Category: Култура

Херцег Нови: Пети Трг од ћирилице од 2. до 28. августа

Пети Трг од ћирилице биће одржан од 2. до 28. августа у Херцег Новом, а та манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће бројне умјетнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике, саопштено је из ПР Центра.

То је најављено на прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина Топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе.

Протојереј, Никола Тодоровић, казао је да ће овогодишњи Трг од ћирилице протећи у знаку споменовања великих црквено-народних годишњица, као „поузданих путоказа народног опстанка“, наводећи да ће трајати од Илиндана до Велике Госпојине.

Како је прецизирао, Трг од ћирилице биће посвећен Светом Симеону и Сави Србском, Св. Архиескопу Данилу Другом, Светом руском цару Николају и његовој породици, Свештеномученику Варнави Росићу, патријарху српском, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину и патријарху Гаврилу Дожићу, Алекси Шантићу, Симу Матавуљу, Десанки Максимовић, Исидори Секулић и другима…

Тодоровић је најавио да ће припремно вече бити одржано 2. августа, под називом „Светосавска пјесан“.

„Поздравно слово ће, у име србских пјесника Црне Горе, произнијети Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе“, навео је Тодоровић.

Након припремне вечери, како је казао, овогодишњи Трг од Ћирилице ће 3. августа свечано отворити новохиртонисани епископ диоклијски Методије.

„То вече биће посвећено 300 годишњици оснивања Топаљске општине, такозване Топаљске комунитади, зачетка данашње херцегновске градске општине“, појаснио је Тодоровић.

Према његовим ријечима, 15. августа ће бити прослављена слава града Херцег Новог, Пренос моштију Св. Архиђакона Стефана, Светом литургијом, а увече ће, како је казао, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне пјесме и игре.

„На празник Преобажења Господњег споменоваћемо стогодишњицу мучеништва посљедњег руског Цара и посљедњег земљаског заштитника православних хришћана, чија голгота у земљама православља од тада не престаје, од Јерусалима и Атине, до Тбилисија, Призрена и Владивостока“, навео је Тодоровић.

Значајна пажња ће, како је појаснио, бити посвећена новим књигама српских издавача, посебно оних из Црне Горе.

„Као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, Трг од ћирилице позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања“, поручио је Тодоровић.

Манифестација – одбрана ћириличног писма и идентитета

Књижевни критичар, Желидраг Никчевић, казао је да та духовна и вјерска манифестација представља својеврсну одбрану ћириличног писма и идентитета.

„Наша идеја је била да огромно богатство, које постоји у Боки и Херцег Новом, оживотворимо и покажемо, јер сваки метар тог простора је изукрштан највећим умјетничким, научним, културним и вјерским дометима нашег народа кроз вјекове“, поручио је Никчевић.

Он је истакао да ће Трг од ћирилице показати да та традиција има достојне насљеднике српског језика, умјетности и науке.

„Ми у Херцег Новом имамо на сцени понајбоље писце, глумце, музичаре, сликаре и научнике. У оквиру Трга од ћирилице биће одржани округли столови о најактуелнијим темама, концепти са фантастичном етно музиком, на којима ће наступати бројни млади људи и лиричари“, навео је Никчевић.

Како је казао, Трг од ћирилице, који представља покушај да се „отвори простор љепоте, слободе, храбрости, културе и православне вјере“, окупиће бројне историчаре филозофе, лингвисте и духовнике.

У галерији духовног центра Фреска три изложбе

Галериста, Славица Милошевић, најавила је да ће, у галерији духовног центра Фреска, бити представљене три изложбе.

„Отварање изложбе слика изузетног сликара, професора ликовне културе и критичара, Драгољуба Бата Брајевића, под називом „Историјски циклус: Срби у Црној Гори“, биће одржано 5. августа, а посјетиоци ће моћи да виде интересантне слике из тог историјског опуса“, навела је Милошевић.

Она је казала да ће 14. августа бити отворена изложба таписерија и пастела, професорице академије примјењених умјетности у Паризу, Софије Ћук Ди Гарофани, под називом „Тромостовје“.

„Изложбом, која је инспирисана француско-српским средњим вијеком и ликом жене кроз историју, Софија тка нити између своје родне Сјенице, Париза и Херцег Новог. Добитница је награде Кнегиња Милица, за добринос српској култури и духовности“, појаснила је Милошевић.

Према њеним ријечима, 25. августа ће, у галерији Фреска, бити представљена документарна изложба архива СПЦ, под називом „Архимандрит Нићифор Дучић, српски духовник, историчар и устанички вођа“.

„Аутори изложбе, историчари Радован Филиповић, Ненад Идризовић и Милош Матијевић, настојали су да освијетле личност и дјело Архимандрита Нићифора Дучић. Отварање свих изложби ће бити на тргу, а потом ће посјетиоци погледати поставку у галерији Фреска“, истакла је Милошевић.

Izvor: IN4S

Milena Dravić otvara Montenegro Film Festival

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival 1. avgusta u 21 sat na Kanli kuli otvara evropska premijera filma Krijumčareći Hendriksa Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Tribeca film festivala.

Film se prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling. Nakon toga, u 23 sata takođe na Kanli kuli biće prikazan film Diamantino autorskog dvojca Abrantes i Schmidt, nagrađen Grand Prix-jem Nedjelje kritike u Kanu. Film se takođe prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Festival će zvanično otvoriti diva jugoslovenskog glumišta Milena Dravić.

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće održan do 7. avgusta na lokacijama u Herceg Novom (Kanli kula, Tvrđava Forte mare, Trg Mića Pavlovića, bašta Kuće nobelovca Iva Andrića, Velika sala Dvorana “Park”). Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (zvanična takmičarska selekcija, selekcija “Kino Orjen” i selekcija “Kino Evropa”), selekciju dokumentarnog filma, selekciju studentskog filma i industrijsku sekciju.

Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (takmičarska selekcija, selekcija “Kino Evropa” i Ponoćne projekcije), takmičarsku selekciju dokumentarnog filma, takmičarsku selekciju studentskog filma i specijalni program – u okviru kojeg će biti Omaž 1968-oj: jugoslovenski eksperimentalni film i specijalna projekcija restaurisane kopije filma Živka Nikolića “Ljepota poroka”.

U okviru Takmičarskog programa dugometražnog igranog filma biće prikazano dvanaest filmova, u okviru takmičarskog programa dokumentarnog filma biće prikazano 29 dokumentarnih filmova, a u okviru takmičarskog programa studentskog filma 17 kratkih filmova. Dvanaest filmova je u netakmičarskoj selekciji Kino Evropa, kao i tri filma u okviru Ponoćnih projekcija.

Programska direktorica Festivala je producentkinja Jelena Mišeljić. Selektor dugometražnog igranog programa je reditelj Ivan Marinović, dokumentarnog reditelj Vladimir Perović, a studentskog reditelj Dušan Kasalica.

Žiri takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće rediteljka Andrijana Stojković, glumac Ermin Bravo, producent Ivan Đurović, rediteljka Teona Strugar Mitevska i filmski kritičar Vladan Petković.

Žiri takmičarskog programa dokumentarnog filma biće reditelji Senad Šahmanović, Huaqing Jin i Zofia Kowalewska, a nagrade u selekciji studentskog filma dodjeljuje tročlani žiri: Danijela Radulović, Peter Cerovšek i Maša Seničić.

Žiri Međunarodne organizacije filmskih kritičara zemalja Evrope i Mediterana – FEDEORA su Dubravka Lakić, Vuk Perović i Zlatko Vidačković.

U Takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma dodjeljuje se Grand Prix – Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za režiju, scenario, za mušku ulogu, žensku ulogu i Nagrada Živko Nikolić za specijalni doprinos filmskom izrazu.

U Takmičarskoj selekciji dokumentarnog filma dodjeljuje se Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film i dva specijalna priznanja žirija, navodi se u saopštenju.

U takmičarskoj selekciji studentskog filma – Zlatna mimoza za najbolji studentski film i dva specijalna priznanja žirija. Pored navedenih, dodjeljuju se: Nagrada publike i Nagrada Milan Žmukić za doprinos Festivalu.

Novitet 32. Filmskog festival u Herceg Novom je Mini Pitch. Mini Pitch je programski segment Festivala koji se organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Crne Gore i Zagreb Film Festivalom – Industrija Mladost. Učesnici su studenti filma i dramskih umjetnosti iz Crne Gore, koji rade na kratkom igranom filmu.

Za selekciju projekata zaduženi su Sanja Jovanović (Filmski centar Crne Gore), i Dušan Kasalica (Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival). Učešće podrazumijeva rad projektnog tima sa mentorkom, Injom Korać, (Zagreb Film Festival – Industrija Mladost, Motovun Film Festivala).

Za najbolju prezentaciju pred žirijem dodijeljuje se nagrada u vidu direktnog učešća na programu Industrija Mladost Zagreb Film Festivala

Izvršni producent Festivala je JUK „Herceg Fest“, a Opština Hereceg Novi i Ministarstvom kulture Crne Gore su glavni pokrovitelji.

Izvor; FOSMedia

U starom Baru gostovao „Vasil Hadzimanov bend” u okviru „Barskog ljetopisa”

Prvi nastup „Vasil Hadžimanov benda” u Starom Baru, u okviru „Barskog ljetopisa”, publika je pozdravila stajaćim ovacijama, vraćajući ovaj popularan sastav nekoliko puta na bis. Bend je publici u Baru ovom prilikom predstavio svoje posljednje album izdanje „Lines in Sand”, koje sadrži 12 pjesama snimljenih uživo. Gost iznenađenja na koncertu bila je Marta Hadžimanov, ćerka poznatog muzičara, sa kojom već nekoliko godina ostvaruje uspješnu profesionalnu saradnju.
Vasil Hadžimanov već tri decenije, koliko traje njegova uspješna karijera, svojim stvaralaštvom i izvođaštvom afirmiše ideju o kombinovanju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i zapadnih, modernih muzičkih stilova kao što su jazz, funk, rock, world music… Njegov pristup muzici, osobito džezu, određuje se kao sasvim autentičan i originalan. Vjeruje da mu upravo ta „fuzija” daje priliku da na svojim koncertima okupi publiku raznovrsne strukture i najrazličitijih muzičkih profila.
– Fuzija – to je termin kojim bi se moglo opisati ovo što mi radimo. Iako to nije samo to, odatle počinje. Riječ je o pravcu u džez muzici koji podrazumeva džez u kombinaciji sa nekim drugim stilovima, uz puno improvizacije i slobode. To je simbioza različitih stilova. Mi se tako igramo i sa balkanskom muzikom i sa fank, afričkom, elektronskom… ima tu svega i svačega, ali se trudimo da održimo pritom zvuk benda, i da to ne bude papazjanija svega i svačega. Ovo što mi sviramo je interesantno za publiku koja ja radoznala, otvorena, ne mora specijalno da poznaje i prati recimo džez. Imamo godinama publiku koja je različitih uzrasta i dolazi iz potpuno različitih domena – kazao je Hadžimanov.
Sva izdanja i muzika benda proglašeni su u Srbiji za umjetnička djela od kulturnog značaja za ovu zemlju.
Vasil Hadžimanov, pored aktivnosti sa bendom, svira i sad drugim, najrazličitijim muzičarima koje smatra kreativnim i kvalitetnim. Uključen je u one projekte za koje smatra da mu omogućavaju da da svoj doprinos muzici, ali predstavljaju i profesionalni izazov. To je bio i razlog zbog se nije dvoumio da dođe i nastupi na „Ljetopisu”, iako je trenutno na odmoru.
– Mnogo je lep ovaj prostor. Čini se idealnim, ne samo za ovu vrstu muzike, već za bilo koju vrstu kreativne, lepe, kulturne muzike. Zato sam na početku koncerta imao i potrebu da kažem da se nadam da će organizatori ovde što češće organizovati ovakve i slične stvari – dodao je umjetnik nakon koncerta.
Osim Hadžimanova (klavir i klavijature), sastav čine Miroslav Tovirac (bas gitara), Bojan Ivković (perkusije, scat vokal), Branko Trijić (gitara) i Predrag Milutinović (bubnjevi)

Izvor: Dan.co.me

Akademia svirala na North Festu

Barski rock bend “Akademia” nasatupio je juče u okviru prvog dana “North festa”, dvodnevnog muzičkog festivala koji se održava na sportskim terenima hotela “Bianca Resort & SPA” u Kolašinu.
North fest je muzička manifestacija, pokrenuta sa ciljem promocije turističke ponude sjevera i Kolašina u toku ljetnje turističke sezone.
Sinoć su, pored “Akademie”, svirali i “Sila nečista” iz Hrvatske i podgorički bendovi “Parampaščad” i “Bubnjevi”, te bivši pjevač grupe “Smak” Najda sa bendom “Smak tribute”. Noćas su na programu “Tap 011” u originalnoj postavi sa Gocom Tržan i Ivanom Peters, te legendarna grupa “Bolero”, uz “Rudolf” iz Kolašina i makedonski sastav “Ki”.“Svirali smo prvi, po preporuci organizatora Duška Gošnjića. Zvuk je bio dobar, kolege rokerske, organizacija korektna, plac na kome se sve održavalo odličan. I kamp je bio organizovan. Srdačnost domačina na svakom koraku je bila za desetku. Ono što nam nije išlo na ruku je sinoptika. Pola sata prije našeg nastupa pala je sitna, hladna kiša koja je raskvasila teren, spustila temperaturu za nekoliko stepeni i rastjerala dobar dio posjetilaca. Mi smo odradili naših sat vremena bez ijedne balade ili tzv. ‘srednjaka’. Zadovoljni smo!”, rekao je za Bar Info Božidar Gagović, šef benda “Akademia”.

Izvor; BarInfo

У Беранама почиње „Thunder fest“

Највећи фестивал за младе на сјеверу Црне Горе, музички фестивал „Thunder fest“ одржава се ове године пети пут на аеродрому у Беранама 28. и 29. јула. Свирка почиње у 21.00, односно 20.30 сати.

„Thunder fest“је фестивал електронске и хип хоп музике, једини ове врсте на сјеверу Црне Горе, који ће трајати двије вечери. Прво вече је резервисано за наступе звијезда регионалне хип хоп сцене, док ће друге вечери наступити позната имена из свијета електронске музике. Ове године млади из Берана, али и градова у окружењу уживаће у наступима домаћих и свјетских звијезда.

Овај догађај прошле године, кроз двије фестивалске вечери, привукао је у Беране близу 15.000 хиљада посјетилаца. Фестивал је захваљујући одличној посјећености свих ових година потврдио  колико је важан за Општину Беране у туристичком смислу, те наставио са праксом довођења само познатих музичких имена.

Организатор фестивала је Туристичка организација Беране, покровитељ Општина Беране док је генерални спонзор Никшићка пивара.

Izvor: IN4S

Otvoren prvi IFF Porto Montenegro 2018

Prvi Internacionalni modni festival Porto Montenegro 2018. otvoren je sinoć u Pomorskom muzeju Porto Montenegra izložbom skica italijanskog kreatora visoke mode Renata Balestre. Kroz projekat ,,Fashion is culture“ (Moda je kultura) predstavljeno je više od 80 njegovih skica kostima rađenih za opere ,,Cindarella“ (postavke na Brodveju i Beogradskoj operi), ,,Rozenkavalier“ i ,,Turandot“, zatim uniformi, haljina rađenih za ples, revije i filmove i njegovih fotografija. Pored skica stajale su manekenke u haljinama posebne nijanse plave nazvane ,,blu Balestra“.
– Velika je čast biti na prvom internacionalnom festivalu u Porto Montenegru. Ovoga puta nije sa velikom revijom, već skicama, drugačijim mojim umjetničkim izrazom. One predstavljaju različite aspekte moje karijere i prikazuju kostime za operu, pozorište, ples, kostime sa modnih revija. Ova izložba je predstavljena u Italiji, a sljedeća stanica je Monte Karlo. Veoma sam srećan što prvi put skice izlažem u Crnoj Gori – rekao je Balestra.
Direktorica agencija ,,Fabrika“ Vesna Mandić istakla je da je Renato Balestra ,,jedan od najvećih živih kreatora, pravi umjetnik, esteta, čovjek koji svaku ženu čini šik i besprekorno elegantnom“, nazvavši ga i velikim prijateljem Crne Gore.
– Nije umjetnost samo ono što on stvara, umjetnost su njegove skice – rekla je Mandić.

