Српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је златну медаљу на Медитеранским играма у Тарагони у скоку удаљ.
Шпановићева је најбољи резултат остварила у првој серији — 7,04 метара, па је на првом мјесту остала до краја такмичења.
Поред освајања златне медаље, Ивана је у Тарагони оборила и рекорд Медитеранских игара стар 21. годину, који је износио 6,72 метара и био у власништву Гркиње Ники Ксанту.
Друго мјесто на Играма у Тарагони заузела је атлетичарка из Шпаније Итоја Ебомење са даљином од 6,83 метара, док је сребро освојила такође Шпанкиња Дијаме са 6,68 метара.
„Заиста сам уживала и на наступу и у боравку у Тарагони. Одлични услови и сјајна атмосфера у тиму Србије додатно су ме мотивисали да вечерас освојим једину медаљу која ми је недостајала са великих такмичења. Презадовољна сам скоковима које сам остварила, освојеном медаљом и новим рекордом Медитеранских игра“, рекла је Шпановић.
Ово је показатељ да смо на добром путу пред одбрану европске титуле у Берлину и да сам спремна за нове изазове који ме очекују на митинзима Дијамантске лиге, додала је она.
eZdravlje sada omogućava samo zakazivanje pregleda kod izabranog ljekara opšte prakse
Crnogorski korisnici zdravstvenog osiguranja bi od 1. januara, uz internet zakazivanje pregleda kod izabranih ljekara, putem servisa eZdravlje.me, uz uput, sami mogli da zakažu i pregled kod specijaliste u najbližoj opštoj bolnici, u terminu koji im najviše odgovara, kazali su “Vijestima” iz Ministarstva zdravlja.
E-zakazivanje pregleda uvedeno je prije godinu, nakon analize primjedbi pacijenata iz 2016, od kojih je veliki broj bio na račun dužine čekanja zdravstvene usluge, a značajan i na njihovu organizaciju.
Iz Kliničkog centra nedavno su kazali da zbog nedolazaka pacijenata, 25 do 38 odsto specijalističkih pregleda nije realizovano. Stoga su nedavno predstavili i telefonsku uslugu putem koje pacijenti mogu da otkažu specijalistički pregled i tako oslobode termin za druge. Taj i servis eZdravlje.me zasad nisu povezani, ali pomoćnica ministra zdravlja Vesna Miranović kaže da će stvari biti drugačije od početka 2019.
“Uporedo sa obavještavanjem izabranih ljekara o novom e-servisu, obišli smo i opšte bolnice u svim gradovima, a u KCCG razgovarali sa svim direktorima gdje postoji duže čekanje na ostvarivanje prava na prvi pregled. Cilj je da kroz analizu rasporeda rada svakog specijaliste dođemo do univerzalne formule i od 1. januara pustimo sve termine za sljedeću godinu”, kazala je Miranović.
Foto: Damira Kalač
Ministarstvo će, kako je dodala, uporedo raditi na tehnološkom rješenju koje će omogućiti pacijentu da od kuće, putem interneta, kroz sistem eZdravlje.me, unosom broja uputa, vidi gdje na nivou Crne Gore može najbrže da ostvari pregled.
“I sam odluči gdje će obaviti pregled. Ako se ispostavi da treba dugo da čeka pregled u KCCG, moći će da izabere neku od opštih bolnica i pravo na zdravstvenu zaštitu ostvari u terminu koji mu više odgovara”, najavila je ona.
U Ministarstvu očekuju da će time dodatno riješiti problem i kontrolnih pregleda.
Miranović je kazala neki ljekari specijalisti često sebi “tovare” posao, zakazujući kontrole prečesto. Cilj je, dodaje ona, da se dio odgovornosti sa njih, prenese na izabrane ljekare, koji će odlučiti u kom trenutku je pacijentu kontrola potrebna.
“Ljekar na sekunardnom i tercijarnom treba da bude povremeni i privremeni konsultant ljekara na primarnom nivou, a ne da pacijent kaže – idem ja kod mog kardiologa. U zapadnim zdravstvenim sistemima ne postoji moj kardiolog, postoji moj izabrani ljekar, koji treba da brine o pacijentu”.
Kako bi izabrani ljekari imali više vremena za pacijente, dodaje Miranović, pregled kod specijaliste će ubuduće pacijentima moći da zakažu i medicinske sestre, na koje će izabrani ljekari moći da prenesu i dio ovlašćenja za izdavanje hronične terapije.
