, прво на нашим просторима за почетак. То jе тужна чињеница да jе ова представа актуелна и дан данас.

•Хоће ли позориште спасити свиjет?

–Мислим да неће, мораћемо сви мало у свом дворишту да пометемо па да се онда потрудимо да се повежемо, упознамо и да не будемо аполитични jер jе то нека врста избора и то jесте политички став, више него то што би ти људи коjи кажу да су аполитични вољели да буду. На нашим просторима сви воле да се заљубе у тог неког новог вођу, jа мислим да би требало читати програме тих партиjа и направити jедан систем гдjе су људи одговорни за оно што раде. Не знам како jе у Црноj Гори, али код нас jе весело.

•Један филм jе обиљежио претходни период за Вас, а то jе „Molly“, редитељке Сали Потер у ком глумите са Хавиjером Бардемом. Шта нам можете рећи о сарадњи са њим?

–Дивно искуство, фантастичан глумац. Филм jе лиjеп, али и тежак jер говори о уму особе коjа пати од деменциjе, тако да ми са њим путуjемо кроз сва та нека времена гдjе jе његово сjећање заглављено или како у jедном дану човjек коjи има деменциjу може да мисли да има шест година, па да се осjећа као да има двадесет, па да буде све нормално и онда опет оде да се види у огледало и помисли „jа нисам моj отац“ jер нисам овако стар, jа сам диjете. Редитељка Потер jе имала лично искуство тако да jе оваj филм доста личан, њен брат jе умро од деменциjе коjу и млађе особе могу да добиjу, она не долази неминовно са старошћу. Њоj jе било битно да лиjепо исприча ту причу. А Хавиjер jе био фантастичан, сjећам се те сцене коjу смо снимали у jедноj врло озбиљноj атмосфери jер jе материjал такад да ти не можеш баш да се зафркаваш. Кад сам га упознала, и мало приjе него што смо ушли у студио да радимо сцене, он jе и духовит и сjаjан, али током снимања jе био невиђени професионалац. Jежила сам се док сам га посматрала.

Izvor: https://www.dan.co.me

Petar Božović: Njegoševu kapelu će obnoviti Srbi i normalni Crnogorci

Vidjećemo pokoljenja, biće pametnija od nas, a avetniji od nas niko ne može biti, kazao je proslavljeni glumac

Njegoševu kapelu na Lovćenu će obnoviti Srbi i normalni Crnogorci, poručio je slavni glumac Petar Božović gostujući u emisiji „U žiži“ na A1 Televiziji.

„Ne pristoji da je jedan veliki Njegoš utamničen na Lovćenu. Vidjećemo pokoljenja, biće pametnija od nas, a avetniji od nas niko ne može biti“, kazao je Božović.

Kako je naveo, on jeste Crnogorac, ali je i sam Vuk Karadzić govorio Srbin je iz Crne Gore, i iz Slavonije i Like.

I iz Hercegovine i iz Šumadije, pa kad dođe stani pa’ni, svi se oni ujedine„, istakao je glumac.

Na pitanje kako je biti Crnogorac u Beogradu nakon 30. avgusta, dodao je ta priča nema nikakve veze.

„To su priče za ove penzionere koji nemaju šta da rade, pa po cijeli dan ispijaju kafe. Meni je otac govorio: Sve u životu budi, samo nemoj da se baviš politikom. Ne mogu reći da me politika ne zanima, ali drago mi je što nikad nisam bio član neke partije“, iskren je Božović.

Odrastao je kao siroče, rano je ostao bez roditelja.

“Ja sam moga oca vidio dva puta u životu, majku nisam ni jednom. Reklo bi se teško djetinjstvo, ja sam imao divno djetinjstvo. Po ocu Božović iz Pipera, po majci Vlahović iz Rovaca. Kad sam išao kod njih uvijek su se takmičili kako su nasamarili jedni druge. Ja sam odrastao u istorijskom muzeju od Balkanskih ratova do ovih sada nesrećnih ratova.

