Category: Култура

Treći međunarodni festival klasične gitare„Gitar fest”, održaće se 3. i 4. aprila u Bijelom Polju

Međunarodni festival klasične gitare „Gitar fest”, treći po redu, održaće se 3. i 4. aprila u Bijelom Polju, saopšteno je na juče održanoj konferenciji u Centru za kulturu. Bijelo Polje će dva dana biti domaćin mladim muzičarima iz bjelopoljskih i škola iz regiona, a ove godine proširen je broj disciplina, pa organizatori očekuju veći odaziv takmičara.

Direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje Jasmila Hot, istakla je da je „Gitar fest” manifestacija od izuzetnog značaja.

– Festival je međunarodnog karaktera, tako da očekujemo i učesnike iz okruženja, a žiri će sačinjavati eminentni profesori iz Crne Gore i regiona. S obzirom da je na prvom festivalu bilo 30 učesnika, na drugom oko 50, ove godine, pošto smo proširili broj disciplina na kamerne sastave bez gitare i na učesnike iz srednjih muzičkih škola, očekujemo da će broj učesnika biti udvostručen – kazala je Hot.

Ona je napomenula da će ove godine biti organizovano i predavanje za učesnike.

– Predavanje će održati Senad Gačević, profesor cetinjske Muzičke akademije, a ono je tematski vezano za festival, pa će biti riječi o savremenoj muzici za gitaru i savremenoj kamernoj muzici, najavila je direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje.

Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović, saopštila je da su prijave otvorene i da traju do 23. marta, a redosled nastupa i satnica po kategorijama i disciplinama biće objavljen na Fejsbuk stranici Gitar fest Bijelo Polje.

– Takmičenje će biti organizovano u šest kategorija u disciplini solo gitara i u četiri kategorije u disciplini kamerni ansambli – rekla je Vračarić Zaimović.

Ona je istakla da će na samom otvaranju nastupiti duo gitara – Ivana Cikić i Aleksandra Vujačić.

– Riječ je o poznatim crnogorskim gitaristkinjama koje će nastupiti 3. aprila, u 19 časova. Istog dana je takmičenje za kamerne ansamble, a dan poslije biće takmičenje u discpilini solo gitara, navela je profesorica gitare.

O najboljima će, kako je kazala, odlučivati žiri u sastavu Ivana Cikić, Goran Perišić iz Nikšića i Nenad Petrović, iz Beograda.

Petar Dević: Dolaze dobri dani za rock muziku

Sve više je dobrih bendova i publika to prepoznaje. Nakon više od dvije decenije ponovo dolazi dobro vrijeme za rock muziku, smatra popularni pjevač Petar Dević.

“Koliko imam prilike da čujem puno se dobrih bendova pojavljuje, koji sve više nastupaju. Ima dosta napretka i kod muzičara, ali i kod publike koja su sve većem broju dolazi na rock svirke. U odnosu na period nakon devedesetih, kada je stanje bilo žalosno i kada su mnogu muzičari samo da bi preživjeli prelazili na druge žanrove, sada se ipak stanje je bolje” dodao je on.

Nastupi uživo, za njega predstavljaju pravo zadovoljstvo, naročito zbog toga što ima priliku da direktno kumunicira sa publikom.

“Pravo je zadovoljstvo nastupati pred publikom, sve ono što se vježba i priprema dobija drugu dimenziju kad odsvirate i odpjevate pred nekim ko to sluša sa uživanjem. To je jedan od najboljih osjećaja” rekao je Petar za Radio Berane.

Prije par godina objavio je album “Kad nisi tu”, nakon čega su uslijedili brojni nastupi među kojima i onaj na novogodišnjem koncertu u Beranama.

Veliki broj pjesama sa prvog albuma je postao veoma popularan, a numera “U mom naručju” nedavno je dobila i svoje cover izvođenje, kada su je članice gimnazijskog benda “Alt” otpjevale u okviru emisije “Obrati pažnju”.

” Jako je lijepo što su ove cure uzele tu pjesmu i izvele je u drugačijem aranžmanu. Pjesma je inače jako melodična, muzika i tekst koje je napisao Duško Vujović, vrlo su dobro prihvaćene. Taj projekat u kom su one učestvovale je jako lijepo zamišljen i posebno mi je zadovoljstvo što su izvele moju pjesmu” kazao je Petar dodajući da je uloga njegovog kolege i prijatelja Nova Brakočevića, koji je radio kao producent na njegovom albumu veoma značajna, jer je ujedno i bio mentor ovom gimnazijskom bendu.