Vlada je juče usvojila Predlog strategije razvoja Integralnog zdravstvenog informacionog sistema i e-zdravlja i Predlog akcionog plana do 2023. Akcionim planom, kao prioritetne aktivnosti, predviđena je izrada nacionalnog elektronskog zdravstvenog kartona.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković, razgovarao je sa predstavnikom penzionera KAP-a Nikolom Rakovićem o problema sa kojima se suočavaju penzioneri nekad najvećeg industrijskog giganata na ovim prostorima.
Tokom razgovora sa predsjednikom SNP-a, Nikola Raković je istakao da se penzioneri KAP-a i dalje bore za svoja prava i pravdu a vezano za otpremnine i ostala dugovanja koja preduzeće ima prema radnicima.
Raković je posebno naglasio da su radnici nakon pet godina borbe za ostvarivanje prava na otpremnine koje ih po zakonima ove države sleduju, uspjeli jedino da izdejstvuju donošenje lex specijalisa da im se otpremnine isplate. Taj isti zakon je nakon tri godine urušen odlukom Ustavnog suda jer je procijenio da je zakon diskriminatorski i nedopustiv.
Penzioneri su se potom obraćali na sve postojeće adrese ali je odgovor uvijek bio prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge a rješenja nema.
Raković je ukazao i na ugrožena stambena prava penzionera KAP-a s obzirom da su se sredstva preduzeća nenamjenski trošila i potrošila a radnici ostajali bez riješenog stambenog pitanja.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković kazao je da će SNP kao i do sada biti na raspolaganju penzionerima KAP-a kao i svim obespravljenim radnicima u Crnoj Gori i pomoći im u njihovoj borbi za ostvarivanje svojih prava. Predsjednik Joković se zahvalio predstavniku penzionera KAP-a gospodinu Nikoli Rakoviću što su u SNP-u prepoznali partnera koji im u toj borbi može pomoći.
Kako je istakao predsjednik Joković, SNP je partija socijalne pravde i jednakosti, uvijek na strani radnika i svih građana koji su žrtve tranzicije i pogrešne socijalne i ekonomske politike vlasti.
Један дио опозиционих странака наредних дана требало би да одлучи да ли ће потписати иницијативу Српског националног савјета о организовању референдума за поништење одлуке Владе Црне Горе о признању лажне државе на територији Косова и Метохије.
Предсједник Социјалистичке народне партије Владимир Јоковић казао је да је на адресу те партије стигла иницијатива Српског националног савјета, те да ће одлуку о томе донијети надлежни органи партије.
– Добили смо иницијативу и оно што у овом моменту могу рећи, јесте да ће органи партије донијети одлуку о томе какав ће став наше странке бити поводом тога, казао је Јоковић за „Слободу“.
Он је додао да ће инсистирати да се до краја недјеље одржи састанак, како би што прије донијели одлуку о том питању.
Из Уједињене Црне Горе су казали да још увијек нијесу добили иницијативу предсједника Српског националног савјета Момчила Вуксановића, те да ће, након што је добију, донијети одлуку шта ће урадити.
Из те странке „Слободи” је саопштено да по питању Косова и Метохије остају при свом првобитном ставу, односно да не подржавају одлуку Владе Црне Горе о признању лажне државе Косово*.
Иницијативу је до сада потписало 18 посланика Демократског фронта, који су казали да су спремни да је у потпуности подрже у Скупштини Црне Горе, уколико то буду жељели њени покретачи.
Да ће ова иницијатива имати одјека код грађана, мишљења је и митрополит Амфилохије, који је, такође, један од потписника иницијативе.
Према наводима Српског националног савјета, иницијативу су покренули, прије свега, вођени већинском вољом грађана Црне Горе, која је потврђена и недвосмисленом изјавом црногорског премијера Душка Марковића да је Влада изнудила признање такозване независне државе Косово* противно вољи 85 одсто становништва Црне Горе.
Glasovima vladajuće Socijalističke narodne partije (SNP) za novog/starog predsjednika Opštine Plužine izabran je Mijuško Bajagić, čovjek koji se na vlasti nalazi od 1998. godine, dok je novi predsjednik Skupštine opštine (SO) Petar Mitrić, koji je do sada obavljao ulogu sekretara Sekretarijata za opštu upravu i društvene djelatnosti.
Protiv Mitrićevog izbora bili su odbornici Demokrata, dok su odbornici Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokrata (SD) i koalicije koju čine Demokratski front (DF) i komunisti bili uzdržani.
