U fokusu razgovora sa direktorom HTP “Ulcinjska rivijera” Armendom Milom bila je potreba rehabilitacije sportske infrastrukture sa posebnim akcentom na obnovu teniskih terena na Adi Bojani. Govoreno je o mogućnostima unapređenja fudbalskih terena u Ulcinju.
Tokom posjete Fudbalskom klubu Otrant Mišu Čauševiću Šćekić je istakao sam značaj ulaganja u sportsku infrastrukturu naglasivši važnost stvaranja uslova koji će podstaći razvoj sporta i sportskog turizma u Ulcinju.
Zajedno moramo doprinijeti razvoju sportskog turizma što će doprinijeti daljem razvoju Ulcinja kao prepoznatljive destinacije za sportske aktivnosti i pripreme timova.- poručio je Šćekić.
Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede organizovala je konferenciju za medije prije održavanja redovne sjednice IPARD odbora za nadgledanje. Tokom konferencije predstavljeni su rezultati implementacije IPARD II programa koji je završen 2024. godine.
Frank Bollen, šef pretpristupne jedinice za susjedstvo, proširenje i pretpristupnu pomoć iz Evropske komisije izrazio je zadovoljstvo povodom ostvarenog napretka tokom godina implementacije IPARD II programa i zahvalio IPARD strukturama koje su uložile značajne napore da danas imamo ovakve rezultate.
“Dosadašnje aktivnosti rezultirale su uspješnom realizacijom 748 projekata, zahvaljujući IPARD programu crnogorski poljoprivrednici su modernizovali svoju proizvodnju sa 84 projekta izgrađenih ili rekonstrisanih objekata kroz Mjeru 1 i Mjeru 3, gdje je isplaćeni iznos investicije 25,6 miliona eura. To će za rezultat imati unapređenje kvaliteta proizvoda, povećan obim proizvodnje, veću konkurentnost i dostizanje EU standarda bezbjednosti hrane u primarnom i prerađivačkom sektoru. Što se tiče investicija koje se odnose na mehanizaciju isplaćeno je 627 projekata sa iznosom investicije 47,6 miliona eura, i podržana nabavka 467 traktora sa iznosom podrške 8,2 miliona eura“, istakao je ministar Vladimir Joković.
Ovoj sjednici prethodio je odvojen bilateralni susret ministra Jokovića sa saradnicima i gospodina Bollena sa predstavnicima Delegacije.
„Došlo bi u pitanje isplata staračkih naknada koje imamo za ta domaćinstva, koji su proveli žviotni vijek u ruralnim područjima i nemaju druga primanja za njih 3.580. U procesu poljoprivreda počinje sad, kada se priprema zemljište za sjetvu, kada se nabavljaju sjemena, u februaru se u Zeti i Tuzima sije. Vjerujem da će preovladati razum i da će svi shvatiti koje probleme bi imala Crna Gora“, rekao je ministar
Neusvajanje državnog budžeta znači neusvajanje i Agrobudžeta i ogromne posljedice, i to na poljoprivredne proizvođače, podsticaje države a dovela bi se u pitanje i isplata staračkih naknada, kazao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.
To je saopštio na konferenciji za medije povodom predstavljanja rezultata IPARD II programa. IPARD program sadrži bespovratni novac za podršku razvoju poljoprivrede i za njegovo sprovođenje je zaduženo Ministarstvo poljoprivrede. U ukupnoj sumi iz IPARD II programa EU je učestvovala sa sa 39 miliona (75 odsto), dok je 12,74 miliona (25 odsto) opredijeljeno iz državnog budžeta.
„Neusvajanje državnog budžeta znači i neusvajanje Agrobudžeta. Neusvajanje Agrobudžeta bi imalo ogromne posljedice po poljoprivredne proizvođače jer mi na vrijeme ne možemo i ne bi mogli kreirati sve mjere koje su važne kada je u pitanju podsticaj poljoprivredne proizvodnje. Došlo bi u pitanje isplata staračkih naknada koje imamo za ta domaćinstva, koji su proveli žviotni vijek u ruralnim područjima i nemaju druga primanja za njih 3.580. U procesu poljoprivreda počinje sad, kada se priprema zemljište za sjetvu, kada se nabavljaju sjemena, u februaru se u Zeti i Tuzima sije. Vjerujem da će preovladati razum i da će svi shvatiti koje probleme bi imala Crna Gora neusvajanjem budžeta, uvjeren sam da će se usvojiti“, kazao je Joković i dodao da vjeruje da će se to dogoditi u toku januara.