Za doček Nove godine nastupao je u Nikšiću, na Vučju, a beranska publika ima priliku da ga čuje već za par dana, tačnije na Božić, kada će nastupati u caffe baru “Park”.

“Dosta često nastupam širom Crne Gore, često sam i u Beranama. Za Božić ću svirati u Park caffe-u. Siguran sam da će atmosfera biti odlična i da će svi koji odluče da to veče provedu sa nama biti zadovoljni”, rekao je on za kraj i misteriozno dodao da se sprema neka nova muzička priča.

Izvor: http://radioberane.me

O životu i svijetu učio po ljudima, jer svaki čovjek je poezija za sebe

PJESNIK RANKO JOVOVIĆ BESJEDIO O SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI U CRNOJ GORI NA AKADEMSKOJ TRIBINI

Naš poznati pjesnik Ranko Jovović gostovao je za govornicom Akademske tribine besjedeći okupljenoj publici o „Srpskoj književnosti u Crnoj Gori”. Jedan od najvećih živih poeta i pisaca u srskoj književnosti obradovao je poklonike svog pjesničkog rukopisa svojim stihovima, ali i upomenama na svoje prijateljevanje sa velikim i znamenitim srpskim književnicima i intelektualcima.

Urednik Akademske tribine književnik Budimir Dubak je najavljujući Jovovića rekao da ga sa poznatim pjesnikom veže višedecenijsko prijateljstvo tokom koga su proživjeli mahom dramatiče momente naše novije istorije i sudbinu stradalog srpskog naroda u njoj.

Ranko Jovović je objavio prvu zbirku pjesama, „Gvozdena šuma”. 1968. godine, kazao je Dubak i podsjetio da ga sa njim „vežu mnoga lijepa, ali bolna sjećanja od tog vremena”.

– Svaka knjiga Ranka Jovića predstavljala je, i predstavlja, svojevrni književni događaj. Ali, njegovo cjelokupno djelo nosi obilježje i prepoznatljivost autentičnog književnog rukopisa i pečat njegove nepomirljive buntovne prirode – kazao je Dubak.

On je kazao da tema tribine duboko povezana sa otvorenim terorom aktuelne vlasti u Crnoj Gori koji smo preksinoć vidjeli u zastrašujućem obliku.

– Ozakonjenje bezakonja kojim država legalizuje otimanje hramova, svetinja i imovine Mitropolije i SPC samo je završetak jednog satanskog projekta koji su započeli njihovi učitelji na čelu sa austrougarskim kaplarom i ustaškim doglavnim Sekulom Drljevićem, čiju ideologiju oni doslovno i dosljedno sprovode danas – napomenuo je on.

Jovović se kroz pjesme i stihove podsjetio svojih prijatelja, velikih književnika među kojima su književnici Miodrag Bulatović, Brana Petrović, kao i istaknuti filozof Nikole Miloševića, jednog od najvećih srpskih i jugoslovenskih intelektualaca.

Osvrnuo se Jovović i na nekadašnjeg srpskog predsjednika Slobodana Miloševića rekaovši da je njegova zasluga u tome što je „otvorio srpsko pitanje i izvukao ga iz kaljuge komunizma”. Iznio je mišljenje i da Crnogorci i Srbi bili izgubili osjećaj za svoju naciju za vrijeme komunističke diktarure, a da su u tome prednjačilo upravo u Crnoj Gori.

Jovović je rekao da „Crnogorci žive u Crnoj Gori danas kao da su na Golom otoku” i otpužio vlast da čini sve da društvo zavadi i „završi na nekoj novoj Pasjoj poljani”.

On je kazao da je čitao mnogo, ali da je o čovjeku, životu i svijetu učio po ljudima. Jer „svaki čovjek je poezija za sebe”, konstatovao je on.

Na odobravanje publike pročitao je neke od svojih najpoznatiji pjesama („O stricu Jovanu”, „Suze oca moga”, „O Amfilohiju”, „Vaskrsenje”, „Mitropolitu Danilu”…) otkrivajući tako svoje stvaralačke dubine i svoja moralna načela i misaone dubine.

