Category: Култура

Мали умјетници велике душе

Иначе, изложба је додатно оплемењена пјесмом, као и поклонима које је малим сликарима уручила фирма EXPO COMERC DOO Котор. Такође, пjесникиња и сликарка Чедомила Ивановић jе поклонила слику Ресурсном центру и своjе књиге, а књиге је поклонила и пjесникиња Мира Дамjановић

Колективна изложба дјечјих радова, ђака Ресурсног центра за образовање и оспособљавање „1. јун” из Подгорице, отворена је у галеријском простору НВО „Катаринине чаролије”. И као што ова галерија има у наслову чаролију, тако су и ликовни радови ових малишана очарали све који су их видјели на отварању или ће то учинити наредних дана. А, могу се погледати радови Дее Сунарић, Андрије Ђуровића, Јована Бурсаћа, Емира Еровића, Винетуа Оршоша, Лазара Рајковића, Алмира Жабељија, Стевана Лалевића, Немање Бошковића, Уроша Капичића, Миљана Томића, Жарка Микана и Шабана Дрејића. Они су своја мала ликовна ремек-дјела, обједињена насловом „Мали умјетници велике душе“, стварали под будним оком ментора, њиховог наставника ликовног, сликара Мирка Драговића.

Како је на отварању рекла Катарина Ивановић, директорка галерије, мотив за организовање изложбе је хуманитарни, односно да ђаци Ресурсног центра добију прилику да широј јавности покажу што умију и знају, и да се на тај начин укључе у ширу заједницу.

image

Изложбу је отворила Маја Калезић, в.д. директора ове школе, наглашавајући да поред едукативне, ликовне радионице имају и креативни моменат, који омогућава да се дјеца са сметњама у развоју изразе на оригиналан и маштовит начин.

– Имам част да отворим jедну посебну изложбу радова, колективну изложбу наших малих умjетника велике душе. Не могу сакрити понос и задовољство коjе осjећам. Понос jер стоjим пред дjелима наших ученика и задовољство што сам дио ове њихове приче. Хвала Вам дjецо jер сте вриjедни дивљења – рекла је Калезић, захваљујући свима који су омогућили да се деси ова изложба.

image

Иначе, изложба је додатно оплемењена пјесмом, као и поклонима које је малим сликарима уручила фирма EXPO COMERC DOO Котор. Такође, пjесникиња и сликарка Чедомила Ивановић jе поклонила слику Ресурсном центру и своjе књиге, а књиге је поклонила и пjесникиња Мира Дамjановић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Живко Николић овјековјечио је гротескне и незаборавне антихероје

Ретроспектива филмова Живка Николића, поводом 80 година од његовог рођења и 20 година од смрти, почиње данас, 18. новембра, у 20 часова у Црногорској кинотеци, приказивањем филмова „Ане” и „Бештије”, а траје до 25. новембра. Улаз на све пројекције је слободан

„Живко Николић рођен је у Озринићима 1941. године, умјетничку школу је завршио у Херцег Новом, а након тога Академију за позориште и филм. Највјероватније је у граду мимоза научио велику истину – да истинском мајстору портрета није важно да ли се црте лица на папиру поклапају с цртама лица оног кога портретише, него да је много важније да изнесе његов карактер“, рекао је Горан Бјелановић, директор Црногорске кинотеке, најављујући након кратког промотивног филма, програм који ће се у Кинотеци одржавати од 19. до 25. новембра, а поводом 80 година од рођења и 20 година од смрти режисера Живка Николића.

– Николић је цијелог свог умјетничког вијека филмским и ТВ објективом сликао карактере које је понио у роковнику свог сјећања, откад је проходао, докад је престао да хода. Његови карактери су вриједности антејске Црне Горе носили као изврнуту рукавицу, што их је чинило гротескним и незаборавним. Међутим, ти антихероји оставили би много мање упечатљив утисак да их Живко Николић није бескрајно волио, од првог до посљедњег, као што сам сигуран да је својим филмовима и умјетничким дјелом волио и све нас и покољења која ће доћи. Стога, Црногорска кинотека има право и обавезу да уприличи сјећање на 80 година од његовог рођења и 20 година откад је замијенио свјетове – рекао је Бјелановић. Настојаће да надограђује постојећу структуру

На новинарско питање да ли ће и у којој мјери наставити гајити програмску концепцију коју је успоставио његов претходник, Бјелановић је рекао да је Мартиновић направио огроман помак у садржајима који су били неопходни за функционисање Кинотеке. Сви морају имати у виду важност дјеловања Кинотеке, која није само нека установа музејског, архивистичког типа, каже Бјелановић.

