Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа
На куполама Саборног храма Светог Патријарха српског Макарија, који се гради у Плужинама, у недјељу 18. октобра 2020. постављена су крсна знамења.
Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа.
Са грађевинским подацима будућег Саборног храма, првог на нашим просторима који је посвећен Светом Патријарху Макарију Соколовићу, упознао нас је дипл. инж. грађ. Војин Благојевић, члан Одбора за изградњу Храма, који уједно и врши главни надзор над извођењем радова.
У питању је архитектонски прелијепа грађевина, јединствена не само у Црној Гори, већ и шире. Смјештен је у најужем дијелу Плужина, на парцели површине 4.200 метара квадратних. Бруто површина крипте храма, наводи Благојевић, је 445 метара квадратних, док је бруто површина саме цркве 263, 32 метра квадратна. Највисочија тачка од плафонске плоче крипте до врха крста је око 17 метара.
Да подсјетимо да су темељи крипте храма освештани 30. октобра 2016. а камен темељац за цркву, на празник Успења Пресвете Богородице 2017. положио је Његово преосвештенство Епископ Јоаникије уз саслужење надлежног пароха и игумана манастира Пива и Заграђе.
„Радови иду убрзаном динамиком с обзиром на величину објекта и веома захтјевно конструктивно рјешење, које је изискивало велики напор не само за извођача, него и за надзор. До сада је урађена комплетна конструкција; сви бетони на објекту, уграђена је вањска столарија, осим врата на крипти и на цркви, која ће врло брзо бити стављена у производњу. Урађена је прва рука малтера као подлога за пиковану фасаду којом ће бити обложен храм. Ради се камено цокло, метар и по висине око храма. Црква се, ових дана, покрива и надамо се да ће, отприлике, за три седмице бити под кровом.
Крстове смо набавили заслугом нашег извођача, Валерија, који је из Украјине. Он је поклонио један крст, а ми смо купили преостала два. Ради се о материјалу изузетног квалитета, који се производи у једној фабрици у Украјини. У питању је оригинални лим, легура титанијума и веома је постојан. Таквим лимом је покривен храм у Бару. Испитивали су га, држали закопаног четири године у земљу, и није се уопште промијенио“, објашњава Благојевић, додајући да су веома задовољни извођачима радова, који свој посао раде квалитетно и стручно.
Благојевић се нада да ће, са подизањем Саборног храма, доћи до духовне и свеукупне обнове Пиве, те да ће се народ вратити и населити пивски крај, као што је некад било.
„Пива је расељена и тежак је материјални положај народа у Пиви. Угашене су фабрике, пољопривредна газдинства, међутим, пивски народ је, кроз своје изабране представнике, преко СО Плужине и уз подршку градоначеника Мијушка Бајагића, који је, иначе, предсједник Одбора, кроз буџет, сваке године, опредјељивали значајна средства за градњу Саборне цркве. До сада је Општина, према подацима којима располажем, уложила око 250 хиљада евра. Народ је прилагао колико је могао. Треба, наравно, истаћи да је земљиште приложио Чедо Поповић, власник Царина, који је дао додатно и 10 хиљада евра. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, приликом освештања темеља храма, је приложио 20 хиљада евра; за лим, којим покривамо храм, новац је дао и довезао га из Украјине у Црну Гору Бато Богдановић, отац нашег прослављеног кошаркаша Богдана Богдановића. Морам да поменем и наше извођаче, који, кроз рад и кроз друге видове, прилажу значајна средства и труд да би помогли изградњу Храма. У питању су фирме Еурозокс и Интермост из Подгорице и Данилограда, чији власницима су Гојко и Жељко Шљиванчанин“, казао нам је Војин Благојевић.
Веома је задовољан, до сада, урађеним послом, с обзиром на, како оцјењује, величину храма и финансијске могућности.|
„Планирамо да у овој и наредној години објекат буде завршен комплет споља, као и сви радови на уређењу, на крипти с вањске стране, а унутра планирамо да урадимо фреско малтер на читавој цркви, уградиће се вањска столарија, врата. Ако наредне године будемо могли да уградимо и иконостас, а то ће наше Владике са свештенством процијенити, можда би се могло служити. Велико освећење ћемо причекати, јер је ово веома захтјеван посао и тек нам предстоје велики радови и велика улагања, која су потребна за фрескопис, иконостас, струју, инсталације, гријање. Надамо се да ће храм, ако Бог да, догодине бити омалтерисан, са урађеним иконостасом и подом у цркви, што је, по нашем мишљењу, чудо, јер смо за кратко вријеме одрадили велики посао“, каже са задовољством Војин Благојевић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка