Категорије
СНП

Damjanović: Kupovina glasova preko socijalnih davanja je specijalitet DPS-a

Poslanik Aleksandar Damjanović za “Vijesti” kaže da je bilo očekivano da DPS, s opravdanjem zaštite ličnih podataka i slično, neće dozvoliti kontrolu upotrebe mogućih višemilionskih isplata socijale, uz alibi borbe protiv posljedica pandemije koronavirusa.

“Već sam u raspravi oko izmjena zakona, kojima je omogućena tzv. dodatna isplata socijalnih davanja sa tekuće rezerve, upozorio na netransparentnost zakonskih rješenja i mogućnost izbornih zloupotreba. Tada sam rekao da bih podržao isplatu i više sredstava od opredijeljenih uz striktnu kontrolu, odnosno jasne kriterijume, u funkciji sprječavanja eventualne kupovine glasova pomoću socijalnih davanja, što je, poznato je, jedna od DPS-ovih izbornih specijalnosti”, rekao je Damjanović.

Izvor: Borba.me

Категорије
Актуелно

Ovih 50 ljekara iz Bara je stalo uz SPC

Podršku nikšićkim ljekarima,danas su pružili i barski ljekari.

1. Prim dr Ljubomir Živković, internista
2. Dr Momir Vujović, fizijatar
3. Dr Marina Vučević, kardiolog
4. Dr Nataša Kocić, internista-endokrinolog
5. Dr Dragana Kastratović, kardiolog
6. Dr Gina Masoničić, internista
7. Dr Igor Karišik, hirurg
8. Mr sci dr Zlatica Popivoda, ginekolog
9. Dr Mladen Rebić, psihijatar
10. Dr Milena Vujošević, pedijatar
11. Dr Radmila Bošković, pedijatar
12. Prim dr Srećko Hajduković, pedijatar
13. Dr Mirka Mašković Ivančević, pedijatar
14. Dr Rajko Zdravković, pedijatar
15. Dr Marija Đerković-Lakićević, neurolog
16. Dr Milan Popivoda, internista
17. Mr sci dr Branko Raičević, infektolog
18. Dr Biljana Raičević, dermatolog
19. Dr Marija Aleksić, pedijatar
20. Dr Dragana Stevanović, radiolog
21. Dr Milena Kerić, radiolog
22. Dr Marina Đuretić, oftalmolog
23. Dr Milan Vukanović, oftalmolog
24. Dr Biljana Martinović, oftalmolog
25. Dr Gordana Rađenović, otorinolaringolog
26. Dr Dragan Radonjić, transfuziolog
27. Dr Zoran Vojinović, klinički epidemiolog
28. Dr Vesna Kostić, pedijatar
29. Dr Jelena Bulatović, pedijatar
30. Dr Vladimir Vujović, specijalizant otorinolaringologije
31. Dr Nataša Vujović, specijalizant pedijatrije
32. Dr Rade Stanisavljević, specijalizant urologije
33. Dr Ivana Jovanović, specijalizant ortopedije
34. Dr Marko Stoiljkov, specijalizant otorinolaringologije
35. Dr Marija Čanak Iličković, stomatolog
36. Dr Dragana Minić, stomatolog
37. Dr Jasmina Đuranović, stomatolog
38. Dr Sanja Rakanović, stomatolog
39. Dr jelena Vojvodić, stomatolog
40. Dr Milijana Aligrudić, stomatolog
41. Dr Jasmina Mihailović Kapa,stomatolog
42. Bojana Franquelli, defektolog
43. Milica Mijailović, defektolog
44. Mr pharm Marijana Jakovljević, farmaceut
45. Dr Martina Cicmil, specijalista porodicne medicine
46. Dr Momira Vukelić, pedijatar,
47. Dr Dafina Mećikukić, pedijatar-kardiolog
48. Dr Tatjana Jovović, stomatolog
49. Dr Janko Mitrenić, stomatolog
50. Dr Sanja Debelja, stomatolog
51. Dr Zeljko Cicmil, stomatolog

Izvor: http://www.barskiportal.com

Категорије
СНП

Predsjednik SNP-a Vladimir Joković, večeras u 20 časova u emisiji (ne)skriveno sa Rosandićem

Категорије
СНП

Teret krize ne smije pasti na leđa studenata

Mr Marija Radinović, portparolka Odbora SNP Glavnog grada Podgorica

Crnogorska vlast, vodeći se potrebom da što više popuni rupe u budžetu koje je sama proizvela, okomila sa na još jednu ranjivu kategoriju stanovništva koja bi trebalo da iz svog džepa nakodnadi nedostatke. Tako je predloženo da crnogorski studenti moraju da plaćaju specijalističke studije na jedinicama Univerziteta Crne Gore u iznosu od 500 eura po semestru, odnosno 1.000 po godini.