– Мартиновић је имао свијест да је задатак Кинотеке да подигне свијест о филму међу грађанима Подгорице и Црне Горе уопште, о чему свједочи и квалитетно обиљежавање овог јубилеја. Наравно да имам своје планове којима ћу настојати да наставим и надоградим то што је започето, а надам се на задовољство и корист свих грађана Црне Горе – рекао је Бјелановић.

Потом се присутнима обратила продуценткиња Александра Церовић, која је детаљно говорила о програму који је конципирао режисер Андро Мартиновић, донедавни директор Кинотеке. Она је навела да ће бити приказани Живковићеви документарни и играни филмови, дуги и кратки метар, али и нека од његових ТВ остварења. Филмови ће бити приказивани у великој сали од 20 часова, а улаз је слободан.

Другог дана, петак, 19. новембра, у 19 часова почиње вече посвећено аутентичном ауторском опусу Николића, и његовом значају у савременој култури, о коме ће говорити Бранко Балетић, Божена Јелушић, Андро Мартиновић и Вера Ђукановић, ауторка библиографије о овом режисеру, најавила је Церовић.

– Филмове које ћемо овом приликом приказати Црногорска кинотека је скенирала са нових филмских копија које је урадила још прије десетак година у мађарској филмској лабораторији у Будимпешти, а дио овог филмског програма биће приказан као дио пратећих програма Фестивала ауторских филмова у Београду с којим успјешно сарађујемо двије године – рекла је Церовић.

Програм се завршава 25. новембра, пројекцијама Николићевих кратких филмова.

Izvor: https://www.dan.co.me

Епископ Кирило: Држимо се орјентира митрополита Амфилохија и нећемо залутати

Света династија Немањића чији су коријени овдје на овој благословеној земљи Зети су нам поставили границе и смјернице, поручио је владика

Живимо у времену политичких експеримената са појединцима и нацијама и у добу када неке политичке, идеолошке, некад и отворено богоборачке силе покушавају да промијене генетски код односно историју и традицију српског народа, казао је епископ Крило на свечаности поводом Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

У књижари Матице српске овај дан је свечано обиљежен у суботу 13. новембра, а у склопу свечаности промовисана је књига „Црна Гора кроз историјска документа“, коју је приредио Јован Маркуш, а ликовно опремио Мирко Тољић. 

– Православна црква има од почетка територијално или географско уређење и организацију и никако то није везано само за једну нацију или један народ. Тако је и шири простор Балкана остајао под црквеном власти Цариграда све док српски народ није дошао до свог духовног пунољетства и заслужио да добије своју аутокефалну Цркву. Свети Сава, чији је отац Стефан (Симеон) рођен на Рибници у Подгорици, био је тај ангел Божји који нас је једном заувијек окренуо на исток према Јерусалиму, Цариграду и дао нам завјет да чувамо Православну вјеру. Тако је и формирана Српска православна архиепископија или затим Патријаршија, као једна од многих аутокефалних канонских јурисдикција једне Свете саборне (католичанске) православне цркве- бесједио је епископ. 

image

Владика је нагласио да Српска православна црква данас обавља своју мисију на свим континентима земљине кугле и да у њој има и Срба и Црногораца и Американаца и Бразилаца и Африканаца и других народа и националности и раса.

– Зове се српска јер се историјски сложило да су Срби као народ и створили ту Цркву и најважније личности међу светима у њој јесу Срби. Даље преко 90 посто њених чланова су Срби. Међутим, због горњих разлога, Црква чува идентитет сваког појединца и народа и не желећи увриједити национално осјећање ниједног човјека или народа, Црква зато у својим локалним називима уграђује специфичности локалног становништва. Тако имамо: Митрополију црногорско-приморску, Епархију херцеговачку, Епархију буеносајреску-јужно централноамеричку, Епархију аусталијску и тако даље. Све је у Цркви складно, сви појединци и народи се уграђују у њу као живо камење- поручио је он. 

