Месец: септембар 2022.

ĐUKANOVIĆ DA PONIŠTI ODLUKU I POVJERI MANDAT LEKIĆU

Smatrao sam da će predsjednik Milo Đukanović prihvatiti prijedlog da mandatar nove Vlade bude Miodrag Lekić jer nigdje u Ustavu ili zakonu nije rečeno da je za ovu odluku potreban potpis i ne razumijem potrebu za skraćenjem mandata Skupštini, izjavio je za TV E predsjednik SNP-a Vladimir Joković.Smatra da neko koristi situaciju sa Ustavnim sudom kako bi prilagodio dešavanja u Crnoj Gori partijskim interesima i dodao da je odluka o predlogu Miodraga Lekića za mandatara “donešena u datom vremenskom periodu”, ali da je, kako navodi, čekala na potpis svih odgovornih.„Predstavnici političkih partija su izašli i javno rekli, nakon konsultacija, da je Lekić kandidat za mandatara. Predsjednik države je bio upoznat sa tim da je Lekić jedini kandidat i da ga podržavamo i onda ne znam kakva bi neka nova uvjeravanja trebala Đukanoviću“, naveo je Joković.Upitan zbog čega u ponedjeljak, kada je isticao rok za predlaganje mandatara, poslanici SNP-a i Ure nijesu potpisali predlog da Lekić bude mandatar, Joković je kazao da ne postoji pravilo koje propisuje da su u tom procesu neophodni potpisi podrške.“Ne možemo da se igramo sitnih igrica u velikim stvarima. Neka neko kaže gdje piše da su za predlaganje mandatara neophodni potpisi“, dodao je Joković.Joković je istakao da očekuje od Đukanovića da poništi ili revidira svoju odluku.„Đukanović je tražio da Skupština raspravlja o skraćenju mandata 30. septembra. Ta će se sjednica održati. Dogovor je 41 poslanika da se neće skratiti mandat. Šta nakon toga predstoji, pa postoji jasna većina protiv skraćenja mandata. Predsjednik nema većinu u parlamentu i ima obavezu ustavnu da nakon toga treba da povjeri mandat za sastav nove vlade Lekiću“, rekao je Joković.Joković je komentarišući aktuelnu ekonomsku situaciju naveo da je to zaostavština prethodne Vlade i da je problemu u velikoj mjeri doprinijelo usvajanje programa Evropa sad.„Kada je Željezara u pitanju ja mislim da Željezara nema perspektivu. Mora se naći rješenje da radnici ne ostaju bez posla. Smatram da bi država ili EPCG trebalo da kupe tu fabriku. Željezara ima veliki broj hala, više hektara zemlje. Sve te hale treba davati investitorima koji žele nešto da proizvode. Željezara nije profitabilna a i zastarjela je tehnologija. Dobra studija bi pokazala koje bi bilo najbolje rješenje“, rekao je Joković.