Na sjednici su verifikovani mandati odbornicima – SNP-u je od 30 odborničkih mjesta pripalo 16, DPS-u pet, DF-u koji je nastupio zajedno sa komunistima četiri, koliko i Demokratama, dok Socijademokrate imaju jedan odbornički mandat.
Izgovor direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, Sulja Mustafića, da je mentalitet Crnogoraca presudan za nedovoljnu motivisanost naših državljana za obavljanje sezonskih poslova, je uvreda za sve nas.
Skoro 50.000 nezaposlenih lica koja se nalaze na Birou rada, kao i 3.000 mladih koji su angažovani kroz Program stručnog osposobljavanja, a koji im se ne upisuje u radni staž, pokazatelj su neodgovorne državne politike u ovoj sferi. Naspram toga skoro 10.000 osoba iz drugih država je dobilo odobrenje za rad u Crnoj Gori, a turistička sezona još uvijek nije u punom jeku.
Nebrojeni su slučajevi gdje poslodavci stavljaju u neravnopravan položaj domaću i inostranu radnu snagu, obezbjeđujući smještaj i dodatnu ishranu nerezidentima, dok domicilna radna snaga nema prava na isto. Problem sive ekonomije je evidentan i tu najveću odgovornost snose upravo državni organi.
Sa jedne strane neselektivna primjena zakonodavstva i sprovođenje jačeg inspekcijskog nadzora, ali sa druge i jasno definisanje strateških državnih prioriteta i njihovo sprovođenje ozbiljnom dugoročnom politikom su neophodnost. Već više od deceniju se pokušava ad hoc rješenjima intervenisati u povezivanju obrazovnog sistema sa potrebama privrede i kao takvo se pokazalo neuspješno.
Obrazovne institucije se umnožavaju kvantitativno, ali produkcija stručne radne snage je nezadovoljavajuća u kvalitativnom smislu. Nikada nije bilo lakše doći do diplome visokoškolskih ustanova, a nikada nismo imali manje ljudi sa znanjem i vještinama koji zaista mogu doprinijeti unapređenju društva.
Odgovorna državna politika u oblasti zapošljavanja bi odredila mjere stimulacije i u prekvalifikaciji radne snage, ali i u stimulaciji i nezaposlenih lica, ali i poslodavaca u cilju zapošljavanja domaće radne snage.
Već duže vrijeme se vodi javna debata oko povećanja minimalne cijene rada, ali i određivanja minimalnog neoporezivog iznosa, što se u regionu pokazalo kao jedna od najboljih podsticajnih mjera. Današnja opterećenja neto plata radnika, a na teret poslodavca idu i do 66% što je najveća stopa u regionu.
Ovako postavljeni odnosi i tvrd stav Vlade koja se brani kriznim mjerama, nisu ništa drugo do promocija sivog tržišta rada i destimulacija privrednika, kao i radne snage. Ne zaboravimo da još uvijek imamo „krizni porez“ a po cijenama gorivo nam je zaista postalo „luksuz“. Pored već poznate loše politike u oblasti zapošljavanja, odnos prema domaćoj radnoj snazi je još gori.
Kada ćemo kao država početi da se odgovono ponašamo prema svim našim građanima jednako i kada ćemo zaista prioritet staviti na naše građane?
Nije mentalitet Crnogoraca problem, već nedovoljna briga institucija za svoje državljane. Nema sramote u poštenom radu, ali ima sramote u odnosu države prema sopstvenoj radnoj snazi.
Predsjedniku Opštine Berane Dragoslavu Šćekiću uručena je povelja Evropskog univerziteta iz Beograda za doprinos razvoju opštine Berane i cijele Crne Gore. Šćekiću je povelju uručio prof. dr Milija Zečević, rektor Evropskog univerziteta u Beogradu i počasni predsjednik Udruženja Vasojevića. Tom prilikom bilo riječi o zajedničkim aktivnostima Opštine Berane i Beranaca koji žive i rade u Beogradu, odnosno Srbiji. Postignut je dogovor da se tokom septembra organizuje svečanost pod nazivom „Veče Berana u Beogradu“ kao što je to slučaj bio prije nekoliko godina u Kolarčevoj zadužbini. Na taj način će, kako je poručeno, dodatno učvrstiti i unaprijediti veze Vasojevića sa rodnim krajem.
