Месец: јануар 2023.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се јуче са потпредсједницом Владе и министарком вањских послова Републике Словеније Тањом Фајон.Изразивши задовољство поводом новог сусрета са уваженом потпредсједницом Фајон, предсједница Ђуровић јој је захвалила на ангажману и спремности да помогне Црној Гори.Указујући да је Република Словенија још једном потврдила своју посвећеност просперитету и европској перспективи Црне Горе, али и опредијељеност да настави да буде активан учесник у процесу стабилизације и рјешавања отворених питања у региону, Ђуровић је истакла да су Република Словенија и њени високи званичници и са нивоа ЕУ препознати као најпозванији и најадекватнији саговорници када су у питању Западни Балкан и његови изазови.Предсједница Скупштине је казала да је посјета нарочито значајна јер долази у тренутку када се очекује да ће, кроз убрзану процедуру, доћи до избора судија Уставног суда, чиме ће се створити предуслови за излазак из институционалне кризе, што је доказ више да пријатељска Република Словенија стоји уз Црну Гору, без обзира на политичке изазове са којима се наша држава суочава. У контексту отварања новог позива за избор судија, она је захвалила потпредсједници Фајон на исказаној јавној подршци и ријечима охрабрења након што је реализован овај први, технички, али важан корак који иде у правцу што скоријег рјешења дијела проблема у којима је данас Црна Гора.Ђуровић је информисала саговорницу да је 13. јануара 2023. године одржана сједница Уставног одбора на којој је утврђена листа кандидата за избор четворо судија Уставног суда по јавном позиву од 25. децембра 2022. године, те формирана трочлана комисија која ће утврдити благовременост и потпуност пристиглих кандидатура. Она је изразила задовољство што је, упркос ранијим неуспјелим покушајима за избор судија Уставног суда, број пријављених кандидата највиши од самог почетка процеса, и то 27.Предсједница Скупштине је нагласила да је нова посјета потпредсједнице Фајон добра прилика да докажемо да постоји истинска воља за пружањем подршке функционалности институција, као и да, упркос сложености политичке ситуације, Црна Гора остаје досљедан партнер ЕУ и свјесно прихвата препоруке европских партнера у изналажењу конкретног рјешења за излазак из политичке кризе.Потпредсједница Владе и министарка вањских послова Републике Словеније Тања Фајон је исказала задовољство што је Скупштина Црне Горе, под руководством предсједнице Ђуровић, од њене посљедње посјете у децембру прошле године испунила све обавезе када је у питању поновно покретање процеса избора судија Уставног суда.Она је оцијенила да је комплетирање Уставног суда неопходан услов да би сви претходни локални, али и будући изборни процеси били признати и верификовани.Саговорнице су се сагласиле да је Црна Гора и даље предводница Западног Балкана у европским интеграцијама, те да сви политички актери морају показати максималну одговорност и дати допринос како би држава изашла из политичке и институционалне кризе у којој се тренутно налази и наставила да напредује на ЕУ путу, у чему ће имати неспорну подршку Републике Словеније.Састанку су осим потпредсједнице Фајон, присустовали и амбасадор Републике Словеније у Црној Гори Грегор Прескер, шеф кабинета потпредсједнице Алеш Балут, специјални изасланик за Западни Балкан Анжеј Франгеш, шеф службе за стратешке комуникације Драган Барбутовски и први савјетник у Сектору за проширење и Југоисточну Европу Бранко Деклева.

Колико је била добра по ДПС 43. Влада говори и то, да је ДФ гласао против рушења, док је ДПС срушио

Ова Влада је ДПС добила 3:0 у гостима и то су чињенице, то је истина!

СНП је у овој Влади урадила много за српски народ, који је све ове године био стављен по страни од свих политичких опција.

Жеља СНП-а је потпуно развлашћивање ДПС-а и да се потпуно елиминишу из власти.

SNP je sad napravio što niko nije, više za srpski narod nego što je sve do tada napravljeno od 1997. godine i raskola Momira i Mila. Nas je DPS podržao, ostao van vlasti, a ta Vlada je uradila što je uradila a DPS je sad tu gdje je, doživio potpuni pad podrške. Svo vrijeme trajanja 42. Vlade DPS je bio na 42% podrške a sad je na 25%. Činjenice su to, mi od toga ne bježimo

Želja SNP-a je potpuno razvlašćivanje DPS-a i da se potpuno eliminišu iz vlasti.