Prije nego što sam znao da čitam, znao sam pesmarice i srpske narodne pjesme. Posle dva logora, čak mi je i otac rekao da je njemački logor bio mila majka pri ovome. Mržnja između pripadnika iste vjere i iste ideologije je veća i teža nego neprijatelja”, ispričao je Božović.

Crnu Goru smatra svojom majkom, pa mu je zato žao kad vidi i probleme koji muče ovu zemlju.

Žao mi je što sjever živi tako kako živi. Nigdje u svijetu nema da je sjever neke države siromašniji od juga. A nama na jugu uništena obala. Rafailovići bukvalno idu do magistrale. Jednom sam rekao jedini vam je manjak što zgrade nemaju još dva sprata, pa da mogu na Lovćen da doručkujem„, rekao jr Božović.

Prisjetio se svog druženja i prijateljstva sa proslavljenim rediteljem Živkom Nikolićem.

„Živko i ja nikad nismo dijelili Srbe i Crnogorce, niti smo ih svrstavali u ideologije i blokove. Sloboda je preduslov za svako stvaralaštvo. Zaista bi mi karijera bila mnogo siromašna da nisam upoznao mog Žileta“, kazao je Božović.

Prema njegovim riječima, svaki Živkov film je bio duboko promišljen.

„On je još tih godina vidio kuma Žorža iz „Ljepote poroka“. Žoržo je prototip svih crnogorskih tajkuna. Živko je bio toliko divan i skroman, nikad ga nisam prežalio“, naglasila je ova glumačka legenda.

Božović je kazao i da ne može da ode normalno u Crnu Goru zbog politike i granica.

“Kad mi kažu imate li pasoš, dođe mi da bljujem. Ti ćeš meni da tražiš pasoš za Crnu Goru. Jednom sam išao davno preko Jabuke, Pljevalja, prilazim prelazu i vidim da mi supruga Snežana nije stavila ličnu kartu. Približavam se šta ću. Dobar dan, rekoše ovi iz Srbije, a ovamo Crna Gora. Pitaju me šta mi je, ja im kazao da mi žena nije stavila ličnu kartu. On me gleda i kaže mi ne treba mi lična karta ni u Ameriku da idem.

Onda ide crnogorska granica, Crnogorci stanu i pokažu stav. Prišao je i kad me prepoznao uzviknuo je “Petar” i pozvao službenicu, tamo na granici samo što kolo nijesmo igrali”, prisjetio se on.

Iako su mnogi uvjereni da Božovićev glumački talenat prelazi balkanske granice, on svo ovo vrijeme ne bi mijenjao za Holivud.

“Pojedini mi kažu, e moj Petre umjesto da si u Holivudu ti ovdje trošiš vrijeme, a ja ovo vrijeme ne bih dao ni za tri Holivuda”, poručio je proslavljeni glumac.

Izvor: https://beraneonline.me

Пјесници се одужују Вранешу

Завичајне пјеснике који су се окупили на овој манифестацији, као и госте из других градова и крајева поздравио је игуман Николај Стаматовић, старешина манастира Златеш

У порти манастира Златеш у Томашеву код Бијелог Поља по 24. пут одржана је традиционална књижевна манифестација „Вранешке вечери поезије“, која од претпрошле године носе назив „Драгомир Шверо Брајковић“. Своје стихове говорило је двадесетак пјесника завичајаца и гостију.

Овогодишње пјесничко дружење посвећено је преминулом пјеснику и сталном учеснику Слободану Вучинићу, чије је стихове казивао Милан Лучић из Пријепоља.

Завичајне пјеснике који су се окупили на овој манифестацији, као и госте из других градова и крајева поздравио је, како и приличи у име домаћина, игуман Николај Стаматовић, старешина манастира Златеш.

