Category: Култура

Nagrada za „Don Kihotovu smrt i druge priče”

Pisac i novinar Ratomir Rale Damjanović dobitnik je međunarodne nagrade „EYELANDS BOOK AWARDS” za 2020. koju dodijeljuje grčki književni časopis „Eyelands.gr” u saradnji sa IK „Strange Days Books” iz Atine već osam godina. Damjanoviću je nagrada pripala za kratke neobjavljene priče „Don Kihotova smrt i druge priče” (u prevodu na engleski jezik). Ovu knjigu čeka izdanje na grčkom jeziku, uz niz promocija u Grčkoj i na internet mreži.
Priznanje se dodijeljuje u nekoliko kategorija, za objavljenu i neobjavljene književne rukopise raznih žanrova.
Na konkursu svake godine učestvuju pisci sa svih kontinenata. Kako urednici ističu, „publikuju se knjige koje teže da umjetničkoj književnosti daju prednost, koje su nosioci novih ideja i intrigantnih perspektiva, i nisu napisane samo u komercijalne svrhe.”
Damjanovi, dugogodišnji urednik u radio Beogradu, autor je dvadesetak knjiga, među njima i dvotomne hrestomatije „Srbija u delima stranih autora”. Dobitnik je nagrada „Miloš Crnjanski”, „Isidora Sekulić”, nagrade Zmajevih dečjih igara za nabolji roman za mlade na srpskom jeziku i brojnih drugih priznanja. U Damjanovićevom opusu posebno mjesto zauzimaju romani „Zgad” i „Sančova verzija”.
Za neobja „Pouke Grka” nagrađen je Gejl Sidonija Šobot iz Kanade, za objavljenu knjigu priča Dženifer Stajl iz Velike Britanije. Za objavljenoi istorijski roman nagrađena je Mona Deš, a za neobjavljeni Kejt Vajzman. Priznanje za objavljeni roman pripalo je Ketlin Solimajn, a Suzan Van Doling je dobila nagradu za neobjavljeni roman. Amerikanac Džef Fernsajd dobio je nagradu za objavljene kratke priče. Za zbirku poezije nagrada je pripala Sari Rajs, a za neobjavljenu poeziju Šeri Mosafre Rajnd.
Nagrade će biti uručene u Atini u maju. 

Izvor: DAN

Pratite Exitov novogodišnji program: Cypressi, Snoop, Hardwell i specijalan set Davida Guette!

Novogodišnji specijal “EXIT to 2021” sastoji se od nekih od najznačajnijih trenutaka koji su u proteklih 20 godina zajednički doživljavani na glavnoj bini festivala i obuhvatiće nastupe muzičkih giganata

Kako su praznici pred nama jedinstveni u tome što će ih velika većina ljudi provesti kod kuće u vrlo specifičnim okolnostima, EXIT festival u novogodišnjoj noći ponudiće festivalskim fanovima širom sveta svojevrstan IZLAZ iz trenutne situacije kroz specijalni TV program preko festivalske Facebook i Youtube stranice uz zajedničku želju da nam sledeća godina bude neuporedivo bolja u svakom smislu.

Novogodišnji specijal “EXIT to 2021” sastoji se od nekih od najznačajnijih trenutaka koji su u proteklih 20 godina zajednički doživljavani na glavnoj bini festivala i obuhvatiće nastupe muzičkih giganata kao što su The Cure, The Prodigy, Migos, The Chainsmokers, Motorhead, Moby, Faithless, Liam Gallagher, Jason Derulo, Atoms For Peace, Damon Albarn, Hurts, Pet Shop Boys, Nile Rodgers i mnogi drugi. Ovim udarnim imenima su se u poslednji čas priključili i Snoop Dogg, Cypress Hill, Hardwell, i Gloria Gaynor, koji su sa velikim razumevanjem prihvatili da budu deo ovog projekta, dok će tačno u ponoć, specijalno ovom prilikom premijerno biti emitovan i nastup zvanično najboljeg svetskog di-džeja Davida Guette!