„Sve što dogovorimo ispoštovaćemo do poslednje riječi“

Predsjednik Socijalističke narodne partije, potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede Vladimir Joković kazao je gostujući u Slobodnoj zoni sa Draženom Živkovićem na Prvoj televiziji da ako postoji političke volje, za koju se SNP zalaže, biće rješenja.

„SNP se principijelno držao svih dogovora i ne odustajemo od toga. Potpisali smo dogovor da se formira 44. Vlada čiji će premijer da bude Miodrag Lekić. Tu su trebali Demokrate i DF da uzmu pola Vlade a pola URA i SNP a premijerov glas bi bio odlučujući. To je bio dio dogovora. SNP i sad u potpunosti podržava i pristaje na taj dogovor i poziva Lekića da nastavi razgovore“, kazao je Joković.

Oni su mišljenja da parlamentarna većina od 30. avgusta treba da ispoštuje dogovor iz septembra.

„Tad je dogovoren princip i upućeni su potpisi predsjedniku države što je on odbio. Bilo je određenih sastanaka i nakon toga. Posle Zakona o predsjedniku i svega, predsjednica Skupštine Danijela Đurović je konstatovala da je Lekić mandatar. Nakon toga smo imali krajem decembra dva sastanka i negdje posve iznenađujuće za mene, ako je neko mislio da će bez koalicionih sporazuma i jasno definisanih prioriteta rada Vlade, raspodjele kome koji resor pripada, nismo mogli zakazati sjednicu jer bi to bilo neozbiljno“, tvrdi Joković.

„Niko nije znao da će Bečić i Krivokapić biti predloženi 2020. godine“

Lider SNP-a tvrdi da niko nije znao da će Bečić biti imenovan za predsjednika Skupštine a da je Zdravko Krivokapić bio predložen za mandatara od strane Milana Kneževića.

„Nije nam bitno šta će Demokrate i DF uzeti. Danijela Đurović je rekla da ako se ispregovara da neko drugi bude predsjednik Skupštine da neće biti prepreka. Onoga koga su zmije ujedale i guštera se boji. Znamo šta je bilo u Vladi Zdravka Krivokapića. Rekli smo da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori. Nije još uvijek sve dogovoreno“, kazao je Joković.

Kakva je to žurba za 19. januar, pita se Joković i dodaje da je potpuno privržen dogovoru.

„Mi smo tražili da se sve stavi na papir kako niko ne bi svoju volju mogao da sprovodi. Kod 42. Vlade nije bilo dogovora već se pristalo na ekspertski model. Ja sam ponosan na rad u 43. Vladi i onom što smo uradili za srpski narod“, kazao je on.

Sa Milanom Kneževićem je, tvrdi, provodio divno vrijeme u SNP-u ali izgleda mnogi mijenjaju političke kape.

„Đukanović 30 godina provozao Evropu, a 43. Vlada ga pobijedila 3:0 u gostima“

„Bilo mi je simpatično kako je jedan političar SNP-a predložio drugog kadra SNP-a za predsjednika Skupštine (Bečića). SNP je sad napravio što niko nije, više za srpski narod nego što je sve do tada napravljeno od 1997. godine i raskola Momira i Mila. Nas je DPS podržao, ostao van vlasti, a ta Vlada je uradila što je uradila a DPS je sad tu gdje je, doživio potpuni pad podrške. Svo vrijeme trajanja 42. Vlade DPS je bio na 42% podrške a sad je na 25%. Činjenice su to, mi od toga ne bježimo“, kazao je Joković.

Đukanović je provozao 30 godina čitavu Evropu, tvrdi on, a kad je došla 43. Vlada oni su pobijedili Đukanovića 3:0 u gostima.

„Koliko je ova Vlada bila dobra najbolje potvrđuje to da je DF bio protiv rušenja te Vlade. To što je DPS rekao vladajte, moje je zadovoljstvo. DPS može podržati i Miodraga Lekića“, kaže Joković.