Besjedom Ranka Jovovića završen je drugi ciklus Akademske tribine koju organizuju Srpski nacionalni savjet i Srpski informativno-kulturni centar „Sveti Sava”. Urednik tribine Budimir Dubak najavio je početak novog ciklusa Akademskee tribine za 21. februar.

S.Ć:


Ranko Jovović je dobitnik brojnih značajnih nagrada za književnost koje se dodijeljuju srpskim piscima. Među njima su nagrade „Marko Miljanov”, „Rade Drainac”, „Laza Kostić”, Gračanička povelja, Žička hrisovulja, „Jelena Balšić”, „Duško Trifunović”, „Jovan Dučić”, „Branko Ćopić”, Izviiskra Njegoševa, „Pečat varoši sremskokarlovačke”.

„Objavio je zbirke „Dodir tame”, „Jemstvo”, „Divlji plač”,„Crnjanski”, „Pagani pred raspećem”, „Šta je čovjk bez podviga, Gospode”, „Mračni hljeb”, „Moj doprinos razaranju svijeta”, „Čekajući jakubince”, „Izdahnuću na balkonu”, „Suze Marka Miljanova”.

Tokom pola vijeka stvaralaštva štampano je više izbora poezije ovog pjesnika. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, italijanski, rumunski, bugarski i ruski jezik.

Dobitnik nagrada nazvanih najvećim srpskim pjesnicima
Ranko Jovović je dobitnik brojnih značajnih nagrada za književnost koje se dodijeljuju srpskim piscima. Među njima su nagrade „Marko Miljanov”, „Rade Drainac”, „Laza Kostić”, Gračanička povelja, Žička hrisovulja, „Jelena Balšić”, „Duško Trifunović”, „Jovan Dučić”, „Branko Ćopić”, Izviiskra Njegoševa, „Pečat varoši sremskokarlovačke”.

„Objavio je zbirke „Dodir tame”, „Jemstvo”, „Divlji plač”,„Crnjanski”, „Pagani pred raspećem”, „Šta je čovjk bez podviga, Gospode”, „Mračni hljeb”, „Moj doprinos razaranju svijeta”, „Čekajući jakubince”, „Izdahnuću na balkonu”, „Suze Marka Miljanova”.

Tokom pola vijeka stvaralaštva štampano je više izbora poezije ovog pjesnika. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, italijanski, rumunski, bugarski i ruski jezik.

Izvor: Dan.co.me

Nakon promocije-svako od prisutnih dobio knjigu

U prepunoj sali Dvorca kralja Nikole u Baru promovisana prva knjiga Vasilija Laloševića “Moj kaleidoskop” dugogodišnjeg istaknutog novinara i političara.

“Moj kaleidoskop”, prožet emocijama i nostalgijom za nekim davnim, ljepšim vremenima, privukao je i stare i one mlađe koji su željeli da čuju šta je to na papir stavio ovaj ugledni Baranin.

Njegova knjiga, kazao je Lalošević, “satkana je od nostalgičnih sjećanja, pa i jugonostalgičnih, sjećanja na grad Bar, ljude i vrijednosti jednog drugog vremena”.

lales

“Moj kaleidoskop” predstavlja pravo svjedočanstvo jednog inetelektualca o prošlim vremenima, u kojima je često imao priliku da sudjeluje, i to direktno kao političar i poslanik, ali i kao neko ko je građanima prenosio putem talasa Radio Bara lijepe, ali i one ne tako sjajne trenutke naše društvene zbilje.

lalosev 1

I nije se libio autor da prizna publici, koja ga je u više navrata prekidala aplauzima, da osjeća posebnu odgovornost i da mu je puno srce kada na jednom mjestu vidi toliko poznatih lica, svojih prijatelja i kolega.

lalosev 2

O Laloševićevom ostvarenju svoje utiske sa publikom su podijelili Jovanka Ljubenko – Matunović, paroh barski Jovan Plamenac i Milan Vujović, koji su imali značajne uloge u autorovom životu, dok je fragmente iz knjige čitala spikerka Radio Bara Brankica Mandić.

Da ovaj divan događaj protekne u što boljoj atmosferi pobrinuli su se članovi Klape KUD “Jedinstvo”, kao i Božo Gagović i Gajo Ugrenović iz benda “Akademia”.

Želeći da iskaže zahvalnost svojim gostima za veče za pamćenje koje su mu priredili, Lalošević je poklonio prisutnima knjige uz nadu da će “Moj kaleidoskop” i njima makar jednom anegdotom ili pričom izmamiti osmijeh na lice.

