Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”
Обавеза новинара да открије извор, на захтјев државног тужиоца, била би тешка повреда повјерљивости извора новинара, оцијењено је из међународне организације Репортери без граница.
„Ако нови Закон о медијима ступи на снагу, то ће бити још један ударац слободи медија у Црној Гори, која је већ на 105. мјесту индекса Репортера без граница. Врло узнемиравајуће је што се чини да Закон, умјесто побољшања медијског окружења има политички циљ служења интересима Владе. На то упућује чињеница да га је владајућа већина одобрила без општег политичког консензуса (без подршке опозиције) и требало би да ступи на снагу непосредно прије парламентарних избора заказаних за 30. август“, каже шеф одсјека за Европску унију и Балкан, Павол Сзалаи за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Због тога, предсједник Црне Горе (Мило Ђукановић) не би требало да потпише Закон и требало би да га врати парламенту на измјене (амандмане), поручује Павол Сзалаи.
Скупштина Црне Горе је у понедјељак, 27. јул, гласовима владајуће коалиције усвојила нови Закон о медијима, на основу којег новинар на захтјев Тужилаштва мора одати извор ако је то „неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”.
Сзалаи сматра да је заштита повјерљивог новинарског материјала од објављивања основни услов за слободу медија:
„Без тога је угрожена витална улога новинара у демократском друштву и ризикује се да извори буду одвраћени од дијељења информација од јавног интереса са медијима. Чак и у вријеме кризних ситуација, новинари морају да буду у могућности да комуницирају са својим изворима али на повјерљив начин“, указује Сзалаи.
Шта кажу у Европској комисији?
Заштита новинарских извора пресудна је за слободу медија, а обавеза њиховог откривања озбиљно је уплитање у слободу изражавања, која би морала да се ограничи само на изузетне случајеве, оцијенили су из Европске комисије (ЕК) за РСЕ.
„Важно је да црногорски правни оквир пружи услове који ће допринијети ефикасној слободи изражавања, што је једна од основних вриједности Европске уније, пресудна у процесу придруживања Црне Горе Унији“, рекла је за РСЕ портпаролка ЕК Ана Писонеро.
Према ријечима Писонеро, моменат усвајања Закона одговорност је црногорских власти.
Закон је усвојен мјесец уочи парламентарних избора. Упркос бројним упозорењима медијске заједнице и грађанског сектора, Влада је у текст новог Закона увела спорну норму којом од новинара тражи да у одређеним околностима открије извор информисања.
Директорица Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Милка Тадић-Мијовић каже да је Закон корак уназад за ионако проблематичну слободу медија у Црној Гори.
„Бојим се да овај нови Закон о медијима неће допринијети да се медијске слободе ојачају, него ће новинари бити у још већој опасности. Зато што се бојим да се ова одредба, да се извори у одређеним случајевима морају откривати, може јако злоупотребљавати у држави каква је Црна Гора, која има проблема и са правом, и са правдом, и са независним медијима”, каже за РСЕ Милка Тадић-Мијовић.
Притисци на медије и корупција на највишем нивоу
Марко Вешовић, новинар листа Дан, каже да је нови Закон о
медијима још један вид притиска на медије који се баве проблемима
организованог криминала и корупције.
„Посебно корупције на највишем нивоу унутар власти. Лично немам никакву дилему да је циљ само један, што је могуће више застрашити људе који желе да се озбиљно баве новинарством и ограничити им могућност да се упуштају у истраживања корупционашких и мафијашких афера у које су најчешће уплетени најистакнутији државни функционери“, каже Вешовић.
И министар културе Александар Богдановић се током скупштинске расправе осврнуо на, за новинаре спорну, одредбу Закона која се тиче идентификације извора.
„Ми смо узели у обзир све оно што су били ставови и Савјета Европе кроз Европску конвенцију за заштиту људских права, да је заштита извора информација правило а да изузеће постоји само у Законом предвиђеним околностима, у случајевима када су алтернативне мјере за откривање информација исцрпљене“, рекао је Богдановић.
И црногорска опозиција је критиковала ново законско рјешење. Посланик Срђан Милић упозорио је министра Богдановића да се медијски закони не усвајају мјесец дана уочи парламентарних избора.
„Венецијанска комисија (ВК) сугерисала је да се медијски закони не усвајају у изборној години“, казао је Милић на Одбору за политички систем.
„Влада је била чврста при ставу да се промијени досадашња норма како би новинари били принуђени да на захтјев тужиоца открију извор информација. Сви који се баве новинарством знају да је то убиство истраживачког новинарства”, казао је посланик Неђељко Рудовић.
Посланик Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић оцијенио да спорна суштина закона.
„Кључно питање слободе новинарства је заштита новинарске тајне. Суштина истраживачког новинарства и суштина онога због чега новинари губе живот, најпростије речено. Ово је срце слободе новинарства у свим земљама а поготово у земљама које су хибридне на путу ка демократији“, оцијенио је Кривокапић.
Какве су казне?
Новим Законом о медијима нијесу прописане казнене одредбе за новинаре који одбију да открију извор на захтјев тужиоца већ ће се у том случају примјењивати Кривични законик Црне Горе, објашњава новинар Марко Вешовић.
„И то као и за свако друго лице које одбија да сарађује у истрази, што само по себи повлачи могућност одређивања затворске казне. Врло је реална могућност да новинари који ће откривати информације и објављивати их, указујући на пропусте надлежних органа, кад се од њих буде тражило да открију извор информација а они то одбију, на крају завршити иза решетака. Гледаћемо, у некој финалној фази, и такав вид притисака и репресија на људе који се боре за опште добро а против криминала и корупције у Црној Гори“, казао је Вешовић.
Вешовић се ипак нада да ће притисак међународног фактора, медија и невладиног сектора можда резултирати корекцијом спорне норме.
„Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство, а самим тим и откривања корупције, криминала и других незаконитости оцјењује, за РСЕ Вук Мараш, директор регионалне Медијске асоцијације југоисточне Европе. Мараш каже да се тиме шаље лоша порука свим новинарима и јер ће држава користити репресивни апарат како би откривала њихове изворе.
Мараш: Закон има за циљ да спријечи истраживачко новинарство
„Поента је да се идентитет извора чува како би они и даље могли да преко медија указују на корупцију, кршење закона и друге незаконитости у систему, које се без њих не би откриле“, поручује Мараш.
Законом држава постиже два ефекта: новинарима поручује да неће моћи да сачувају идентитет извора а изворима да неће бити заштићени, сматра Мараш.
Поручује да ће медији у наредном периоду морати да воде судске поступке и да пробају да заштите идентитет извора.
„Као професија, мораћемо да се боримо свим дозвољеним средствима и покажемо Влади да неће уродити плодом уништавање истраживачког новинарства оваквим неприхватљивим рјешењем. Ту је Уставни суд, закони, Суд за људска права у Стразбуру“, поручује Мараш.
Министарство културе је у јануару 2018. почело рад на овом Закону.
Izvor: https://www.in4s.net