Говорећи и Маркушовој књизи, епископ је казао да су оваква дјела итекако потребна да нас подсјете одакле смо дошли, ко су били наши преци и куда идемо.

– Света династија Немањића чији коријени овдје на овој благословеној земљи Зети, или данашњој Црној Гори, су нам поставили границе и смјернице. На све то нас је подсјетила и светородна династија Петровића, а и у наше дане наш блаженог спомена Митрополит Амфилохије. Ако се будемо држали тих оријентира онда нећемо залутати ни као народ ни као појединци- закључио је епископ Кирило.

Izvor: https://www.dan.co.me

Баш је добро дијете бити: Изложба радова са конкурса 29. Которског фестивала позоришта за дјецу

Изложба ликовних и литерарних радова са конкурса 29. Которског фестивала позоришта за дјецу под називом „Баш је добро дијете бити“, биће отворена данас (сриједа) у 12 сати у цркви Св.Павла у Котору.

Међу ликовним радовима у првој категорији (од првог до петог разреда основне школе) биће изложен и рад Лејле Шаботић из ОШ Друга основна школа Будва, који је проглашен за најбољи, као и рад Hanete Hardolli из ОШ Маршал Тито из Улциња, награђене у другој категорији ликовног конкурса (од шестог до деветог разреда основне школе).

Изложба ће бити отворена до 15. новембра

Својим радовима представиће се и Емина Никшић из ОШ Радомир Митровић из Берана, ЛанааМилетић из ликовне секције Атеље код куће из Београда, Дајану Шебешћен из ликовне секције Чаробни свет цртања из Панчева, Адам Радовановић и Тамара Тимотијевић из ОШ Црњански из Јагодине, Искра Криваћевић из ОШ Сутјеска из Подгорице, ТијанаЋулафић из ОШ Октоих из Подгорице као и Теодора Барбић из ОШ Бранко Бринић из Тивта.

-Читали смо и сагледавали што је то што дјецу чини дјецом. Због чега баш ти мислиш да је добро бити дијете? На нашу адресу пристигло је укупно 84 литерарних и 264 ликовна рада. Морали смо да одаберемо оне који су најбоље указали на све оно што мисле да би одрасли могли другачије, боље и паметније само када би гледали свијет очима дјетета. Након дугог вјећања и жирирања, дошли смо до одлуке, саоштили су чланови Жирија у саставу Никола Завишић, мултимедијални редитељ и Марија Радусиновић сликарка, који су бирали најбоље ликовне радове, и Жирија за литераране радове – Ања Плетикоса, драмска списатељица и Илија Гајевић, професор црногорског језика и књижевности. Изложба ће бити отворена до 15. новембра.

Почаст колега познатом глумцу: Ланету постхумно „Добричин прстен“

Предсједништво Удружења драмских уметника Србиjе (УДУС) jедногласно jе одлучило да глумачку награду „Добричин прстен“ за животно дјело за 2021. годину постхумно додијели Милану Ланету Гутовићу

Предсједништво Удружења драмских уметника Србиjе (УДУС) jедногласно jе одлучило да глумачку награду „Добричин прстен“ за животно дјело за 2021. годину постхумно додијели Милану Ланету Гутовићу.

Награда Добричин прстен за животно дjело jе наjзначаjниjе еснафско глумачко признање у Србиjи, установљено 1980. године и ради се о златноj копиjи прстена Добрице Милутиновића, наводи се у саопштењу УДУС-а.

Тако се Милан Лане Гутовић придружио најугледнијим српским глумачким именима и великанима сцене Љуби Тадићу, Мири Ступици, Миjи Алексићу, Зорану Радмиловићу, Невенки Урбановој, Рахели Ферари, Бранку Плеши, Данилу Бати Стоjковићу, Мариjи Црнобори, Мати Милошевићу, Љиљани Крстић, Петру Краљу, Оливери Марковић, Радету Марковићу, Стевану Шалаjићу, Мири Бањац, Властимиру Ђузи Стоjиљковићу, Стеву Жигону, Михаилу Миши Jанкетићу, Петру Банићевићу, Светлани Боjковић, Боривоjу Бори Тодоровићу, Ксениjи Jовановић, Предрагу Еjдусу, Воjиславу Браjовићу, Jелисавети Секи Саблић, Ружици Сокић, Предрагу Микију Маноjловићу, Jасни Ђуричић, Милени Дравић, Небоjши Глоговцу, Мирjани Карановић и Петру Божовићу.

