Uroš Luković (31), dugogodišnji centar Mornara, je u pobjedi nad Borcem 30. decembra stigao do skora od 228 blokada u karijeri u ABA ligi.

Beograđanin je na meču u Čačku imao jednu blokadu. Tako je stigao do trećeg mjesta na vječnoj listi blokera u ragionalnom takmičenju. Iza njega ostao je Todor Gečevski (227).

Ispred Lukovića u poretku ABA blokera sada je bivši igrač Mornara Mirza Begić sa 233 blokada. Već do kraja mjeseca Luković bi mogao preteći i Begića na ovoj listi.

Ubjedljivo najbolji bloker u ABA istoriji je Pljevljak Slavko Vraneš, dugogodišnji igrač Budućnosti i Partizana, sa 272 blokade.

Startni centar Mornara Luković ove sezone bilježi 5,4 poena, 3,7 skokova i 1,1 blokadu po utakmici u ABA ligi. Ova sezona za njega je četvrta uzastopna u barskom klubu, sa kojim je osvojio titulu prvaka Crne Gore 2018. godine.

Jašin, Kafu, Bekenbauer, Maldini, Ćavi, Mateus, Maradona, Pele, Mesi, Kristijano Ronaldo, Ronaldo

Velika anketa „Frans fudbala“ danas je dobila epilog – francuski magazin objavio je najbolji fudbalski tim svih vremena na osnovu glasova žirija sastavljenog od 140 renomiranih novinara.

NAJBOLJI TIM SVIH VREMENA

LAV JAŠIN (Rusija): Zvali su ga “crni pauk”. Vjerovatno najveći golman u istoriji fudbala, jedini čuvar mreže koji je dobio Zlatnu loptu “Frans fudbala”. Cijelu karijeru posvetio je moskovskom Dinamu, ispred čijeg stadiona se nalazi bronzana statua, i reprezentaciji SSSR-a, koju je vodio do titule na prvom Evropskom prvenstvu 1960. 

PAOLO MALDINI (Italija): Jedan od najboljih defanzivaca svih vremena. Podjednako uspješno je igrao i centralnog beka. Definicija „ol-raund” odbrambenog igrača moderne ere. Čak 25 godina igrao za Milan, osvojio pet pehara klupskog prvaka Evrope – parira mu samo Pako Hento iz Reala 50-ih i 60-ih. Dres reprezentacije Italije oblačio 126 puta.

FRANC BEKENBAUER (Njemačka): Zvali su ga Kajzer Franc – na terenu je plijenio elegancijom. Čuveni urugvajski novinar i pisac Eduardo Galeano napisao da je mogao da igra u odijelu i cipelama. U jednoj anketi izabran za trećeg najboljeg fudbalera 20. vijeka, a drugog evropskog (iza Johana Krojfa). Vođa moćnog Bajerna 70-ih. Sa Bavarcima osvojio četiri Bundeslige, četiri nacionalna Kupa, Uefin Kup pobjednika kupova, ali i tri vezana Kupa evropskih šampiona. Predvodio reprezentaciju Njemačke do evropskog (1972.) potom i do svjetskog trona (1974).

KAFU (Brazil): Rekorder po broju nastupa za Brazil – čak 142 puta oblačio dres “karioka”. I posljednje sezone u Milanu, kada je imao 38 godina, igrao na sličnom nivou kao i u prethodne dvije decenije. Jedan od najdarovitijih, tehnički najprefinjenijih bekova svih vremena. Svjetski prvak 1994. i 2002.

ĆAVI (Španija): Možda i najbolji zadnji vezni svih vremena. Otjelotvorenje tiki-taka stila, kojim je Barselona harala Evropom od 2006. do 2015, kada je osvojila četiri Lige šampiona. Ćavi je uz to bio svjetski i dvostruki evropski prvak sa Španijom. Obožavan ne samo zbog fudbalskog znanja, već i zbog radne etike i izuzetno skromne ličnost.

LOTAR MATEUS (Njemačka): Legendarna njemačka desetka iz 80-ih i 90-ih godina prošlog vijeka. Igrao na pet svjetskih prvenstava – 1982, 1986, 1990, 1994. i 1998. Proslavio se na Mundijalu u Italiji 1990, kada je izabran za najboljeg fudbalera, pošto je donio „elfu” treću titulu svjetskog prvaka. Maradona ga je opisao kao najvećeg igrača protiv kojeg je igrao. Tokom karijere u Borusiji Menhengladbah, Bajernu i Interu, igrao na raznim pozicijama – čak i u odbrani.