Из Општине Беране саопштавају да је у припремној фази склапање Уговора Општине с Министарством просвјете о преузимању дијела Универзитетског центра, у којем ће бити смјештена Висока медицинска школа.
„Ваља напоменути да постоје сви услови за несметано одвијање наставе, као што постоје и обезбијеђени смјештајни капацитети за студенте уз пратеће потребне просторије и сале, што подразумијева да ће се наредна наставна година одвијати у просторијама Универзитетског центра„, наводе из Општине и истичу:
„Имајући у виду чињеницу да још увијек у појединим круговима Медицинског факултета постоји одређена, нама потпуно несхватљива жеља, за евентуалним преиспитивањем Владине Одлуке, постоји потреба да у име локалне управе изнесемо свој коначан и непромијењен став да је та прича, која је имала дугу историју, за нас и дефинитивно завршена.
Било која идеја у смислу преиспитивања постојећег закључка Владе у овом тренутку не би наишла на наше одобравање, као што би иста могла произвести озбиљне негативне посљедице, уз кориштење свих демократских средстава са наше стране, евентуални наш позив грађанима на блокаду саобраћаја па чак и довођење у питање даље сарадње са појединим државним институцијама.
Једном ријечју, спремни смо овај евентуални проблем подићи на највиши могући ниво, а све у правцу заштите интереса нашег града“.
Из Општине Беране су нагласили да ће и даље даље давати свој максимални допринос „како би град и у просвјетно-образовном смислу остао центар овог региона, што подразумијева и скорије отварање нових студијских програма“.
Poslanici SNP-a Srđan Milić i Danijela Pavićević nisu juče odgovarali na pozive i poruke da li će se vratiti u salu i pod kojim uslovima
Predsjednik Socijalističke narodne partije (SNP) Vladimir Joković smatra da bi njihovi poslanici trebalo da slijede primjer većeg dijela opozicije i vrate se u Skupštinu.
“Pošto se većina opozicionih partija vratila u parlament ili su najavili vraćanje, ne vidim svrsishodnost da SNP jedini ostane u bojkotu. Uslovi koji su postavljeni pri početku bojkota nijesu ispunjeni, a lokalni izbori su pokazali da to nije nanijelo nikakvu štetu vladajućim partijama”, kazao je Joković za “Vijesti”.
Međutim, poslanici SNP-a Srđan Milić i Danijela Pavićević nisu juče odgovarali na pozive i poruke da li će se vratiti u salu i pod kojim uslovima.
Pavićević je krajem prošle godine najavila da će se njih dvoje privremeno vratiti u Skupštinu kada se na dnevnom redu nađe Zakon o amnestiji, o čemu tada nije bio obaviješten vrh SNP-a.
“Mi u opoziciji moramo svi sjesti za sto i dogovoriti dalji način djelovanja opozicije, raditi na jedinstvu i dobiti za to podršku Evropske unije i napraviti pritisak na Demokratsku partiju socijalista da konačno dođemo do dobrih izbornih zakona i fer uslova za izbore. Ovo bi trebalo da bude minimum ispod koga opozicija ne bi smjela da ide”, smatra Joković.
Do sada su u skupštinske klupe odlucili da se vrate svi osim poslanika SNP-a, Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA.
Skupštinska sala bila je poluprazna više od godinu, jer je 39 poslanika opozicije poslije spornih parlamentarnih izbora u oktobru 2016. odlučilo da ne učestvuje u njenom radu.
Срамно је да у ери штедње највише трпе грађани, који између осталог плаћају гориво по 1,4 евра, а са друге стране бордови директора имајају петоструко веће плате него раније, када су примали просјечну зараду, казао је Раде Милошевић (УРА) коментаришући то што су, мимо закона, предсједник Одбора директора Аеродорма, Божидар Вуксановић и извршни директор тог предузећа Данило Орландић себи повећали плате.
„Слобода” је јуче објавила да су активисти организација цивилног друштва и истраживачки новинари почетком маја упутили Агенцији за борбу против корупције захтјев за смјену руководства Аеродрома из разлога што су прекршили Закон о спречавању корупције на начин што су измјенама Статута тог предузећа себи увећали плате. Измјенама статута, које је усвојила Влада, донијета је одлука о професионализацији мјеста предсједника одбора директора, па је тако Вуксановић закључио уговор на неодређено вријеме, а себи одредио зараду од 2.600 евра мјесечно, што је пет плата љекара специјалисте. На тај начин он годишње приходује 31,2 хиљаде евра. Паралелно са том зарадом, према поузданим информацијама „Слободе”, Вуксановић још увијек прима зараду као бивши директор Управе за инспекцијске послове, па је тако за годину незаконито зарадио 13.024 евра. Према поузданим информацијама Вуксановић је прије два дана саслушан у Агенцији за спречавање корупције.