Tako će se 31. decembra, sa početkom u 21:21 čuti neki od najupečatljivijih legendi Petrovaradinske tvrđave, čiji su nastupi tokom godina obeležili glavnu binu EXIT festivala, a prvi korak u 2021. godinu sa svim fanovima napraviće upravo zvezda Exita 2021 i miljenik domaće publike, David Guetta.

David Guetta
foto: Exit Festival

Specijalno iznenađenje koje sve festivalske fanove čeka na Exitovoj fesbuk stranici jeste i nastup i zvanično najboljeg svetskog producenta i di-džeja Davida Guette, koji će, za sada na još uvek tajnoj, ali magičnoj lokaciji biti održan u njegovom rodnom gradu Parizu. Ovaj nastup će, zbog posebnih odnosa i povezanosti koje još od prvog nastupa na samom početku karije pre gotovo petnaest godina, ovaj Parižanin gaji sa Exitom, biti prenošen u mreži pažljivo odabranih partnera među kojima je i EXIT festival.

Na ovaj način Guetta nastavlja svoj serijal lajv strim žurki pod nazivom „Ujedinjeni kod kuće“. Podsetimo, upravo za jednu od ovih žurki David Guetta i EXIT već su udružili snage u zajedničkoj poruci, kada je na fejsbuk stranici EXIT festivala bio emitovan njegov nastup iz Majamija.

Novogodišnji „EXIT to 2021“ specijal biće sačinjen iz dve celine, od kojih će prvu, sa početkom u 21:21, obeležiti neke od najvećih živih muzičkih legendi i moćni zvuci gitare, dok će se u drugoj celini, sa početkom u 22:45, naći neki od najvećih pop, hip hop i EDM hitova današnjice.

Tako će publika imati priliku da se kroz prvi deo programa priseti nastupa zvezda kao što su Moby, The Prodigy, Motorhead, Damon Albarn, The Cure, Liam Gallagher, Pet Shop Boys, Roisin Murphy, Glora Gaynor, Atoms For Peace, The Vaccines, Ziggy Marley, Dub FX i Phil Anselmo, dok će u drugom delu programa slušati globalne hitove koje nam donose Faithless, Bastille, Rag’n’Bone Man, Snoop Dogg, Desiigner, Migos, Jason Derulo, Nile Rogers, Hurts, Tom Walker, Tom Odell, John Newman, Lost Frequencies, The Chainsmokers, David Guetta i Hardwell.

Snoop Dogg
foto: Exit Festival

U novogodišnjoj noći, prethodno najavljenom multižanrovskom spektaklu pridružiće se još i legenda zlatne disco ere Gloria Gaynor čiji bi hit singl „I will survive“ mogao biti svojevrsna motivaciona himna godine za nama. Ljubitelje hip hop zvuka obradovaće činjenica da će deo specijalno „EXIT to 2021“ programa biti veliki Cypres Hill koji su ostavili neizbrisivi trag u muzičkoj istoriji kao začetnici “west coast” hip-hop zvuka, te neponovljivi Snoop Dogg čija je zaostavština u hip hop svetu neprocenjiva, dok će boje Holandije braniti Hardwell koga je DJ Mag čak dve godine zaredom proglašavao za broj jedan di-džeja.

Novogodišnji program moći će da se prati na Facebook stranici i YouTube kanalu EXIT festivala.

Velika proslava 20. godišnjice EXIT festivala održaće se od 8. do 11. jula 2021. na Petrovaradinskoj tvrđavi, a svoje nastupe već su potvdila neka od najvećih svetskih i regionalnih imena kao što su David Guetta, DJ Snake, Tyga, Eric Prydz b2b Four Tet, Paul Kalkbrenner, Nina Kraviz, Boris Brejcha, Sheck Wes, Solomun, Sepultura, Metronomy, Dax J, Kobosil, Denis Sulta, Honey Dijon, Laibach, Juliana Huxtable, Francois X, 999999999 live, Onyvaa, Monosaccharide, Bokee, VTSS, SPFDJ, Marko Nastić, After Affair, Kristijan Molnar, Bokee, Coeus, Goblini, Ilija Djoković, Lag, Insolate, Layzie, Massimo, Reblok, Runy, Space Motion i Thundermother.

