Општина Беране

Из Општине Беране саопштавају да је у припремној фази склапање Уговора Општине с Министарством просвјете о преузимању дијела Универзитетског центра, у којем ће бити смјештена Висока медицинска школа.

„Ваља напоменути да постоје сви услови за несметано одвијање наставе, као што постоје и обезбијеђени смјештајни капацитети за студенте уз пратеће потребне просторије и сале, што подразумијева да ће се наредна наставна година одвијати у просторијама Универзитетског центра„, наводе из Општине и истичу:

„Имајући у виду чињеницу да још увијек у појединим круговима Медицинског факултета постоји одређена, нама потпуно несхватљива жеља, за евентуалним преиспитивањем Владине Одлуке, постоји потреба да у име локалне управе изнесемо свој коначан и непромијењен став да је та прича, која је имала дугу историју, за нас и дефинитивно завршена.

Било која идеја у смислу преиспитивања постојећег закључка Владе у овом тренутку не би наишла на наше одобравање, као што би иста могла произвести озбиљне негативне посљедице, уз кориштење свих демократских средстава са наше стране, евентуални наш позив грађанима на блокаду саобраћаја па чак и довођење у питање даље сарадње са појединим државним институцијама.

Једном ријечју, спремни смо овај евентуални проблем подићи на највиши могући ниво, а све у правцу заштите интереса нашег града“.

Из Општине Беране су нагласили да ће и даље даље давати свој максимални допринос „како би град и у просвјетно-образовном смислу остао центар овог региона, што подразумијева и скорије отварање нових студијских програма“.

Izvor: Portal IN4S

Данијела Павићевић

Срамно је да у ери штедње највише трпе грађани, који између осталог плаћају гориво по 1,4 евра, а са друге стране бордови директора имајају петоструко веће плате него раније, када су примали просјечну зараду, казао је Раде Милошевић (УРА) коментаришући то што су, мимо закона, предсједник Одбора директора Аеродорма, Божидар Вуксановић и извршни директор тог предузећа Данило Орландић себи повећали плате.

„Слобода” је јуче објавила да су активисти организација цивилног друштва и истраживачки новинари почетком маја упутили Агенцији за борбу против корупције захтјев за смјену руководства Аеродрома из разлога што су прекршили Закон о спречавању корупције на начин што су измјенама Статута тог предузећа себи увећали плате. Измјенама статута, које је усвојила Влада, донијета је одлука о професионализацији мјеста предсједника одбора директора, па је тако Вуксановић закључио уговор на неодређено вријеме, а себи одредио зараду од 2.600 евра мјесечно, што је пет плата љекара специјалисте. На тај начин он годишње приходује 31,2 хиљаде евра. Паралелно са том зарадом, према поузданим информацијама „Слободе”, Вуксановић још увијек прима зараду као бивши директор Управе за инспекцијске послове, па је тако за годину незаконито зарадио 13.024 евра. Према поузданим информацијама Вуксановић је прије два дана саслушан у Агенцији за спречавање корупције.

– Ради се, вјероватно о награђивању лојалних партијских војника, јер је познато да је Вуксановић невољно напустио функцију директора Управе за инспекцијске послове. Сада је награђен јер се склонио када је то, због политичких трговина требало партији – казао је Милошевић за „Слободу”.

Он је истакао да су такви поступци за сваку осуду, посебно у, како је казао, времену када 100 хиљада пензионера једва преживљава са нешто више од 100 евра примања. Сматра и да је незапамћен скандал да се, у периоду када је дошло до повећања акциза, због чега цвјета илегално тржиште цигарета, за функцију предсједника борда директора, који има више примања и запослења, издвајају енормна средства.

– Случај Вуксановића је невјероватан и за тужилаштво, јер се ради о некоме коме је кроз закон омогућено да прима плату годину од престанка функције, додатно, као предсједнику борда директора омогућава да зарађује још 2,6 хиљада мјесечно – рекао је Милошевић.

Нагласио је и да није оптимиста да ће се нешто по том питању у скорије вријеме промијенти.

Да су примања од више хиљада евра за чланове борда директора у државним предузећима у најмању руку скандалозна, сматра и економски аналитичар Дејан Мијовић.

– Ти директори се, ионако ништа не питају, већ раде по директиви партије. Запошљавају своје људе, не постижу никакве резултате и вјечито послују са губицима. Да је ово нормална држава, такви кадрови би били изузетно плаћени, али би доносили профите и кроз порезе доприносили држави. Међутим, у нашој партијској држави, оволика примања немају оправдање – казао је Мијовић.

Бивши посланик Срђан Перић истакао је да је, и поред тога што Устав прописује да је Црна Гора држава социјалне правде, социјална неправда је све израженија, а посебно “боде очи” у најновијим случајевима везано за накнаде у управним одборима. Тај проблем, према његовим ријечима, има и још једну димензију, а то је критеријум по ком се неко именује на те позиције.

– Подсјетимо се да је иницијатива за пораст минималне зараде са 193 на 250 евра наилазила и наилази на врло снажан отпор у владајућим структурама. Са друге стране нема никакве „кочнице” да се повећавају бенефиције функционерима, којих је, по више критеријумима, преко 4,4 хиљаде, док према недавним подацима око 77 хиљада запослених има нето плате мање од 250 евра. Дакле, не чини се ништа да се социјални јаз премости већ сасвим супротно – он се продубљује – казао је Перић за „Слободу”.