DIJEGO MARADONA (Argentina): Argentinska fudbalska ikona nad ikonama, za kojom ovih dana tuguje cijeli svijet. Dilema ko je veći, on ili Pele, trajaće dok je fudbala, ali mnogi ga smatraju jedinim i neponovljivim. Na Mundijalu u Meksiku 1986. predriblao cijelu odbranu Engleza za gol u četvrtfinalu. Na istom meču dao gol rukom, koju je sam nazvao – božjom. Zvali su ga “el pibe” (klinac), a neki su ga te 1986. oslovljavali i kao “mali zeleni” – zaista je na SP u Meksiku izgledao kao igrač sa druge planete. Donio je Argentincima drugu svjetsku krunu. Pretile su ga kontroverze gdje god se pojavio, jednako privlačan bio je njegov život van terena. Simbol Napolija, sa kojim je osvojio dvije titule Serije A. O njemu su pisane knjige, pjevane pjesme, snimani filmovi – i snimaće se još…

PELE (Brazil): Kralj fudbala. Fifa je 1999. izabrala za najboljeg igrača 20. vijeka. Još kada je imao 17 godina Vlada Brazila ga je proglasila nacionalnim blagom i zabranila njegov izvoz. Zato je cijelu karijeru proveo u zemlji kafe, sambe i fudbala, Evropa ga je vidjela samo na Mundijalu u Švedskoj 1958, gdje je osvojio prvi titulu svjetskog prvaka, i 1966. u Engleskoj gdje je bio povrijeđen. Mit koji ga okružuje zbog toga je možda još veći. Jedini fudbaler koji je osvojio tri svjetska prvenstva – prvo kao tinejdžer, a treće, 1970. u Meksiku, kao neprikosnoveno najbolji igrač planete. Ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa 1.279 postignutih golova na 1.363 utakmice, računajući i prijateljske – niko, naravno, nije toliko dao. Magazin “Tajm” ga uvrstio među 100 najuticajnijih ličnosti 20. vijeka.

LEO MESI (Argentina): Maradona ga je davno proglasio svojim legitimnim nasljednikom. Jedan od najvećih fudbalera svih vremena – deceniju i po igra na vrhunskom, najvišem mogućem nivou. Rekordnih šest puta osvojio Zlatnu loptu za najboljeg fudbalera svijeta, osvojio četiri Lige šampiona, 10 titula prvaka Španije. U Barseloni i La Ligi srušio sve moguće rekorde – noseći dres katalonskog kluba postigao nestvarnih 445 golova. Nema, međutim, tog digitrona koji će sabrati njegove driblinge, genijalne poteze kojima već 15 godina oduševljava fudbalski svijetu. Jedino što mu nedostaje jeste velika titula s Argentinom.

KRISTIJANO RONALDO (Portugal): Jedan od najboljih, a vjerovatno fizički i motorički najsavršeniji igrač u istoriji fudbala. Umjesto opisa, dovoljno je pobrojati statistiku i trofeje – 633 gola na 846 utakmica na klupskom nivou, 101 gol u reprezentaciji Portugala, pet Zlatnih lopti za najboljeg igrača na planeti, četiri Lige šampiona, Evropsko prvenstvo sa reprezentacijom, tri titule Premijer lige u Engleskoj. CR7, hvala bogu, još igra fudbal – “tek” mu je 35 godina.

RONALDO (Brazil): Još jedan Brazilac koji je išao provjerenom rutom – PSV, pa Barselona. Njega su, doduše, zvali “il fenomeno” – ono što je Ronaldo Luiz Nazario de Lima prikazao 1996. i 1997. u dresu katalonskog kluba ušlo je u sve fudbalske antalogije. Ni u njima, međutim, nisu mogli da se opišu svi njegovi vanserijski driblinzi, genijalni potezi i golovi kojima je oduševljavao planetu. Prešao je u Inter, dva puta se teško povrijedio, i nastavak karijere je bio doveden u pitanje. Značajno je usporio, ali čarolija nije nestala – odveo je Brazil do titule svjetskog prvaka 2002. i postao najbolji strijelac u istoriju mundijala (kasnije ga je prevazišao Njemac Klose). Igrao potom za Real i Milan.