SUZBIJAMO KORUPCIJU IZ ZDRAVSTVA, ODLUČNI SMO DA UKLONIMO JAZ IZMEĐU BOGATIH I SIROMAŠNIH

Odlučni smo da uklonimo jaz između bogatih i siromašnih, tačnije mogućnost da samo oni koji imaju novca imaju pravo na liječenje, dok se građani slabije imovne moći, a takvih je najviše, bore za svoje osnovno pravo, gdje zaštita zdravlja i te kako pripada. Ministarstvo zdravlja i svih zdravstvenih ustanova ima jasnu namjeru – stabilan javni zdravstveni sistem, s pacijentom u njegovom središtu i uslovima za rad dostojnim ljekarske profesije i medicinske doktrine, kaže u intervjuu za Politiku ministar zdravlja, #DragoslavŠćekić.On je rekao da je Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa svim zdravstvenim ustanovama, zauzelo proaktivan stav i krenulo u rješavanje nagomilanih problema iz prethodnog perioda. Poseban akcenat je, kako je rekao, na prevenciji i liječenju hroničnih nezaraznih bolesti.Šćekić je rekao i da je prosječna starost objekata u javnom zdravstvenom sistemu Crne Gore 50 godina, a da su pojedini sagrađeni čak i prije više od 70 godina.“Ovo se posebno odnosi na Podgoricu, u kojoj je u posljednjih 30 godina znatno povećan broj stanovnika i samim tim potreba za širenjem i gradnjom novih ustanova datira još od 2000. godine. U toku je realizacija više infrastrukturnih projekata nego u posljednjih 20 godina zajedno. Prije nekoliko mjeseci počela je izgradnja Klinike za mentalno zdravlje, vrijednost radova je šest miliona evra i finansiraće se iz kapitalnog budžeta. Uz veliku podršku EU partnera na čelu s delegacijom EU u Podgorici, intenzivirane su aktivnosti i na izgradnji Klinike za infektivne bolesti i dermatovenerologiju, za šta je predviđeno oko osam i po miliona eura. Pred raspisivanjem smo tendera za rekonstrukciju SB „Vaso Ćuković” u Risnu, zatim operativnog centra za vanredne situacije u okviru Instituta za javno zdravlje, kao i za adaptaciju i opremanje mikrobioloških laboratorija u devet domova zdravlja širom Crne Gore”, saopštio je Šćekić.Podsjetio je da je Ministarstvo zdravlja iniciralo i izradu projektnih zadataka Urgentnog centra u okviru KCCG i Opšte bolnice u Pljevljima, te da je u pripremi projektni zadatak za potrebe konkursa za izgradnju doma zdravlja u Siti kvartu u Podgorici.“Da se vodilo računa o regionalnom razvoju i univerzalnosti pristupa zdravstvene zaštite govori podatak da su u toku pripreme za tendere zbirne vrijednosti 10 miliona eura za potrebe rekonstrukcije opštih bolnica Bijelo Polje, Berane, Cetinje, Nikšić, zatim i domova zdravlja u Ulcinju, Budvi, Cetinju i Plavu”, kazao je Šćekić.On je istakao i da je sve češća praksa da upravo ljekari u koje ulaže država svakodnevno učestvuju u promociji ličnog angažmana u privatnim zdravstvenim ustanovama i na taj način usmjeravaju pacijente da za usluge koje mogu da dobiju u javnom zdravstvenom sistemu odlaze u privatne ordinacije i ambulante.Namjera Ministarstva zdravlja, napominje Šćekić, nikako nije onemogućavanje rada privatnih zdravstvenih ustanova, već partnerski i zdrav odnos,” ali nikako nauštrb javnog zdravstva i budžeta građana, koji je i te kako poljuljan globalnom ekonomskog krizom, koja ne zaobilazi ni Crnu Goru, posebno kad se zna da sve ove usluge mogu da dobiju u domovima zdravlja, bolnicama i Kliničkom centru”.“Takođe, niko ne želi da ospori pravo ljekara na dopunski rad, ali se prije svega mora voditi računa o potrebama matičnih ustanova u kojima rade i ispunjavanju radnih zadataka u skladu sa zakonskim propisima, ali ljekarskom etikom. Ministarstvo zdravlja, u cilju zaštite interesa naših građana i prava na liječenje u javnim zdravstvenim ustanovama, pokrenulo je kontrolu poštovanja odredbi pravilnika od strane komisija za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i odobravanja prava na dopunski rad koje direktori zdravstvenih ustanova daju svojim zaposlenim. Donijeli smo odluku da se svi zaposleni koji imaju više saglasnosti za obavljanje dopunskog rada van matične ustanove izjasne i opredijele za rad samo u jednoj ustanovi javnog ili privatnog sektora. A tamo gdje postoje liste čekanja ili nedostaje kadar, kao i gdje organizovanje procesa rada nije moguće ili je otežano, stanovišta smo da dopunski rad treba ukinuti. Na ovaj korak odlučili smo se zbog činjenice da građani dugo čekaju na specijalističke preglede i dijagnostiku u javnim zdravstvenim ustanovama, a iste im se za kraće vrijeme nude upravo od strane ljekara iz tih ustanova u privatnom sektoru”, pojasnio je Šćekić.Šćekić tvrdi i da je Ministarstvo zdravlja apsolutno posvećeno suzbijanju i iskorjenjivanju korupcije iz zdravstva.“Tamo gdje očekujemo humanost, pomoć i blagu riječ, ne bi trebalo da ima mjesta ni za jedan oblik djelovanja koji može izazvati neprijatnost, a kamoli koruptivne radnje, o kojima će ministarstvo, ukoliko bude imalo saznanja o njima, istog trena obavijestiti nadležne državne institucije”, poručio je Šćekić.