Joković je naglasio da je IPARD II program iskorišćen 90 odsto, odnosno da je od 39 miliona eura preuzeto 37,7 miliona i to kroz ukupno 748 projekata. Dodao je da je ova podrška doprinijela tome da domaći proizvođači mogu da pariraju onima iz EU, te da je Crna Gora opravdala povjerenje pa je 2022. godine usvojen i IPARD III program kroz koji je dostupno 63 miliona eura od EU i dodatnih 19 miliona eura od Vlade. Naveo je da je već opredijeljeno 10 miliona eura kroz ovaj projekat.
Joković je istakao da je Crna Gora rekorder na Zapadnom Balkanu po novcu povučenom iz fonda IPARD II, te da je 10 odsto ostalo neiskorišćeno zbog odustajanja poljoprivrednika. Dodao je da je usko grlo u domaćoj poljoprivredi nastalo još 1970. godine, kada je stanovništvo počelo da napušta sela i prelazi u gradove i ostavlja neodržana imanja.
„Važno je da bavljenje poljoprivredom bude ekonomski isplativo, kako građani ne bi morali da žive u gradovima. Izgradnja infrastrukture i implementacija programa imaju efekta, svi poljoprivrednici govore da nikada nije bilo bolje ali nemamo snažan povratak iz urbanih u ruralna područja“, kazao je Joković i dodao da se problemi ne mogu riješiti čarobnim štapićem već sistemski, te da će EU fondovi svakako pomoći.
Šef pretpristupne jedinice za susjedstvo, proširenje i pretpristupnu pomoć Evropske komisije Frenk Bolen je naveo da su zadovoljni kako Crna Gora napreduje na ovom polju, te da je IPARD dokaz saradnje. Naglasio je da je IPARD II bio prvi put da se država bavi ovakvim programom, da nije bilo lako ni brzo, ali da Evropska komisija nastavlja da očekuje da se novac troši na pravi način.
Bolen je dodao i da će se razvoj ubrzati jer je kroz IPARD III planirana veća količina novca ali i širi opseg podrške. Istakao je i da je IPARD važan u procesu pristupanja EU.
U okviru Globalnog foruma, njemačko Ministarstvo hrane i poljoprivrede, u saradnji sa Stalnom radnom grupom za regionalni ruralni razvoj (SWG), organizovalo je Ministarski sastanak sa zemljama jugoistočne Evrope na temu „Hrana i poljoprivreda u Berlinskom procesu s ciljem održivosti poljoprivredno-prehrambenih sistema u procesu pristupanja EU“.
Sastanak je otvorio ministar za hranu i poljoprivredu Savezne Republike Njemačke Džem Ozdemir, a u okviru sastanka obratio se i evropski komesar za poljoprivredu i hranu Kristof Hansen.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković je u svom obraćanju istakao značaj regionalne saradnje za unapređenje poljoprivrede i ruralnog razvoja u Crnoj Gori. Naglasio je posvećenost Crne Gore evropskim integracijama, s posebnim fokusom na završavanje pregovaračkih poglavlja 11, 12 i 13, koja se odnose na poljoprivredu, bezbjednost hrane i ribarstvo.
“Ulazak u Evropsku uniju za Crnu Goru predstavlja jasan generacijski cilj kojem smo u potpunosti posvećeni. S tim u vezi, sprovodimo aktivnosti kako bismo do kraja 2025. godine zatvorili pregovaračko Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, i 13 – Ribarstvo, dok je naš cilj da do kraja 2026. godine završimo i pregovore u okviru Poglavlja 12 – Bezbjednost hrane, veterina i fitosanitarni poslovi”, istakao je ministar Joković.
Crna Gora je još jednom potvrdila svoju posvećenost jačanju regionalne saradnje i prilagođavanju evropskim standardima u oblasti poljoprivrede.
Na ovogodišnjem ministarskom Globalnom forumu učestvovale su 82 delegacije iz čitavog svijeta, a usvojena je i Deklaracija ministara poljoprivrede o sprovođenju održive bioekonomije. Bioekonomija je ključna za transformaciju svetske privrede ka održivom, otpornom i inkluzivnom kružnom modelu zasnovanom na obnovljivim resursima, koji poštuje ekološke granice i obezbeđuje globalnu sigurnost hrane.