Mandić je bila zadovoljna otvaranjem.
– Mi smo mislili da ćemo u narednih nekoliko godina imati pravi svjetski modni festival, ali, imamo ga već prve godine. Tu će biti puno divnih modnih revija, imamo veliki broj stranih novinara, imamo inostrane blogere, tako da će Porto Montenegro ovih dana biti u pravom smislu riječi svjetski centar modnog i lajfstajl dešavanja – istakla je Mandić za MNE magazin.
Izložba Balestrinih skica biće otvorena do 8. avgusta.
Večeras će najnovije kolekcije predstaviti NJ.E. Šeika Hend Fajsal al Kasemi i Lakvan Smit u ,,Syncho“-u u Porto Montenegru.
Organizator je agencija ,,Fabrika“.

Izvor: MNEMagazin

Peti međunarodni festival alternativnog teatra „Korifej“od 22.jula do 18. avgusta

Peti Međunarodni festival alternativnog teatra „Korifej” počeo je 22. jula u Kolašinu, pod sloganom „Otvorena varoš”, a sa idejom da se više događaja održava na ulicama i trgovima i alternativnim prostorima. „Korifej” će do 18. avgusta ugostiti pozorišne predstave iz Poljske, Ukrajine, Rusije, Španije, Češke, Slovačke, Estonije, Litvanije, Srbije, Mađarske, BIH i Crne Gore.
– Pošto su ove godine prvi put Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore odlučili da prekinu dugogodišnji velikodušni čin – da smjeste u kapacitetima Kasarne na Brezi sve učesnike festivala, pred organizacijom ove godine stoji izazov održanja festivala, finansijskih mogućnosti i organizacionih limita. Zbog ovakve situacije je za nas od posebnog značaja donacija iz hotela Bianca Resort & SPA i kompanije Beppler&Jacobson Montenegro, koji mogu reći već tradicionalno finansijski učestvuju i podržavaju održavanje ovako uspješne i zanimljive manifestacije – istakao je Zoran Rakočević, reditelj i organizator festivala.
Početak festivala u Kolašinu obilježila je banjalučka predstava „Ostajete”, autorski projekat Ljiljane Čekić, glumice Narodnog pozorišta Republike Srpske.
– Predstava je društveno angažovana i veoma aktuelna. Ona govori o motivima zbog kojih se mladi ljudi odlučuju za odlazak u inostranstvo, ali i o problemima na koje nailaze u tuđini. Sve replike iz predstave su autentične. Autor teksta je život, tačnije rečenice su preuzete od prijatelja koji su učestvovali u istraživanju – navode iz festivala.
Tokom prijepodneva, teatar Arlekin je izveo edukativni igrokaz: „Ne žuri, stoj! Čuvaj glavu, druže moj”, a od 19 časova Kolašinci i gosti uživali su u solističkom nastupu Ene Topčibašić, koju je muzicirajući na klaviru pratila Tamara Jašović.
Publika „Korifeja” moći će da vidi i najnoviju ispitnu predstavu studenata glume sa Fakulteta dramskih umjetnosti sa Cetinja „Zločin na Kozjem ostrvu” koju je, po tekstu Uga Betija, režirao profesor pokreta Ferid Karajica, a u kojoj igraju Vanja Jovićević, Anđela Radović, Milica Šćepanović i Marko Todorović.
Kuriozitet festivala svakako je gostovanje predstave „Jami distrikt” u režiji Kokana Mladenovića. Zatim, tu je i predstava „Bog masakra” koju je opo tekstu svjetski poznate dramske spisateljice Jasmine Reze postavio Siniša Evtimov.Na repertoaru je i predstava „Ukalupljivanje – tragedija loptanja u Srba”. Ova predstava će zatvoriti festival.
Festival je i ove godine sufinansiralo Ministarstvo kulture, što na neki način, a i uz pomoć Hotela Bjanka i garantuje opstanak festivala za naredna vremena, a održava se u organizaciji Opštine Kolašin i NVO „Korifej teatar” pod kojim funkcioniše pozorišni život u Kolašinu.

Izvor: Dan.co.me

CETINJE: Tradicionalne igre i pjesme pod Orlovim kršem

Narodni plesovi, kostimi i napjevi, iz raznih krajeva Evrope i Evroazije, učiniće Cetinje centrom igre od 27. do 30. jula, kada će biti održan 12. Međunarodni festival folklora.