– Ради се, вјероватно о награђивању лојалних партијских војника, јер је познато да је Вуксановић невољно напустио функцију директора Управе за инспекцијске послове. Сада је награђен јер се склонио када је то, због политичких трговина требало партији – казао је Милошевић за „Слободу”.
Он је истакао да су такви поступци за сваку осуду, посебно у, како је казао, времену када 100 хиљада пензионера једва преживљава са нешто више од 100 евра примања. Сматра и да је незапамћен скандал да се, у периоду када је дошло до повећања акциза, због чега цвјета илегално тржиште цигарета, за функцију предсједника борда директора, који има више примања и запослења, издвајају енормна средства.
– Случај Вуксановића је невјероватан и за тужилаштво, јер се ради о некоме коме је кроз закон омогућено да прима плату годину од престанка функције, додатно, као предсједнику борда директора омогућава да зарађује још 2,6 хиљада мјесечно – рекао је Милошевић.
Нагласио је и да није оптимиста да ће се нешто по том питању у скорије вријеме промијенти.
Да су примања од више хиљада евра за чланове борда директора у државним предузећима у најмању руку скандалозна, сматра и економски аналитичар Дејан Мијовић.
– Ти директори се, ионако ништа не питају, већ раде по директиви партије. Запошљавају своје људе, не постижу никакве резултате и вјечито послују са губицима. Да је ово нормална држава, такви кадрови би били изузетно плаћени, али би доносили профите и кроз порезе доприносили држави. Међутим, у нашој партијској држави, оволика примања немају оправдање – казао је Мијовић.
Бивши посланик Срђан Перић истакао је да је, и поред тога што Устав прописује да је Црна Гора држава социјалне правде, социјална неправда је све израженија, а посебно “боде очи” у најновијим случајевима везано за накнаде у управним одборима. Тај проблем, према његовим ријечима, има и још једну димензију, а то је критеријум по ком се неко именује на те позиције.
– Подсјетимо се да је иницијатива за пораст минималне зараде са 193 на 250 евра наилазила и наилази на врло снажан отпор у владајућим структурама. Са друге стране нема никакве „кочнице” да се повећавају бенефиције функционерима, којих је, по више критеријумима, преко 4,4 хиљаде, док према недавним подацима око 77 хиљада запослених има нето плате мање од 250 евра. Дакле, не чини се ништа да се социјални јаз премости већ сасвим супротно – он се продубљује – казао је Перић за „Слободу”.
Додао је да ту причу додатно оптерећује питање постављања кадрова у управним одборима, што је уско повезано са прерасподјелом партијског колача. Уз све ређе изузетке, навео је он, у управне одборе у државним предузећима не именују се стручњаци, већ људи којима је то партијска апанажа.
– Тиме се пропушта и прилика да се мотивишу за рад људи од струке, а не од партијашења. Треба тражити и одговор на питање неријетко непримјерног великог броја чланова одбора директора, јер што је већи број тих функција то је више намирених партијских функционера. У најкраћем: функционерима нове бенефиције, грађанима нови намети, држави ново нефункционално оптерећење – то је цијела прича. Та пракса мора да се мијења ако хоћемо и желимо напријед – поручио је Перић.
Павићевић: Власт бахато мијења законе у корист одабраних
Данијела Павићевић (СНП) сматра да актуелна власт, очекивано, охрабрена резултатима недавних предсједничких и локалних избора, толерише измјене закона које омогућавају одабраним појединцима материјални статус далеко изнад црногорског просјека.
– Тиме јасно показују да су мјере штедње намијењене грађанима, али не и за представнике и миљенике власти. У том правцу су и измјене Закона о зарадама у јавном сектору, којима ће бити омогућено да предсједници и чланови бордова директора имају значајно веће зараде у односу на ранији период. Било би добро да, у вези са тим, министар финансија одговори на питање колики ће бити трошкови из буџета на те зараде, односно, да саопшти разлику у односу на период прије измјена као и да упореди са износом који је одузет мајкама са троје и више дјеце у циљу спасавања одрживости буџета – казала је Павићевић за „Слободу”.