Предсjедништво УДУС-а чине Воjислав Браjовић и Татjана Мандић Ригонат (предсједник и потпредсједница), затим Сунчица Милосављевић, Весна Станковић, Анета Томашевић, Jелена Каjго, Небоjша Илић, Саша Торлаковић и Горан Jевтић. О прстену Добрице Милутиновића

Удружење глумаца Краљевине Jугославиjе додијелило jе златан прстен Добрици Милутиновићу (1880-1956), великану српског глумишта, поводом 40. годишњице његовог умјетничког рада 1937. године. Удружење jе сматрало да Добрицу Милутиновића треба издвоjити из плеjаде великих глумаца и овјенчати несвакидашњом наградом коjа ће се памтити и симболизовати његову умјетничку личност. Одлучило jе да прстен буде прелазни, да се додјељуjе наjбољем глумцу и да се на таj начин сачува траjан спомен на великог глумца. Прстен jе поклон добитнику. На предњоj страни прстена угравиран jе рељеф лика Добрице Милутиновића, са бочних страна су ликови његових прослављених улога Шаjлока у Шекспировом „Млетачком трговцу“ и Орлића у Ростановом „Орлићу“, а са унутрашње стране угравиран jе текст: „Наследни прстен Добрице Милутиновића“.

О термину и мјесту одржавања уручења златне копије прстена великог Добрице Милутиновића породици Милана Гутовића Удружење драмских уметника Србије накнадно ће обавијестити јавност, стоји у саопштењу УДУС-а.

Вујошевић припрема Црногорски павиљон на Венецијанском бијеналу

Министарство просвјете, науке, културе и спорта и Центар савремене умјетности Црне Горе донијели су одлуку да Наталија Вујошевић буде кураторка Павиљона Црне Горе на 59. Бијеналу умјетности у Венецији, стоји на сајту МПНКС.

Као кураторка Павиљона Црне Горе на 59. Венецијанском бијеналу умјетности Наталија Вујошевић ће радити на припреми и презентацији националне поставке у складу са организационим и умјетничким критеријумима ове свјетске манифестације савремене умјетности, која се одржава од 23. априла до 27. новембра 2022. године. Црногорска презентација биће организована у Palazzo Malipierо у Венецији, а умјетници ће бити изабрани путем јавног позива.

Вујошевић је визуелна умјетница и кураторка. Завршила је студије сликарства на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, а магистарске студије из савремених визуелних умјетности на Институту АВА у Љубљани. Оснивачица је и директорица невладиног удружења Институт за савремену умјетност.Запослена у НМЦГ, основала награду „Милчик“

У оквиру организације Институт за савремену умјетност основала је награду за савремене визуелне умјетнике „Милчик“, која је дио интернационалне мреже награда Young Visual Artist Award, а организује се у сарадњи са Trust For Mutual Understanding i Residency Unlimited из Њујорка. Од 2017. године ради као кустоскиња за едукацију у Народном музеју Црне Горе, гдје је 2018. године покренула Школу умјетничке критике за ученике средњх школа „Гледај, мисли, пиши“, која је дио редовног програма музеја. Вујошевић је досад курирала неке од значајнијих изложби у Црној Гори.

Годинама ради са групом интернационално активних умјетница и теоретичарки на унапређењу доступности умјетничког образовања и побољшању услова за развој савремених умјетничких пракси у Црној Гори, као и на њиховој повезаности са интернационалном сценом. Умјетнички рад Наталије Вујошевић представљен је интернационално. Њени радови у више наврата бирани су за званична представљања на Бијеналу у Венецији.

