Категорија: Култура

Булатовић и Никчевић су међу првим композиторима из региона коjи издаjу ноте за Naxos. Уједно, то је и наjава новог компакт диска Булатовића и Никчевића, „Feel the Moment“ („Осјети тренутак“), коjи ће за Naxos Records објавити у априлу 2022. године

Црногорски камерни састав, гитарски дуо који чине Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, међу првима је из региона којима престижна издавачка кућа Naxos објављује не само аудио издања, већ и нотне записе. У издању Naxos Sheet Music Publishing обjављене су ноте њихових наjновиjих ауторских композициjа које су већ објављене као аудио записи на албумима које су објавили за ову престижну издавачку кућу. Овим издањем црногорски гитаристи добили су своjу композиторску web страницу, на коjоj се поред њихових обjављених нотних издања налазе биографиjе и описи њихових најзначајнијих албума и музичких критика. Овим су, као композитори, постали дио значаjног свjетског каталога нотних издања. Јер, Naxos Sheet Music Publishing у својој едицији поред дјела, нотних записа наjзначаjних музичких класика попут Баха, Паганиниjа или Штрауса, има и партитуре савремених свјетских аутора са дjелима за оркестре, камерне саставе и соло инструменте.

Уједно издавање партитура је и наjава новог компакт диска Булатовића и Никчевића, „Feel the Moment“, коjи ће објавити у априлу 2022. године за Naxos Records, jедну од наjвећих издавачких кућа умjетничке музике на свиjету. На сајту се може наћи и кратка најава за овај нови албум, односно „образложење“ што их је инспирисало.

Ово неће бити њихов први албум за ову кућу, каже Дарко Никчевић, додајући да су досад објавили два албума и два сингл издања у аудио формату за Naxos Records. На њима се налазе 42 њихове ауторске композициjе, коjе су већ неколико година присутне на свим музичким платформама на интернету, а издати су и компакт дискови, појашњава Никчевић.

– Наредне године у априлу излази и наш трећи албум за Наксос са jош 14 композициjа. Дакле, укупно ћемо имати 56 композициjа коjе су самим аудио издањем за овако велику издавачку кућу, већ постале дио свjетског каталога умjетничке музике, што ниjе мала ствар. И наших 14 нових композициjа имаjу и своjа нотна издања за Наксос. По први пут у историjи, ноте црногорских композитора обjављуjе овако велики и реномирани свjетски издавач умjетничке музике, што jе веома значаjно и за нашу земљу, jер Црна Гора сада добиjа и своjе репрезенте у значаjном свjетском каталогу нотних издања. Публиковање нота jе велико признање за Срђаново и моjе умjетничко стваралаштво коjе нас додатно учвршћуjе на свjетскоj музичкоj сцени, али и лично задовољство jер ће музичари широм свиjета изводити нашу музику, коjа ће тиме живjети и траjати у будућности не само кроз наша извођења – истиче Никчевић.

Слично размишља и Булатовић, који сматра да објављивање нота њихових композиција није само промоција њихове, већ и музике Црне Горе, а шире и Балкана, Медитерана.

– Наше стваралаштво на оваj начин одлази и биће доступно у оне краjеве свиjета гдjе нису чули за нашу државу, а питање jе да ли уопште знаjу и гдjе jе наш регион тj. Балкан. Ово ће бити jедан од начина упознати културу неке земље, а то jе свакако наjлакше преко музике, због непостоjања jезичке бариjере. Задњих година наша дjела своjом специфичношћу и оригиналношћу крчила су нам пут ка многим мjестима гдjе вjероватно никада не би дошли да њих ниjе било. Наjновиjим нотним издањима добиjаjу jош бољу прилику да нас представљаjу другим – разним културама широм свиjета – каже Булатовић, додајући да је овиме започет временски дуг низ упознавања.

Izvor: https://www.dan.co.me

Цетињски студенти глуме учествују од јуче на Фестивалу студентског позоришта коjи организуjе Академиjа уметности Нови Сад, а представиће се сјутра публици с представом „У пламену страсти” по тексту Ивана М. Лалића

Студенти Факултета драмских умjетности са студиjског програма Глума у класи професора Бранимира Поповића и цетињски ФДУ Универзитета Црне Горе, награђени су са четири признања на фестивалу „Кестендорф“ коjи је недавно завршен у Бањалуци. Цетињски факултет и студенти глуме били су најбољи у сљедећим категоријама: Уна Лучић освојила је награду за наjбољу женску улогу; Кристиjан Блечић за наjбољу мушку улогу; ФДУ је освојио награду „Златни кестен“ за наjбољу представу у цjелини; а представа „У пламену страсти“ по тексту Ивана М. Лалића, којом су се представили цетињски студенти, освојила је награду „Глас Српске“ за наjбољу представу по оцjени медиjа.

