Пројекат мањинске владе је понуђен осамдесет и једном посланику, дакле и Демократама и ДФ-у, као најјачим субјектима тадашње парламентарне већине, али они у томе нису видјели свој политички интерес, тврди Ђуровић
Пројекат мањинске владе је понуђен осамдесет и једном посланику, дакле и Демократама и ДФ-у, као најјачим субјектима тадашње парламентарне већине, али они у томе нису видјели свој политички интерес. ДПС је пружио подршку мањинској влади и на томе се њихова улога завршава. Ниједан представник те партије није ушао у 43. Владу Црне Горе. То је оно што смо обећали грађанима и то смо испунили, казала је у интервјуу за „Дан“ предсједница Скупштине Данијела Ђуровић.
Ова функционерка Социјалистичке народне партије (СНП) истиче да је познато да они који су били противници ДПС-а, а ради се о хиљадама грађана, нису могли привирити државним институцијама.
– Вјерујем да је то вријеме прошло и да ћемо као одговорни људи пронаћи начин да задовољимо све наше грађане и да креирамо амбијент у којем ће се развијати приватни сектор, отварати фабрике и мала и средња предузећа у којима ће грађани моћи да пронађу посао за себе – наводи Ђуровић.
Прије више од десет дана званично сте изабрани за предсједницу Скупштине. У сали, међутим, нијесу били ваши некадашњи партнери, Демократе и ДФ. Шта уколико буду трајно бојкотовали парламент?
Жао ми је што колегинице и колеге из Демократске Црне Горе и Демократског фронта нису имале довољно демократског капацитета да присуствују сједници на којој су изабрани предсједница Скупштине и нова влада. Мислим да то није добра порука грађанима који нас плаћају да будемо одговорни и да заступамо њихове интересе у парламенту. Такође, наши европски партнери од свих нас очекују пуну кооперативност и спремност на дијалог и компромисе како би се одблокирао процес европских интеграција, који је, нажалост, током мандата претходне владе запао у ћорсокак.
Међутим, сматрам изузетно важним што су посланице и посланици ДФ-а били присутни током наставка прве сједнице прољећњег засједања Скупштине и што су учествовали у расправи и гласању о важним економским законима који се тичу побољшања животног стандарда грађана. Похваљујем тај њихов чин и захваљујем им на доприносу и отворености за сарадњу.
Жене да се укључе у политички живот
Ово је други пут у историји црногорског парламентаризма да је на чело Скупштине Црне Горе изабрана жена. Да ли је ово, према Вашем мишљењу, почетак новог периода у којем ће жене бити на одлучујућим политичким позицијама макар онолико колико и мушкарци?
Сматрам да је мој избор на функцију предсједнице Скупштине Црне Горе свакако велики искорак у демократском сазријевању наше државе и изградњи родно равноправнијег друштва. Прошло је двадесет година откад је Весна Перовић обављала ову изузетну важну функцију и мишљења сам да ће бити благотворно за укупне друштвено-политичке процесе у Црној Гори што се на челу законодавне власти поново нашла жена. Ипак, очекивања су била да ће у новој извршној власти бити више жена, али вјерујем да ће у будућности Црна Гора и у том правцу направити значајније помаке.
Од почетка свог политичког дјеловања увијек сам се трудила да охрабрим и мотивишем што више жена да се укључе у политички живот и да својим знањем, трудом, радом и компетенцијама допринесу унапређењу свеукупног стања у друштву. То сам радила са позиција менаџерке, предсједнице Скупштине општине и потпредсједнице Општине Херцег Нови, а нарочито током свог посланичког мандата у Скупштини Црне Горе. Поносна сам на своје учешће у раду Одбора за родну равноправност и Женског клуба Скупштине и сматрам да смо као посланице урадиле велике ствари и да је то прави форум који доприноси побољшању положаја наших суграђанки.
Наравно, са позиције предсједнице Скупштине, у сарадњи са свим другим институцијама у Црној Гори, трудићу се да још више оснажим жене и да им кроз лични примјер покажем да су равноправне са мушкарцима и да све послове, па и оне најодговорније, могу да обављају једнако добро као и мушкарци.
Вјерујем да ће посланице и посланици Демократа и ДФ-а у будућности пронаћи снаге да политичке разлике каналишу на прави начин и да неће бојкотовати сједнице Скупштине. То би било лоше за демократске процесе у Црној Гори, нарочито зато што нас чека доста посла на усвајању законских рјешења која ће ићи у корист грађана и за наставак европских интеграција Црне Горе.
Хоћете ли покушати да успоставите бољу комуникацију са ДФ-ом, који је доскоро био коалициони партнер СНП-а?
Социјалистичка народна партија Црне Горе је готово увијек имала солидну сарадњу са Демократским фронтом и вјерујем да ће тако бити и убудуће. Политички живот у Црној Гори је брз и динамичан и не може се очекивати да партије увијек имају исто мишљење о свим питањима.
Са ДФ-ом смо наступили у коалицији на посљедњим парламентарним изборима 2020. године, када смо остварили одличан резултат. Сматрам да смо током трајања мандата претходне владе имали добру сарадњу и да смо радили на корист грађана.
