Category: Култура

Petar Božović: Njegoševu kapelu će obnoviti Srbi i normalni Crnogorci

Vidjećemo pokoljenja, biće pametnija od nas, a avetniji od nas niko ne može biti, kazao je proslavljeni glumac

Njegoševu kapelu na Lovćenu će obnoviti Srbi i normalni Crnogorci, poručio je slavni glumac Petar Božović gostujući u emisiji „U žiži“ na A1 Televiziji.

„Ne pristoji da je jedan veliki Njegoš utamničen na Lovćenu. Vidjećemo pokoljenja, biće pametnija od nas, a avetniji od nas niko ne može biti“, kazao je Božović.

Kako je naveo, on jeste Crnogorac, ali je i sam Vuk Karadzić govorio Srbin je iz Crne Gore, i iz Slavonije i Like.

I iz Hercegovine i iz Šumadije, pa kad dođe stani pa’ni, svi se oni ujedine„, istakao je glumac.

Na pitanje kako je biti Crnogorac u Beogradu nakon 30. avgusta, dodao je ta priča nema nikakve veze.

„To su priče za ove penzionere koji nemaju šta da rade, pa po cijeli dan ispijaju kafe. Meni je otac govorio: Sve u životu budi, samo nemoj da se baviš politikom. Ne mogu reći da me politika ne zanima, ali drago mi je što nikad nisam bio član neke partije“, iskren je Božović.

Odrastao je kao siroče, rano je ostao bez roditelja.

“Ja sam moga oca vidio dva puta u životu, majku nisam ni jednom. Reklo bi se teško djetinjstvo, ja sam imao divno djetinjstvo. Po ocu Božović iz Pipera, po majci Vlahović iz Rovaca. Kad sam išao kod njih uvijek su se takmičili kako su nasamarili jedni druge. Ja sam odrastao u istorijskom muzeju od Balkanskih ratova do ovih sada nesrećnih ratova.

Prije nego što sam znao da čitam, znao sam pesmarice i srpske narodne pjesme. Posle dva logora, čak mi je i otac rekao da je njemački logor bio mila majka pri ovome. Mržnja između pripadnika iste vjere i iste ideologije je veća i teža nego neprijatelja”, ispričao je Božović.

Crnu Goru smatra svojom majkom, pa mu je zato žao kad vidi i probleme koji muče ovu zemlju.

Žao mi je što sjever živi tako kako živi. Nigdje u svijetu nema da je sjever neke države siromašniji od juga. A nama na jugu uništena obala. Rafailovići bukvalno idu do magistrale. Jednom sam rekao jedini vam je manjak što zgrade nemaju još dva sprata, pa da mogu na Lovćen da doručkujem„, rekao jr Božović.

Prisjetio se svog druženja i prijateljstva sa proslavljenim rediteljem Živkom Nikolićem.

„Živko i ja nikad nismo dijelili Srbe i Crnogorce, niti smo ih svrstavali u ideologije i blokove. Sloboda je preduslov za svako stvaralaštvo. Zaista bi mi karijera bila mnogo siromašna da nisam upoznao mog Žileta“, kazao je Božović.

Prema njegovim riječima, svaki Živkov film je bio duboko promišljen.

„On je još tih godina vidio kuma Žorža iz „Ljepote poroka“. Žoržo je prototip svih crnogorskih tajkuna. Živko je bio toliko divan i skroman, nikad ga nisam prežalio“, naglasila je ova glumačka legenda.

Božović je kazao i da ne može da ode normalno u Crnu Goru zbog politike i granica.

“Kad mi kažu imate li pasoš, dođe mi da bljujem. Ti ćeš meni da tražiš pasoš za Crnu Goru. Jednom sam išao davno preko Jabuke, Pljevalja, prilazim prelazu i vidim da mi supruga Snežana nije stavila ličnu kartu. Približavam se šta ću. Dobar dan, rekoše ovi iz Srbije, a ovamo Crna Gora. Pitaju me šta mi je, ja im kazao da mi žena nije stavila ličnu kartu. On me gleda i kaže mi ne treba mi lična karta ni u Ameriku da idem.

Onda ide crnogorska granica, Crnogorci stanu i pokažu stav. Prišao je i kad me prepoznao uzviknuo je “Petar” i pozvao službenicu, tamo na granici samo što kolo nijesmo igrali”, prisjetio se on.