Жири фестивала „Кестендорф“ радио је у саставу Светлана Боjковић (предсjедник), Маjа Додик, Бранислав Недић, Боjан Ћетковић и Александра Ћосић, а већином гласова донијели су одлуку да награду „Златни кестен“ додиjеле ансамблу Факултета драмских умjетности Цетиње за представу „У Пламену страсти“.

У представи поред Блечића и Лучићеве, глуме и Немања Тодоровић, Огњен Секулић, Алекса Балевић, Маша Божовић и Милица Кекић.

Награда је потврда оног што радите

Сада смо на трећој години, а ово је наша испитна представа с друге године, каже студенткиња Маша Божовић, истичући да је учешће на овом и другим фестивалима битно, и то не само због награде, већ више због могућности да се „измјери“ ниво извођења, квалитет уопште, да се унаприједи искуство на сцени, и наравно, дружење и комуникација с колегама из региона, као и због коментара жирија и публике.

– Понекад не знамо с чим располажемо. Зато је награда потребна као потврда оног што радите – додаје Божовићева.

„Сребрни кестен“ уручен jе Академиjи умjетности Универзитета у Бањалуци, за представу „Сербус-Европеикус“, а „Бронзани кестен“ Факултету драмских уметности Београд за „Грету из Фауста“.

Специjална награда припала jе ФДУ Београд, специjална награда за кореографиjу додиjељена jе Ренати Агостини, док jе специjална награда за режиjу уручена Срђану Карановићу.

Цетињски студенти глуме учествују од јуче на Фестивалу студентског позоришта коjи организуjе Академиjа уметности Нови Сад, а представиће се сјутра публици.

Izvor: https://www.dan.co.me

Глумац из БиХ награђен за улогу Махмута Зоља у представи „Сјећаш ли се Доли Бел“

Гран при за најбољу главну мушку улогу на Међународном фестивалу глумца у Никшићу добио је глумац из БиХ Емир Хаџихафизбеговић за улогу Махмута Зоља у представи „Сјећаш ли се Доли Бел“ Kамерног театра 55 из Сарајева.

Глумици Јадранки Ђокић припао је Гран при за најбољу главну женску улогу у представи „Плућа“ Театра Егзит из Загреба и Градског позориста из Сиска.

Најбољу епизодну мушку улогу одиграо је Мирсад Тука у представи „Сјећаш ли се Доли Бел“, а женску његова колегиница из представе Татјана Шојић. 

Гран при за најбољи партнерски однос на сцени припао је Златану Видовићу и Данилу Kеркезу за улоге два брата у представи „Усамљени запад“ Народног позориста Републике Српске из Бања Луке.

Жири 17. Међународног фестивала у Никшићу чинили су Милорад Мики Дамјановић, предсједник и чланови Зоран Ракочевић и Бобан Чворовић.

Традиоционалну глумачку манифестацију организовало је Никшићко позориште под покровитељством Општине Никшић и Министарства просвјете, културе, науке и спорта.

Током Фестивала изведено је шест представа позоришта из региона.

Izvor: https://www.dan.co.me

Иначе, изложба је додатно оплемењена пјесмом, као и поклонима које је малим сликарима уручила фирма EXPO COMERC DOO Котор. Такође, пjесникиња и сликарка Чедомила Ивановић jе поклонила слику Ресурсном центру и своjе књиге, а књиге је поклонила и пjесникиња Мира Дамjановић

Колективна изложба дјечјих радова, ђака Ресурсног центра за образовање и оспособљавање „1. јун” из Подгорице, отворена је у галеријском простору НВО „Катаринине чаролије”. И као што ова галерија има у наслову чаролију, тако су и ликовни радови ових малишана очарали све који су их видјели на отварању или ће то учинити наредних дана. А, могу се погледати радови Дее Сунарић, Андрије Ђуровића, Јована Бурсаћа, Емира Еровића, Винетуа Оршоша, Лазара Рајковића, Алмира Жабељија, Стевана Лалевића, Немање Бошковића, Уроша Капичића, Миљана Томића, Жарка Микана и Шабана Дрејића. Они су своја мала ликовна ремек-дјела, обједињена насловом „Мали умјетници велике душе“, стварали под будним оком ментора, њиховог наставника ликовног, сликара Мирка Драговића.