ZA ČETVRTAK ZAKAZAN KOLEGIJUM, RASPRAVLJAĆE SE O INICIJATIVI ĐUKANOVIĆA ZA SKRAĆENJE MANDATA SKUPŠTINI

Predsjednica Skupštine Crne Gore #DanijelaĐurović zakazala je za sjutra (četvrtak 22. septembar) Kolegijum, na kome će se, između ostalog, govoriti o inicijativi predsjendika države Mila Đukanovića za skraćenje mandata.“U okviru svojih nadležnosti, kao predsjednica Skupštine, za sjutra sam zakazala kolegijum, na kome će se, između ostalog, govoriti o vanrednoj sjednici za čije održavanje je predsjednik države uputio zahtjev. Moja ustavna obaveza je da zakažem vanrednu sjednicu, a poslanicima ostaje da glasanjem iskažu svoj politički stav o pomenutom pitanju“, rekla je Đurović Vijestima.“Što se tiče mojih ovlašćenja u slučaju da se Skupštini ne skrati mandat, važno je istaći da parlament, u svakom slučaju, sve do konstituisanja novog saziva, nastavlja sa radom“, rekla je Đurović.

CRNA GORA GRADI MOSTOVE POVJERENJA I STVARA USLOVE ZA OČUVANJE MIRA I SIGURNOSTI, RAZVOJA I LJUDSKIH PRAVA

Shodno svom građanskom karakteru, poštovanju međunarodnog prava i otvorenošću, Crna Gora se pridružuje obilježavanju 21. septembra – Međunarodnog dana mira, ustanovljenog od strane Ujedinjenih nacija, ujedno nastavljajući da pruža aktivan doprinos globalnim naporima u obezbjeđivanju upravo mira kao vrhunskog načela savremene civilizacije. Ovim jedinstvenim povodom koristim priliku da naglasim da je država Crna Gora kao ravnopravna članica brojih međunarodnih i regionalnih organizacija, posvećena saradnji i svjetskom poretku zasnovanom na pravu. Svojom miroljubivom diplomatijom, po čemu je prepoznata u Evropi i šire, naša država gradi mostove povjerenja i stvara uslove za konsenzus u cilju podrške i promocije tri osnova stuba Ujedinjenih nacija – mira i sigurnosti, razvoja i ljudskih prava.Cijenim da bi svaka država, u aktuelnim izazovnim vremenima, sopstvenim primjerom i principijelnom politikom, više nego ikada ranije trebalo da u saradnji sa drugim zemljama uzme proaktivno učešće u rješavanju lokalnih, regionalnih i globalnih problema kao što su ekonomska kriza, aktuelni sukob u Ukrajini, klimatske promjene, pandemija Kovid 19, razni oblici nasilja i nerazumijevanja. Samo takvim pristupom i udruženim snagama, našim savremenicima i generacijama koje dolaze, osiguravamo pravednije i održivije društvo zasnovano na kriterijumima međusobnog uvažavanja i tolerancije, jer prvenstveno mir predstavlja preduslov za rješavanje gorućih problema modernog svijeta.Danas kada se čini da otuđenost, nasilje i mržnja gospodare planetom ipak nije dovoljno samo željeti, nego i odlučno djelovati. Svi pojedinačno možemo svojim primjerom i promjenama u obrascima ponašanja doprinijeti ambijentu blagostanja i opšteg prosperiteta. Iz tog razloga moramo razumjeti koncept mira, te promovisati njegove vrijednosti, kako bi uspjeli u misiji pravednijeg i boljeg društva na zadovoljstvo svih.