Поводом Дана новинара Црне Горе, упућујем вам искрене честитке, уз дубоко поштовање за ваш рад, професионализам и храброст. У времену када је истина често мета, а слобода говора на искушењу, ваша улога у друштву је незамјенљива и од суштинског значаја за демократију.
Деценије страдања и напада на новинаре оставиле су горак печат на овај дан. Многи од вас су се суочавали с притисцима, пријетњама и нападима само зато што сте радили свој посао – трагали за истином. Због тога, нећемо дозволити да се притисци на седму силу наставе! Новинарима мора бити омогућено да раде слободно, без страха и утицаја центара моћи.
Социјалистичка народна партија Црне Горе је увијек била на страни правде и слободе говора, због чега смо подржали оснивање Анкетног одбора који ће расвијетлити све нападе на новинаре и утврдити одговорност оних који су сматрали да могу да угуше истину.
Слободни и храбри новинари су темељ сваког демократског друштва, и наша је дужност да станемо у њихову заштиту.
Желим вам много успјеха, сигурности и истрајности у вашем раду. Нека овај дан буде подсјетник на важност ваше мисије и подстицај да никада не одустанете од истине.
Područje Pive ne tako davno bilo je skriveni dragulj. Ovaj prelijepi dio Crne Gore, na svu sreću, više nije tajnovit jer za pivske prirodne ljepote, njene planine, jezera, rijeke.., znaju sada širom svijeta turisti istančanog ukusa koji ne zaobilaze Pivu.
Ono što su dobro znali oni koji su godinama dolazili u Pivu, znaju sada i mnogi gosti iz regiona i inostranstva, a riječ je, prije svega, o jedinstvenoj gostoljubivosti ovih gorštaka. Predsjednik Opštine Plužine Slobodan Delić kaže da je prošla turistička sezona bila rekordna po turističkim pokazateljima.
– Više od 18.000 noćenja registrovano je u smještajnim kapacitetima na području naše opštine. Manifestacije koje su organizovane privukle su značajan broj posjetilaca, te su značajno unaprijedile već bogatu turističu ponudu, a opisati sva zadovoljstva koja osjete gosti prilikom posjete Pivi zaista je teško i trebalo bi i vremena i prostora. Kada se dogodi sezona, kao prošla, onda svakako možemo istaći da turizam i turistički sadržaji ispunjavaju svoju vrhu. Čitava Piva pruža velike mogućnosti za seoski turizam i aktivan odmor: planinarenje, alpinizam, vožnja biciklom, vožnja jezerom, rafting… – naglašava Delić.
U razgovoru za „Dan“, on ističe da je prošla godina bila uspješna i na drugim poljima, pa je tako lokalna uprava završila radove na parku u blizini gradske plaže,uredila dva poslovna prostora u zgradi „Solidarnosti“, gdje je otvorena i gradska teretana, a uređeno je i pet prostora za lokalne preduzetnike.
– Tokom prošle godine asfaltirali smo deset kilometara lokalnih puteva, okončali prvu fazu izgradnje vodovoda za sela Borkovići i Dubljevići,priveli kraju radove na gradskoj ulici,a startovala je i izgradnja sportske hale. Inače, možemo se pohvaliti sa najvećim brojem kilometara asfaltiranih puteva koje je u najvećoj mjeri lokalna uprava uradila iz sopstvenih sredstava. Nastavićemo istim tempom i ubijeđen sam da će u narednim godinama do svakog kraja Pive stizati asfaltiranim putevima – podvlači Delić.
EPCG konačno relizuje pojekte koji su 50 godina na čekanju
– Tokom prošle godine postigli smo dogovor sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG), da se konačno realizuju projekti koji su na čekanju gotovo pedeset godina. Potpisan je aneks Ugovora, gdje su bliže definisani rokovi za realizaciju obaveza koje EPCG ima prema Opštini Plužine. Dosad, ti rokovi se poštuju. Završene su dvije tenderske procedure za projektovanje kolektora za prečišćanje otpadnih voda i nabavka drobiličnog postrojenja. Od pristiglih ponuda biće izabrana najpovoljnija. Tender za izgradanju faze druge gradske saobraćajnice još uvijek u toku, a brzo očekujemo da će isti, nadamo se, uspješno biti okončan. Ove godine biće raspisani i preostali tenderi koji obuhvataju manje infrastrukturne aktivnosti na području Plužina – kaže Delić.
