Месец: август 2019.

U nedjelju 25. avgusta, na sceni između crkava, sa početkom u 21 čas, biće izvedena predstava za djecu „Carevo novo odijelo“, u režiji Petra Pejakovića. Predstava je rađena u koprodukciji Hercegnovskog pozorišta i JUK Herceg festa.

Sav prihod od ulaznica za dječiju predstavu “Carevo novo odijelo”, koja je na programu XXXIII festivala u nedjelju, 25. avgusta, JU “Grad teatar” će uplatiti u fond za liječenje Budvanina Vanje Jovanovića.
Cijena ulaznice je 5 evra, dok je ulaz slobodan za predškolce.

Reditelj Petar Pejaković, koji je jedan od najznačajnijih pozorišnih stvaralaca u našoj zemlji, o predstavi kaže: “Ambiciozno smo postavili cilj da priča djecu susretne i sa politikom, sa pitanjem šta je vlast, na koji način funkcioniše, šta ne funkcioniše, to je njihov prvi dodir sa tim temama, a zapravo se komad bavi velikom temom istine, pokazuje zašto lažemo, na koji način nas strah tjera da ne kažemo ono što i kako jeste. Pozorište i život treba da su jedno, s druge strane moramo imati ambiciju da je pozorište više od života i da umjetnošću utičemo da napravimo život onakav kakav bi trebalo da bude.”

Glumac Miloš Pejović, pred svečanu premijeru predstave je rekao: “Krenuli smo iz improvizacije, a napravili smo interesantnu predstavu. Carevo novo odijelo je svevremena priča, Petar Pejaković je imao odličnu ideju u kom pravcu treba da idemo i sve se kristalizovalo, priča je jasna, a djeci kojoj je danas ponuđeno bezbroj načina da saznaju sve što žele u skladu s tim i pozorište treba da se obraća ozbiljno, jednako kao i odraslima.”

Režiju je uradio Petar Pejaković, dramaturgiju Đorđe Stanojlović, scenografiju Vojislav Vojo Kilibarda, kostimografiju Jelena Vasiljević. U predstavi igraju: Dejan Đonović, Goran Slavić, Miloš Pejović, Slaviša Grubiša.


Sav prihod od ulaznica za dječiju predstavu „Carevo novo odijelo“, koja je na programu XXXIII festivala u nedjelju, 25. avgusta, JU „Grad teatar“ će uplatiti u fond za liječenje Budvanina Vanje Jovanovića.

Iz Grad teatra napominju da je cijena ulaznice 5 evra, dok je ulaz slobodan samo za predškolce.

Izvor: rtvbudva.me

LJUBITELJI I POŠTOVAOCI CRNOGORSKOG VLADIKE I PJESNIKA OKUPLJENI U DUHOVNOJ VEČERI U PORTI HRAMA SVETOG PETRA I PAVLA U RISNU

Duhovno veče pod nazivom „Njegoš i Rusija”, koje je osmislio doc. dr Pavle Popović, uz učešće akademika Siniše Jelušića i prof. Dmitrija Talankina, okupilo je u porti crkve Svetog Petra i Pavla u Risnu brojne poštovaoce lika i djela najvećeg mislioca i pjesnika ovih prostora.
Polazeći od Njegoševe književne i duhovne inspiracije („Što je čovjek a mora biti čovjek“), prof. Jelušić je istakao da su velike teme o „mikro i makrokosmosu“ i danas itekako aktuelne, s obzirom na depresivno okruženje u kome živi savremeni čovjek, na patnju i bol, koji djeluju preobražavajuće na njega, baš kao i na čovjeka u Njegoševim djelima. Jelušić je ideju patnje kao osvješćujućeg svjetla povezao i sa djelima ruskih velikana Dostojevskog i Solženjicina, te publici predočio i djela Gavrila Djeržavina („Crnogorac svemogućem Bogu“), A.S. Puškina, Lazara Tomanovića (monografija „Petar Drugi Petrović Njegoš kao vladalac“). Nevjerovatno je koliko je duboka poezija nekoga ko ima samo 21 godinu, koliko je Njegoš imao kada je pročitao i temeljno preveo Djeržavina, primjećuje Jelušić i dodaje da je velika i izdašna finasijska pomoć Rusije koju Njegoš dobija u jednom dužem periodu uticala da tada započne prvi snažan kulturni i prosvjetni razvoj Crne Gore. Za obnovu tradicije nekadašnje štamparije vezuje se nabavka štamparije u San Petersburgu, a osnovno obrazovanje u Crnoj Gori počiva na literaturi koja je donošena iz Rusije. Velika Njegoševa biblioteka stigla je sa njim sa putovanja u Rusiju 1833. godine, kada je hirotonisan za vladiku 1836. godine. Pri tome je veliku ulogu na život i djelo vladike-pjesnika imao Sv. Petar Cetinjski, koji ga je zaklinjao „da bude uvijek sa Bogom i Rusijom“.
–Moskva je prijestonica plemstva i sveti oltar pravoslavlja i slovenstva, koja je velikim prinošenjem sebe na žrtvu, pokazala svijetu ime slovensko. Moskva je nepokolebljiva stijena o koju se veličina evropskoga zapada slomila. Kako je slatka pažnja Moskve duši mojoj, koja plamti žarom slovenske veličine i gordosti. Ja sam njen odani sin. Ja sam njezin poklonik, ja sam vjerni poklonik divne slave dragoga miplemena. Moskva je duša duše moje i slatki san pun svetih, velikih nada. Moskva je jedina moja svetinja, kojoj se željno i iskreno klanjam, kao nevini sin Prirode novorođenome Suncu, poslije noći koju su pomutili pakleni snovi, istakao je Jelušić Njegoševu poetsku veličinu, čitajući izvod iz njegovog pisma od 17. januara 1847. godine, kojim on izražava zahvalnost članovima Društva istorije i starina ruskih pri Moskovskom Univerzitetu, za nagradu koju su mu dodijelili.