Iako su mnogi uvjereni da Božovićev glumački talenat prelazi balkanske granice, on svo ovo vrijeme ne bi mijenjao za Holivud.

“Pojedini mi kažu, e moj Petre umjesto da si u Holivudu ti ovdje trošiš vrijeme, a ja ovo vrijeme ne bih dao ni za tri Holivuda”, poručio je proslavljeni glumac.

Izvor: https://beraneonline.me

Пјесници се одужују Вранешу

Завичајне пјеснике који су се окупили на овој манифестацији, као и госте из других градова и крајева поздравио је игуман Николај Стаматовић, старешина манастира Златеш

У порти манастира Златеш у Томашеву код Бијелог Поља по 24. пут одржана је традиционална књижевна манифестација „Вранешке вечери поезије“, која од претпрошле године носе назив „Драгомир Шверо Брајковић“. Своје стихове говорило је двадесетак пјесника завичајаца и гостију.

Овогодишње пјесничко дружење посвећено је преминулом пјеснику и сталном учеснику Слободану Вучинићу, чије је стихове казивао Милан Лучић из Пријепоља.

Завичајне пјеснике који су се окупили на овој манифестацији, као и госте из других градова и крајева поздравио је, како и приличи у име домаћина, игуман Николај Стаматовић, старешина манастира Златеш.

– Кад се људи окупљају око доброг дјела онда је то богуугодно и мило. Јован Дучић је давно рекао `у свемиру постоје два творца. Бог и пјесник. Први све започиње а други све довршава`. Нека сви мало размислимо о свему томе и ономе што нам је Бог дао, да се окупљамо да слушамо пјеснике, који својим стиховима веселе и чине нам велико задовољство. Да се виђамо у радости и здрављу много година – благосиљао је вече игуман. Учесници

Учествовали су пјесници завичајци Богољуб Чуровић, Милован Мујо Зековић, Светлана Величковић Радњић, Гаро Брајковић, Слободан Чуровић, Радослав Лековић, Миладин Јокисмовић, који је уједно био и модератор вечери, као и здравичар Рајко Бошковић. Од гостију стихове су казивали Миленко Јовић, Наод Вуковић, Илија Вуковић, Будо Новосел, Милојка Бандука

Званично је вечери отворио Веско Гогић, предсједник Мјесне заједнице „Томашево“, који је поздравио учеснике и госте, и захвалио се донаторима.

– Ове вечери за наш крај пуно значе. зато је пауза прошле године због коронавирса била тешка.Отишао је у међувремену Слобо Вучинић, који је увијек пјевао о нсвом завичају. Ово вече је посвећено њему, али ии осталим упокојеним Вранешким пјесницима-казао је Гогић.

Додао је да се на овај начин сабирају пјесници завичајци долазегости из других градова Црне Горе и Србије.

-Ово је традиција нашег завичаја. Тешка времена и бремена су довеле да се култура овог краја не презентује на најбољи начин. Али ћемо све урадити да буде боље – казао је Гогић.

Izvor: https://www.dan.co.me

Koncertom “Pjevajmo i volimo se” KIC pop hor zaokružio sezonu uspješnih nastupa

Sutomore i njegovi brojni gosti dugo će pamtiti sinoćnji koncert podgoričkog KIC pop hora “Pjevajmo i volimo se”.

Tokom jednosatnog nastupa pod zvijezdama, a poštujući mjere IJZCG, hor je uspio da privuče pažnju raznorodne publike, mlađih i starijih, šetača, turista, mještana, slučajnih prolaznika i izmami, pozitivnom energijom i dobrim izborom pjesama duge aplauze I usklike.

Kako su saopštili, posjetioci koncerta su zajedno sa KIC pop horom i dirigenticom Petrom Ivanović, tokom večeri, pjevali neke od najvećih regionalnih pop/ rok hitova: Za milion godina, Ljuljaj me nežno, Devojko mala, Prijatelji stari gdje ste, Negativ, Đon,Zlatni dan, ali I Bela ciao, Odiseju, Računajte na nas, Zemljo moja.

Specijalna gošća koncerta bila je sopran Aleksandra Vojvodić Jovović koja sutomorsko  nebo i publiku očarala izvodeći O sole mio i Primorkinja konja jaše.
Menadžerka hora Snežana Burzan Vuksanović je kazala da KIC pop horu predstavlja veliku čast što je upravo  njihov sinoćnji koncert bio i prvi događaj na nedavno revnoviranom šetalištu – Obala Iva Novakovića u Sutomoru.