Naime, s obzirom na to da se ove godine prvi put organizuju budžetske dvogodišnje magistarske studije, Senat Univerziteta Crne Gore je predložio da se specijalističke studije i jednogodišnje master studije organizuju isključivo kao samofinansirajuće.

Ovo je još jedan zaokret u obrazovnoj politici Univerziteta Crne Gore koji ide na štetu studenata, a koji ovakvu odluku nisu očekivali i koji će u sve složenijoj ekonomskoj situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa biti primorani da odustanu od daljeg školovanja ili da se snalaze kako znaju i umiju da plate ono što se traži od njih.

Postavlja se pitanje otkud sve veći nameti za studente u zemlji koja je svojim Ustavom propisala da je školovanje besplatno? Takođe, ostaje nejasno kako Univerzitet Crne Gore i Ministarstvo prosvjete, nakon što su slavodobitno prošle godine objavili da će master studije biti besplatne, sada izlažu studente novim troškovima, ne brinući o tome kako će se to odraziti na njihovo ionako loše ekonomsko stanje.

Treba li podsjećati da su se studenti prošle godine jedva izborili da ne plaćaju dodatne troškove za prijavu magistarskog rada, osim onih koji se odnose na školarinu i na prenos kredita za nepoložene ispite?

Da li se radi o pokušaju da se unaprijed nadoknadi ono što će se navodno pokloniti studentima kroz besplatne master studije? Kako se situacija odvija, ne bismo se iznenadili i da se kroz neko vrijeme, a pod izgovorom problema koje je donijela pandemija korona virusa, odustane od odluke da master studije budu besplatne i da se na taj način ućari još neki cent od osiromašenih studenata i njihovih porodica.

Socijalistička narodna partija Crne Gore smatra da ekonomska kriza ne smije da se prelama preko studenata kao jedne od najugroženijih kategorija stanovništva i da im se otežava završetak školovanja. Umjesto toga, neophodno je pronaći način da se oni oslobode planiranih nameta i da im se omogući da što lakše dođu do svojih diploma i da što prije pronađu zaposlenje kako bi pomogli sebi i svojim porodicama.

Категорије
СНП

Đorđe Đurašević, student

SLIKE IZ BUDVE SU NAJBOLJA POTVRDA STANJA U KOJEM SE NALAZI CRNA GORA

Kao prva žrtva policijske brutalnosti u Budvi, koja se desila prije desetak dana, ne mogu ostati nijem na sve ono što se dešava u mom rodnom gradu, koji je daleko od onoga što bih želio da bude.

Estetski neprikladan, urbanistički i konceptualno nepromišljen, betonski talas koji je godinama bezosjećajno davio Budvu, noseći pred sobom svo kulturno nasljeđe i javne prostore, gušio je i mene kao studenta. Godinama bespomoćno svjedočim dezintegraciji autentičnog budvanskog, mediteranskog identiteta, narušavanju ambijentalnog okruženja, nepažnji prema graditeljskoj baštini i kulturnom nasljeđu, destrukciji prirodnog bogatstva i stvaranju “betonskog čudovišta“.

Bogatstvo koje nam je priroda podarila i kulturno-istorijsko nasljeđe koje su nam preci ostavili, beskrupulozni tridesetogodišnji tamničari Budve su bez imalo saosjećanja devastirali i tajkunizovali, dovodeći u krizu vjekovni identitet jednog od najstarijih naselja na prostoru Jadrana. Neuspjeli pokušaji Monaka ostvareni u pomiješanim stilovima gradnje i raznobojnim fasadama, kombinovani sa šankovima na kojima se vrti roštilj i polunagim plesačicama koji su godinama bili slika “moderne” Budve ,zamišljene i realizovane od njenih tadašnjih tamničara, učinili su da Budva podsjeća na sve, osim na Mediteran.

Nedostatak javnih prostora, manjak kulturnih institucija i edukativnih događaja, nepotizam i korupcija, izostanak poslovnih šansi, oduzeli su, nažalost, meni kao nekadašnjem srednjoškolcu, a današnjem studentu bilo kakvu šansu za unapređenjem. Moderna istorija mog grada ispisana je betonskom olovkom koja je njegovim pohlepnim tamničarima strpala novac u džepove, a mene i moje vršnjake strpala među hladne i tužne zidine.

Kao crnogorski student, svojim kolegama iz Evrope i svijeta pri upoznavanju prvo moram da objasnim da Montenegro nije španska pokrajina i da se ne nalazi u Južnoj Americi, jer nažalost prepoznatljivost u 21. vijeku nismo stekli ničim što bi privuklo studente i akademike, već nažalost “operacijama” koje privlače kriminalce, mafiju i tajkune. Kriminal, pljačka, korupcija, nepotizam, diktatura su neke od riječi kojima mogu da prezentujem modernu istoriju svoje zemlje, generalno nebitne u bilo kakvim međunarodnim okvirima, toliko da na pojedinim evropskim fakultetima na listama za upis i ne postoji.