SNP nije tražio ništa od Vlade Zdravka Krivokapića, kaže Joković i dodaje da ako je to problem, neće biti dio Vlade, samo da DF i Demokrate daju dubinu koju su zauzeli.

Suština je, tvrdi Joković, da se dogovori i sastav Skupštine i Vlade.

„Mi mislimo da prvo treba održati predsjednička izbore a da SNP i ostali koalicioni partneri trebaju imati svog kandidata na kom bi pobijedili Mila Đukanovića i da DPS prvi put potpuno ode u opoziciju. Ako postignu rezultat kakav je SNP nekad imao, to je utemeljeno biračko tijelo. Suština je jedna – prvo predsjednički izbori, a odmah nakon toga možemo sve dogovoriti i formirati Vladu“, kazao je on.

Želja SNP-a je potpuno razvlašćivanje DPS-a i da se potpuno eliminišu iz vlasti.

„Sve što dogovorimo ispoštovaćemo do poslednje riječi“, kazao je on.

„Aleksa Bečić i Milan Knežević bile mlade nade SNP-a“

Niko im, navodi, nije nudio mjesto direktora ANB-a, tvrdi Joković i dodaje da se zalaže da DF ima udio u svakoj vlasti shodno rezultatu na izborima.

„Ništa drugo ne tražim. Ono što je ova Vlada uradila za srpstvo u Crnoj Gori, ne može niko reći da je neko veći Srbin. Ja ne smatram sebe ni manjim ni gorim od ostalih. Sad u Crnoj Gori DPS ima samo dva odbornika u Plužinama“, kazao je on.

Tvrdi i da kao predsjednik SNP-a polaže nade u mlade nade.

„To su sada Vuksanović i Kovač. Mislili smo i da su mlade nade SNP-a bili i Aleksa Bečić i Milan Knežević“, kazao je on.

Neće URA pitati SNP za njihova imenovanja, kao što nikada nisu ni pitali, kaže Joković, niti oni to od njih traže.

„Ne poznajemo ljude koji se imenuju ako su kadrovi partija kojima je pripalo. Ako URA kandiduje nekog iz DPS-a ne ulazimo u to, pa dolazili oni na predlog URE, BS-a ili albanskih partija“, jasan je on.

Postoje snage koje su vladale na podjelama, tvrdi Joković, ali dodaje i da je red da Srbi posjećuju Srbe iz Srbije, Albanci da idu kod Albanaca, a najradije bi volio da svi dolaze u Crnu Goru

Izvor: https://budiminfo.me

Odluka Upravnog suda ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija, kazao je ministar pravde i član Sudskog savjeta Marko Kovač

Odluka Upravnog suda da poništi odluku Sudskog savjeta iz avgusta 2021. godine, na osnovu koje je penzionisana sutkinja Vrhovnog suda Svetlana Vujanović, ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija, saopštio je ministar pravde i član Sudskog savjeta Marko Kovač.

Odluku Upravnog suda nazvao je skandaloznom, ocijenivši da predstavlja „uvod u privatizaciju“ Vrhovnog suda.

Upravni sud je usvojio tužbu Svetlane Vujanović i poništio odluku Sudskog savjeta Crne Gore od 3. avgusta 2021, koji je konstatovao da sutkinjama koje su navršile 64 godine prestaje sudijska funkcija.

„Ovo je jedinstven slučaj da se na ovakav način u presudi Upravnog suda Crne Gore, a ranije i Vrhovnog suda Crne Gore, obrazlaže praksa Evropskog suda za ljudska prava jer se u dosadašnjoj praksi ovih sudskih instanci ne mogu naći primjeri ovakvog orazloženja kada su u pitanju druga lica već isključivo kada su u pitanju sudije u konkretnom slučaju.

„Mišljenja sam da ovakav presedan u odlučivanju predstavlja klasičan primjer korporativizma kao izuzetno maligne pojave koja ne smije biti prisutna u pravosudnom sistemu demokratskog društva koje pledira na poštovanje načela vladavine prava.

„Dakle, na sceni imamo frapantan primjer odlučivanja koji sam po sebi ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija imajući u vidu sadržinu ovakvih odluka.

