Category: Култура

Додијељена награда матице српске „Бескрајни плави круг”

Награда „Бескрајни плави круг” Матице српске, за 2020. годину, једногласно је додијељена Драгану Стојановићу за роман „Тамна паучина” (Дом културе Студентски град, Београд, 2020). Ову одлуку донио је жири у саставу Александар Јовановић (предсједник), Младен Шукало, Горан Радоњић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић.
„У награђеном роману прати се судбина главног јунака и његове породице од прољећа 1914. до 10. априла 1941. године. У приповједном току, кроз неку врсту унутарњег монолога, укрштају се слике друштвеног и политичког живота српске престонице, ликови и судбине жена, испитивање дјеловања зла и добра у метежном времену, а све је снажно осјенчено отвореном или прикривеном књижевном и културном подлогом. Стојановићева књига има сложену структуру, чему доприносе и лајтмотиви, којима се отварају питања о историји и сугерише вјера у умјетност”, стоји, између осталог, у образложењу жирија.
У ужем избору су били и романи: „Избледеле душе” Младена Јаковљевића (Академска књига, Нови Сад, 2019), „Велелепота секунде: роман са акростихом” Ненада Гугла (Бит издаваштво, Чачак, 2020) и „Слобода говора” Владана Матијевића (Лагуна, Београд, 2020).
Награда се додјељује за роман на српском језику који је објављен између 1. новембра 2019. и 1. новембра 2020. године, у спомен на Милоша Црњанског и његово дјело, а у жељи да награђивањем књижевних дјела објављених на српском књижевном простору дају подстрека развоју наше књижевности.
Драган Стоjановић (13.4.1945, Београд), дугогодишњи je професор Опште књижевности и теориjе књижевности у Београду, дипломирао jе на Правном и на Филолошком факултету. Од 2014. jе професор емеритус Београдског универзитета. Пише, поред огледа и студиjа, пјесме, есеjе, приповијетке, романе и новеле. Претходна збирка новела (2019), у издању ДКСГ, овјенчана jе Андрићевом наградом.

Hram Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama

Treći Gitar fest u Bijelom Polju bio pun pogodak

Festival klasične gitare „Gitar fest” obogatio je bjelopoljsku kulturnu scenu, a za samo tri godine na ovoj manifestaciji nastupilo je oko 80 mladih i talentovanih gitarista, kazao je predsjednik NVO „Kan”, Nikola Simović. On je kazao da je festival pokrenut u cilju promocije talentovanih učenika iz Crne Gore i regiona.
– Da je osnivanje ovog festivala dobra odluka pokazalo se vrlo brzo, jer je gitara sve popularnija i sve češći izbor učenika muzičkih škola. Bijelom Polju zaista treba ovakav festival, kako zbog afirmacije mladih, tako i zbog promocije naše bogate kulturne ponude – kazao je Simović, ističući da je publika u Bijelom Polju zahvaljujući ovom festivalu imala priliku da čuje brojne virtuoze na gitari.
Uprkos složenoj epidemiološkoj situaciji uspjeli su da održe tradicu jednog od prvih festivala klasične gitare na svjeru Crne Gore.
– Škola za osnovno muzičko obrazovanje zajedno sa nama iz NVO „Kan” uložila je velike napore kako bi se ovogodišnji festival održao. Uz poštovanje svih mjera i preporuka NKT-a uspjeli smo u tome, a iako nije bio međunarodnog karaktera, kvalitet festivala je bio na izuzetno visokom nivou, što je potvrdio i stručni žiri – rekao je on i podsjetio da su se učesnici ovogodišnjeg festivala takmičili su se u disciplinama solo gitara i kamerni ansambli sa gitarom, a žiri je proglasio i najbolje.
Simović je istakao da će učiniti sve da i naredne godine organizuju festival klasične gitare, a očekuje da će saradnja sa Školom za osnovno muzičko obrazovanje iznjedriti nove kulturne projekte.
Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović kazala je da se u Bijelom Polju stvara nova publika i to zahvaljujući Gitar festu.
– Ovo jeste možda jedan od najmlađih festivala u Bijelom Polju, ali je za kratko vrijeme uspio da se istakne na toj mapi bjelopoljskih festivala. Od izuzetno velikog je značaja prvenstveno što se dešava na sjeveru Crne Gore, iako to sad već zvuči kao kliše, ali je zaista tako jer nam trebaju ovakve manifestacije, kako zbog djece, tako i turističkom smislu – kazala je Vračarić Zaimović.
Istakla je i da imaju veliku podršku kolega iz Crne Gore i okruženja, koji su prepoznali značaj ove manifestacije.
– Talentovana djeca, koje je zaista dosta, motiv su nam više da nastavimo da njegujemo festival klasične gitare –poručila je ona.
Treći Gitar fest održan je u organizaciji Škole za osnovno muzičko obrazovanje i NVO „Kan”. Projekat je finansijski podržala Opštinska komisija za raspodjelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.