Izvor: https://www.vijesti.me


Juče je, putem zoom aplikacije održana ceremonija dodjele nagrada laureatima „Puškinskog konkursa“

I Crna Gora je među nagrađenima🇲🇪❤️🇷🇺!!! Predstavljao je NAŠ Miomir Mijo Vojinović! Svaka čast

Zna se kojim jezikom govorimo, i to ne smije biti političko pitanje

Mnogi umjetnici koji žive i rade van Crne Gore, a koji su ovdje rođeni, kao i mnogi koji žive ovdje, doživjeli su diskriminaciju, i to u zavisnosti od bliskosti sa vladajućim režimom, i na osnovu toga kako se izjašnjavaju, ocijenila je glumica Vanja Milačić.
Ona je na okruglom stolu u organizaciji NVO „Ne damo Crnu Goru”, održanog u Podgorici govorila o primjerima negativnog uticaja politike na kulturu i umjetnost.
– Došlo se u situaciju da se Crna Gora lišila kulturnog dobra i kulturnog nasljeđa svih ljudi koji su otišli, posebno ka Srbiji – konstatovala je Milačić.
Ona ocijenila da ako je u Crnoj Gori sazrelo mišljenje da državljani Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi nisu ništa manje Crnogorci od Crnogoraca iz prethodnog režima, onda to pruža odličnu osnovu za novi koncept kulture u kojoj bi svi građani bez obzira na nacionalnost i njihovo izjašnjavanje bili jednaki i poželjni za kulturu jednog naroda.
– Smatram da je to evropski koncept, i da to u ovom trenutku kada su svi građani Crne Gore dobili mogućnost da budu jednaki, jeste fundament koji ne treba ispustiti – zaključila je Milačić.
Moderatorka okruglog stola prof. dr Neda Andrić je pojasnila da je tema: „Kultura: Film i pozorište”, široko postavljen, a opet vrlo aktuelna, jer postoji potreba za slobodnim i kreativnim dijalogom među različitim akterima koji su svako na svoj način uključeni u ovu priču.
– Pravi je trenutak da se zapitamo koliko je posljednjih 30 godina i u kojoj mjeri naša kultura bila opterećena provinicjalizmom, koliko je pod pritiskom univerzalizma bila a nacionalna apstrakcija, i u kojoj mjeri je uspijevala da prevaziđe i jedno i drugo i da iskorači ka univerzalnom – rekla je dr Andrić.
Kako kaže dr Vjera Mujović, glumica, potrebno je promišljanje o slici jedne države, imidžu koji se sporo i teško mijenja, jer zavisi od identiteta. A, bitno je i da se „uspostavi konsenzus oko osnovnih tačaka, oko temelja oslonaca najvažnijih karakteristika identiteta”, smatra Mujović.
– Treba da govorimo o vrijednostima i da učvrstimo, preispitamo i repozicioniramo naš identitet. On je i hibridan, i ne može da stoji samostalno, ali s aktuealnom krizom identiteta moramo da imamo čvrste oslonce u smislu što smo i ko smo – naglasila je Mujović. Naročito se to, po njoj, vidi kada su pitanju problemi vezani za sociološke kategorije jezika kojim govorimo.
– Svugdje se zna kojim jezikom govorimo, i to ne smijemo da dozvolimo da postane političko pitanje, i da jezik postane sredstvo podjele i razaranja – kaže Mujović. Po njoj, bitno je da se umjetnost i kultura tretiraju kao mostovi kojima se ne samo povezujemo s drugima, već kreiramo ljepšu sliku o sebi. Smatra i da ne treba minimizirati kulturnu i umjetničku saradnju Crne Gore i Srbije. Odnosno, da je važno angažovati snažne umjetničke ličnosti bez obzira na nacionalnost, i omogućiti im da se u Crnoj Gori osjećaju kao kod kuće.