Ona najavljuje ljetnju pauzu hora, a od septembra poziva zainteresovane da im se pridruže i udruže pozitivnu energiju i ljubav prema horskom pjevanju I druženju sa prvim crnogorskim pop horom.

Realizaciju koncerta na šetalištu pomogla je Turistička organizacija Bara koja ove godine neće realizovati velike koncerte već niz manjih događaja duž barske rivijere, kazao je direktor Emil Kukalj.

“Otkazali smo zbog epidemioloških mjera Ljeto sa zvijezdama ali smo se potrudili da građanima I gostima ponudimo sadržajan program realizujući niz mini koncerata, kulturnih dešavanja, programa za najmlađe te brojne sportske aktivnosti”, naveo je Kukalj.

Osvrnuvši se na turističku sezonu, Kukalj je kazao da su za sada zadovoljni ostvarenim turističkim prometom.

“U Baru trenutno boravi oko 15 000 registrovanih gostiju što je oko 8 puta više u odnosu na prošlu godinu, dok je u odnosu na 2019 godinu to manje za oko 15%.

On je istakao da Sutomore čini gro turističkog prometa opštine i da trenutno u njemu boravi oko 5000 turista. 

Podsjetimo, nakon julskih koncerata u Risnu, Danilovgradu i Kolašinu, nastupa na Lazinama, na poziv Mjesne zajednice Spič Sutomore, uz podršku Turističke organizacije Bara, KIC pop hor je i sinoćnji koncert poklonio domaćinima i još brojnijim gostima iz cijelog regiona, želeći da na svoj način – pjesmom, obogati ljetnju turističku ponudu tog mjesta i ispuni višegodišnju želju svoje članice hora Seke Martinović da nastupaju i u Sutomoru.

Izvor: https://fosmedia.me

MEGA BALKAN DANCE: Muzički spektakl 14. avgusta na Pearl plaži u Ulcinju

Da osluškujemo želje ljubitelja fantastičnog provoda i zaljubljenike u koncerte, potvrda je već 14. avgusta, kada vas očekuje muzički spektakl o kojem će se sigurno dugo pričati, poručuju organizatori Mega Balkan Dancea.
– Ovog puta odabir muzičara nije bio težak , s obzirom na to da znamo koga publika priželjkuje na moru, na plaži, u gradu koji je prepoznat po sjajnom provodu, Ulcinju. Za fenomenalnu atmosferu 14. avgusta na Pearl plaži zadužen jedan od najaktuelnijih i najtraženijih evropskih repera, austrijski producent RAF Camora. Najslušaniji je umjetnik koji nastupa na njemačkom jeziku, sa rekordnih 323 miliona preslušavanja na Spotify platformi u Njemačkoj 2017. Prema dosadašnjim nezvaničnim informacijama, nema sumnje da će ovaj muzičar privući veliki broj domaćih i turista iz brojnih zemalja regiona i svijeta. Program predvode i najveće domaće i regionalne zvijezde: Jala Brat, Buba Corelli, Inas, Elena Kitić, a nezaobilazan je i nastup popularnih domaćih DJ-eva, koji će tokom poslijepodnevnih sati zagrijati atmosferu i napraviti uvertiru za sve ono što vas očekuje već od 20 h – poručuju organizatori.

Ulaznice za koncert možete kupiti putem gigstix prodajne mreže širom Crne Gore, u šoping mallu Delta City, u Podgorici, od 13h do 20h, u mjestu Štoj u Ulcinju – ispred kafea ,,Lukas” i u Baru ispred Robne kuće od 19h do 23h.

– Shodno novim epidemiološkim mjerama, a u cilju suzbijanja širenja pandemije koronavirusa, Balkan Dance festival koji je prevashodno bio zakazan za 31. jul i 1. avgust, na Pearl plaži u Ulcinju, biće odgođen, a nove termine održavanja ćemo objaviti 3. avgusta, nakon što nadležne zdravstvene institucije saopšte nove mjere – saopšteno je iz PR službe Festivala.

Sve kupljene ulaznice važiće za Mega Balkan Dance festival, zakazan za 14. avgust 2021. na plaži Pearl, u Ulcinju. U slučaju da neko želi povraćaj novca, može kontaktirati na zvanične brojeve:

+382 67 665 662 viber,whats app

+382 67 666 636 , ili se informisati putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica Balkan Dance organizacije.