„Zbog svega navedenog kao član Sudskog savjeta smatram da je potrebno donijeti identičnu odluku u pogledu prestanka sudijske funkcije i pored ovakve, po mom mišljenju skandalozne odluke Upravnog suda. Siguran sam da će i ostali članovi sudskog Savjeta na sličan način tumačiti ovakve odluke koje predstavljaju uvod u privatizaciju Vrhovnog suda, te da neće dozvoliti dodatno urušavanje povjerenja javnosti u rad pravosudnih organa“, saopštio je Kovač

Izvor: https://budiminfo.me

СКУПШТИНИ ЦРНЕ ГОРЕ ЈОШ НИЈЕ ДОСТАВЉЕН ЗАХТЈЕВ ЗА САЗИВАЊЕ ВАНРЕДНЕ СЈЕДНИЦЕ НА ЧИЈЕМ БИ СЕ ДНЕВНОМ РЕДУ НАШЛО ПИТАЊЕ СКИДАЊА ИМУНИТЕТА ПОСЛАНИЦИМА ДПС-a И СД-a

Руководству Скупштине Црне Горе још није достављен захтјев за сазивање ванредне сједнице на чијем би се дневном реду нашло питање скидања имунитета посланицима ДПС-а Предрагу Бошковићу, Драгици Секулић и Сузани Прибиловић, као и посланицима СД- а Дамиру Шеховићу и Ивану Брајовићу, које тужилаштво сумњичи у случају „Станови“, потврђено је Порталу РТЦГ из Скупштине.Административни одбор је 22. децембра прошле године једногласно предложио Скупштини Црне Горе укидање имунитета поменутим посланицима због сумње да су као дио Владине Комисије за рјешавање стамбених питања злоупотријебили службени положај. Но, захтјев да сједница буде одржана кабинету предсједнице парламента Данијеле Ђуровић, није стигао.“Из комуникације Службе Скупштине са предсједницом, потпредсједницима и клубовима посланика која се одвија на дневном нивоу, можемо вас информисати да Скупштини Црне Горе још није достављен захтјев за сазивање ванредне сједнице на чијем би се дневном реду нашло питање скидања имунитета поменутим посланицима“, казали су из кабинета предсједнице Скупштине у одговору на питања Портала РТЦГ. За сазивање сједнице довољна је иницијатива најмање 27 посланика.“Важно је нагласити да предсједница Скупштине не сазива Скупштину на ванредно засједање по сопственој иницијативи, већ сагласно Уставу Црне Горе то је овлашћење најмање трећине укупног броја посланика, предсједника Црне Горе и предсједника Владе“, саопштили су нам из Скупштине.Додају да је евидентно да се ванредно засиједање не може заказати ни на иницијативу предсједнице Скупштине, ни Административног одбора по захтјеву Специјалног државног тужилаштва, већ на основу Уставом и Пословником Скупштине прописаних подносилаца иницијативе. Члан 128 Пословника Скупштине Црне Горе прописује да се ванредно засиједање може одржати у времену од првог радног дана у јануару до посљедњег радног дана у фебруару и од првог радног дана у августу до посљедњег радног дана у септембру, при чему подносилац захтјева за ванредно засиједање одређује дан одржавања и дневни ред сједнице.“Сагласно истом члану Пословника, Скупштину на сједницу ванредног засиједања предсједник Скупштине ће сазвати у вријеме и са дневним редом назначеним у захтјеву за ванредно засиједање“, појашњавају процедуру из Скупштине Црне Горе.Поручили су и да подносилац захтјева за ванредно засиједање не може захтијевати сазивање Скупштине у времену краћем од 15 дана од дана подношења захтјева, а за дневни ред сједнице може предложити само предлоге аката чији је овлашћени предлагач.“Изузетно, предсједник Црне Горе може захтијевати сазивање Скупштине на ванредно засиједање у року краћем од 15 дана“, казали су из Скупштине.

Свим грађанкама и грађанима, који празнују по јулијанском календару, упућујем искрене честитке поводом наступајуће 2023. године.Овај празник нас мотивише да будемо бољи људи и да подстичемо толеранцију и разумијевање, са циљем изградње друштва које ће бити ослобођено подjела и у коме ће наша дjеца имати свијетлу будућност. Увјерена да ће 2023. бити година заједништва, мира, стабилности и напретка, желим свима добро здравље, личну и породичну срећу и професионални успјех.