Како је на отварању рекла Катарина Ивановић, директорка галерије, мотив за организовање изложбе је хуманитарни, односно да ђаци Ресурсног центра добију прилику да широј јавности покажу што умију и знају, и да се на тај начин укључе у ширу заједницу.

Изложбу је отворила Маја Калезић, в.д. директора ове школе, наглашавајући да поред едукативне, ликовне радионице имају и креативни моменат, који омогућава да се дјеца са сметњама у развоју изразе на оригиналан и маштовит начин.

– Имам част да отворим jедну посебну изложбу радова, колективну изложбу наших малих умjетника велике душе. Не могу сакрити понос и задовољство коjе осjећам. Понос jер стоjим пред дjелима наших ученика и задовољство што сам дио ове њихове приче. Хвала Вам дjецо jер сте вриjедни дивљења – рекла је Калезић, захваљујући свима који су омогућили да се деси ова изложба.

Иначе, изложба је додатно оплемењена пјесмом, као и поклонима које је малим сликарима уручила фирма EXPO COMERC DOO Котор. Такође, пjесникиња и сликарка Чедомила Ивановић jе поклонила слику Ресурсном центру и своjе књиге, а књиге је поклонила и пjесникиња Мира Дамjановић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Ретроспектива филмова Живка Николића, поводом 80 година од његовог рођења и 20 година од смрти, почиње данас, 18. новембра, у 20 часова у Црногорској кинотеци, приказивањем филмова „Ане” и „Бештије”, а траје до 25. новембра. Улаз на све пројекције је слободан

„Живко Николић рођен је у Озринићима 1941. године, умјетничку школу је завршио у Херцег Новом, а након тога Академију за позориште и филм. Највјероватније је у граду мимоза научио велику истину – да истинском мајстору портрета није важно да ли се црте лица на папиру поклапају с цртама лица оног кога портретише, него да је много важније да изнесе његов карактер“, рекао је Горан Бјелановић, директор Црногорске кинотеке, најављујући након кратког промотивног филма, програм који ће се у Кинотеци одржавати од 19. до 25. новембра, а поводом 80 година од рођења и 20 година од смрти режисера Живка Николића.

– Николић је цијелог свог умјетничког вијека филмским и ТВ објективом сликао карактере које је понио у роковнику свог сјећања, откад је проходао, докад је престао да хода. Његови карактери су вриједности антејске Црне Горе носили као изврнуту рукавицу, што их је чинило гротескним и незаборавним. Међутим, ти антихероји оставили би много мање упечатљив утисак да их Живко Николић није бескрајно волио, од првог до посљедњег, као што сам сигуран да је својим филмовима и умјетничким дјелом волио и све нас и покољења која ће доћи. Стога, Црногорска кинотека има право и обавезу да уприличи сјећање на 80 година од његовог рођења и 20 година откад је замијенио свјетове – рекао је Бјелановић. Настојаће да надограђује постојећу структуру

На новинарско питање да ли ће и у којој мјери наставити гајити програмску концепцију коју је успоставио његов претходник, Бјелановић је рекао да је Мартиновић направио огроман помак у садржајима који су били неопходни за функционисање Кинотеке. Сви морају имати у виду важност дјеловања Кинотеке, која није само нека установа музејског, архивистичког типа, каже Бјелановић.

– Мартиновић је имао свијест да је задатак Кинотеке да подигне свијест о филму међу грађанима Подгорице и Црне Горе уопште, о чему свједочи и квалитетно обиљежавање овог јубилеја. Наравно да имам своје планове којима ћу настојати да наставим и надоградим то што је започето, а надам се на задовољство и корист свих грађана Црне Горе – рекао је Бјелановић.

Потом се присутнима обратила продуценткиња Александра Церовић, која је детаљно говорила о програму који је конципирао режисер Андро Мартиновић, донедавни директор Кинотеке. Она је навела да ће бити приказани Живковићеви документарни и играни филмови, дуги и кратки метар, али и нека од његових ТВ остварења. Филмови ће бити приказивани у великој сали од 20 часова, а улаз је слободан.