S osnovnim dešavanjima u crnogorskoj kinematografiji i njenim razvojem, te kojim načinima Filmski centar CG tome doprinosi, prisutne je upoznao mr Sehad Čekić, direktor ustanove. Po njemu, iako treba još mnogo učiniti, u kinematografiji i nije sve tako crno jer su dosad imali podršku Vlade Crne Gore, resornog Ministarstva kulture i drugih, napominjući da je ova godina bila prilično teška zbog pandemije. Čekić je istakao i da film – kinematografija nijesu i ne mogu biti stoprocentno nacionalna kategorija, o čemu svjedoče i brojne regionalne koprodukcije, kao i činjenica da crnogorski autori dobijaju sredstva i iz evropskih fondova. On ističe da je pored ekonomske stimulacije, važno i da društvo bude na odgovarajućem civilizacijskom nivou i da umjetnici mogu slobodno da kreiraju, slobodno se izražavaju, da mogu da provociraju ustaljene društvene norme.
– To je bitno u ovom momentu povišenog ekstremizma i jedne vrste agresivnosti evidentnog i na društvenim mrežama i medijima – kaže Čekić.
Po filozofu, dr Filipu Ivanoviću, bitan segment u cijeloj priči jeste umjetničko i kulturno obrazovanje, a koje se često ispušta iz vida, i to od najranijeg do akademskog nivoa. On je dodao i da iako imamo na papiru odličene kulturne strategije, i zakone, praksi ih demantuje. To se pokazalo i prilikom nedavne dodjele sredstava sa konkursa Ministarstva kulture za NVO. Osvrnuo se i na neke ranije prakse.
– Mnogi projekti finansirani od Ministarstva kulture promovisani na javnom servisu su politikantski i nacionalistički, serije koje pseudoistorijski tretiraju teme. Poželjni su istorijski filmovi, ali ulagati veliki novac u nacionalizam i politikanstvo nije dobra strategija za kulturu – kaže Ivanović, dodajući da Crna Gora tu ipak nije izuzetak u odnosu na okruženje. Po njemu, poraz je cijelog društva i umjetničke zajednice da imamo samo jednog kandidata za Oskara.
O ograničenjima u sprovođenju programa, predloga i radu jedne opštinske ustanove kulture, koja ne djeluje samo na lokalnom nivou, govorila je mr Gordana Krcunović, direktorka JUK „Herceg Fest”. Osvrnuvši se na prethodni period, u kome kako kaže nije bilo mjesta u javnom prostoru za sve, naročito one koji misle drugačije od tadašnjeg vladajućeg režima, Krcunović kaže da se mora početi njegovati kultura dijaloga. Odnosno, kako je Krcunović rekla, da više ne vladaju principi teatrokratije, i da se umjetnici ne njeguju kao državni projekat. S obzirom na ograničenja, Krcunović ističe da se u prethodnom periodu može govoriti i o nepoštovanju elementarnih ljudskih prava, kakvo je i pravo na kulturu.
– Govorimo o nivou mimikrije i licemjerja na političkoj i kulturnoj sceni, jer mogu da kažem da je kulturna politika, zvanična agenda, u stvari bila agenda jedne političke partije – kaže Krcunović. Istakla je i nemogućnost da Opština Herceg Novi dobije odobrenje Ministarstva kulture za mnoge svoje projekte iz kulture i umjetnosti.
Na sličnom fonu govorio je i mr Vojislav Kilibarda.
Reditelj Zoran Rakočević, najveći dio izlaganja posvetio je nemogućnosti da nezavisne pozorišne produkcije dobiju podršku na konkursima, naročito Ministarstva kulture, dodajući da sada, kada na površinu isplivavaju razne afere, očigledno da je novca bilo i dosad, ali oni nijesu, kako je rekao uspijevali da „provale loziku” kako bi došli do sefa – državnog budžeta. Zajedno sa kolegom, filmskim rediteljem Senadom Šahmanovićem, osvrnuo se i na nedostatak kulturnih sadržaja na sjeveru Crne Gore, u sredinama iz kojih potiču. – Posvetiti se estetizaciji naše stvarnosti umjesto politizaciji kao što je to bio dosad slučaj – rekla je dr Andrić, naglašavajući potrebu osvješćivanja lične odgovornosti, a kako bi se desile promjene, svojevrsni je zaključak okruglog stola.
Tema „Kultura: Film i pozorište” može se pogledati na Fejsbuk stranici NVO „Ne damo Crnu Goru”.