Izvor: Jedro.me

Вече за памћење: Лалошевићево остварење пробудило носталгију, пјевала пуна сала

Прожета наглашеном носталгијом, снажним емоцијама и сјетом, у барском Дворцу краља Николе синоћ је промовисана књига „Мој калеидоскоп“, Василија Лалошевића, дугогодишњег истакнутог новинара и политичара.

Сала популарног Дворца је била готово тијесна за све који су дошли да чују „из прве руке“ свједочење врлог инетелектуалца о прошлим временима, али и оно што су имале да кажу о њему и његовом остварењу некадашње Лалошевићеве колеге. А свједочили су, вема надахнуто, новинари – Јован Пламенац (парох барски), Милан Вујовић и Јованка Љубенко – Матуновић, док је фрагменте из књиге читала спикерка Радио Бара Бранкица Мандић.

За пригодну музичку пратњу били су задужени чланови Клапе КУД “Јединство”, и Божо Гаговић и Гајо Угреновић из бенда “Академиа”.

“Мој калеидоскоп” саткан је од носталгичних сјећања, па и југоносталгичних, сјећања на град Бар, људе и вриједности једног другог времена – казао је аутор говорећи о свом књижевном првијенцу. Признао је током обраћања публици која га је прекидала аплаузима да осјећа одговорну одговорност, али и да му је пуно срце, иако нема трему, као што је није имао ни када је говорио пред 50 и 60 хиљада људи.

Како је казао, његов калеидоскоп је поглед у нешто лијепо, „као када се на тој чудесној справи, када је вртимо, појављују разноразни витражи и враћају нас у она лијепа времена када смо живјели срећно, имали осјећаја за праве вриједности, када нам је комшија био брат, а врата се нису закључавала”.

У средишту приче о књизи нашла су се сјећања  о Радио Бару, гдје је радио као новинар, уредник и директор.

 “Стартовали смо тих деведестих година мало јачом брзином, али се не кајем. Био је то дио историје, а у Радио Бару је тада бивствовала сјајна редакција. Увијек ћу се радо враћати тој својој првој адреси – Радио Бару. Он је наш искон и исход, расадник дивних људи, од којих су многи постали дипломате, посланици, књижевници, оснивачи изузетних културних манифестација, музичари..Зашто да се, ради дневне политике, не проговори о свим тим дивним и значајним људима. Данас, нажалост, постоји негдје на небу једна рајска редакција Радио Бара – Момчило Поповић, Божидар Павловић, Бошко Милошевић, Божидар Филиповић Фићо, Властимир Булатовић, Дајана Шоровић, Недељка Павловић, Нела Поповић, два Жељка-Жељко Јеленић и Жељко Шекарић, Будимир Јоветић, Веселин Томовић, Рако…

Били смо поносни што смо радили у радио станици која је имала велику слушаност”, забиљежио је Лалошевић у књизи, али се сјетио и првог барског позоришта, времена када је Бар имао чак четири биоскопа, солидарности из времена земљотреса 1979., барског драмског студија, његових представа и великих успјеха, Луке, изласку Црне Горе на море и многим другим догађајима и датумима који су обиљежили једно вријеме. Током вечери која је била лишена било какве политичке приче, Лалошевић је најавио своје нове књиге, на којима предано ради.

Књига „Мој клаидоскоп“, по ријечима њеног рецензента Јоване Љубенко – Матуновић, јесте заправо јединствени животни дневник Василија Лалошевића. У њој је, како је казала, у ритму намјерно испремјештаних прича, стваран мозаик једног живота са вјечном примјесом младости и добрих вибрација. Вибрирање успомена може се претворити у дивну мелодију успјешно вођеног живота појединца, ангажованог у новинарству, култури, политици, спорту, па и религији, казал је Љубенко – Матуновић.

Протојереј Јован Пламенац, и сам новинар са дугогодишњим искуством, поздрављајући присутне у складу са барском традицијом, истакао је да је  Лалошевићево остварење прочитао у даху.

У њој су, посвједочио је парох барски, садржани својеврсни Васкови мемоари , прожети специфичним репортажама, које јој дају посебну драж и укус.

Новинар и књижевник Милан Вујовић, са Лалошевићем је радио читаву деценију у Радио Бару, а како је истакао, аутора  је боље упознао тек када су заједно пратили Медитеранске игре у Барију.