Izvor: DAN

Piva dobija regionalni muzej: Kula Lazara Sočice će konačno dobiti izgled i namjenu kakvu zaslužuje

Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi

Piva bi sljedeće godine trebalo da dobije regionalni muzej.

Istorijska i prirodnjačka postavka, koje će predstavljati sve ono što je Pivi dala priroda, ali i čovjek, biće smještena pod krovom kule Lazara Sočice u selu Goransko.

Time će i pivski turizam biti bogatiji za još jedan proizvod, a istorijsko zdanje konačno dobiti izgled i namjenu kakvu zaslužuje. 

Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi.

Decenijama unazad mijenjala je namjenu.

Tako je od doma istaknutog vojvode i ratnika kada je bila simbol njegove moći, šezdesetih godina prošlog vijeka bila administrativni centar, a nakon formiranja opštine Plužine u njoj su bili stanovi za zaposlene u policiji i prosvjeti.

Učitelj u penziji Sreten Cicmil sjeća se da je potom kula korišćena kao omladinska sala za partijske sastanke i kulturno-zabavni život i igranke.

„Zadnja igranka u ovoj kuli održana je negdje u jesen 1987. godine. Ja sam tada s omladinom Goranska i đacima pripremio jedan kulturno-zabavni program. Od tada je kula prepuštena sama sebi, nije imala nikakvu uporebnu funkciju. Počelo je njeno urušavanje“, rekao je Sreten Cicmil, učitelj u penziji.

Kula je tada zbog nebrige bila poptuno uništena, da bi je Pivljani uz pomoć Opštine Plužine i privrednika obnovili 2001.

„Tada je pomoćni objekat – konaci podignut, dobrim dijelom je urađen i avlijski objekat, a na kuli je postavljeena krovna konstrukcija i pokrivena je plehom. Postavljena je i drvena stolarija, pa je pošto su sredstva utrošena sa radovima prekinuto“, kazao je Cicmil.

Da kuli Lazara Sočice udahnu novi život, kakav ovakvo zdanje odavno zaslužuje, dogovorili su predstavnici Ministarstva kulture i Opštine Plužine.

Tako će ova građevina vjerovatno sljedeću ljetnju turističku sezonu dočekati kao regionalni muzej Pive.

„Tu će biti istorija Pive od prvih nalazišta i istorijskih podataka o postanku čovjeka na ovim prostorima i oni će se kretati na dva sprata. U tom dijelu će biti jedna prostorija koja će opisivati život Lazara Sočice, tu će biti neki njegovi lični predmeti. U jednom dijelu na oko 100 kvadrata došli smo na ideju da je najbolje da napravimo prirodnjački muzej“, poručio je Slobodan Delić, direktor Parka prirode Piva.

I sve to biće dostupno turistima tokom cijele godine.

„Ja sam optimista, da će to do početka iduće turisitčke sezone biti operativno i da ćemo imati jedan novi turistički proizvod na zadovoljstvo svih ljudi koji se bave turizmom u Pivi“, kazao je Delić.

Izradu projekta za regionalni muzej Pive finansiralo je Ministarstvo kulture koje će u projekat uložiti duplo više od Opštine, odnosno 185 hiljada eura.

Radovi bi trebalo da počnu uskoro.

„Ja mislim da je to zaslužio vojvoda Lazar Sočica, koji je bio poznati ne samo pivski, nego i crnogorski vojskovođa i junak“, kazao je Cicmil.