Izvor: https://www.dan.co.me

Конкурс за Монтевизију отворен до 10. децембра

Радио и телевизиjа Црне Горе расписала jе Jавни конкурс за избор нове композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022, на који право учешћа имаjу аутори из циjелог свиjета, а исти може приjавити наjвише двиjе композициjе коjе нису обjављене приjе 1. октобра 2021. године

Радио и телевизиjа Црне Горе расписала jе Jавни конкурс за избор нове композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022, на који право учешћа имаjу аутори из циjелог свиjета, а исти може приjавити наjвише двиjе композициjе коjе нису обjављене приjе 1. октобра 2021. године. Конкурс ће бити отворен до 10. децембра ове године.

Према условима конкурса аутор прилаже финалну верзиjу композициjе, као и инструменталну верзиjу без пратећих вокала. Композициjа не може траjати дуже од три минута и аутори немаjу право накнадног повлачења приjављених композициjа, а приjављена документациjа се не враћа.

Начин приjављивања на конкурс подразумиjева да се аутори приjављуjу анонимно. Приjава садржи петоцифрену шифру под коjом композициjа пролази селекциони процес. Приjављивање се врши прилагањем велике коверте коjа садржи финални снимак композициjе до три минута са интерпретациjом извођача коjи ће на такмичењу изводити композициjу (УСБ или ЦД), одштампаним текстом композициjе у пет примjерака. У великоj коверти треба да се налази и мања, коjа ће садржати податке о идентитету аутора, његову биографиjу, као и потврду надлежне организациjе за заштиту ауторских и сродних права о евидентирању, односно регистрациjи дjела коjе jе приjављено. Друга коверта се отвара уколико композициjа прође у наредну фазу избора, о чему одлуку доноси Селекциона комисиjа. За извођача jе неопходно доставити увjерење о црногорском држављанству и биографиjу.

Приjаве на конкурс се достављаjу у затвореним ковертама на адресу: Радио-телевизиjа Црне Горе, Подгорица, Булевар револуциjе 19, Архива РТЦГ – VI спрат, с назнаком: Конкурс за Пjесму Евровизиjе 2022. НЕ 0ТВАРАТИ. На полеђини коверте исписуjу шифру под коjом конкуришу. Неблаговремене приjаве неће се разматрати. Учешћем на конкурсу, сваки учесник прихвата прописане услове конкурса, као и услове утврђене Правилником о процедури избора композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022. РТЦГ задржава право да сугерише ауторима одређене измjене и допуне композициjе и евентуалну измjену извођача.

Књига „Хамлет на корзоу“ промовисана у ЦНП-у: Сјећање и импресије о црногорском театру и филму

Позориште ствара нови свијет и нове дејствујуће принципе. Но, у том стварању није довољно имати само жељу или идеју за неки нови свијет. У том процесу мора се, прије свега, поштовати дар и енергија игре – казао је аутор Милорад Бошковић

Књига „Хамлет на корзоу“ Милорада Бошковића промовисаана је у Подгорици, и то у Црногорском народном позоришту, гдје је аутор ове збирке позоришних критика, осврта, текстова о седмој умјетности и драмским умјетницима једно вријеме био управник.

„Хамлет на корзоу“, чије име је својеврни омаж збирци стихова Тија Ујевића „Ауто на корзоу“ коjи jе један велики пjесник написао и обjавио у Никшићу 1032. године, академик Ненад Вуковић доживљава „као полифонију ауторових сјећања и подсјећање шта Бошковић некад радио и урадио“.

У овај рукопис, на једно мјесто Бошковић је смјестио своје искуство – дуги низ година стицано, бавећи се позоришном и филмсмком историјом, критиком и писањем сценарија, казао је он.

– Он као да дозива сјећања и из богатог предива издваја догађаје, дјела, имена, издваја и обједињава у садржај књиге везане за неке од парадигми у култури Црне Горе, посебно црногорске позоришне и филмске умјетности – истакао је академик.

Славојка Маројевић, уредница издавачке дјелатности Никшићког позоришта, који је ову књигу објавио у сарадњи са ЦНП-ом, истакла је да ова књига садржи близу 30 наслова, есеја, освра, осврта, коментара, студија и огледа, као и репортажа настала током Бошковићевих посјета театарских кућа како на западу тако и истоку.