Kulturno-umjetničko društvo „Njegoš“ je tradicionalno domaćin događaja koji se održava na Cetinju od 2000. godine. Za to vrijeme Cetinje i ansambl „Njegoš“ ugostili su na hiljade učesnika i gostiju koji su imali priliku da uživaju u plesovima i upoznaju se sa tradicijom, kulturom i stvaralaštvom naroda iz okruženja i svijeta.

Kroz godine festival je mijenjao formu, ali ne i suštinu. Do 2003. godine održavan je kao crnogorski festival folklora, da bi od 2004. do 2008. godine podigao ljestvicu i, pod pokroviteljstvom Svjetske organizacije folklornih festivala i tradicionalne umjetnosti CIOFF, poprimio internacionalni karakter.

Cetinjski festival folklora se nalazi u zvaničnom kalendaru CIOFF-ovih festivala za 2008, 2009. i 2010. godinu. Po završetku festivala 2008. godine, organizatori su iz praktičnih razloga donijeli odluku da manifestacija bude održana svake druge godine, što je praksa velikih centara kada su ovakvi događaji u pitanju.

Festival, između ostalog, govori o visokim kulturnim standardima koji uživaju podršku kako Prijestonice Cetinja, tako i države Crne Gore. Ova ugledna manifestacija okuplja najznačajnije folklorne ansamble iz zemalja, koje su kao svoje predstavnike uputile nacionalne članice CIOFA.

Ovogodišnji, 12. festival folklora CIOFF „Cetinje 2018“ koncipiran je tako da bude dostupan različitoj publici, a prije svega poklonicima tradicionalne umjetnosti, folklornih plesova, izvornih i autohtonih igara i pjesama, koji predstavljaju dokaz o identitetu jednog naroda. Takve publike u Crnoj Gori ima mnogo, o čemu svjedoči puna Ljetna pozornica za vrijeme trajanja festivala.

Pored domaćih učesnika, Prijestonica će ugostiti ansamble iz šest zemalja – Turske, Poljske, Češke, Bugarske, Makedonije, Hrvatske. Ovakav sastav ansambala i predviđeni program garantuju da će festival biti atraktivan posjetiocima pod Orlovim kršem.

Cilj festivala je, prije svega, očuvanje tradicije, kulturnog nasljeđa i bogatih tradicionalnih folklornih igara, a time i promovisanje kulturne razmjene između zemalja učesnica. Od neprocjenjivog značaja je kulturno povezivanje regije putem folklornih grupa i kulturnih udruženja, ali i drugih oblika tradicionalnog okupljanja kao mjesta prelamanja narodnog življenja u okruženju i van njega. Time se razvija i kulturni turizam, jer folklorno stvaralaštvo je turističko kulturni potencijal.

Želja organizatora je da festival okupi različite generacije i profile ljudi, a prije svega da podstakne društvo da ujedinjenim snagama uči i gradi svoju kulturu i tradiciju.

KUD „Njegoš“ organizuje festival uz finansijsku podršku Prijestonice Cetinje, Turističke organizacije Prijestonice Cetinje i Ministarstva kulture.

Izvor: MNEMagazin

U PLUŽINAMA OTVORENI 48. KNJIŽEVNI SUSRETI „PJESNIČKA RIJEČ NA IZVORU PIVE”