Izvor: https://www.vijesti.me

Nastupom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića u Bijelom Polju počeo treći „Gitar fest”

Koncertom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića preksinoćje u Galeriji bjelopoljskog Centra za kulturu otvoren treći „Gitar fest“ koji organizuju Škola za osnovno muzičko obrazovanje u saradnji sa NVO „Kan‘”. Uz poštovanje mjera NKT-a bjelopoljska publika uživala je u repertoaru filmske i moderne muzike koju su ova dva profesora gitare izvela.
Otvarajući festival direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje Jasmila Hot je kazala da će dan kasnije, biti održano takmičenje učenika u disciplini solo gitara i kamerni sastavi a onda i dodjela nagrada. Hot je napomenula da je ove godine organizovano i predavanje za učesnike.
– Predavanje će održati Senad Gačević, profesor cetinjske Muzičke akademije, a ono je tematski vezano za festival, pa će biti riječi o savremenoj muzici za gitaru i savremenoj kamernoj muzici – navela je Hot.
Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović je istakla da ovogodišnje izdanje Gitar festa neće biti na nivou prethodnih, jer zbog pandemije korona virusa neće učestvovati djeca iz regiona, ali, kako je kazala, to ne znači da će biti i slabiji. Ona je kazala da će učesnike ocjenjivati žiri u sastavu Marko Prentić, Dražen Joković, Nemanja Potparić i Julka Vukićević.
– Ove godine očekujemo oko petnaest kandidata iz Kotora, Danilovgrada Podgorice i Bijelog Polja koje će ocjenjivati žiri kako za disciplinu solo gitara tako i za disciplinu kamerni ansambli“ kazala je Vračarić Zaimović.
Prema riječima direktora NVO Kan, Nikole Simovića, festival se organizuje sa ciljem razvoja kulture u opštini Bijelo Polje kao i podsticanje učenika da dodatno razvijaju svoje vještine iz oblasti gitare.
-Festival gitare koji se već treći put organizuje ove godine nije bilo moguće sprovesti u proljeće kako je projektom bilo predviđeno, ali uz preporuke i poštovanje mjera NKT-a odlučili smo da festival organizujemo ovog vikenda-kazao je.
Projekat je podržala Opštinska komisija za raspođelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.

Izvor: DAN

Sloboda u Evropi

GETE INSTITUTI ORGANIZUJU FESTIVAL FREIRAUM

Stanje slobode u Evropi, opterećenoj pandemijom virusa korona, tema je festivala Freiraum koji Gete instituti širom kontinenta organizuju od 30. oktobra do 1. novembra u saradnji sa više od 50 partnera u fizičkim i digitalnim formatima u 22 grada – od Brisela i Berlina, preko Beograda, Zagreba, Atine, Torina i Praga. Otvaranje festivala Freiraum 30. oktobra biće emitovano uživo na festivalskom sajtu u cijeloj Evropi, a nakon pozdravne riječi generalnog sekretara Gete instituta Johanesa Eberta, slem pjesnikinja Samira Saleh pročitaće u Briselu Manifest Slobodnog prostora i predati ga zvanično evropskoj komesarki za inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade Mariji Gabrijel. Uslijediće uvodno izlaganje „Start worrying. Details to follow… – razmišljanja o stanju slobode u Evropi” bugarskog politikologa Ivana Krasteva, a zatim će Ebert sa sociološkinjom Evom Iluz i politikologom Krastevim voditi panel diskusiju.