“Били смо породични људи, имали дјецу и размишљали што им можемо купити како бисмо их обрадовали када се вратимо са путовања. Оно што је тада оставило посебан утисак на мене, јесте Васкова брига да то прво учини за свог пасторка, којег не одваја од своје дјеце. Схватио сам да то може само добар и племенит човјек”, казао је Вујовић, који је, када је ријеч о књизи, издвојио као најупечатљивију причу “Одлазе нам драги људи”, у којој аутор говори о својим родитељима, казао је Вујовић.

Izvor: http://barskiportal.com

Promovisana prva knjiga Vasilija Laloševića – Moj kaleidoskop

Sinoć je u Dvorcu kralja Nikole, pred brojnom publikom, promovisana prva knjiga Vasilija Laloševića, dugogodišnjeg novinara, poslanika i parlamentarnog diplomate – “Moj kaleidoskop”.

Na večeri obojenoj sjećanjima, kakva je uostalom i ova knjiga, govorili su novinar Milan Vujović i nekadašnji novinari, Vaskove kolege, Jovanka Ljubenko Matunović i Jovan Plamenac.

Sjetnu priču muzički su ispratili klapa KUD “Jedinstvo”, Božo Gagović i Gajo Ugrenović iz “Akademie”, a fragmente iz knjige čitala je spikerka Radio Bara Brankica Mandić.

Vasilije Lalošević, duhovito i šarmantno, svojstveno njegovom duhu i stilu, započeo je promociju svoje knjige prvijenca, priznajući da, iako je govorio pred 50-60.000 ljudi, nema ni ovoga puta tremu, ali “osjećam ogromnu odgovornost i imam puno srce”, kazao je, naglašavajući da je “Moj kaleidoskop” satkan od nostalgičnih sjećanja, pa i jugonostalgičnih, na nekadašnju zemlju, grad, ljude i vrijednosti jednog drugog vremena.

“Taj kaleidoskop je pogled u nešto lijepo, kao kada se na toj čudesnoj spravi, kada je vrtimo, pojavljuju raznorazni vitraži i vraćaju nas u ona lijepa vremena kada smo živjeli srećno, imali osjećaja za prave vrijednosti, kada nam je komšija bio brat, a vrata se nisu zaključavala”, istakao je autor, na čijoj promociji, iako je dvadeset godina u politici, nije bilo niti jedne riječi o njegovom političkom angažmanu.

Naprotiv, dominirala je priča o Radio Baru, sa kojim i počinju sjećanja u knjizi.

“Krenuli smo tih devedestih godina malo jačom brzinom, ali se ne kajem.Bio je to dio istorije, a u Radio Baru je tada bivstvovala sjajna redakcija. Uvijek ću se rado vraćati toj svojoj prvoj adresi-Radio Baru. On je naš iskon i ishod, rasadnik divnih ljudi, od kojih su mnogi postali diplomate, poslanici, književnici, osnivači izuzetnih kulturnih manifestacija, muzičari..Zašto da se, radi dnevne politike, ne progovori o svim tim divnim i značajnim ljudima. Danas, nažalost, postoji negdje na nebu jedna rajska redakcija Radio Bara-Momčilo Popović, Božidar Pavlović, Boško Milošević, Božidar Filipović Fićo, Vlastimir Bulatović, Dajana Šorović, Nedeljka Pavlović, Nela Popović, dva Željka-Željko Jelenić i Željko Šekarić, Budimir Jovetić, Veselin Tomović, Rako… Bili smo ponosni što smo radili u radio stanici koja je imala veliku slušanost”, prisjetio se Vasko tog perioda i zabilježio ga u knjizi, ali i prvog barskog pozorišta, vremena kada je Bar imao 4 bioskopa, solidarnosti iz 79-te, barskog dramskog studija, njegovih predstava i velikih uspjeha, Luke, izlasku Crne Gore na more i mnogim drugim događajima i datumima koji su obilježili jedno vrijeme.

“U knjizi je, u ritmu namjerno ispremještanih priča, stvaran mozaik jednog života sa vječnom primjesom mladosti i dobrih vibracija. Vibriranje uspomena može se pretvoriti u divnu melodiju uspješno vođenog života pojedinca, angažovanog u novinarstvu, kulturi, politici, sportu, pa i religiji. Ovo je jedinstveni životni dnevnik Vasilija Laloševića”, kazala je recenzentkinja knjige, Jovanka Ljubenko Matunović.