– Кад се људи окупљају око доброг дјела онда је то богуугодно и мило. Јован Дучић је давно рекао `у свемиру постоје два творца. Бог и пјесник. Први све започиње а други све довршава`. Нека сви мало размислимо о свему томе и ономе што нам је Бог дао, да се окупљамо да слушамо пјеснике, који својим стиховима веселе и чине нам велико задовољство. Да се виђамо у радости и здрављу много година – благосиљао је вече игуман. Учесници

Учествовали су пјесници завичајци Богољуб Чуровић, Милован Мујо Зековић, Светлана Величковић Радњић, Гаро Брајковић, Слободан Чуровић, Радослав Лековић, Миладин Јокисмовић, који је уједно био и модератор вечери, као и здравичар Рајко Бошковић. Од гостију стихове су казивали Миленко Јовић, Наод Вуковић, Илија Вуковић, Будо Новосел, Милојка Бандука

Званично је вечери отворио Веско Гогић, предсједник Мјесне заједнице „Томашево“, који је поздравио учеснике и госте, и захвалио се донаторима.

– Ове вечери за наш крај пуно значе. зато је пауза прошле године због коронавирса била тешка.Отишао је у међувремену Слобо Вучинић, који је увијек пјевао о нсвом завичају. Ово вече је посвећено њему, али ии осталим упокојеним Вранешким пјесницима-казао је Гогић.

Додао је да се на овај начин сабирају пјесници завичајци долазегости из других градова Црне Горе и Србије.

-Ово је традиција нашег завичаја. Тешка времена и бремена су довеле да се култура овог краја не презентује на најбољи начин. Али ћемо све урадити да буде боље – казао је Гогић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Koncertom “Pjevajmo i volimo se” KIC pop hor zaokružio sezonu uspješnih nastupa

Sutomore i njegovi brojni gosti dugo će pamtiti sinoćnji koncert podgoričkog KIC pop hora “Pjevajmo i volimo se”.

Tokom jednosatnog nastupa pod zvijezdama, a poštujući mjere IJZCG, hor je uspio da privuče pažnju raznorodne publike, mlađih i starijih, šetača, turista, mještana, slučajnih prolaznika i izmami, pozitivnom energijom i dobrim izborom pjesama duge aplauze I usklike.

Kako su saopštili, posjetioci koncerta su zajedno sa KIC pop horom i dirigenticom Petrom Ivanović, tokom večeri, pjevali neke od najvećih regionalnih pop/ rok hitova: Za milion godina, Ljuljaj me nežno, Devojko mala, Prijatelji stari gdje ste, Negativ, Đon,Zlatni dan, ali I Bela ciao, Odiseju, Računajte na nas, Zemljo moja.

Specijalna gošća koncerta bila je sopran Aleksandra Vojvodić Jovović koja sutomorsko  nebo i publiku očarala izvodeći O sole mio i Primorkinja konja jaše.
Menadžerka hora Snežana Burzan Vuksanović je kazala da KIC pop horu predstavlja veliku čast što je upravo  njihov sinoćnji koncert bio i prvi događaj na nedavno revnoviranom šetalištu – Obala Iva Novakovića u Sutomoru.

Ona najavljuje ljetnju pauzu hora, a od septembra poziva zainteresovane da im se pridruže i udruže pozitivnu energiju i ljubav prema horskom pjevanju I druženju sa prvim crnogorskim pop horom.

Realizaciju koncerta na šetalištu pomogla je Turistička organizacija Bara koja ove godine neće realizovati velike koncerte već niz manjih događaja duž barske rivijere, kazao je direktor Emil Kukalj.

“Otkazali smo zbog epidemioloških mjera Ljeto sa zvijezdama ali smo se potrudili da građanima I gostima ponudimo sadržajan program realizujući niz mini koncerata, kulturnih dešavanja, programa za najmlađe te brojne sportske aktivnosti”, naveo je Kukalj.