Izvor: DAN

Jедан од најљепших манастира на подручју Црне Горе, манастир Градиште

Основ боље будућности једног народа, јесте величати славну прошлост његове земље. Упознавши се са њеном историјом, културним и свјетовним наслеђем чува се сопствени идентитет и ударају темељи здравог и сигурног развоја. Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве има част и привилегију да у свом посједу садржи један од најљепших манастира на подручју Црне Горе, манастир Градиште. Његова посебност се одликује у томе што је то мјесто гдjе је написан први српски Буквар, у којем је први пут у Европи примијењен фонетски принцип читања. Први српски ћирилични буквар, који означава почетак писмености у српским земљама и датира још из давне 1597 године. Његови творци су Стефан Давидовић, јеромонах из Паштровића и инок Сава, јеромонах из Дечанa, такође Паштровић.Нажалост, бурна историја Балкана је допринијела његовом забораву све до 1903 године када га је објелоданио Љуба Стојановић. Пут за развој боље будућности јесте сачувати духовност, вјеру и писменост. Снага у коју вјерујемо јесте наша држава, наш живот и наш избор. Учимо, памтимо и чувајмо.

Додијељена награда матице српске „Бескрајни плави круг”

Награда „Бескрајни плави круг” Матице српске, за 2020. годину, једногласно је додијељена Драгану Стојановићу за роман „Тамна паучина” (Дом културе Студентски град, Београд, 2020). Ову одлуку донио је жири у саставу Александар Јовановић (предсједник), Младен Шукало, Горан Радоњић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић.
„У награђеном роману прати се судбина главног јунака и његове породице од прољећа 1914. до 10. априла 1941. године. У приповједном току, кроз неку врсту унутарњег монолога, укрштају се слике друштвеног и политичког живота српске престонице, ликови и судбине жена, испитивање дјеловања зла и добра у метежном времену, а све је снажно осјенчено отвореном или прикривеном књижевном и културном подлогом. Стојановићева књига има сложену структуру, чему доприносе и лајтмотиви, којима се отварају питања о историји и сугерише вјера у умјетност”, стоји, између осталог, у образложењу жирија.
У ужем избору су били и романи: „Избледеле душе” Младена Јаковљевића (Академска књига, Нови Сад, 2019), „Велелепота секунде: роман са акростихом” Ненада Гугла (Бит издаваштво, Чачак, 2020) и „Слобода говора” Владана Матијевића (Лагуна, Београд, 2020).
Награда се додјељује за роман на српском језику који је објављен између 1. новембра 2019. и 1. новембра 2020. године, у спомен на Милоша Црњанског и његово дјело, а у жељи да награђивањем књижевних дјела објављених на српском књижевном простору дају подстрека развоју наше књижевности.
Драган Стоjановић (13.4.1945, Београд), дугогодишњи je професор Опште књижевности и теориjе књижевности у Београду, дипломирао jе на Правном и на Филолошком факултету. Од 2014. jе професор емеритус Београдског универзитета. Пише, поред огледа и студиjа, пјесме, есеjе, приповијетке, романе и новеле. Претходна збирка новела (2019), у издању ДКСГ, овјенчана jе Андрићевом наградом.