Jovan Plamenac, koji je iz novinarstva otišao u duhovne vode i posvetio se svešteničkom pozivu, pozdravljajući prisutne u skladu sa barskom tradicijom, istakao je da je Vaskovu knjigu pročitao u dahu.

“Pozdravljam vas sa – Pomaže Bog, Merhaba, Hvaljen Isus, jer, kako kaže stara mudrost ‘drž se svoga, tuđe poštuj’”, kazao je Plamenac , koji je naveo da su u knjizi “Moj kaleidoskop”, sadržani svojevrsni Vaskovi memoari , prožeti specifičnim reportažama, koje joj daju posebnu draž i ukus.

Milan Vujović, koji je radio sa Vaskom deset godina u Radio Baru, istakao je da ga je bolje upoznao tek kada su zajedno pratili Mediteranske igre u Bariju.

“Bili smo porodični ljudi, imali djecu i razmišljali što im možemo kupiti kako bismo ih obradovali kada se vratimo sa putovanja. Ono što je tada ostavilo poseban utisak na mene, jeste Vaskova briga da to prvo učini za svog pastorka, kojeg ne odvaja od svoje djece. Shvatio sam da to može samo dobar i plemenit čovjek”, kazao je Vujović, koji je, kada je riječ o knjizi, izdvojio kao najupečatljiviju priču “Odlaze nam dragi ljudi”, u kojoj autor govori o svojim roditeljima.

Na promociji knjige Vasilija Laloševića ,na kojoj su bili brojni njegovi sugrađani, prijatelji, kulturni i sportski radnici, književnici, partijske kolege, nostalgičan ton iz “Kaleidoskopa”, pratila je i adekvatno odabrana muzika u izvedbi klape KUD “Jedinstvo” i Gaja i Boža-Čiče iz “Akademie” koji su, kako je naglasio Vasko, otpjevali “muzičku himnu” Bara-Gulinu pjemu “Ja još uvijek mrzim decembar” i poetsku “Grad je širok kao more”, čiji je autor još jedan Vaskov kolega, koji više nije sa nama, Božidar Fićo Filipović.

Izvor: http://barinfo.me

Сјутра промоција Лалошевићеве књиге

„Мој калеидоскоп“ – назив је књиге Василија Лалошевића која ће сјутра (уторак) од 19 сати бити промовисана у Дворцу краља Николе на Тополици.

Поред аутора, о остварењу познатог политичара и новинара, говориће новинарка и књижевница Јованка Љубенко – Матуновић, парох барски протојереј Јован Пламенац и новинар и књижевник Милан Вујовић.

У програму промоције ће наступити Бранкица Мандић, Клапа „Јединство“, Божо  Гаговић, Гајо Угреновић и бенд „Академиа“.

Василије Лалошевић, дипломирани журнaлиста, дугогодишњи је препознатљиви народни посланик у Скупштини Црне Горе и савезном парламенту бивше заједничке државе са Србијом. Некадашњи је директор и главни и одговорни уредник Радио Бара.  Тренутно је одборник у Скупштини општине Бар.

Izvor: http://barskiportal.com

Петеру Хандкеу уручена Нобелова награда за књижевност

Аустријском писцу Петеру Хандкеу је уручена Нобелова награда за књижевност за 2019. годину на свечаној церемонији у Шведској.

Након што је шведска краљевска породица ушла у концертну дворану у Стокхолму где је одржана церемонија доделе награда, то је учинио и Хандке заједно са осталим лауератима.

Прво су додељење награде за физику научницима Џиму Пиблсу, Мишелу Мајору и Диђеу Келоу, затим научницима Џону Б. Гудинафу, М. Стенлију Витингаму и Акири Јошину за хемију, а потом награда у области медицине научницима Вилијему Кејлину, Питеру Ретклифу и Грегу Семенци.

Пре него што је награда уручена Хандкеу, Нобел за књижевност је додељен пољској списатељици Олги Токарчук, која је добитница те престижне награде за 2018. годину, али јој награда тада није уручена због секс скандала у Шведској академији.

Аустријски писац Петер Хандке био је следећи који је примио награду, Нобела за књижевност 2019. године. Признање је добио, како је речено, за утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичност људског искуства.