On dodaje da je na kraju 2024. godine usvojen i opštinski budžet za tekuću godinu u iznosu od 9.822.000 eura.
– Značajan dio budžeta planiran je za kapitalne izdatke i subvencije. Od infrastrukturnih projekata za 2025. godinu planirali smo sanaciju klizišta prema Gradcu, uređenje dijela gradske plaže i obale Pivskog jezera,uređenje šetne staze do gradske kapele, asfaltiranje lokalnih puteva i popravku oštećenih putnih pravaca, izgradnju seoskih vodovoda. Direktna podrška poljoprivredi, kroz subvencije u 2025.godini iznosiće više od 600.000 eura. Uprava za kapitalne projekte je raspisala krajem 2024.godine tender za vodovod u selu Goransko, pa se nadamo da će najpovoljniji izvođač biti izabran i početkom proljeća uveden u posao. Takođe, opštinskim budžetom planirana su i sredstva za ulicu u Madžarskom kraju – navodi Delić i ističe da su rezultati popisa stanovništva pokazali značajno smanjenje broja stanovnika na području opštine Plužine i lošu starosnu strukturu što je, kako kaže, za brigu.
EPCG konačno relizuje pojekte koji su 50 godina na čekanju
– Tokom prošle godine postigli smo dogovor sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG), da se konačno realizuju projekti koji su na čekanju gotovo pedeset godina. Potpisan je aneks Ugovora, gdje su bliže definisani rokovi za realizaciju obaveza koje EPCG ima prema Opštini Plužine. Dosad, ti rokovi se poštuju. Završene su dvije tenderske procedure za projektovanje kolektora za prečišćanje otpadnih voda i nabavka drobiličnog postrojenja. Od pristiglih ponuda biće izabrana najpovoljnija. Tender za izgradanju faze druge gradske saobraćajnice još uvijek u toku, a brzo očekujemo da će isti, nadamo se, uspješno biti okončan. Ove godine biće raspisani i preostali tenderi koji obuhvataju manje infrastrukturne aktivnosti na području Plužina – kaže Delić.
– Nažalost, smanjenje nataliteta, uništena privreda pivskog kraja i zanemarenost od strane države dovela je do takvih rezultata. U okviru svojih nadležnosti lokalna uprava je preduzimala i preduzimaće niz mjera kako bi zaustavila odliv stanovništva i motivisala građane da ostanu i žive u Plužinama. Energična inicijativa države, zajedno sa lokalnom upravom, neophodna je kako bi se sačuvao sjever, a samim tim i Plužine, od daljeg raseljavanja i migracija. U tom pravcu, uz odluke koje smo donijeli u prethodnim godinama, poslednja u nizu je i odluka o dodatku za djecu koja žive na prostoru opštine Plužine – naglašava prvi čovjek grada na obali Pivskog jezera.
Sastanak je bio prilika za razgovor o ključnim pitanjima za budućnost Crne Gore, uključujući ubrzanje evropskog puta i prevazilaženje trenutnih izazova. Posebna pažnja posvećena je i položaju žena u političkom životu, uz naglasak na važnost rodne ravnopravnosti.
Potpredsjednica Kaluđerović zahvalila je Marti Kos na podršci Crnoj Gori na evropskom putu i na njenom pozitivnom doprinosu izgradnji inkluzivnog društva.
Forum se održava u okviru „Zelene nedjelje“, najvećeg međunarodnog sajma hrane, poljoprivrede i hortikulture. Ovaj događaj okuplja vodeće aktere iz sektora poljoprivrede, nauke i civilnog društva.
Glavne teme ove godine obuhvataju:
Održivu proizvodnju i korišćenje biomase;
Globalnu bezbjednost hrane;
Jačanje inovacija i unapređenje komunikacija;
Kreiranje pravednog i održivog okvira za prilagođavanje promjenama.
Prijem koji je organizovao savezni ministar za hranu i poljoprivredu bio je prilika za razmjenu ideja i iskustava o budućnosti održive poljoprivrede i globalne bezbjednosti hrane.
Crna Gora aktivno doprinosi međunarodnim inicijativama za bezbjedniji i održiviji agro sektor!
Održivu proizvodnju i korišćenje biomase;
bio je prilika za razmjenu ideja i iskustava o budućnosti održive poljoprivrede i globalne bezbjednosti hrane.