Другог дана, петак, 19. новембра, у 19 часова почиње вече посвећено аутентичном ауторском опусу Николића, и његовом значају у савременој култури, о коме ће говорити Бранко Балетић, Божена Јелушић, Андро Мартиновић и Вера Ђукановић, ауторка библиографије о овом режисеру, најавила је Церовић.

– Филмове које ћемо овом приликом приказати Црногорска кинотека је скенирала са нових филмских копија које је урадила још прије десетак година у мађарској филмској лабораторији у Будимпешти, а дио овог филмског програма биће приказан као дио пратећих програма Фестивала ауторских филмова у Београду с којим успјешно сарађујемо двије године – рекла је Церовић.

Програм се завршава 25. новембра, пројекцијама Николићевих кратких филмова.

Izvor: https://www.dan.co.me

Света династија Немањића чији су коријени овдје на овој благословеној земљи Зети су нам поставили границе и смјернице, поручио је владика

Живимо у времену политичких експеримената са појединцима и нацијама и у добу када неке политичке, идеолошке, некад и отворено богоборачке силе покушавају да промијене генетски код односно историју и традицију српског народа, казао је епископ Крило на свечаности поводом Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

У књижари Матице српске овај дан је свечано обиљежен у суботу 13. новембра, а у склопу свечаности промовисана је књига „Црна Гора кроз историјска документа“, коју је приредио Јован Маркуш, а ликовно опремио Мирко Тољић. 

– Православна црква има од почетка територијално или географско уређење и организацију и никако то није везано само за једну нацију или један народ. Тако је и шири простор Балкана остајао под црквеном власти Цариграда све док српски народ није дошао до свог духовног пунољетства и заслужио да добије своју аутокефалну Цркву. Свети Сава, чији је отац Стефан (Симеон) рођен на Рибници у Подгорици, био је тај ангел Божји који нас је једном заувијек окренуо на исток према Јерусалиму, Цариграду и дао нам завјет да чувамо Православну вјеру. Тако је и формирана Српска православна архиепископија или затим Патријаршија, као једна од многих аутокефалних канонских јурисдикција једне Свете саборне (католичанске) православне цркве- бесједио је епископ. 

Владика је нагласио да Српска православна црква данас обавља своју мисију на свим континентима земљине кугле и да у њој има и Срба и Црногораца и Американаца и Бразилаца и Африканаца и других народа и националности и раса.

– Зове се српска јер се историјски сложило да су Срби као народ и створили ту Цркву и најважније личности међу светима у њој јесу Срби. Даље преко 90 посто њених чланова су Срби. Међутим, због горњих разлога, Црква чува идентитет сваког појединца и народа и не желећи увриједити национално осјећање ниједног човјека или народа, Црква зато у својим локалним називима уграђује специфичности локалног становништва. Тако имамо: Митрополију црногорско-приморску, Епархију херцеговачку, Епархију буеносајреску-јужно централноамеричку, Епархију аусталијску и тако даље. Све је у Цркви складно, сви појединци и народи се уграђују у њу као живо камење- поручио је он. 

Говорећи и Маркушовој књизи, епископ је казао да су оваква дјела итекако потребна да нас подсјете одакле смо дошли, ко су били наши преци и куда идемо.

– Света династија Немањића чији коријени овдје на овој благословеној земљи Зети, или данашњој Црној Гори, су нам поставили границе и смјернице. На све то нас је подсјетила и светородна династија Петровића, а и у наше дане наш блаженог спомена Митрополит Амфилохије. Ако се будемо држали тих оријентира онда нећемо залутати ни као народ ни као појединци- закључио је епископ Кирило.

Izvor: https://www.dan.co.me

Изложба ликовних и литерарних радова са конкурса 29. Которског фестивала позоришта за дјецу под називом „Баш је добро дијете бити“, биће отворена данас (сриједа) у 12 сати у цркви Св.Павла у Котору.

Међу ликовним радовима у првој категорији (од првог до петог разреда основне школе) биће изложен и рад Лејле Шаботић из ОШ Друга основна школа Будва, који је проглашен за најбољи, као и рад Hanete Hardolli из ОШ Маршал Тито из Улциња, награђене у другој категорији ликовног конкурса (од шестог до деветог разреда основне школе).