– Kao društveno odgovorna kompanija, pozivamo vas da se vakcinišete u što većem broju, kako bismo se što prije vratili normalnom životu, bez ograničenja i barijera. Sačuvajmo naše i zdravlje naših najmilijih. Zaštitimo se – poručuju organizatori.

Izvor: https://mnemagazin.me

Ауторско вече Дарка Јововића: Завичајне слике уоквирене у књиге

Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић

У организацији Центра за културу у Андријевици је одржано ауторско вече књижевника и новинара Дарка Јововића, који је до сада објавио седам поетских збирки, као и по једну књигу колумни и репортажа. Говорећжи о свеукупном Јововићевом списатељском опусу, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је нагласио да се ради о изузетном ствараоцу који је умјетничка надахнућа наслонио на свој завичај.

-Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић. Он је, поред сјајних потских остварења, кроз књигу репортажа сачувао бројне људе и догађаје, сачувао је свој завичај коме смо увијек дужни. Но, Дарко својим пером није сачувао само завичај већ и образ и професију којом се бави,  потврђујући тако да је и добар човјек. У његовиом текстовима увијек провејава та доза мјеру у ономе што ради и када хвали и када куди. И у његовим критичким текстовима никада се није могло препознати да има намјеру да увриједи и унизи човјека. Он за сваког доброг човјека има испружену руку. А зар је то мало? Дарко је, држећи се заповијести Марка Миљанова, научио да штити друге од себе. А та горчина која кад кад долази из његових стихова је опомена за  завичај који зна и да заборави добре и значајне људи, јер сви треба добро треба да знамо да завичај живи онолико колико и људи живе у њему – нагласио је Ђурић.

image

У свом обраћању књижевни критичар Дамјан Ћулафић је нагласио да је Јововић превасходно, пјесник, али да је и угледан новинар, аутор најразноврснијих журналитичких форми, те и писац реских ангажованих колумни, бесједник и колдар. Казо је да Јововић, као освједочени и опредијељени пјесник завичаја из кога је на васељенску висораван издизао сеоске обичаје, иманентно саопштава своје виђење времена и временитости, као битних егзистенцијалних одредница.

-У завршним опсервацијама о поезији Дарка Јововића, примијетићемо неодступање од вјечитих поетских тема, али ни од снажне критике генерално инхерентног социјалног тренутка, у чији ковитлац смо (који вољно, који невољом) запали, и који нас вије док нам мисао и дух не сколи. Као рецепт за „одбрану свијета“ можемо преписати добру поезију, а Јововић је један од њених творитеља- казао је Ћулафић.

Истако је да и у Јововићевим прозним остварењима доминирају племенити мотиви.

-Ако бисмо да саберемо утиске, рекли бисмо да су репотраже Дарка Јововића богате садржајем; у њима доминира жеља аутора да што више отргне од заборава, да запамти и забиљежи; оне, добрим дијелом, имају и документарни карактер и значај; сви текстови писани су са уочљивом љубављу и отежом сјетом, тако да нијесу у питању сувопарни и хладнокрвни журналистички извјештаји, већ новински прилози писани с племенитијим мотивима- нагласио је Ћулафић. Литературом против отуђености

Јововић је, упућујући ријечи захвалности свима који подржавају његово старалаштво, казао да се, између осталог, литературом бори против отуђености.

-Почаствован сам што пред овако бројном публиком у мом завичају могу бар дјелимично да прошетам кроз оно што сам свих ових година стављао на папир са жељом да кроз нанизана слова у различитим облицима и формама остане неки траг о нама и нашем трајању. Свa та духовност која је, уз нека Божија и судбинска провиђања, избијала из мог унутрашњег јека, наслањала се на завичајне горе, на нас овакве какви јесмо, на грумен родне груде која ме је издигла у свијет снова. А из тог завичајног крика годинама су се низале пјесме, оковане жалом што се све више окружујемо затвореним кућама и страхом куда ћемо стићи, удаљени једни од других и исконских вриједности чија нас вјековна васкрснућа опомињу и свједоче да је оно од Бога дато неуништиво, а да смо ми ти који, зарад општег спасења, то треба и да препознамо – навео је Јововић.

У име Центра за културу говорио је Зоран Лекић, рекавши да Јововић кроз своје свеукупно стваралаштво настоји да помогне да се вратимо себи, да се издигнемо из духовне провалије и изађемо из тамних времена.