Уставни суд да одлучи је ли помјерање избора уставно
Локални избори су и званично одложени за октобар. Препорука европских званичника је обједињавање избора, али правници тврде да је овакво помјерање проблематично и да продужавање мандата није уставно. Из невладиног сектора су оцијенили да је новим покушајем одлагања локалних избора пређена „црвена линија“ и најавили иницијативе Уставном суду.
Предлог закона о допуни Закона о локалној самоуправи, којим се омогућава обједињавање избора у четрнаест општина, усвојен је у Скупштини, али је предсједник Ђукановић вратио закон на поновно одлучивање. Закон је поново усвојен и, сходно Уставу, предсједник је био у обавези да га потпише.
У праву сте када кажете да је већ годинама препорука наших европских партнера да треба објединити изборе како би се избјегли стални изборни процеси, политичке тензије и беспотребно трошење буџетског новца. На том фону је од почетка била и Социјалистичка народна партија. Kако раније, тако и данас сматрамо да локални избори треба да се одржавају у истом дану управо због горе поменутих разлога и, за разлику од других политичких партија, свој став по том питању нисмо мијењали од једног до другог изборног циклуса и зависно од тренутних политичких потреба.
Упозната сам са мишљењем НВО које сматрају да обједињавање избора на овакав начин није у складу са Уставом и одређеним законима. Свако има право да поднесе иницијативу за оцјену уставности Уставном суду и да преиспита било које законско рјешење. Немам ништа против тога и мишљења сам да треба оставити надлежним институцијама да раде свој посао, а у овом случају Уставном суду да одлучи да ли је поменути закон у супротности са највишим правним актом.
Ја, као предсједница Скупштине, и Социјалистичка народна партија поштоваћемо ту одлуку каква год она била.
Иако тренутно постоје одређене несугласице и неспоразуми, вјерујем да ћемо их у будућности превазићи и да ћемо пронаћи заједнички језик и оптималан модел сарадње. То дугујемо нашим грађанима.
Kао предсједница Скупштине, надам се да ће ДФ у наредном периоду бити отворен за дијалог и договоре о важним политичким питањима, и то унапријед поздрављам.
Kако коментаришете информацију да ће ДПС-у бити понуђено 200 мјеста „по дубини“? Знамо да сте Ви члан једне од партија која се годинама борила против режима Мила Ђукановића. С друге стране, из неких партија вас сада оптужују да продужавате политички живот ДПС-у.
СНП је настао као општенародни покрет грађана који су се окупили у борби против политике ДПС-а Мила Ђукановића и деценијама је био његов највећи политички опонент. Не прихватам оптужбе да је СНП било коме продужио политички живот, а понајмање ДПС-у.
Од почетка приче о мањинској влади имали смо резолутан став да ДПС не може бити дио извршне власти и тог принципа смо се држали до краја. Пројекат мањинске владе је понуђен осамдесет и једном посланику, дакле и Демократама и ДФ-у, као најјачим субјектима тадашње парламентарне већине, али они у томе нису видјели свој политички интерес. ДПС је пружио подршку мањинској Влади и на томе се њихова улога завршава. Ниједан кадар те партије није ушао у 43. Владу Црне Горе. То је оно што смо обећали грађанима и то смо испунили.
Што се тиче информације да ће ДПС добити мјеста „по дубини“, немам та сазнања и не бих жељела да коментаришем нешто у шта нисам упућена. Чула сам изјаву премијера Абазовића о тој теми и сматрам да је ово питање за њега.
Мишљења сам да је најважније да у јавној управи буду запослени најбољи, без обзира на партијску припадност, и да своје послове обављају професионално, одговорно и савјесно, водећи рачуна о интересима грађана.
Да ли грађани могу да очекују побољшање сада када је изабрана нова влада? Хоће ли се грађани коначно запошљавати преко конкурса, а не преко везе?
Сигурна сам да ће грађани брзо осјетити побољшање животног стандарда и да ће свједочити добрим резултатима новоизабране владе. То је нешто на чему извршна власт мора предано да ради, а Скупштина ће у том процесу пружити сву потребну помоћ и подршку.
Што се тиче запошљавања, сматрам да сви грађани треба да имају једнаке шансе да дођу до посла и да покажу шта знају и умију. Партијска запошљавања су нарочито била изражена током владавине Демократске партије социјалиста и у том тродеценијском периоду Црна Гора је постала дубоко политизовано друштво. Неће бити лако раскрстити с том праксом, али смо дужни да омогућимо исте полазне позиције свима.
Притом, у обавези смо да водимо рачуна и о онима који су деценијама били потлачени и без могућности за било какво запослење. Познато је да они који су били противници ДПС-а, а ради се о хиљадама грађана, нису могли привирити државним институцијама. Вјерујем да је то вријеме прошло и да ћемо као одговорни људи пронаћи начин да задовољимо све наше грађане и да креирамо амбијент у којем ће се развијати приватни сектор, отварати фабрике и мала и средња предузећа у којима ће грађани моћи да пронађу посао за себе.
Kао предсједница Скупштине, увијек и на сваком мјесту ћу инсистирати на томе и трудити се да дам максималан допринос унапређењу статуса наших грађана.
Izvor: https://www.dan.co.me