Hram Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama

Treći Gitar fest u Bijelom Polju bio pun pogodak

Festival klasične gitare „Gitar fest” obogatio je bjelopoljsku kulturnu scenu, a za samo tri godine na ovoj manifestaciji nastupilo je oko 80 mladih i talentovanih gitarista, kazao je predsjednik NVO „Kan”, Nikola Simović. On je kazao da je festival pokrenut u cilju promocije talentovanih učenika iz Crne Gore i regiona.
– Da je osnivanje ovog festivala dobra odluka pokazalo se vrlo brzo, jer je gitara sve popularnija i sve češći izbor učenika muzičkih škola. Bijelom Polju zaista treba ovakav festival, kako zbog afirmacije mladih, tako i zbog promocije naše bogate kulturne ponude – kazao je Simović, ističući da je publika u Bijelom Polju zahvaljujući ovom festivalu imala priliku da čuje brojne virtuoze na gitari.
Uprkos složenoj epidemiološkoj situaciji uspjeli su da održe tradicu jednog od prvih festivala klasične gitare na svjeru Crne Gore.
– Škola za osnovno muzičko obrazovanje zajedno sa nama iz NVO „Kan” uložila je velike napore kako bi se ovogodišnji festival održao. Uz poštovanje svih mjera i preporuka NKT-a uspjeli smo u tome, a iako nije bio međunarodnog karaktera, kvalitet festivala je bio na izuzetno visokom nivou, što je potvrdio i stručni žiri – rekao je on i podsjetio da su se učesnici ovogodišnjeg festivala takmičili su se u disciplinama solo gitara i kamerni ansambli sa gitarom, a žiri je proglasio i najbolje.
Simović je istakao da će učiniti sve da i naredne godine organizuju festival klasične gitare, a očekuje da će saradnja sa Školom za osnovno muzičko obrazovanje iznjedriti nove kulturne projekte.
Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović kazala je da se u Bijelom Polju stvara nova publika i to zahvaljujući Gitar festu.
– Ovo jeste možda jedan od najmlađih festivala u Bijelom Polju, ali je za kratko vrijeme uspio da se istakne na toj mapi bjelopoljskih festivala. Od izuzetno velikog je značaja prvenstveno što se dešava na sjeveru Crne Gore, iako to sad već zvuči kao kliše, ali je zaista tako jer nam trebaju ovakve manifestacije, kako zbog djece, tako i turističkom smislu – kazala je Vračarić Zaimović.
Istakla je i da imaju veliku podršku kolega iz Crne Gore i okruženja, koji su prepoznali značaj ove manifestacije.
– Talentovana djeca, koje je zaista dosta, motiv su nam više da nastavimo da njegujemo festival klasične gitare –poručila je ona.
Treći Gitar fest održan je u organizaciji Škole za osnovno muzičko obrazovanje i NVO „Kan”. Projekat je finansijski podržala Opštinska komisija za raspodjelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.

Izvor: DAN

Piva dobija regionalni muzej: Kula Lazara Sočice će konačno dobiti izgled i namjenu kakvu zaslužuje

Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi

Piva bi sljedeće godine trebalo da dobije regionalni muzej.

Istorijska i prirodnjačka postavka, koje će predstavljati sve ono što je Pivi dala priroda, ali i čovjek, biće smještena pod krovom kule Lazara Sočice u selu Goransko.

Time će i pivski turizam biti bogatiji za još jedan proizvod, a istorijsko zdanje konačno dobiti izgled i namjenu kakvu zaslužuje. 

Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi.

Decenijama unazad mijenjala je namjenu.

Tako je od doma istaknutog vojvode i ratnika kada je bila simbol njegove moći, šezdesetih godina prošlog vijeka bila administrativni centar, a nakon formiranja opštine Plužine u njoj su bili stanovi za zaposlene u policiji i prosvjeti.

Učitelj u penziji Sreten Cicmil sjeća se da je potom kula korišćena kao omladinska sala za partijske sastanke i kulturno-zabavni život i igranke.

„Zadnja igranka u ovoj kuli održana je negdje u jesen 1987. godine. Ja sam tada s omladinom Goranska i đacima pripremio jedan kulturno-zabavni program. Od tada je kula prepuštena sama sebi, nije imala nikakvu uporebnu funkciju. Počelo je njeno urušavanje“, rekao je Sreten Cicmil, učitelj u penziji.

Kula je tada zbog nebrige bila poptuno uništena, da bi je Pivljani uz pomoć Opštine Plužine i privrednika obnovili 2001.