Kao primarna mjera je naloženo obustavljanje daljeg izdavanja saglasnosti i ukidanje saglasnosti za zdravstvene radnike koji rade na odjeljenju ili organizacionoj jedinici gdje postoje liste čekanja, ističu iz Ministartsva zdravlja

Iz Ministarstva zdravlja јe saopšteno da su kao primarnu mјeru kontrole dopunskog rada mediciniskih radnika kod privatnika naložili obustavljanje daljeg izdavanja saglasnosti i ukidanje saglasnosti za zdravstvene radnike koјi rade na državnim klinikama gdјe postoјe liste čekanja. Iz Ministarstva zdravlja ističu i da će medicinski radnik morati da ima pisanu odluku o terminu kada će raditi dopunski, kako bi inspekciјa mogla da sprovodi kontrolu. Prema podacima Kliničkog centra Crne Gore, trenutno 126 ljekara i medicinskih sestara ima saglasnost za rad kod privatnika, od čega poјedini ljekari i u dviјe ili tri ambulante. Podaci sa saјta KCCG pokazuјu da na Klinici za bolest srca na preglede i operaciјe čeka 778 paciјenata, dok na Klinici za ortopediјu i traumatologiјu pregled niјe obavilo 210 osoba. Iz Ministarstva su u nekoliko navrata saopštavali da su od početka godine ljekarima triput povećane plate, preko programa Evropa sad, Granskog kolektivnog ugovora i Zakona o zaradama u јavnom sektoru. Zarada ljekara su povećane više od 500 eura, a medicinskih sestara od 150 do 200 eura.

„Kada budu objedinjeni podaci i sačinjen naš registar, preduzećemo eventualno konkretne mjere prema pojedincima“ ističu iz Ministarstva zdravlja

„Zdravstvene ustanove su na zahtjev Ministarstva zdravlja dostavile registre pisanih saglasnosti za obavljanje dopunskog rada i sve tražene informacije, te je u toku objedinjavanje podataka. Kao primarna mjera je naloženo obustavljanje daljeg izdavanja saglasnosti i ukidanje saglasnosti za zdravstvene radnike koji rade na odjeljenju ili organizacionoj jedinici gdje postoje liste čekanja. Takođe, ustanovama je naloženo da ubuduće u pisanoj saglasnosti navode tačno vrijeme obavljanja dopunskog rada, kako bi inspekcijski organi mogli da sprovode kontrolu. Kada budu objedinjeni podaci i sačinjen naš registar, preduzećemo eventualno konkretne mjere prema pojedincima“ ističu iz Ministarstva zdravlja.

Dugo čekaјu na preglede

Iz Ministarstva su upozorili da su se na ovaj korak odlučili zbog činjenice da građani dugo čekaju na specijalističke preglede i dijagnostiku u javnim zdravstvenim ustanovama, a iste im se za kraće vrijeme nude od strane, upravo ljekara iz tih ustanova, u privatnom sektoru.

„S obzirom na to da svima nama u zdravstu građanin i briga o njegovom zdravlju mora biti na prvom mjestu, nikako ne smijemo dopustiti da zdravstvena zaštita pripadne samo bogatima, a oni koji su decenijama odvajali doprinose za zdravstveno osiguranje i gradili ovu zemlju, budu zanemareni i prepušteni sami sebi. Ponavljamo, tu odgovornost dijeli i Ministarstvo zdravlja, svaka zdravstvena ustanova, kao i svaki zaposleni u zdravstvenom sistemu Crne Gore“ kažu iz ministarstva.

Iz ovog resora navode da јe u cilju jačanja javnog zdravstvenog sistema u svim segmentima, a prije svega dostupnosti kvalitetne i pravovremene zdravstvene zaštite naših građana, Ministarstvo zdravlja iniciralo kontrolu dopunskog rada zdravstvenih radnika u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