Osvrnuvši se na turističku sezonu, Kukalj je kazao da su za sada zadovoljni ostvarenim turističkim prometom.

“U Baru trenutno boravi oko 15 000 registrovanih gostiju što je oko 8 puta više u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019 godinu to manje za oko 15%.

On je istakao da Sutomore čini gro turističkog prometa opštine i da trenutno u njemu boravi oko 5000 turista. 

Podsjetimo, nakon julskih koncerata u Risnu, Danilovgradu i Kolašinu, nastupa na Lazinama, na poziv Mjesne zajednice Spič Sutomore, uz podršku Turističke organizacije Bara, KIC pop hor je i sinoćnji koncert poklonio domaćinima i još brojnijim gostima iz cijelog regiona, želeći da na svoj način – pjesmom, obogati ljetnju turističku ponudu tog mjesta i ispuni višegodišnju želju svoje članice hora Seke Martinović da nastupaju i u Sutomoru.

Izvor: https://fosmedia.me

MEGA BALKAN DANCE: Muzički spektakl 14. avgusta na Pearl plaži u Ulcinju

Da osluškujemo želje ljubitelja fantastičnog provoda i zaljubljenike u koncerte, potvrda je već 14. avgusta, kada vas očekuje muzički spektakl o kojem će se sigurno dugo pričati, poručuju organizatori Mega Balkan Dancea.
– Ovog puta odabir muzičara nije bio težak , s obzirom na to da znamo koga publika priželjkuje na moru, na plaži, u gradu koji je prepoznat po sjajnom provodu, Ulcinju. Za fenomenalnu atmosferu 14. avgusta na Pearl plaži zadužen jedan od najaktuelnijih i najtraženijih evropskih repera, austrijski producent RAF Camora. Najslušaniji je umjetnik koji nastupa na njemačkom jeziku, sa rekordnih 323 miliona preslušavanja na Spotify platformi u Njemačkoj 2017. Prema dosadašnjim nezvaničnim informacijama, nema sumnje da će ovaj muzičar privući veliki broj domaćih i turista iz brojnih zemalja regiona i svijeta. Program predvode i najveće domaće i regionalne zvijezde: Jala Brat, Buba Corelli, Inas, Elena Kitić, a nezaobilazan je i nastup popularnih domaćih DJ-eva, koji će tokom poslijepodnevnih sati zagrijati atmosferu i napraviti uvertiru za sve ono što vas očekuje već od 20 h – poručuju organizatori.

Ulaznice za koncert možete kupiti putem gigstix prodajne mreže širom Crne Gore, u šoping mallu Delta City, u Podgorici, od 13h do 20h, u mjestu Štoj u Ulcinju – ispred kafea ,,Lukas” i u Baru ispred Robne kuće od 19h do 23h.

– Shodno novim epidemiološkim mjerama, a u cilju suzbijanja širenja pandemije koronavirusa, Balkan Dance festival koji je prevashodno bio zakazan za 31. jul i 1. avgust, na Pearl plaži u Ulcinju, biće odgođen, a nove termine održavanja ćemo objaviti 3. avgusta, nakon što nadležne zdravstvene institucije saopšte nove mjere – saopšteno je iz PR službe Festivala.

Sve kupljene ulaznice važiće za Mega Balkan Dance festival, zakazan za 14. avgust 2021. na plaži Pearl, u Ulcinju. U slučaju da neko želi povraćaj novca, može kontaktirati na zvanične brojeve:

+382 67 665 662 viber,whats app

+382 67 666 636 , ili se informisati putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica Balkan Dance organizacije.

– Kao društveno odgovorna kompanija, pozivamo vas da se vakcinišete u što većem broju, kako bismo se što prije vratili normalnom životu, bez ograničenja i barijera. Sačuvajmo naše i zdravlje naših najmilijih. Zaštitimo se – poručuju organizatori.

Izvor: https://mnemagazin.me