Она је нагласила да је као приређивача и уредницу посебно импресионирало настојање Бошковића да кроз читав рукопис укаже на појединце али и на општа мјеста у дјелима у којима су они допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори.

– Ово је за мене чиста надреалистичка проза у којој аутор говори и износи своје импресије и сјећања – нагласио је редитељ Благота Ераковић, један од „ликова“ у Бошковићевој књизи, чијим режијама је посвећено доста редака ове јединствене студије о драмској умјетности код нас.

Он се није сложио са ауторовом констатацијом да је позориште једина умјетност које „умире, одлази у заборав“, већ да је ријеч о стваралаштву које „прелази у метафизику“.

Ераковић је оцјенио да је оваква књига драгоцјена и да треба да охрабри људе из свијета позоришта и филма да пишу о својој професији, колегама и умјетницима. О личностима и дјелима који су допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори

Уредница издавачке дјелатности Никшићког позоришта Славојка Маројевић, истакла је да ова књига садржи близу 30 наслова, есеја, освра, осврта, коментара, студија и огледа, као и репортажа настала током Бошковићевих посјета театарских кућа како на западу тако и истоку.

Она је нагласила да је као приређивача и уредницу посебно импресионирало настојање Бошковића да кроз читав рукопис укаже на појединце али и на општа мјеста у дјелима у којима су они допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори.

У основу естетике и етике ове књиге уткани су талог искуства, носталгија и дијалог са сјећањем, казао је Бошковић.

– Позориште ствара нови свијет и нове дејствујуће принципе. Но, у том стварању није довољно имати само жељу или идеју за неки нови свијет. У том процесу мора се, прије свега, поштовати дар и енергија игре – казао је он.

Она је казао да се клања умијећу, образовању, амбицији данашњих драмских умјетника темељне кровне институције црногорске културе и позоришној традицији наше земље, као и посвећености и постојаности глумаца који су наставили да се баве умјетношћу након пожара који је до темеља уништио зграду ЦНП-а, која је обнављана осам година.

Промоцију је водила Бранка Вукашиновић, уредница издавачке дјелатности ЦНП-а.

Izvor: https://www.dan.co.me

Хабјановић Ђуровић: Митрополит Амфилохије ми болно недостаје, нову књигу посветићу њему

Његову бројаницу и двије графитне оловке чувам као благо, истиче у интервјуу за Вечерње Новости најчитанија српска списатељица

Позната српска књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић ове године обиљежава два значајна јубилеја – 25 година од објављивања књиге „Женски родослов“ и двије деценије од штампања првог издања романа „Петкана“.

Обје књиге представљају својеврсне књижевне феномене. До сада је продато око пола милиона примјерака „Женског родослова“, преведен је на 11 језика, а превод на енглески доступан је читаоцима у цијелом свијету преко продајне мреже „Амазон“.

Роман „Петкана“, чији је укупан тираж 150.000 примјерака, преведен је на седам језика, за грчко издање предговор је написао почивши митрополит Амфилохије, а за румунско архиепископ ердељски Лауренцио Стреза. Kњига се продаје у црквама и манастирима српске, руске, бјелоруске и грчке православне цркве.

Српској најчитанијој списатељици, ове књиге су, на неки начин, промијениле живот.

image

– Од мало познатог, током љета 1996. године постала сам најчитанији српски писац. Захваљујући том успјеху усудила сам се да напустим сигуран посао и редовну плату и посветим се само књижевном раду. Тиме је остварен мој давнашњи сан, јер, од најранијег дјетињства жељела сам да будем писац. Само писац. И када су ми касније нуђена престижна и примамљива мјеста у медијима, установама културе и политици, никада нисам прихватила јер, хвала Богу, кроз писање књига живим остварење свог сна. А роман „Петкана“ промијенио је мене. Док сам писала ту књигу, отворио ми се читав један нови свијет. Окренула сам се вјери и Богу. Научила сам да боље разумијем и више волим друге људе. Постала сам боља. Данас, ја без вјере и Бога не бих ни могла ни хтјела да живим- каже Љиљана у интервјуу за Вечерње Новости. 

Истиче да јој је најтеже било написати роман „Наш отац“.