„Tada je pomoćni objekat – konaci podignut, dobrim dijelom je urađen i avlijski objekat, a na kuli je postavljeena krovna konstrukcija i pokrivena je plehom. Postavljena je i drvena stolarija, pa je pošto su sredstva utrošena sa radovima prekinuto“, kazao je Cicmil.

Da kuli Lazara Sočice udahnu novi život, kakav ovakvo zdanje odavno zaslužuje, dogovorili su predstavnici Ministarstva kulture i Opštine Plužine.

Tako će ova građevina vjerovatno sljedeću ljetnju turističku sezonu dočekati kao regionalni muzej Pive.

„Tu će biti istorija Pive od prvih nalazišta i istorijskih podataka o postanku čovjeka na ovim prostorima i oni će se kretati na dva sprata. U tom dijelu će biti jedna prostorija koja će opisivati život Lazara Sočice, tu će biti neki njegovi lični predmeti. U jednom dijelu na oko 100 kvadrata došli smo na ideju da je najbolje da napravimo prirodnjački muzej“, poručio je Slobodan Delić, direktor Parka prirode Piva.

I sve to biće dostupno turistima tokom cijele godine.

„Ja sam optimista, da će to do početka iduće turisitčke sezone biti operativno i da ćemo imati jedan novi turistički proizvod na zadovoljstvo svih ljudi koji se bave turizmom u Pivi“, kazao je Delić.

Izradu projekta za regionalni muzej Pive finansiralo je Ministarstvo kulture koje će u projekat uložiti duplo više od Opštine, odnosno 185 hiljada eura.

Radovi bi trebalo da počnu uskoro.

„Ja mislim da je to zaslužio vojvoda Lazar Sočica, koji je bio poznati ne samo pivski, nego i crnogorski vojskovođa i junak“, kazao je Cicmil.

Izvor: https://www.vijesti.me

Nastupom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića u Bijelom Polju počeo treći „Gitar fest”

Koncertom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića preksinoćje u Galeriji bjelopoljskog Centra za kulturu otvoren treći „Gitar fest“ koji organizuju Škola za osnovno muzičko obrazovanje u saradnji sa NVO „Kan‘”. Uz poštovanje mjera NKT-a bjelopoljska publika uživala je u repertoaru filmske i moderne muzike koju su ova dva profesora gitare izvela.
Otvarajući festival direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje Jasmila Hot je kazala da će dan kasnije, biti održano takmičenje učenika u disciplini solo gitara i kamerni sastavi a onda i dodjela nagrada. Hot je napomenula da je ove godine organizovano i predavanje za učesnike.
– Predavanje će održati Senad Gačević, profesor cetinjske Muzičke akademije, a ono je tematski vezano za festival, pa će biti riječi o savremenoj muzici za gitaru i savremenoj kamernoj muzici – navela je Hot.
Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović je istakla da ovogodišnje izdanje Gitar festa neće biti na nivou prethodnih, jer zbog pandemije korona virusa neće učestvovati djeca iz regiona, ali, kako je kazala, to ne znači da će biti i slabiji. Ona je kazala da će učesnike ocjenjivati žiri u sastavu Marko Prentić, Dražen Joković, Nemanja Potparić i Julka Vukićević.
– Ove godine očekujemo oko petnaest kandidata iz Kotora, Danilovgrada Podgorice i Bijelog Polja koje će ocjenjivati žiri kako za disciplinu solo gitara tako i za disciplinu kamerni ansambli“ kazala je Vračarić Zaimović.
Prema riječima direktora NVO Kan, Nikole Simovića, festival se organizuje sa ciljem razvoja kulture u opštini Bijelo Polje kao i podsticanje učenika da dodatno razvijaju svoje vještine iz oblasti gitare.
-Festival gitare koji se već treći put organizuje ove godine nije bilo moguće sprovesti u proljeće kako je projektom bilo predviđeno, ali uz preporuke i poštovanje mjera NKT-a odlučili smo da festival organizujemo ovog vikenda-kazao je.
Projekat je podržala Opštinska komisija za raspođelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.

Izvor: DAN