„Naš cilj je jačanje javnog zdravstvenog sistema i na tom putu očekujemo istinsku posvećenost i odgovornost upravo zaposlenih u javnim zdravstvenim ustanovama, počevši od srednjeg medicinskog kadra do ljekara opšte prakse, specijalista i subspecijalista u domovima zdravlja, bolnicama i Kliničkom centru Crne Gore sa posebnim akcentom na menadžmentu koji je u obavezi da se pridržava svih normativnih akata i sprovodi ih bez izuzetka. Da država zdravstvo drži visoko na listi prioriteta svјedoči činjenica da su ove godine planirana i sprovode se milionska ulaganja u zdravstveni sistem, kako u kadrovskom, tako i u infrastrukturnom, ali tehničko-tehnološkom smislu. Takođe, svjedoci smo značajnog uvećanja zarada zdravstvenim radnicima, kao zasluženom činu koji ovu branšu mora smatrati elitom svakog društva i zajednice. Takođe smo svjedoci i sve češće pojave da ljekari u koje ulaže država svakodnevno učestvuju u promociji ličnog angažmana u privatnim zdravstvenim ustanovama i na taj način usmjeravaju pacijente da za usluge, koje mogu dobiti u javnom zdravstvenom sistemu, odlaze u privatne ordinacije i ambulante. Kao što smo i ranije saopštili, namjera Ministarstva zdravlja nikako nije da ospori pravo ljekara na dopunski rad, ali se prije svega mora voditi računa o potrebama matičnih ustanova u kojima rade i ispunjavanju radnih zadataka u skladu sa zakonskim propisima, ali i ljekarskom etikom“ kažu iz ministarstva.

(Dan)

ĐUKANOVIĆ NEMA OVLAŠĆENJA DA NA OSNOVU UTISKA OCJENJUJE DA LI NEKO IMA POTREBNU SKUPŠTINSKU VEĆINU ILI NE

Jedini predlog za mandatara za sastav nove 44. Vlade koji je dobio predsjednik Crne Gore je predlog koji je, u ime skupštinske većine od 30. avgusta 2020. godine, dostavio gospodin Andrija Mandić, sa konkretnim predlogom imena gospodina Miodraga Lekića.Predsjednik države nema ni ustavne ni zakonske mogućnosti da postupa na osnovu svog utiska, kako navodi u Predlogu za skraćenje mandata Skupštine Crne Gore 27. saziva, već na osnovu ustavnih i zakonskih ovlašćenja koja mu kao predsjedniku pripadaju.Socijalistička narodna partija Crne Gore obavještava javnost i ukazuje predsjedniku Đukanoviću da je od strane naše partije u pisanoj formi obaviješten o razlozima nedolaska na konsultacije o mandataru za sastav 44. Vlade zato što su u tom trenutku bili u toku razgovori o postizanju saglasnosti o mandataru.Nakon postizanja dogovora oko imena mandatara javno smo saopštili da predlog ima našu punu podršku. Prema tome, gospodin Đukanović nema ni ovlašćenja ni mogućnosti da na osnovu svog subjektivnog osjećaja i utiska ocjenjuje da li neko ima potrebnu skupštinsku većinu ili ne. To je pravo Skupštine Crne Gore, njenih poslanika i to se evidentira i pokazuje na zasijedanju prilikom izjašnjavanja.Dakle, gospodin Đukanović ima obavezu da prema Skupštini Crne Gore procesuira jedini predlog za mandatara koji je dobio, a to je gospodin Miodrag Lekić.SNP CG saopštava da podržava gospodina Miodraga Lekića za mandatara za sastav 44. Vlade Crne Gore, te da ima potpise naših poslanika. Naša partija nikada nije pogazila svoju riječ i tako će i ostati.Predlog predsjednika Đukanovića, koji je i predsjednik Demokratske partije socijalista, doživljavamo kao očigledan strah od ponovnog okupljanja parlamentarne većine sa izbora od 30. avgusta 2020. godine. Na ovaj način, Đukanović tone u živi pijesak i pokušava manipulacijama da ugrozi subjekte koji su donijeli krupne odluke protiv kojih je sam bio.