Izvor: DAN

„Art” dobija kafeteriju, Kuslevova kuća i za protokol

U TOKU ADAPTACIJA I REKONSTRUKCIJA DVA GALERIJSKA PROSTORA PODGORIČKIH MUZEJA I GALERIJA

Dva podgorička galerijska prostora – Kuslevova kuća i „Art” galerija u centru grada, do kraja godine bi trebalo da budu rekonstruisane čime će dobiti multifunkcionalnu namjenu. Pored likovnih projekata, u narednoj godini Muzeji i galerije Podgorice će u ovim prostorima organizovati i raznovrsne edukativne sadržaje, radionice i diskusije.
– Ovakav programski koncept cijenimo kao doprinos razvoju i afirmaciji umjetničke scene Podgorice – kaže Vučić Ćetković, direktor podgoričkih Muzeja i galerija.
On je ocijenio da su u prethodnom periodu u ovim galerijskim prostorima bili evidentni brojni nedostaci.
– Agencija za stanovanje je sa svojim podizvođačima obavila adaptaciju i rekonstrukciju, a to podrazumijeva hidroizolacione radove na krovu, te izradu lanterne na krovu galerije i poda od ferobetona. Urađeni su gips-kartonski radovi u objektu, montira se potrebna čelična konstrukcija i obavljaju bravarski, hidroizolaterski i keramički radove. Popravljaju i instalacije vodovoda i kanalizacije, a bilo je neophodno odraditi i neke stolarske i molerske radove, te instalacije jake i slabe struje, nabaviti i instalirati osvjetljenje i ostalo, a sve u cilju prilagođavanja prostora savremenim zahtijevima u galerijskoj djelatnosti. Završetak radova na galeriji „Art”, koje finansira Glavni grad sa više od 100.000 eura, očekuje se najkasnije do kraja ove godine – kaže Ćetković.
Kada svi radovi budu okončani galerija „Art” ponovo će otvoriti vrata publici. Ćetković kaže da je u završnoj fazi priprema umjetničkog programa za 2021. godinu.
– Programski fokus galerije „Art” usmjeren je na savremenu vizuelnu umjetnost. Izlagački koncept obuhvata novu vizuelnu produkciju crnogorskih umjetnika, kao i izložbe nekoliko međunarodnih autora, uglavnom iz zemalja regiona. Pored likovnih projekata, u narednoj godini organizovaćemo i raznovrsne edukativne sadržaje, radionice i diskusije – kaže Ćetković.
I sanacija i rekonstrukcija Kuslevove kuće, kao jednog od simbola kulture i tradicije Podgorice, bila je neophodna, zbog brojnih oštećenja na samom objektu i u njegovom enterijeru.
– Za prvu fazu radova Glavni grad je izdvojio 80.000 eura. Izvođač radova je Agencija za stanovanje, a oni podrazumijevaju krovopokrivačke, te radove na spoljnoj fasadi. Predviđena je i sanacija-reparacija fasadne stolarije, te izrada drvenih fasadnih škura autentičnog izgleda, kao i izrada pergole na južnoj i istočnoj terasi i poslove uređenja enterijera na prvom nivou. Dosad su u sklopu projekta sanacije i rekonstrukcije ovog objekta realizovani brojni građevinsko-arhitektonski radovi, kako na eksterijeru tako i u enterijeru – kaže Ćetković.
On je potvrdio da radovi u cijelosti korespondiraju sa svim arhitektonskim i estetskim vrijednostima ovog jedinstvenog objekta.
– Kuslevova kuća će imati multifunkcionalnu namjenu. Koristiće se za razne kulturne sadržaje, prvenstveno u oblasti promocije kulturne baštine Podgorice, a povremeno i za selektovane muzičke i likovne programe. Ovaj objekat izuzetnih kulturnih vrijednosti koristiće se i za protokolarne aktivnosti Glavnog grada – dodaje Ćetković.

Praksa međunarodnih muzeja i galerija
Početkom avgusta Muzeji i galerije Podgorice raspisali su tender za zakupca prostora u sklopu galerije „Art”.
– Projekat galerije „Art”, pored umjetničkih sadržaja, predviđa i art-kafeteriju kao jedinstven prateći segment. Takav koncept oslanja se na prakse mnogih međunarodnih muzeja i galerija, koje u svom sastavu nerijetko imaju i kafeterije, restorane ili suvenirnice. Art-kafeterija je, dakle, zamišljena kao dodatni sadržaj odnosno jedinstven umjetnički klub. Po potrebi, prostor kafeterije koristio bi se i za umjetničke aktivnosti poput koncerata, radionica i promocija. Predmet javnog tendera bio je zakup prostora namijenjenog za tu vrstu djelatnosti. Zakupac je, shodno proceduri i u skladu sa zakonskim propozicijama, u predviđenom roku i izabran, a to je Avra do.o. Podgorica – kaže Ćetković.

Izvor: DAN

Anđelku Anušiću Andrićeva nagrada

URUČENA NAGRADA KOJA NOSI IME NAŠEG NOBELOVCA

Književna nagrada „Ivo Andrić”, koja se dodjeljuje od 1976. godine u Beogradu, uručena je juče (petak) za knjigu „Legenda o v(j)etrom vijanima” Anđelku Anušiću. Nagradu je laureatu na svečanosti u Zadužbini „Ivo Andrić” u Beogradu predao akademik Miro Vuksanović.
Prema testamentarnoj volji našeg nobelovca Zadužbina „Iva Andrića” 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovjetku, ciklus, odnosno zbirku pripovjedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine.
U Višegradu je ječe obilježeno 128 godina od rođenja Iva Andrića. Profesori i učenici Srednje škole „Ivo Andrić“ iz Višegrada položili su cvijeće na spomen-obilježje književniku Andriću kod ćuprije i na bistu u Andrićgradu.
Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku, a djetinjstvo od 1894. do 1903. godine proveo je u Višegradu.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine. Preminuo je 13. marta 1975. godine u Beogradu.