– Дарко у „нијемом вијеку“ тражи „изгубљени свијет“. Опомиње, тажи човјека у завичају, да подупре зидине, да окује сломљене крстаче и да га промијени у вијек постојања. Дарко и даље траје, корача својом стазом, дарује нас стиховима, без обзира на признања, остаје у души оно што ми је пророчки казао када смо се упознали осамдесетих година прошлог вијека да је пјесник – навео је Лекић

Izvor: https://www.dan.co.me

Бир Фест на Цетињу од 14. до 16. августа

Желимо да Цетиње буде незаобилазно на црногорскоj туристичкоj мапи и увjерен сам да ће оваj фестивал доприниjети том циљу, казао је градоначелник Пријестонице Александар Кашћелан

Приjестоница Цетиње ће од 14. до 16. августа бити домаћин другог Монтенегро Бир Феста на коjем ће наступати наjбољи црногорски и регионални поп и рок извођачи. Организатори фестивала су МНЕвент и Београдска културна мрежа, а генерални покровитељ Приjестоница Цетиње. 

Градоначелник Цетиња Александар Кашћелан је истакао да ће се строго водити рачуна о епидемиолошким мјерама, те да ће на фестивал моћи да уђу само они коjи имаjу доказ да су потпуно вакцинисани против коронавируса, имаjу негативан ПЦР или негативан резултат брзог антигенског теста не стариjи од 48 часова од часа уласка на фестивал или имаjу позитиван резултат серолошког теста,  антитиjела класе ИгГ.

– Радуjе ме што смо у прилици поново да организуjемо ову престижну манифестациjу коjа ће туристичку понуду Цетиња учинити изузетно атрактивном. Желимо да Цетиње буде незаобилазно на црногорскоj туристичкоj мапи и увjерен сам да ће оваj фестивал доприниjети том циљу – казао jе Кашћелан.

Више од 20.000 посjетилаца, наjзначаjниjи пивски брендови и наjвећа регионална музичка имена креирала су 2019. године велики музичко-пивски спектакл коjи jе наишао на изузетне реакциjе укупне jавности.

Посљедица сjаjних резултата у првоj години jе и потписивање Уговора о сарадњи између Приjестонице Цетиње и Београдске културне мреже за реализациjу овог проjекта у наредних 10 година.

Отворен 28. Фестивал европског филма „Палић“; Берчек: Хвала пуно што сте ме се сјетили, ред jе и био

Главни такмичарски програм Фестивала европског филма Палић отворио jе филм „Дневник из Гвантанама“ редитеља Кевина МекДоналда, са двоструком оскаровском Џоди Фостер

На Љетњоj позорници на Палићу синоћ jе свечано отворен 28. Фестивал европског филма „Палић“, а у оквиру церемониjе отварања додијељена су и наjвећа признања коjу додјељуjе ова манифестациjа.

Добитници овогодишњих награда „Александар Лифка“ за изузетан допринос европскоj кинематографиjи су глумац Александар Берчек у категориjи домаћих стваралаца и редитељ Кристиjан Пецолд у категориjи иностраних стваралаца.

Словеначка глумица Милена Зупанчић прва jе лауреаткиња почасне „Лифке“ за допринос регионалноj кинематографиjи, а добитница награде „Underground spirit“ jе румунска продуценткиња Ада Соломон.

Зупанчић је награду уручила глумица Мира Бањац, док jе Берчеку награду уручио директор ФЕФ „Палић“ Радослав Зеленовић.

– Хвала пуно што сте ме се сјетили, ред jе и био – насмиjао jе публику Берчек и додао да му је сада лакше jер jе награда у његовим рукама и Фестивал може да буде отворен.

image

Главни такмичарски програм Фестивала европског филма Палић отворио jе филм „Дневник из Гвантанама“ редитеља Кевина МекДоналда, са двоструком оскаровском Џоди Фостер. На Љетњоj позорници Фестивала европског филма Палић, свјетску премиjеру 22. jула имаће филм „Нечиста крв – грех предака“ редитеља Милутина Петровића. Ово остварење наћи ће се у Главном такмичарском програму фестивала, гдје ће бити у конкуренциjи за Златни торањ за наjбољи филм, Палићки торањ за наjбољу режиjу, као и за Специjалну награду жириjа. Филм прати причу о Хаџи Трифуну, угледном српском трговцу, коjи покушава да очува мир са турским властима, али и одржи своj углед и утицаj у Врању, важноj турскоj варошици у близини границе са ослобођеном Србиjом.