Ambasadorka Plugčieva ponudila je pomoć njene države, koja ima bogato iskustvo na pristupnom putu Evropskoj uniji, a koje bi Crnoj Gori bilo korisno u namjeri da efikasnije koristi sredstva iz pristupnih fondova, sa ciljem snažnijeg regionalnog razvoja, naročito na Sjeveru. Razgovarano je i o ekonomskoj saradnji dvije zemlje, kao i o važnosti energetike u neizvjesnim vremenima, ali i o aktuelnim izazovima na putu očuvanja likvidnosti javnih finansija. Ministar Damjanović zahvalio je ambasadorki na partnerskoj i prijateljskoj podršci Bugarske evropskoj perspektivi Crne Gore i regiona. Posebnu zahvalnost izrazio je i za prethodno realizovane projekte koje je inicirala Bugaraska, a tiču se konkretne podrške putem grantova u zdravstvu Opštinama- Pljevlja, Žabljak, Berane, Nikšić, kao i podršci djeci i omladini Danilovgrada i Podgorice. Ambasadroka je informisala ministra o detaljima predstojeće vježbe civilne zaštite koja će se održati u Podgorici, a za koju Opština Sofija šalje Modul srednje urbane potrage i spašavanja, koji čini 37 zaposlenih, pet vozila hitne pomoći, tri laka kamiona, jedno vozilo hitne pomoći, kao i vozilo za reagovanje na incidente i nesreće sa opasnim materijalima. Ministar je kazao da podržava ovakav događaj, ocjenivši ga korisnim u pripremi Crne Gore za vanredne situacije.

CRNA GORA MORA BITI ZEMLJA KOJA SVOJE POSTOJANJE I BUDUĆNOST TEMELJI NA ODRŽIVOM RAZVOJU

Usvajanjem Deklaracije na Žabljaku, 20. septembra 1991. godine, Crna Gora je postala prva ekološka država na svijetu.Ovom prilikom odajem priznanje poslanicima tadašnje Republike Crne Gore koji su iskazali posvećenost zaštiti životne sredine “u ime sopstvenog opstanka i budućnosti potomstva”. Stavljajući po strani nacionalna, vjerska, politička i druga ubjeđenja i osjećanja, naši prethodnici su znali i prihvatali da su “dostojanstvo i svetinja ljudskog bića organski povezani sa svetinjom i čistotom prirode”. Njihov cilj je bio da donošenjem Deklaracije Crna Gora prema prirodi uspostavi državni odnos i pozove na mudrost sve ljude da spriječe ekološku katastrofu koja nam prijeti.Poslanice i poslanici 27. saziva crnogorskog parlamenta prošle godine su velikom većinom izglasali da se 20. septembar ubuduće obilježava kao državni praznik – Dan ekološke države, i time pokazali volju da rade na unapređenju životne sredine.Međutim, 31 godinu od usvajanja Deklaracije, nažalost, ne možemo reći da smo ostvarili sve ciljeve koji su u njoj proklamovani. Iako je Crna Gora i u Ustavu, kao najvišem pravnom aktu, definisana kao ekološka država, decenije rata, tranzicije, loših privatizacija i nedomaćinskog upravljanja prirodom, onemogućili su da postignemo postavljeni ideal. Ustavna odrednica o Crnoj Gori kao ekološkoj državi u ranijem periodu više je doživljavana kao teret i ekonomski trošak, nego kao razvojna šansa.Osim globalnog problema klimatskih promjena, koji pogađa sve zemlje svijeta, Crna Gora se bori sa još mnogo neprilika u oblasti životne sredine, kao što su zagađenje vazduha, emisije štetnih gasova, veliki broj nelegalnih deponija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, očuvanje biodiverziteta, nelegalna gradnja, devastacija rijeka i šuma, itd.Pored toga, pandemija korona virusa, rat na tlu Evrope i velika ekonomska kriza su događaji koji su potresli svijet iz temelja i spriječili ozbiljnije bavljenje pitanjima ekologije. Međutim, ovi problemi ne smiju biti izgovor da se ne preduzimaju potrebne mjere i aktivnosti u pravcu očuvanja životne sredine jer je to od krucijalnog značaja i za dobrobit ljudi i njihovog zdravlja.Crna Gora mora biti zemlja koja svoje postojanje i budućnost temelji na održivom razvoju, što podrazumijeva i očuvanje životne sredine. U tom kontekstu, a u skladu sa procesom evropskih integracija u kome se nalazimo već duži niz godina, naša država mora preuzeti i sprovesti zahtjevne kriterijume u cilju obezbjeđivanja efikasne zaštite životne sredine.Današnji donosioci odluka su u obavezi da nastave putem naših prethodnika koji su prije 31 godinu imali jasnu viziju i postavili temelje ekološke države Crne Gore i da kreiraju uslove da se ovaj ideal i ustavna odrednica u dogledno vrijeme ostvare.Kao predsjednica Skupštine Crne Gore, u dijelu svojih nadležnosti, spremna sam da tome maksimalno doprinesem, a na isto pozivam sve naše građanke i građane.

