Година је од уласка Црне Горе у НАТО, а већина опозиционих странака сматра да тај чин није донио никакве бенефите нашој земљи, већ представља једну од најтамнијих страница у њеној историји.
Борбени авиони НАТО, који су током агресије 1999. године убили хиљаде цивила и затровали територију СРЈ осиромашеним уранијумом, од данас господаре и небом Црне Горе.
Црна Гора је једина чланица НАТО која је ушла у тај војни савез, а да је претходно била мета његовог бомбардовања. Грађани Црне Горе нијесу имали прилику да на референдуму одлуче да ли желе да буду дио тог војног савеза, већ је одлука донијета гласовима владајуће партије и њених коалиционих партнера у Скупштини Црне Горе.
Став Социјалистичке народне партије и тада и сада је био да држава мора организовати референдум, те да грађани треба да се изјасне да ли су за улазак у НАТО или против њега.
– Сјећам се свих прича и сучељавања оних који су били за и против уласка Црне Горе у НАТО. Наши најзначајнији аргументи против НАТО-а били су, прије свега, да нам то не доприноси миру и стабилности. Да неће допринијети демократизацији Црне Горе, а то се и остварило. НАТО и Европска унија имају различит систем вриједности. Ми треба да тежимо ка ЕУ, али не и према у НАТО, казао је за „Слободу“ функционер СНП-а Василије Лалошевић.
– Тада су усљед њиховог бомбардовања изгубљени животи наших грађана, чак и дјеце. Упозоравали смо да НАТО није гарант безбједности и сигурности.
Такође, и да Црна Гора финансијски иде у велики минус чланством у НАТО. О ризику за војнике који учествују у њиховим војним тервенцијама, не бих ни говорио, истиче Лалошевић. Он додаје да су они који су се залагали за улазак Црне Горе у НАТО тврдили да ће бити већа безбједност државе, односно, да ће доћи до јачања унутрашњополитичке стабилности.
– Међутим, послије извјесног времена, сада када више не може да се промијени одлука Црне Горе да буде дио НАТО-а, с правом можемо питати – да ли у Црној Гори постоји правни систем и владавина права која ће допринијети обрачуну са корупцијом и организованим криминалом? Да ли у Црној Гори, како су говорили заговорници НАТО-а, постоји сарадња и координација свих безбједносних државних служби? Да ли смо у 2018. години, када смо чланица НАТО-а и у преговорима са ЕУ, сви једнаки пред законом, те да ли постоје резултати борбе против криминала у држави? О политичкој вољи да се униште криминал и корупција
сувишно је и говорити, наглашава Лалошевић.
– Ми, нажалост, то побољшање не видимо. Заговорници НАТО-а тврде како ће бити изузетно богата туристичка сезона, а имамо парадокс да су нам главни гости управо гости из братске Србије која није чланица и која се противи чланству у НАТО. Ту су и гости из Русије, који се, такође, противе чланству у НАТО, каже Лалошевић.
Он сматра како је требало да грађани добију све информације о негативним посљедицама чланства у НАТО, те да сами одлуче да ли је то пут којим држава треба да иде.
– Ако су већ хтјели да нас увуку под тај одбрамбено-безбједносни кишобран, онда је требало да грађанима омогуће да о томе одлуче на референдуму и објасне им негативне стране чланства. Али, њихов циљ је био да се створи идеализована слика НАТО-а, иако је то била класична политичка воља, сматра Лалошевић.