Izvor: DAN

Tijana Radulović objavila zbirku poezije „Komad bez protagonista“: Knjiga je moja rekonstrukcija stvarnosti

Kaže da u knjizi nema velikih istina ali da i ne bježi od njih pa je čitaocima ostavila da ih sami (ne) pronađu. Sagledavajući svoj prvijenac krajnje skromno, novinarka koja se obrela i u književnim vodama, Tijana Radulović u razgovoru za FOS navodi da je ova zbirka njen doprinos rekonstrukciji stvarnosti. Radulović takođe naglašava nužnost promišljanja i poručuje da čovjek ne treba da bude opterećen protraćenim potencijalom već da se fokusira na stvari koje ga ispunjavaju. 

U pjesmama lišenim komercijalnog prizvuka, jer kako navodi Radulović komercijala nijednom umjetniku nije prijemčiva, oslikan je svakodnevni život običnog čovjeka.

Čemu „Uputstvo za upotrebu“ s početka zbirke?

Radulović: Kao i kod većine pjesama iz zbirke, sjećam se momenta kad je „Uputstvo za upotrebu“ nastalo, ali imam problem da u sjećanje prizovem što me je tačno nagnalo da ga napišem. Vjerovatno je to pokušaj „odbrane“ od one težnje čitalaca da traže pouke u svakom djelu koje izučavaju.  

Kod mene nećete naći ono što potpada pod domen „velikih istina“. Daleko od toga da me takve stvari ne interesuju, samo ja nisam neko od koga ćete dobiti odgovore. Redovi u knjizi su, dakle, samo moj doprinos jednoj prilično staroj igri rekonstrukcije stvarnosti. S druge strane, ako vas moja razmišljanja ponukaju da se toj igri priključite, onda mi je drago što ova knjiga neće biti samo materijal za reciklažno dvorište.

Koliko je zapravo „…školovanih prostaka koji elokvencijom prikrivaju glupost…“? Jesu li stihovi ukazivanje i ujedno izrugivanje kako našem tako I ostalim sistemima?

Radulović: Školovanih prostaka je, bojim se, više nego što može da se pojmi. A cijela pjesma je pokušaj ironijskog, i auto-ironijskog, osvrta na naše težnje da pošto-poto budemo najinteligentniji u svom selu. Ta težnja da silu na sramotu budemo drugačiji je, po mom mišljenju, ništa manja prepreka autentičnosti od konformizma. Kažem ironijskog i auto-ironijskog jer smatram da imamo pravo da se izrugujemo isključivo onome čemu smo i sami skloni. Ta ljekovita funkcija izrugivanja može da nas oslobodi mnogih stvari.

Utiče li na školovane prostake očekivanja, ambicije roditelja i to da svako od nas da postane arhitekta – o čemu se i govori u „Šapat iz dubine“?

Radulović: Bojim se da, upravo kao što ste kazali, sve potiče iz kuće. Ambicije koje nisu u skladu sa našom izvornom prirodom mogu da stvore čudovišta. Pretpostavljam da Vam iznesena tvrdnja zvuči teatralno, ali stvarno malo što kvari čovjeka kao misli o protraćenom potencijalu. I obratno – Malo što oplemenjuje kao rad na stvarima koje mi lično smatramo vrijednim.

Jedna od pjesmi posvećena je profesoru srpskog jezika i književnosti Slavenu Fatiću. Koliko je srednja škola i gospodin Fatić imao uticaja na vaše opredjeljenje i prema književnosti i prema poeziji?  Po čemu pamtite uopšte gimnaziju Petar I Petrović Njegoš?

Radulović: Slaven je genijalan profesor i pedagog, a takav je bio i ostatak kolektiva u gimnaziji “Petar I”. Stvarno nije rijetko da u razgovorima sa dragim ljudima pomenem koliku sam privilegiju imala što sam učila tamo, koliko zbog prosvjetnih radnika toliko i zbog jedne zdrave atmosfere koja je karakterisala drugo odjeljenje generacije 2008/09.

E sad, kad je konkretno književnost u pitanju, upravo je profesor Slaven bio taj koji mi je vratio interesovanje za pisanje, koje se u mom slučaju  hronološki poklopilo sa samim učenjem slova ali i nestalo negdje u osnovnoj školi. Zbog svega navedenog, i generalno zbog njegovog sjajanog pristupa svakom učeniku ponaosob, u posveti sam ga potpisala kao “profesora ljubavi prema književnosti”.

Djelovi zbirke podijeljeni su na poglavlja. Zaplet počinje pjesmom „Komad bez protagonista’’, rasplet „Apokalipsom’’, a zbirka se završava „Zorom’’…  Slučajnost ili pak ima simbolike?