(Фото EPA/Henrik Montgomery )

„Његово писање је утицало на неколико генерације у послератној Европи. Хандке често пише о повратку својим коренима. Рекао је да га је класика очувала, али он је модеран писац”, рекао је Андерс Олсон, писац и професор на универзитету у Сткохолму, током уводног говора у којем је образложио зашто је добитник награде управо аустријски писац, преноси Танјуг.

Хандке се замерио деведесетих година западном свету, када је посећивао некадашњу Југославије док је још трајао рат и када је написао есеј „Правда за Србију”, што је наишло на осуду у неким западним круговима.

Петер Хандке је рођен у Грифену у Корушкој 6. децембра 1942. године. Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу. Након што је објавио први роман „Стршљени” 1965. године, напустио је факултет да би се више посветио писању.

Пажњу на себе скренуо је годину дана касније, 1966. године, када је на Принстону у Њујорку оптужио литерарну „Групу 47” за „описну импотенцију”.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века видљивост му на светској литерарној сцени доносе и романи „Леворука жена”, „Кратка писма за дуга растајања” и многи други.

Нобелова награда која му је уручена данас круна је богате каријере током које је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер.

У театрима широм света већ деценијама се играју представе према његовим текстовима – „Каспар”, „Псовање публике”, „Путовање у сонорну земљу”.

Роман „Голманов страх од пенала”, који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено остварење овог редитеља „Небо над Берлином”.

Непосредно после изведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног здања, у чувеном Расовом позоришту, представу „Псовање публике”, која је и данас на репертоару КПГТ у Београду, поставио је Пит Теслић.

Осим у Грацу и Берлину, живео је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза. Познато је да је пасионирани сакупљач печурака.

Izvor: politika.rs

Отворена изложба радова са 8. Међународне ликовне колоније

Љубитељи умјетности имају прилику да у Спомен кући Војводе Гавра Вуковића погледају изложбу умјетничких радова који су настали на осмој Међународној ликовној колонији „Беране 2019“.

У Спомен кући отворена је изложба „Беране 2019“, на којој су представљени радови са овогодишње ликовне колоније.

Међународна колонија трајала је од 21. до 28. јула и окупила је академске сликаре и вајаре из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније, Румуније, Литваније и Кине.

Отворена изложба радова са 8. Међународне ликовне колоније

На отварању изложбе, којој су присуствовали предсједник општине Драгослав Шћекић и предсједник СО Беране Новица Обрадовић, говорио је Ирвин Масличић, уредник ликовних програма. Он је истакао да су учесници колоније, свако са својом ликовном поетиком, особеношћу и стилом, оставили  дјела која су уградили у мозаик ликовног фундуса Центра за културу.

„Наш фонд сада броји 140 умјетничкин дјела, а њихови аутори су значајни умјетници из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Румуније, Френцуске, Турске, Пољске, Литваније, Русије, Кине, Либана и Индије“, казао је Масличић.

Отворена изложба радова са 8. Међународне ликовне колоније

Присутнима се у име учесника овогодишње колоније обратио Мирко Драговић, који се захвалио колективу Центра за културу на челу са директорком Слободанком Ивановић, на успјешној организацији, као и на могућности да у предивном амбијенту села Калудра стварају нова умјетничка дјела.

Отворена изложба радова са 8. Међународне ликовне колоније

Поред њега, на овогодишњој колонији учествовали су академски сликари Лена Хвичија, Костин Братеану, Наташа Петејчук, Ајла Диздаревић, Ана Шћекић и Ирвин Масличић, као и вајари Лука Радојевић, Лиу Јанг, Жанг Сонг Тао и Сонг Мин Чанг, предсједник и чланови Савеза за међународни вајарски симпозијум ( ISSA ). Подсјећамо да је Центар за културу члан поменуте организације од јанура ове године.

Организатор осме Међународне ликовне колоније је ЈУ „Центар за културу“, под покровитељством Општине Беране и Министарства културе.

Izvor: Berane.me

KIC POP HOR nastupa večeras u Pljevljima

Popularni podgorički KIC pop hor sa projektom partizanskih i antifašističkih pjesama „Bez dileme – antifašizam” prvi put će se predstaviti publici u Pljevljima, večeras od 19 časova u Domu kulture. Organizator koncerta je Opština Pljevlja i Udruženje boraca NOR-a i antifašista Pljevalja, a u sklopu manifestacije Novembarske svečanosti.
Ulaz je besplatan.