Током централног дијела манифестациjе публици ће бити представљено више од 100 филмова из свих краjева Европе, у 11 различитих селекциjа и програмских цјелина. Многи од филмова имаће своjу српску и регионалну премиjеру управо на Палићу. Поред богатог филмског програма, публика ће моћи да ужива у броjним динамичним пратећим садржаjима – концертима, изложбама, промоциjама, радионицама и стручним предавањима.

Izvor: https://www.dan.co.me


Отворена изложба креативних радова корисника Дневног центра ,,Тиса‘‘

Омеровић је саопштио да ће настале радове поклонити пријатељима и донаторима, као знак захвалности за подршку коју им пружају годинама уназад

-Изложба радова дјеце и младих са сметњама у развоју Дневног центра „Тиса“, одржана је данас  у хотелу „Франца“.Креације 24 штићеника „Тисе“ настале су у оквиру арт-окупационих терапија организованих у склопу пројекта „Нове услуге социјалне заштите за побољшани квалитет живота“, који ова установа реализује у сарадњи са Дневним центром за дјецу са сметњама у развоју и ОСИ из Никшића.

-Захваљујући овом пројекту, који спроводимо уз финансијску подршку Европске уније и Владе Црне Горе, увели смо нове радно-окупационе радионице, односно арт-окупацију. Организовали смо обуку за наше стручне раднике, а они су потом са ђецом и младима радили на изради ових предмета и заиста су сви уживали у томе. Поносни смо на све из ‘Тисе’, показали су велику креативност и маштовитост и управо је ова изложба још један доказ да и млади са сметњама у развоју заиста могу много тога да ураде, само их треба подржати-казао је на отварању изложбе директор Дневног центра „Тиса“, Енсад Омеровић.

Он је саопштио да ће настале радове поклонити пријатељима и донаторима, као знак захвалности за подршку коју им пружају годинама уназад.

-Надамо се да ће бити прилике да ове украсе и предмете презентујемо на неком од локалних базара, али и да ће ове арт-окупације бити подстицајне и за покретање неких мини бизниса, које ће наши корисници можда започети са родитељима- рекао је Омеровић, додајући да ће се арт-окупационе радионице и даље спроводити у „Тиси“, као дио редовних активности.

Izvor: https://www.dan.co.me


U Kotoru ovog ljeta svjetska imena umjetničke muzike

KotorArt Don Brankovi dani muzike organizuju dva koncerta svjetski poznate pijanistkinje Juđe Vang i prvog klarinetiste Berlinske filharmonije, Andreasa Otenzamera. Šarmantni duo, zahvaljujući pokroviteljstvu i Samiha Savirisa i kontinuiranoj podršci Luštice Bay, nastupiće u srijedu, 21. jula u Luštici Bay, kao i u četvrtak, 22. jula, u kotorskoj Crkvi Sv. Duha.

Koncert pod nazivom “Magija plavog sata – Mendelson” dio je promotivne turneje povodom nedavno objavljenog novog albuma ovog dua, izdatog od strane poznate izdavačke kuće za umjetničku muziku, Deutsche Grammophon. Na programu koncerta će se naći djela Mendelsona, Bramsa, Debisija, Horovica i Geršvina.

Uprkos pandemiji i veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji, KotorArt uspijeva da opravda prefiks međunarodnog festivala. Pored koncerta kamerne muzike čuvenog violončeliste Miše Majskog sa solistima festivala Verbije, u goste nam dolaze Juđa Vang i Andreas Otenzamer. Posebno nam je drago što se ovo dvoje velikih muzičara vraća u Crnu Goru, u Lušticu Bay i na KotorArt, i što smo nezaobilazni dio promocije njihovih izdanja za Deutsche Grammophon. Naša je želja da Kotor, Boku i Crnu Goru promovišemo kao atraktivnu turističku destinaciju sa bogatim i kvalitetnim kulturnim sadržajem, a ovakvi koncerti pružaju ostvarenje upravo takvog imidža“ , izjavili su iz PR službe Festivala.