Radulović: Dobro zapažanje. Radi se u tome da mi je namjera bila da zbirka bude cjelina, ali i da u sebi ima skrivene fragmente koji opet tvore mikrocjeline. Uvod počinje pjesmom koja je posvećena mom mlađem bratu Rastku, jer je rad na “Komadu bez protagonista” započeo zahvaljujući njemu. Zaplet počinje pjesmom “Ako može bez protagonista”, koja predstavlja baznu ideju cijele zbirke, “Uljez” otvara Peripetiju upravo zbog najsnažnijeg obrta u pjesmi a “Apokalipsa” rasplet jer nove stvari, među kojima i ova zbirka, često nastaju iz zgarišta. Isto tako, sakrila sam neke poveznice unutar pjesme, pa tako “Zora”, koju ste pomenuli, predstavlja zadnju kariku u lancu Ponoćna – Kasno podne – Zorom. Da ne zamaram više, mnogo volim slučajnosti, ali ih u “Komadu bez protagonista” nema mnogo, ni u samoj zbirci ni na koricama.

Prodaja knjige

Zbirku „Komad bez protagonista“ možete kupiti na način što ćete Tijani Radulović dostaviti potvrdu uplate od najmanje 5 eura na račun neke humanitarne organizacije ili za neki drugi humani cilj.

Izvor: https://fosmedia.me

Министарство културе Србије: На фестивалу НЕЋЕ бити приказан филм који би наштетио митрополиту и СПЦ

У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да ово дјело не буде у званичном програму фестивала

Филм „Свједок божје љубави“, ауторки Тање Шуковић и Снежане Ракоњац, неће бити приказан на регионалном ТВ фестивали минијатура „Прес витез“ јер то остварање, икако пријављено, није прошло селекцију, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.

Јавност је са забринутошћу и незадовољством реаговала на вијест да ће тај филм бити приказан на фестивалу јер „на споран начин приказује изјаве и јавне активности митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Како наводе из Министарства културе и информисања, селектор фестивала Игор Алексић потврдио им је у телефонском разговору да се пројекција филма ипак неће одржати јер, како каже, филм није прошао селецију.

Фестивал „Прес витез“ добио је 400.000 динара на конкурсу за суфинансирање Сектора за информисање и медије Министарства културе и информисања у 2020.

Комисија Министарства у саставу: Виолета Кецман, Злата Куреш, Мирослав Живковић, Јелена Вуковић и Данијела Јанков једногласно је одлучила да фестивал „Прес витез“, као и неких претходних година (2015 и 2016), добије средства.

„Посебно истичемо да у пројектној документацији која је достављена Министарству културе и информисања подносилац захтјева није приложио нити је био дужан да приложи списак филмова који ће бити емитован, нити је, последично, комисија могла да зна о којим конкретним дјелима се ради. Таква је пракса када је ријеч о било ком фестивалу. Средства се додељују за прокламовани концепт фестивала, а не за накнадну селекцију и појединачна дјела“, поручују из Министарства културе и информисања.

Како се у допису из министарства наводи „након реакције дела јавности и након увида у филм, разумијемо да предметно дјело може изазвати контроверзе и да захваљујући начину одабира и представљања садржаја може индуковати политички обојене закључке и тиме нанијети штету и митрополиту Амфилохију и Митрополији приморско-црногорској и Српској православној цркви“

„Деконтекстуализације и тенденциозна тумачења дјеловања појединаца и институција у бурним историјским околностима, јесу предмет ауторских слобода у интерпретацији, али би морале бити прожете скрупулозношћу према истини и свијешћу за осјетљивост публике и јавности када се ради о пољу деликатних и субјективних изражавања. Нарочито ако се зна да је предметни документарац недавно био приказан на јавном сервису једне сусједне земље управо у непријатној ситуацији ескалације политичких напетости, као вјероватни пропагандни алат једне од страна“, поручују из МКИ.

У министарству закључују да је управо због оштрих реакција дијела домаће јавности, охрабрујућа и добра одлука организатора и селектора да ово дјело не буде у званичном програму фестивала.

„Без обзира на њихову одлуку, овим путем обавештавамо јавност да ни предметни филм ни поруке које садржи немају нити су имале подршку Министарства културе и информисања, већ је, као и претходних година, подршку имао само фестивал као такав и документарни филмови као категорија“, пише у саопштењу Министарства културе и информисања.

Izvor: https://www.in4s.net