Izvor: dan.co.me

Na Trgu od ćirilice, obavljena dodjela nagrada i priznanja. Odlukom Upravnog odbora nagrada „Pečat  Hercega Stjepana“  biće dodijeljena  dr  Milu Lomparu. Priznanje „Ćiriličnik“ koje se dodijeljuje za izdavaštvo, pripašće  Srpskoj književnoj zadruzi. Nagrade će obrazložiti književni kritičar Budimir Dubak.

Спуштена је завјеса на Други  фестивал љубавне поезије „Пјесник – Светионик“ који је организовало Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара.

Током фестивала промовисан је годишњак љубавне поезије „Пјесник – Светионик“ 2 који је штампан за ову прилику. Промовисан је и „Неказано“ часопис за Хаику бр.3. Публици је представљена и књига поезије  „Ако прећутим пјесму“ – аутора Лабуда Н. Лончара. Треће ноћи фестивала одржано је вече књижевног стваралаштва Гроздане Лучић Лалић.

На фестивалу су учествовали: Вера Артемyева (Русија), Жаклина Жана Цовен (Италија), Гордана Срећковић (Холандија), Војин Тривуновић (Република Српска) Анђелка Павић (Хрватска), те ствараоци из Србије : Доц. др Раде Вучићевић, Гроздана Лучић Лалић, Славица Шешум, Мирослав Ћосовић, Светлана Тодоровић, Рамиз Шаћировић, македонска поетеса   Виолета Сековска, као и пјесници и књижевници из Црне Горе: Соња Падров Тешановић, Херцег Нови, Душко Недовић, Гордана Сарић, Горан Радичевић, Вукосав Делибашић, Славка Божовић, Слободан Вучинић, Милојка Јововић, Олга Дабовић Кликовац, Аника Вулетић, Данијела Нела Јовановић, Славка Кликовац, Илија Вуковић, Смиљана Вукићевић, Василије Васко Јанковић, Младен Бабовић, Наташа Лечић, Марко Гиљача, Мишко Вучинић, Ранко Вујачић, Лабуд Н. Лончар, Сенка Растодер и Данило Печурица.

Одлуком жирија проглашена је најбоља пјесма, и то  „Шопенова река”, коју је написала Гроздана Лучић Лалић, пјесникиња из Београда.

Поред пјесника и књижевника велики допринос фестивалу дали су вртић „Светионик, Клапа КУД“Јединство“, као и ученици ЈУ Школе за основно музичко образовање “Петар II Петровић – Његош “ Бар – Зое Бунтић, Ива Павловић, Ања Маркоч, Ксенија Ђаловић и Теодора Бабовић.

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ посебно се захваlilo на помоћи при реализацији фестивала Туристичкој организацији Бар, „Цакан Спорту“, Ординацији „Mасоничић“ (Др Гине Масоничић), Ресторану „Гурман“ и Играоници „Старт“.

Izvor: http://barskiportal.com