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА НЕ ДОЂЕ ДО НЕСТАШИЦЕ МЛИЈЕКА; ТРЖИШТЕ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА СТАБИЛНО

Све државе региона по овом питању имају израженији степен угрожености у односу на Црну Гору. Овај проблем је присутан у региону и Министарство пољопривреде ће преузети све кораке да не дође до несташице млијека као и да цјеновна конкурентност не буде угрожена“, рекао је за ИН4С мр #МирославЦимбаљевић, генерални директор Директората за пољопривреду Црне Горе.Такође, Цимбаљевић је додао да, што се тиче осталих животних намирница у овом тренутку имамо несметано функционисање и континуитет у снабдијевању, а цјеновна конкурентност у поређењу са земљама у окружењу је на истом нивоу, тако да је тржиште основних животних намирница стабилно.„Усљед превеликог интезитета тражње које је проузроковала најава несташице, категорија УХТ млијека нижег цјеновног ранга су у кратком року распродате, те су у претходном периоду биле доминантно присутне категорија које имају већу цијену. Због велике излазности артикала који су били јефтинији, усљед повећане потражње лагер је сведен на минимум, стиче се перцепција да је дошло до повећања цијене млијека, што и даље није случај како сазнајемо из трговачких ланаца и табеларног приказа цијена које нам шаљу на недељном нивоу“, рекао је он и додао да постоји могућност да дође до корекције у наредном периоду, али према инфорацијама које имају оне ће бити на истом нивоу.Министарство пољопривреде у континуитету са посебном пажњом прати дешавања, и у складу са овлашћењима ће реаговати у случају потребе“, јасан је Цимбаљевић у разговору за ИН4С.Када је ријеч о ограничењу куповине млијека појединих продајних маркета у Црној Гори, Цимбаљевић наводи да се забрана не односи на финалне млијечне производе и то на УХТ млијеко, сиреве и ферментисане кисјеломлијечне производе, већ се односи на пастеризовано млијеко за даљу прераду.„Када је у питању забрана која је ограничена до 31. септембра она није погодила црногорско тржиште. У Црној Гори у систему премија смо у претходној години имали 26,5 милиона литара сировог млијека за даљу прераду, а увезли смо око миллион литара, што значи да је увоз пастеризованог млијека за даљу прераду нешто мање од 4%“, каже он.О томе какве је мјере предузело Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе да помогне примарним пољопривредним произвођачима, Цимбаљевић за ИН4С каже да у циљу стимулације производње млијека као доминантне гране пољопривреде у Црној Гори ове године је креиран највећи Агробуџет када су у питању издвајања из националних средстава, па су све мјере подршке које се тичу примарне производње млијека у значајој мјери повећане.Такође, каже да је укупна премија за екстра класу у овом тренутку 17 еуроценти по литру, што је у односу на 11 еуроценти од прошле године, скок од 55 до 60%, као и да мјере подршке за прераду на газдинствима и директна плаћања и све остале мјере су повећане у просјеку од 20 до 30%.„Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је опредијелило износ од милион и по еура за набавку стеоних јуница са циљем да обезбиједи већи степен довољности у производњи сировог млијека. Подршка по грлу ће износи 1400 еура или до 70% подршке од вриједности јунице. Кроз ову мјеру, увозом 850 расних грла имаћемо очекивано повећање од преко 3 милиона литара на годишњем нивоу. Оно што је посебно значајно да ћемо мјеру реализовати и наредне године у овом или већем обиму“, наводи он.Он је закључио да се такође кроз сет мјера подржава производња кабасте сточне хране у Црној Гори, са циљем да инпути производње буду што повољнији а наши произвођачи независнији од увоза у овом сегменту.