ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ ИСТАКАО: Уз тјелесни, потребан нам је и духовни пост
БИЈЕЛО ПОЉЕ – У бјелопољском Центру за културу поводом великог Васкршњег поста одржана је Свечана академија коју је благословио преосвећени епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Предавање на тему Васкршњег поста одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије.
– Уобичајили смо да се прије почетка великог Васкршњег поста саберемо, да сваке године чујемо лијепу ријеч наших свештеника, духовника и професора. И то спада у ону духовну припрему за велику пучину часног поста, која је као морска пучина. Иако на њој има доста искушења и таласа, тај пут, то пловљење је интересантно, драгоцјено и спасоносно. И што је најважније на том путу стичемо важно духовно искуство. Увијек треба да гледамо према свјетлости, према слави Васкрсења Христовог и онда нам је све лако. Свакако да је најважнија ствар да се поред тјелесног, учимо и духовном посту. Тјелесни пост је неопходан и не можемо га занемарити, али нам је потребан и духовни пост – бесједио је владика Јоаникије.
Изражавајући похвале на идеју да се Академија посвећена Васкрсу одржава прије почетка поста, протојереј Перовић је казао да озбиљнога посла нема без темељне припреме.
– Не можемо живјети у кући ако је не изградимо по пројекту и постоје три фазе да би се дошло до тога да у тој кући може да се живи. Да би се двоје људи вјенчали морају да постоје припреме, од барјака на кући младожење, одласка код младе, преко преговарања за младу, па до Општине и свештеника. Тако и код нас хришћана, основни разлог зашто се зовемо хришћани, зашто је саграђена ова лијепа Црква Светих Апостола Петра и Павла, јесте Христово Васкрсење и његова побједа над смрћу. Сада када кажемо Васкрс изједна се у народу може чути како више воле да славе Божић од Васкрса. И то је традиција. Што се тиче обичаја, макар када је у питању кућна атмосфера, некако је садржајније слављење Божића. И што каже Његош „нема веће славе од Божића”. Али Васкрс је највећи празник, већи и од Божића. А немамо превише садржајну традицију народних обичаја везано за Васкрс, која је толико слојевита као Божић, зато што је прије свега тај празник везан за догађаје у цркви. Црква цијела православна је тако пројектована на једној основној истини – прво Олтар, а Олтар је празан Христов гроб у којем је требало да буде мртав човјек али га нема. И сада тај гроб који је требало да буде мјесто за плакање, за тугу је мјесто основне радости. И нијесмо радосни што тамо нема мртвога, што наш Господ није мртав, него што је то мјесто врело живота. Да нема Васкрса ни Божић, ни Свети Јован Крститељ, ни Свети Петар ни Павле не би уопште имали никакав значај, нити бисмо их могли звати Светима, нити би било моштију, да није Христос васкрсао. Ако је то тако, ако је толико важна та тема за живот цркве, онда се заиста треба припремити. А то радимо седмонедјељним постом, који почиње у понедјељак и траје 40 дана, плус недјељу дана страсне седмице. А да бисмо тај пост разумјели, да бисмо га уносили како треба и владали се у њему, јер је пост дуг а ми слаби, треба се припремити – истакао је протојереј-ставрофор Перовић.
У културном програму уз струне гусала пјевао је народни гуслар Жељко Чуровић, а наступио је и Црквени хор „Свети Никола“. Током трајања Академије скупљао се и прилог за лијечење народног гуслара Саше Лукетића.
Ваљало би се исповиједити током Васкршњег поста
– Ове академије су важне да схватимо због чега бих ја сад јео посну храну, због чега бих ја себе испитивао, због чега бих се више молио, зашто свештеници кажу да би се ваљало током поста исповиједити. Ако се икад током године исповиједамо, ваљало би да то учинимо у Васкршњем посту. Васкрс није прилика да ми себе тучемо у главу, да глумимо неко пренемагање, већ да мало заврнемо славине нечега што нам је иначе сувишно. Да би се умирила та сувишност, тај неки вишак приче, гледања, размишљања, бављења пословима који нису ни добри ни лоши, него нам тако просто поједу све вријеме нашега живота – да би човјек чуо Бога – закључио је отац Гојко