Mjesta u najboljem timu nije bilo za Krojfa, Ronaldinja, Zidana, Platinija, Puškaša, Van Bastena, Bufona, Romarija…

U glasanju je kao predstavnik Crne Gore učestvovao urednik sportske redakcije „Vijesti“ Danilo Mitrović.

U njegovom izboru u idealnom timu svih vremena bili su:

Jašin, Đalma Santoš, Bekenbauer, Roberto Karlos, Ćavi, Didi, Maradona, Pele, Mesi, Kristijano Ronaldo, Krojf.

„Kada sam čuo da dolazi, odmah sam se odrekao tog broja. Htio sam da izbjegnem situaciju da uđe u svlačionicu i da pita kod koga je desetka. On ju je zasluživao“, kaže Petrović

Željko Petrović je jedini crnogorski fudbaler koji je igrao sa Dijegom Maradonom.

Petrović i Maradona su dijelili svlačionicu u Sevilji, prvom Maradoninom klubu nakon odlaska iz Napolija, te 15-mjesečne suspenzije zbog korištenja kokaina.

„On je bio normalan momak, koji nije mogao da živi normalan život“, kazao je Petrović za holandske medije.

„Nakon treninga, Davor Šuker i ja išli bismo na kafu, Dijego je želio ponekad da ode sa nama, ali nije bilo moguće uvijek. Nekada smo našli kafe koji ima zadnja vrata, bukvalno se ušunjali unutra, jer je na ulici bio haos od navijača“, priča Petrović, koji je trenutno pomoćni trener Fejenorda.

„Dok Maradona nije došao u klub, na treninge sam putovao po desetak minuta kolima. Kada je on stigao, trebalo mi je 45. Svi su htjeli da ga vide, da ga dodirnu“, sjeća se Petrović.

Maradona je, kaže Petrović, bio čovjek velikog srca.

„Vodio je računa o članovima porodice, toliko da to nije bilo normalno“.

Do Maradoninog dolaska u Sevilju, Petrović je nosio broj 10…

„Kada sam čuo da dolazi, odmah sam se odrekao tog broja. Htio sam da izbjegnem situaciju da uđe u svlačionicu i da pita kod koga je desetka. On ju je zasluživao“, kaže Petrović.

Njihovi putevi su se ukrstili 20-ak godina kasnije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Petrović je bio trener Al Šaba, a Maradona Al Vasla.

„Sjetili smo se tih dana. Da, ponosan sam što sam ga poznavao“, kazao je Petrović.

U Fejenordu igra Argentinac Markos Senesi, kome je Petrović nakon treninga kazao da je Dijego preminuo.

„Rekao mi je tri riječi: Bog je mrtav. On je božanstvo u Argentini, vidjećete kakva će to sahrana da bude. I da, Markos je u pravu, on je bio Bog fudbala. On i Krojf su bili posebni“, kazao je Petrović. 

Izvor: https://www.vijesti.me

„Na pitanje šta bi rekao na svojoj sahrani, Maradona je odgovorio: Hvala ti što si igrao fudbal, jer si dobio radost i slobodu. Igranjem fudbala sam dotakao nebo sopstvenim rukama“

Dijego Armando Maradona, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, preminuo je juče u 60. godini.

Legendarni fudbaler doživio je srčani udar i preminuo u svom domu u Argentini.

Ispraćaj Maradone je počeo, procjenjuje se da će danas milion Argentinaca odati počast svom idolu.

Argentinac je na Instagramu pratio jednog Srbina, a to je bio Novak Đoković, prvi teniser svijeta.

„Nole, mnogo te volim jer si ti broj jedan. Vidimo se u Dubaiju ili u bilo kom drugom dijelu svijeta, jer si ti veliki čovjek i zato te mnogo volim“, rekao je Maradona prije nekoliko godina.

➡️ PIKSI: OTIŠAO JE FUDBALSKI BOG

Čitav svijet je i dalje potrešen viješću o njegovoj smrti.

Među njima je i Dragan Stojković Piksi, legendarni jugoslovenski fudbaler koji je emotivno reagovao na činjenicu da je Maradona preminuo.

„Otišao je najveći. Čarobnjak u kopačkama. Bio je Bog. Za mene inspiracija. Kada kažem Bog, ne mislim to kao ono kada za nekoga smatram „neviđen je lik, svaka mu čast…“

Maradona je bio božanstvo istinsko, reći će vam to u Argentini, Napulju… Neverovatna ličnost u svakom smislu, harizmatična. Obožavao sam ga. Mislim da ne postoji na planeti ljubitelj fudbala koji ga nije voleo. I protivnički navijači.

Jednostavno, ako si čovek, morao si da voliš Dijega. Jako me potresla vest o njegovoj smrti. Prerano je otišao. Imao je tu auru oko sebe. Igrati zajedno sa njim bila je jedna od najvećih privilegija u mom životu. Malo je reći da sam bio oduševljen…“, priča Piksi.

Maradona je o njemu govorio ovako:

„Pamtim Dragana Stojkovića Piksija. Kakav je to fantastičan fudbaler bio, tako je igrao i kretao se terenom, da je to izgledalo kao kad plešete sa najljepšom djevojkom. Bio je mega zvijezda!“.

Dijego je bio sinonim za fudbal, igru i radost, talenat kakav se rađa jednom…

➡️ „IGRANJEM FUDBALA SAM DOTAKAO NEBO“

Mediji podsjećaju i na njegovu izjavu datu 2005. godine, kada je na pitanje šta bi rekao na svojoj sahrani odgovorio:

„Hvala ti što si igrao fudbal, jer si dobio radost i slobodu. Igranjem fudbala sam dotakao nebo sopstvenim rukama“.

➡️ VOLIO SRBE I SRBIJU

Maradona, naime, nikada nije krio koliko je volio Srbiju i Srbe, i rado se sjećao kada je bio počasni gost u Srbiji, kao gost režisera Emira Kusturice.

„Emir je moj prijatelj, napravio je odličan film o meni. Bilo mi je lijepo u Srbiji. Moje srce je uz Srbiju, a znam da je i srce cijele Argentine i da moj narod gaji snažna osjećanja prema srpskom“, uz širok osmijeh poručio je tada Maradona.

Kusturica je toliko bio fasciniran sjajnim Argentincem da je čak i snimio film o njemu „Dijego Maradona“

Inače, Maradona je pre dve sedmice podvrgnut operaciji subduralnog hematoma na mozgu, nakon što je hospitalizovan zbog anemije i dehidracije. Ljekari su intervenciju izveli i najavili da slijedi period oporavka.

Nažalost, situacija se, očigledno, naglo pogoršala jer, kako javljaju lokalni mediji – Maradona je doživio srčani udar, a brza intervencija ljekara nije bila uspješna.

Piše: Berane online

Legendarni fudbaler je preminuo u 61. godini.

Samo nekoliko dana nakon što su argentinski doktori saopštili da se oporavlja od teške operacije, mediji iz te zemlje donose tragične vesti.

Preminuo je Dijego Armando Maradona, po mnogim najbolji fudbaler svih vremena!

Ovu informaciju je prvi saopštio argentinski list “Clarin“, da bi je nešto kasnije potvrdili i najpoznatiji sportski novinari iz te zemlje koji rade za druge redakcije.

Kao uzrok smrti legendarnog fudbalera navodi se srčani udar koji je doživeo nešto ranije u toku dana.

 Od Dijega Armanda Maradone oprostila se i reprezentacija Argentine, čime je informacija o njegovoj smrti potvrđena.

Bivši reprezentativac, a kasnije i selektor Argentine je pre nekoliko nedelja hospitalizovan zbog izlivanja krvi u mozak, ali se činilo da je operacija dobro prošla. On je pušten na kućno lečenje, ali je samo nekoliko dana kasnije preminuo.

Izvor: https://mondo.rs

Petar Liješević je sjajnim boksom u sve tri runde finala nadvisio Rusa Dadajeva

Fantastičnim nastupom u finalu kategorije do 81 kilogram, crnogorski bokser Petar Liješević osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za mlade.

Domaći je boser je na takmičenju u Budvi u sve tri runde bio bolji od Rusa Ramazana Dadajeva i osvojio je zlatnu medalju.

Liješević je izvanredno spreman počeo prvenstvo, pošto je prvu borbu dobio prekidom, u drugoj je natjerao sudije da dva puta broje rivalu…

To mu je i pomoglo da se revanšira Dadajevu za poraz u polufinalu juniorskog prvenstva Evrope, kada se Liješević morao zadovoljiti bronzom.

Za sat se za zlato bori Bojana Gojković.