Додао је да ту причу додатно оптерећује питање постављања кадрова у управним одборима, што је уско повезано са прерасподјелом партијског колача. Уз све ређе изузетке, навео је он, у управне одборе у државним предузећима не именују се стручњаци, већ људи којима је то партијска апанажа.

– Тиме се пропушта и прилика да се мотивишу за рад људи од струке, а не од партијашења. Треба тражити и одговор на питање неријетко непримјерног великог броја чланова одбора директора, јер што је већи број тих функција то је више намирених партијских функционера. У најкраћем: функционерима нове бенефиције, грађанима нови намети, држави ново нефункционално оптерећење – то је цијела прича. Та пракса мора да се мијења ако хоћемо и желимо напријед – поручио је Перић.

Павићевић: Власт бахато мијења законе у корист одабраних

Данијела Павићевић (СНП) сматра да актуелна власт, очекивано, охрабрена резултатима недавних предсједничких и локалних избора, толерише измјене закона које омогућавају одабраним појединцима материјални статус далеко изнад црногорског просјека.

– Тиме јасно показују да су мјере штедње намијењене грађанима, али не и за представнике и миљенике власти. У том правцу су и измјене Закона о зарадама у јавном сектору, којима ће бити омогућено да предсједници и чланови бордова директора имају значајно веће зараде у односу на ранији период. Било би добро да, у вези са тим, министар финансија одговори на питање колики ће бити трошкови из буџета на те зараде, односно, да саопшти разлику у односу на период прије измјена као и да упореди са износом који је одузет мајкама са троје и више дјеце у циљу спасавања одрживости буџета – казала је Павићевић за „Слободу”.

Izvor: Dnevne novine Sloboda

Mladi koalicije „Zdravo Berane” pokrenuli su akciju prikupljanja novca za kupovinu perike djevojčici Suzani Milošević, kojoj je prije četiri godine dijagnostikovana „alopecia universalis”, potpuni gubitak kose.
– Cilj nam je bio da uključimo u ovu priču što više građana kako bismo pokazali solidarnost i bili kao sugrađani prava podrška jedni drugima onda kad je pomoć stvarno potrebna. Uspjeli smo u tome. Veliki broj Beranaca nam je pomogao da prikupimo novac za kupovinu perike. Svako je učestvovao onoliko koliko je mogao jer nam nije bio cilj da opteretimo ničiji budžet već da pokažemo pravu solidarnost i osjetimo zadovoljstvo zbog jednog humanog djela. Zaposleni u Opštini Berane, građani, neke nevladine organizacije, privrednici, bez obzira na nacionalnu, političku, vjersku pripadnost pomogli su da akciju uspješno sprovedemo i nedavno je iz Njemačke za Suzanu stigla adekvatna, originalna perika sa kvalitetnim vlasima – saopštili su mladi koalicije „Zdravo Berane”.
Kazali su da će, ukoliko zdravstvene institucije budu uputile Suzanu na liječenje van Crne Gore, nastaviti akciju prikupljanja neophodnih sredstava.

Izvor; Dnevne novine DAN

U srednjim stručnim školama, mjesta ima za preko 1.600 učenika na četvorogodišnjim obrazovnim programima, i oko 580 na zanatima

U podgoričkim srednjim školama, gdje upis počinje danas, ima mjesta za oko 2.700 polumaturanata. Najviše mjesta ima Gimnazija “Slobodan Škerović” – preko 440. U srednjim stručnim školama, mjesta ima za preko 1.600 učenika na četvorogodišnjim obrazovnim programima, i oko 580 na zanatima.

Gimnazija “Slobodan Škerović” planirala je upis 11 odjeljenja na opštem, a po jedno na filološkom, matematičkom i sportskom smjeru. Ekonomska škola “Mirko Vešović” upisaće sedam odjeljenja (196 učenika) na profilu ekonomski i tri na smjeru pravno-administrativni tehničar.

Građevinska škola ima mjesta za 140 đaka na četvorogodišnjim obrazovnim profilima (građevinski tehničar za visokogradnju, geodetski tehničar, arhitektonski tehničar, dizajner enterijera) i 56 na zanatima (keramičar/monter suve gradnje i zidar/vodoinstalater).

Elektrotehnička škola ima mjesta za 280 novih đaka (elektrotehničari za razvoj veb i mobilnih aplikacija, računarskih sistema, elektronskih komunikacija, energetike, mehatronike, elektronike) i 28 na zanatskim smjerovima elektroinstalater/monter elektronske komunikacijske infrastrukture.

Mašinska škola će na smjerovima četvrtog stepena primiti 280 polumaturanata (tehničar mehatronike, automehatroničar, mašinski tehničar za energetiku, tehničar za kompjutersko konstruisanje i upravljanje, drumskog saobraćaja, špedicije…), a ima i preko 100 mjesta na zanatima (automehaničar, instalater sanitarnih uređaja, zavarivač, vozač, bravar).

Medicinska škola primiće 280 novih đaka na smjerovima zdravstveni, farmaceutski, laboratorijski, fizioterapeutski, stomatološki tehničar i medicinski kozmetičar.

U Trgovinskoj školi je 168 mjesta na četvorogodišnjim profilima (turistički tehničar, restorater, gastronom, tehničar prodaje) i isto toliko na trogodišnjim (konobar, kuvar, poslastičar, prodavač).

U Muzičkoj školi “Vasa Pavić” na 17 usmjerenja ima mjesta za oko 70 đaka, a u privatnoj Umjetničkoj školi “Andre Navara” za oko 20 na osam smjerova.

Izvor; Vijesti.me