Изложба ће бити отворена до 15. новембра

Својим радовима представиће се и Емина Никшић из ОШ Радомир Митровић из Берана, ЛанааМилетић из ликовне секције Атеље код куће из Београда, Дајану Шебешћен из ликовне секције Чаробни свет цртања из Панчева, Адам Радовановић и Тамара Тимотијевић из ОШ Црњански из Јагодине, Искра Криваћевић из ОШ Сутјеска из Подгорице, ТијанаЋулафић из ОШ Октоих из Подгорице као и Теодора Барбић из ОШ Бранко Бринић из Тивта.

-Читали смо и сагледавали што је то што дјецу чини дјецом. Због чега баш ти мислиш да је добро бити дијете? На нашу адресу пристигло је укупно 84 литерарних и 264 ликовна рада. Морали смо да одаберемо оне који су најбоље указали на све оно што мисле да би одрасли могли другачије, боље и паметније само када би гледали свијет очима дјетета. Након дугог вјећања и жирирања, дошли смо до одлуке, саоштили су чланови Жирија у саставу Никола Завишић, мултимедијални редитељ и Марија Радусиновић сликарка, који су бирали најбоље ликовне радове, и Жирија за литераране радове – Ања Плетикоса, драмска списатељица и Илија Гајевић, професор црногорског језика и књижевности. Изложба ће бити отворена до 15. новембра.

Предсједништво Удружења драмских уметника Србиjе (УДУС) jедногласно jе одлучило да глумачку награду „Добричин прстен“ за животно дјело за 2021. годину постхумно додијели Милану Ланету Гутовићу

Предсједништво Удружења драмских уметника Србиjе (УДУС) jедногласно jе одлучило да глумачку награду „Добричин прстен“ за животно дјело за 2021. годину постхумно додијели Милану Ланету Гутовићу.

Награда Добричин прстен за животно дjело jе наjзначаjниjе еснафско глумачко признање у Србиjи, установљено 1980. године и ради се о златноj копиjи прстена Добрице Милутиновића, наводи се у саопштењу УДУС-а.

Тако се Милан Лане Гутовић придружио најугледнијим српским глумачким именима и великанима сцене Љуби Тадићу, Мири Ступици, Миjи Алексићу, Зорану Радмиловићу, Невенки Урбановој, Рахели Ферари, Бранку Плеши, Данилу Бати Стоjковићу, Мариjи Црнобори, Мати Милошевићу, Љиљани Крстић, Петру Краљу, Оливери Марковић, Радету Марковићу, Стевану Шалаjићу, Мири Бањац, Властимиру Ђузи Стоjиљковићу, Стеву Жигону, Михаилу Миши Jанкетићу, Петру Банићевићу, Светлани Боjковић, Боривоjу Бори Тодоровићу, Ксениjи Jовановић, Предрагу Еjдусу, Воjиславу Браjовићу, Jелисавети Секи Саблић, Ружици Сокић, Предрагу Микију Маноjловићу, Jасни Ђуричић, Милени Дравић, Небоjши Глоговцу, Мирjани Карановић и Петру Божовићу.

Предсjедништво УДУС-а чине Воjислав Браjовић и Татjана Мандић Ригонат (предсједник и потпредсједница), затим Сунчица Милосављевић, Весна Станковић, Анета Томашевић, Jелена Каjго, Небоjша Илић, Саша Торлаковић и Горан Jевтић. О прстену Добрице Милутиновића

Удружење глумаца Краљевине Jугославиjе додијелило jе златан прстен Добрици Милутиновићу (1880-1956), великану српског глумишта, поводом 40. годишњице његовог умјетничког рада 1937. године. Удружење jе сматрало да Добрицу Милутиновића треба издвоjити из плеjаде великих глумаца и овјенчати несвакидашњом наградом коjа ће се памтити и симболизовати његову умјетничку личност. Одлучило jе да прстен буде прелазни, да се додјељуjе наjбољем глумцу и да се на таj начин сачува траjан спомен на великог глумца. Прстен jе поклон добитнику. На предњоj страни прстена угравиран jе рељеф лика Добрице Милутиновића, са бочних страна су ликови његових прослављених улога Шаjлока у Шекспировом „Млетачком трговцу“ и Орлића у Ростановом „Орлићу“, а са унутрашње стране угравиран jе текст: „Наследни прстен Добрице Милутиновића“.

О термину и мјесту одржавања уручења златне копије прстена великог Добрице Милутиновића породици Милана Гутовића Удружење драмских уметника Србије накнадно ће обавијестити јавност, стоји у саопштењу УДУС-а.