– Зато што сам се, док сам писала ову горку самоисповијест, поново суочила са јадом остављеног и заборављеног дјетета. Ја и данас, када читам ту књигу, плачем. Туга сирочета никада не пролази. Говорим јавно о томе, да подсјетим неодговорне родитеље који одлазе у нови живот да у старом животу нису оставили поломљене штапове за пецање и пробушене лопте, већ своју дјецу – бића која их воле и пате без њих. Иначе, овај породични циклус објављен је 2016. године када смо обиљежили двадесет година од првог издања романа „Женски родослов“, у престижној „Просветиној“ едицији „Велики романи“. Роман „Петкана“ писала сам као да се молим. И непрестано сам осјећала живо светитељкино присуство. Никада ниједну књигу нисам написала брже. Ниједну лакше. Зато сам и рекла митрополиту Амфилохију: „То нисам ја. То је она. Ја сам само хватала биљешке.“- прича Љиљана. 

image

Митрополит Амфилохије је био први читалац овог романа.

– Ми се тада нисмо познавали. Рукопис сам оставила на портирници Патријаршије, са молбом да га прочита и укаже на евентуалне канонске грешке. Можете замислити моје усхићење и захвалност када сам видјела његове ријечи: „Љиљана је овом књигом принијела Светој Петки и Христу Богу срце и ум као расцветали миомирисни љиљан на дар.“ После тога, митрополит је читао моје књиге у рукопису. За неке од њих написао је предговор. Писао је у њима да сам ја „мудра списатељка“, да сам „створила драгоцјено књижевно дјело“, да „ходим путем Доментијана, владике Николаја и Јустина Поповића“, али мислим да су његове ријечи о роману „Петкана“ најљепше што је икада речено о некој књизи. Митрополит ми болно недостаје. А његову бројаницу и двије графитне оловке чувам као благо- открила је она. 

Већ годину дана ради на новом роману.

– Биће то трећа књига из низа „Острошко тримирје“. Прича је веома занимљива, тема веома важна, а сам роман веома сложен. Требаће ми, Боже здравља, још две године рада да бих га завршила. Митрополит Амфилохије знао је о чему ћу писати, благословио је мој рад, и ову књигу посветићу њему- закључила је Хабјановић Ђуровић. 

Izvor: https://www.dan.co.me

Omažom Petru Lubardi počele svečanosti u čast Dana opštine Herceg Novi

Otvaranjem izložbe “Krš u Lubardinom pejzažu” sinoć su počele svečanosti posvećene 28. oktobru, Danu oslobođenja i Danu opštine Herceg Novi. Novskoj publici predstavljeni su radovi iz bogate zbirke Fondacije Petar Lubarda, koji su omaž velikom slikaru. Izložba je realizovana u saradnji Javne ustanove kulture “Herceg Fest” i Fondacije Petar Lubarda.

“Možete vidjeti radove mlađe i srednje generacije i već afirmisanih umjetnika, što je jako zanimljivo jer su svi umjetnici drugačije odgovorili temi i radovi su nastajali u periodu od 2010. Do 2018. godine. Ovo je svojevrsni omaž Petru Lubardi”, kazao je organizator izložbe, Vojislav Kilibarda.

“Lubarda je mislilac umjetnosti. Svaka njegova kompozicija je neponovljiva, vi kada jednom vidite Lubardinu sliku do nezaborava je nosite u percepciji. Ova izložba ima svoje značenje jer pokazuje da je kod mladih ljudi Lubarda prisutan kao vječita tema i nadahnuće”, kazala je profesorica i ovogodišnja dobitnica Oktobarske nagrade, Višnja Kosović i zvanično otovorila izložbu. Izložba “Krš u Lubardinom pejzažu” u foajeu Dvorane Park biće otvorena do 30. oktobra.Večeras je na programu svečanosti u čast Dana opštine promocija monografije Lazara Seferovića “Herceg Novi – grad monumentalnih tvrđava”, u Dvorani Park od 19 časova. U okviru sportskog programa danas će biti otvoren jubilarni, 10. Šahovski turnir “Memorijal Obrad Manojlović”, u hotelu “Play” od 10 časova.