Veliku štetu je hidroelektrana nanijela Pivi, 70 porodica je bez povratka otišlo, kazao je Delić

Predsjednik Opštine Plužine Slobodan Delić poručio je u razgovoru za „Dan“ da je vrijeme da se testira društvena odgovornost EPCG prema Opštini Plužine.

Kada su u pitanju planovi lokalne uprave, Delić se posebno osvrnuo na projekte koje EPCG treba da realizuje, a koji se od potpisivanja ugovora 2010. godine još uvijek čekaju.

– Prvim ugovorom je definisan niz projekata, koji obuhvataju uređenje gradskog jezgra, određenih saobraćajnica, objekata koji su značajni za turizam i lokalno stanovništvo, korita za pročišćavanje otpadnih voda, nabavka drobiličnog postrojenja kao način da se refundira izgubljeni pijesak. Nažalost, do 2010. godine nije se ništa radilo po tom pitanju. Potom je napravljeno neko redefinisanje tog ugovora iz 1975. godine, pa je ponovo potpisan 2010. godine sa rokom realizacije ovih radova do 2014. godine. Od tada do danas realizovano je samo 30 posto obaveza. To je neodgovorno, posebno kada se uzme u obzir koliko je korist hidroelektrana donijela naselju u svakom smislu – naveo je Delić u razgovoru za naše novine. 

Delić je siguran da sve treba da se realizuje do kraja jer bi to bio jedan ozbiljan zamajac u sferi privrede i turizma.

– Oni to treba da urade po ugovoru i već se 10 godina kasni sa tim. Vjerujem da je razlog tome bio i političke prirode, ali sada vjerujemo da više neće biti namjernih opstrukcija i da će se naći način da se razgovara o tome kako bi došli do rješenja. Potrudićemo se da testiramo društvenu odgovornost EPCG prema našoj opštini, da li su oni zaista firma koja propagira to ili su neko ko ne želi zajednici iz koje najviše crpi bilo šta vrati – istakao je Delić.

Prema njegovim riječima, najbitnija stvar je da EPCG krene sa realizacijom svojih obaveza.

– Još prilikom gradnje hidroelektrane i prilikom potapanja Pivskog jezera definisane su određene obaveze koje će EPCG dati i vratiti na neki način i pokušati da niveliše štetu koja je nastala prilikom potapanja ogromne količine zemlje Pive i Pivljana. Jezero je dugo 42 kilometara, pa možete zamisliti koliki je to kanjon bio i koje su to vrijednosti bile i mogućnosti za eksploataciju pijeska i šljunka. Sedamdeset porodica je bez povratka otišlo iz Pive nakon potapanja Pivskog jezera. Tako da je veliku štetu hidroelektrana kao objekat nanijela Pivi ali je na neki način i donijela korist jer u današnje vrijeme vidimo kolika je vrijednost proizvodnje mnogih izvora energije – istakao je Delić.

U razgovoru za „Dan“ Delić je naveo da se u toku 2023. godine planiraju brojne aktivnosti koje obuhvataju projekte u okviru infrastrukture i turizma.

– Prvi milion budžeta je predviđen ekonomskim državljanstvom za koji ćemo videti kako će država napraviti koncept realizacije te priče. Dobar dio sredstava opredijeljen je za vodovode i za sportsku halu. Vodovodi su jedan od prioriteta koje planiramo da uradimo. U pitanju su dva vodovoda za dva najnaseljenija dela u Pivi, to su Gorać i Dubljevići i nadamo se da ćemo sa našim i sredstvima države uspjeti da roješimo ta dva goruća problema. I ove godine ćemo ulagati u putnu strukturu uložiti određeni dio sredstava, za asfaltiranje pojedinih putnih pravaca, popravke makadamskih puteva i slično. Ostalo je par krakova za koje se nada da će u narednih četiri do pet godina biti završeni ako bude projekata koje finansira EU, a tiču se Ministarstva poljoprivrede za unapređenje infrastrukture za seoska domaćinstva – istakao je Delić.