Министарство просвјете, науке, културе и спорта и Центар савремене умјетности Црне Горе донијели су одлуку да Наталија Вујошевић буде кураторка Павиљона Црне Горе на 59. Бијеналу умјетности у Венецији, стоји на сајту МПНКС.

Као кураторка Павиљона Црне Горе на 59. Венецијанском бијеналу умјетности Наталија Вујошевић ће радити на припреми и презентацији националне поставке у складу са организационим и умјетничким критеријумима ове свјетске манифестације савремене умјетности, која се одржава од 23. априла до 27. новембра 2022. године. Црногорска презентација биће организована у Palazzo Malipierо у Венецији, а умјетници ће бити изабрани путем јавног позива.

Вујошевић је визуелна умјетница и кураторка. Завршила је студије сликарства на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, а магистарске студије из савремених визуелних умјетности на Институту АВА у Љубљани. Оснивачица је и директорица невладиног удружења Институт за савремену умјетност.Запослена у НМЦГ, основала награду „Милчик“

У оквиру организације Институт за савремену умјетност основала је награду за савремене визуелне умјетнике „Милчик“, која је дио интернационалне мреже награда Young Visual Artist Award, а организује се у сарадњи са Trust For Mutual Understanding i Residency Unlimited из Њујорка. Од 2017. године ради као кустоскиња за едукацију у Народном музеју Црне Горе, гдје је 2018. године покренула Школу умјетничке критике за ученике средњх школа „Гледај, мисли, пиши“, која је дио редовног програма музеја. Вујошевић је досад курирала неке од значајнијих изложби у Црној Гори.

Годинама ради са групом интернационално активних умјетница и теоретичарки на унапређењу доступности умјетничког образовања и побољшању услова за развој савремених умјетничких пракси у Црној Гори, као и на њиховој повезаности са интернационалном сценом. Умјетнички рад Наталије Вујошевић представљен је интернационално. Њени радови у више наврата бирани су за званична представљања на Бијеналу у Венецији.

Izvor: https://www.dan.co.me

Радио и телевизиjа Црне Горе расписала jе Jавни конкурс за избор нове композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022, на који право учешћа имаjу аутори из циjелог свиjета, а исти може приjавити наjвише двиjе композициjе коjе нису обjављене приjе 1. октобра 2021. године

Радио и телевизиjа Црне Горе расписала jе Jавни конкурс за избор нове композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022, на који право учешћа имаjу аутори из циjелог свиjета, а исти може приjавити наjвише двиjе композициjе коjе нису обjављене приjе 1. октобра 2021. године. Конкурс ће бити отворен до 10. децембра ове године.

Према условима конкурса аутор прилаже финалну верзиjу композициjе, као и инструменталну верзиjу без пратећих вокала. Композициjа не може траjати дуже од три минута и аутори немаjу право накнадног повлачења приjављених композициjа, а приjављена документациjа се не враћа.

Начин приjављивања на конкурс подразумиjева да се аутори приjављуjу анонимно. Приjава садржи петоцифрену шифру под коjом композициjа пролази селекциони процес. Приjављивање се врши прилагањем велике коверте коjа садржи финални снимак композициjе до три минута са интерпретациjом извођача коjи ће на такмичењу изводити композициjу (УСБ или ЦД), одштампаним текстом композициjе у пет примjерака. У великоj коверти треба да се налази и мања, коjа ће садржати податке о идентитету аутора, његову биографиjу, као и потврду надлежне организациjе за заштиту ауторских и сродних права о евидентирању, односно регистрациjи дjела коjе jе приjављено. Друга коверта се отвара уколико композициjа прође у наредну фазу избора, о чему одлуку доноси Селекциона комисиjа. За извођача jе неопходно доставити увjерење о црногорском држављанству и биографиjу.

Приjаве на конкурс се достављаjу у затвореним ковертама на адресу: Радио-телевизиjа Црне Горе, Подгорица, Булевар револуциjе 19, Архива РТЦГ – VI спрат, с назнаком: Конкурс за Пjесму Евровизиjе 2022. НЕ 0ТВАРАТИ. На полеђини коверте исписуjу шифру под коjом конкуришу. Неблаговремене приjаве неће се разматрати. Учешћем на конкурсу, сваки учесник прихвата прописане услове конкурса, као и услове утврђене Правилником о процедури избора композициjе за Пjесму Евровизиjе 2022. РТЦГ задржава право да сугерише ауторима одређене измjене и допуне композициjе и евентуалну измjену извођача.