„Pjesnička riječ na izvoru Pive”, književna manifestacija sa tradicijom dugom već 48 godina, ove gdoine u Plužinama je počela promocijom zbornika „Čarobni krug lutanja” u kojem su sabrani radovi učesnika proglošogodišnjeg simpozijuma kritike o književnom djelu Radojice Boškovića. Izdavač zbornika je plužinski Centar za kulturu koji je, u saradnji sa Opštinom, i organizator književnih susreta. Manifestacija, koja traje dva dana, nastavljena je izložbom slika Naoda Zorića za čije radove je prof. dr Jovan Delić rekao da su „ozvučene” našom epikom i bolom naših mučenika.
– „Pjesnička riječ na izvoru Pive” njeguje tradiciju Pivskog manastira, pivske Uspenjske škole, gdje se njegovala književna i besjednička riječ i vrhunsko slikarstvo. Zorićevi likovi su svi odreda mučenici, koji kao da su sišli sa freske ili ikone. Ova martirska linija u Zorićevoj umjetnosti portreta duboko je potresna, i meni izuzetno bliska. Ona je Zorićeva veza s našom najdubljom tradicijom, sa poezijom našom, recimo starcem Vujadinom, sa književnošću, uzmite Andrića, možete i Selimovića, ali uzmite i Dragoslava Mihailovića ili Tišmu kada je riječ o martirskim scenama, kazao je prof. dr Delić.
Zorićevi likovi sa portreta su povezani sa našom istorijom, s religijom, s našim narodom, s kućom i domaćinstvom jer, kako je pojansio prof. dr Delić, sve „naše velere po kućama na planini bili su mali mučenički sabori”. Pred Zorićevim potrtretima priviđa se čak i zvuk, jeka gusala, zapjevka tužbalice, goromolni lelek, ili čak pjesma trojice ili četvorice braće u odmaklim godinama.
– Uvijek sam tvrdio, i u to se utvrdio, da mi je sumnjiv slikar koji nema liniju, crtež, koji ne umije da napravi portret, koji me ne iznenadi nekom svojom ličnom upotrebom simbolike boje, a Naod Zorić sve to ima. Sve mu je to Bog dao, a on taj dar nije proćerdao već ga je sa zahvalnošću primio i stalno ga usavršava, istakao je prof. dr Delić.
Uz zahvalnost na prilici da se predstavi u Plužinama ljubiteljima umjetnosti Zorić je kratko kazao da jedini smisao koji shvata u slikarstvu da od njega bude čovjek.
– Sve što sam slikao i što slikam to je moja hvala Duhu Svetome koji me je nagradio i, eto, pokušavam ići tako kroz to slikarstvo – rekao je umjetnik čija postavka će u plužinskom Centru za kulturu biće otvorena do srijede, 25. jula.
Prve večeri plužinske manifestacije tradicionalno su dodijeljene nagrade sa pjesničkih konkursa, a ove godine nagradu „Spasoje Pajo Blagojević” za neobjavljenu zbirku poezije dobila je Mirjana Narandžić iz Beograda. Njenu zbirku štampaće Centar za kulturu Plužine, a mlada pjesnikinja stekla je pravo učešća na književnim susretima. Nagradu „Radule Željko Damjanović” ravnopravno dijele učenica plužinske gimnazije Maja Adžić i pjesnikinja iz Nikšića Nikolina Todorović.
Drugi dan manifestacije bio je rezervisan za simpozijum kritike koji je ove godine posvećen srpskom pjesniku Miroslavu Maksimoviću. Književni susreti u Pivi završeni su predstavljanjem portreta pjesnika Andrije Radulovića i druženjem u ponoć sa Ljubivojem Ršumovićem.

Izvor: Dan.co.me

Izložba Naoda Zorića u barskoj Galeriji

Izložba slika crnogorskog slikara Naoda Zorića otvorena je sinoć u Galeriji “Velimir A. Leković“, u okviru likovnog programa “Barskog ljetopisa”.

Izložbu koja obuhvata dvadesetak radova velikog formata, otvorila je dr Anastazija Miranović, govoreći o podjednako fascinirajućim i ideji i tehnici ovog slikara, čija “crtačka bravuroznost” sugeriše na paralelu sa drugim našim velikim slikarima: Gvozdenović – Tošković – Zorić.

“Specifikum Naodovog likovnog pisma krije se u njegovom osobenom umjetničkom kodu, lakoći crtanja i istovremenoj težini crteža, direktnom dominantnom anfasu i zbunjujućim bojenim mrljama, oslikanim tamnim partijama platna i nekim kao nedovršenim, gdje umjetnik kroz igru kontrasta gradi ‘neočekivan’ ekspresivni likovni vokabular”, kazala je dr Miranović, ističući podudarnost njegovih slika sa istinskim životom i vrijednostima.

“Naod progovara jezikom predaka, okružen izmaglicom sjećanja vremena prošlih, vremena čojskih i junačkih, koja bivaju okosnicom i njegovog likovnog i filozofskog stratišta… On nam svojim djelom ukazuje i pomaže da pronađemo put ka istinskom smislu, ka onim trajnim ljudskim vrijednostima, kojima se crnogorski narod vazda ponosio”, dodala je Miranović.

Postavka slika Naoda Zorića može se pogledati u galeriji do 1. avgusta, kada će u njoj biti otvorena izložba slika Aleksandra Vukotića.

Izvor; Barinfo