Izvor: https://www.vijesti.me

➡️ Zahvaljujući zajedničkoj investiciji Opštine Berane i Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) zasijali su reflektori na Gradskom stadionu u Beranama.

Večeras je izvršena tehnička proba, a zvanično puštanje u rad se očekuje narednih dana.

Na četiri stuba rasvjete visoka 42 metara nalazi se po 40 reflektora.

„Reflektori na fudbalskom stadionu su po standardu Evropske fudbalske unije za igranje utakmica na svim nivoima“, saopšteno je iz Sportskog centra.

Izvor: berane.me

На Градском стадиону у Беранама у наредном периоду моћи ће да се одигравају утакмице у ноћном термину, након што буду стављени у функцију рефлектори које Општина Беране поставља у сарадњи са Фудбалским савезом Црне Горе (ФСЦГ).

Постављањем рефлектора, фудбалски стадион добиће нови изглед и испуниће стандарде за одигравање међународних утакмица, а ово је само један од послова који је у претходном периоду урађен на овом објекту.

Радови на постављању рефлектора су у току, а почели су 5. септембра.

„Подигнута су четири стуба расвјете висине 42 метра и на њима се налази по четрдесет рефлектора, који ће испуњавати критеријуме за играње утакмица од највећег значаја“, саопштено је.

Подсјетимо, прије двије године завршена је реконструкција источне трибине. Спортска инфраструктура у Беранама постала је богатија за трибину капацитета 5.000 мјеста у склопу које се налазе сви садржаји неопходни за одгиравање утакмица. Реализација овог пројекта коштала је 1,7 милион еура, док је неколико година раније у изградњу помоћних терена инвестирано 350 хиљада еура.

У плану је и реконструкција западне трибине чиме ће се заокружити ова лијепа спортска прича.

Стадион је отворен 1981. године и један је од највећих у држави.

Fudbalska reprezentacija Crne Gore remizirala pod Goricom sa Kazahstanom u prijateljskoj meču – 0:0, više od svega zabrinjava samo jedna stvorena prilika

Tri lagane pobjede uz ukupnu gol razliku 11:0, tri dominantna trijumfa koja su značila da je razlika u kvalitetu između Crne Gore i Kazahstana ogromna, ali u 2020. godini se očigledno smanjio taj jaz u kvalitetu…

Ne smanjio, nego izjednačio! Fudbalska selekcija Crne Gore remizirala je sa Kazahstanom u prijateljskom meču pod Goricom – 0:0.

Kazahstanci su pravili probleme kombinovanom sastavu Crne Gore u prvom dijelu, imali su dvije ozbiljne šanse koje je sjajno neutralisao Danijel Petković, dok su “sokoli“ samo jednom zaprijetili polušansom Fatosa Bećiraja, a prvi šut u okvir gola su uputili u finišu prvog poluvremena.

A prvi dio će se više pamtiti po povredi Miloša Milovića na debiju poslije samo 20 minuta, nego po našoj nekoj specijalnoj igri.

Drugih 45 minuta je počelo slično, ali se naša igra odmah ubrzala ulaskom Stevana Jovetića u 56. Čekalo se da uđe majstor, pa da bi ekipa živnula, a to se vidjelo deset minuta kasnije kada je Joveta spremio stopostitnu šansu Dinu Islamoviću, a nakon bloka je pokušao i sam, ali se istakao golman Kazahstana.

Selektor Faruk Hadžibegić je tako još jednom na djelu mogao da vidi sa čime raspolaže iz naše lige, ali će reprezentacija morati da igra mnogo bolje u Ligi nacija koja kuca na vrata.

Fudbalska selekcija 14. novembra igra protiv Azerbejdžana kao gost u Zaprešiću, dok na kraju LN 17. novembra dočekuje Kipar pod Goricom – “sokoli“ jure dva trijumfa i čekaju kiks Luksemburga kako bi osvojili prvo mjesto u grupi 1 Lige C.

U suprotnom naši momci će ostati u Ligi C, a neosvajanje prvog mjesta je neuspjeh u grupi u kojoj su Luksemburg, Azerbejdžan i Kipar.

Utakmicu protiv Kazahstana su počeli Petković, Raspopović, Šofranac, Milović, Balić, Raičković, Mirković, Vujnović, Boljević, Jovović i Bećiraj, a šansu su u nastavku dobili Simić, Janković, debitant Osmajić, Jovetić, debitant Jovanović i Islamović.

Izvor: https://mondo.me