Andreas Otenzamer, odrastao u muzičkoj porodici, u svijet muzike zakoračio je s četiri godine, učeći klavir. Na bečkom Univerzitetu za muziku i izvođačke umjetnosti prvo je počeo da uči violončelo, s deset godina, a potom klarinet, kod prof. Johana Hindlerina, od 2003. godine. Nastupao je širom svijeta u poznatim salama – Muzikferajnu, Koncerthausu, u Sali Berlinske filharmonije, kao solista i član kamernih ansambala, ostvarivši saradnju s umjetnicima kao što su pijanista Marej Peraja, violinista Leonidas Kavakos, violončelista Jo-Jo Ma i dr. S ocem i bratom, prvim klarinetistima Bečke filharmonije, osnovao je klarinetski trio The Clarinotts, 2005. godine. Kao ekskluzivni umjetnik Izdavačke kuće Dojče gramofon, snimio je album Portraits – The Clarinet Album (2013), Brahms – The Hungarian Connection (2015), kao i kompakt-disk New Era, za Izdavačku kuću Deka Klasik (2017). Svoja interesovanja proširio je van granica klasične muzike, što je rezultiralo saradnjom s Tori Ejmos na njenom albumu Night of Hunters (2011). Takođe, zaljubljenik je i u sport – godinama se bavio tenisom, a s bratom je osnovao sopstveni fudbalski klub Wiener Virtuosen. Radi kao prvi klarinetista Berlinske filharmonije ozd 2011. godine.

Juđa Vang, pijanistkinja o kojoj u superlativu govori i publika i muzička kritika širom svijeta, prepoznatljiva je po jedinstvenoj mješavini tehničke bravuroznosti, muzičkog promišljanja i emocionalne dubine. Klavir je počela da uči sa šest godina, studirala je na Centralnom muzičkom konzervatorijumu u Pekingu, a usavršavala se na Univerzitetu Mount Royal u Kalgariju i filadelfijskom Institutu za muziku Kertis. Na međunarodnu scenu stupila je 2007. godine, kada je na koncertu zamijenila čuvenu Martu Argerič, svirajući kao solistkinja s Bostonskim simfonijskim orkestrom, a dvije godine potom postala je ekskluzivna umjetnica Izdavačke kuće Dojče Gramofon. Sarađivala je s eminentnim dirigentima kao što su Abado, Barenbojm, Dudamel, Gergijev, Tilson, Papano, Ditoa, Mehta. Tekuću koncertnu sezonu obilježavaju njene turneje u Južnoj Americi, s Berlinskom fillharmonijom i dirigentom Kirilom Petrenkom, u Aziji, s Minhenskom filharmonijom i dirigentom Valerijem Gergijevim, u SAD, s violončelistom Gotjeom Kapisonom, kao i premijerno izvođenje klavirskog koncerta Džona Adamsa s Filharmonijskim orkestrom Los Anđelesa. Takođe, angažovana je kao rezidencijalni umjetnik u prestižnim svjetskim salama poput Karnegi hola u Njujorku i Koncerthausa u Beču. Svoju ljubav prema modi koristi kao „oružje“ u promjeni stavova kada je riječ o nastupima u koncertnim salama

Detaljan program koncerata uskoro će se naći na zvaničnoj internet stranici Festivala, www.kotorart.me.

 Međunarodni festival KotorArt, održava se ovog ljeta uz pokroviteljstvo UNESCO-a, Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i Opštine Kotor, uz podršku UNESCO Programa participacije, EU Kreativne Evrope, kao i sponzora Regent Porto Montenegro, Porto Montenegro, Luštica Bay, Henley & Partners, Montenegro Sotheby’s Realty, Crnogorska komercijalna banka, Delegacije EU u Crnoj Gori, ambasade Njemačke i Austrije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i drugih.

Izvor: https://fosmedia.me

Хип- хоп звук до ране зоре: На Си Денс долазе Сенидах, Војко В и Who See

Бројна водећа имена електронског звука најавили наступе

Влада Црне Горе и Општина Будва дали су сагласност за одржавање Си Денс фестивала у Будви од 26. до 29. августа, а како су најавили организатори, посјетиоце ће забављати регионална сензација Сенидах, хрватски репер Војко В и чувени которски двојац Who See.

Најављени су и наступи водећих имена електронског звука Борис Брејча, Мацео Плекса, Медуза и многи други. 

Фестивал ће бити одржан на плажи Буљарица у Будви, а из Министарства еномског развоја казали су раније да ће фестивал имати позитиван ефекат на укупан туристички промет, али и да ће додатно промовисати Црну Гору као одговорну и сигурну дестинацију.

Izvor: https://www.dan.co.me