Nažalost, ne mogu da ponudim svojim kolegama bilo kakvu studentsku razmjenu gdje bi mogli dodatno da se usavršavaju, jer u obrazovnom paketu svoje zemlje nemam puno da ponudim. Ne mogu da im ponudim ni najbolji univerzitet, niti najbolje centre za istraživanje, ne mogu da se pohvalim nekim revolucionarnim izumom koji je osvojio cijeli svijet, niti najuspješnijim sistemom školovanja, ne mogu da se ponosim najbolje opremljenim školama, niti naporima i sredstvima koje država izdvaja i ulaže u mlade naučnike i studente, niti mogu da sanjam da ću jednog dana ipak moći pošteno da sebi i svojoj porodici obezbijedim dostojanstven život i da će moj trud i moja karijera jednoga dana ipak biti cijenjeni i nagrađeni.

Nažalost, lista snova i neuspjeha je podugačka, a lista prilika i šansi je izuzetno kratka. I onda se tako razgovor sa mojim kolegama iz inostranstva ipak svede na neko ljetnje i kratkotrajno putovanje, jer ni kroz kulturni paket, nažalost, nemam puno da im ponudim. DPS epidemija koja već trideset godina hara ovom državom i odnosi sve lijepo i iskonsko, a ostavlja ponor, agresiju, nasilje, podjele, lopovluk, pustoš i žal, oduzela je i meni kao studentu bilo kakvu šansu za boljitak i napredovanje, priznatost i poštovanje u svijetu.

Organizovana kriminalna grupa je ispisala modernu istoriju Crne Gore u kojoj se ime moje zemlje spominje samo u sintagmi sa riječima mafija, nepotizam, korupcija, itd. Ipak ostaje nada da ćemo ja i moje kolege 1. septembra moći da pronađemo posao bez ikakve članske karte i da će DPS epidemija koja trideset godina paralizuje crnogorsko društvo jednom zauvijek biti poslata u zaborav.

Категорије
Актуелно

Митрополит Амфилохије: До Петровдана чекамо да се закон повуче; народ Црне Горе постао је слободан

Он је истакао да се од литија не одустаје и да „идемо до Христове победе“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да се надају укидању Закона о слободи вјероисповијести те подсјетио да је Петровдан, 12. јул рок који је Влади Црне Горе дао Епископски савет Српске православне цркве у Црној Гори.

„Још се надамо има недеља дана до Петровдана …. После Петровдана ми немамо више шта да очекујемо“, рекао је митрополит Амфилохије на интернет литији.

Он је казао и да је црква увек отворена за дијалог, али да актуелна власт увела само монолог.

Литије и молебани одржавали су се у градовима широм Црне Горе, али је ради поштовања донијетих здравствених мјера, које је држава донијела у циљу сузбијања вирус корона, Митрополија донела одлуку да се литије организују путем интернета.

Митрополит Амфилохије је рекао да су одлуку донијели искључиво због здравствених мјера које су жељели да испоштују.

„Улога и мисија цркве је да оздрављује људе од свих вируса па и овога који се појавио код нас и шире у свету. А црква је ту да непрекидно лијечи од вируса који угрожавају људско биће, а најприје од најопакијег вируса, вируса гријеха“, рекао је митрополит.

Он је истакао да се од литија не одустаје и да „идемо до Христове победе“.

Подвукао је да је народ Црне Горе постао слободан и да је престао да буде „стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пучу“.

Izvor: https://www.in4s.net


Категорије
Актуелно

Одлучна и безусловна подршка у одбрани светиња и свештенства СПЦ од 358 црногорских помораца

Група црногорских помораца овим путем жели исказати своју одлучност и безусловну опредјељеност у очувању Светиња и Свештенства Српске Православне Цркве у Црној Гори
Истовремено позивамо све релевантне институције у Црној Гори, да што прије одбију предлог измјене закона о вјерским заједницама, а који је искључиво створен да понизи и обесправи једну од најстаријих вјерских заједница на простору Балкана, Српску Православну Цркву са цјелокупним Свештенством и вјерујућим народом
. Само у случају поништења предлога измјене закона о вјерским заједницама и њиховој имовини, духовни мир, слога и суживот са осталим људима на овим просторима, опет би имали платформу љубави и узајамног поштовања у Црној Гори.

Уједно се захваљујемо нашој сестри Милици Лаконић у реализацији ове подршке.

Izvor: https://www.in4s.net

Категорије
Култура

Tибетански духовни вођа Далаj Лама обjавио албум

Далаj Лама, тибетански духовни вођа, обjавио jе нову пjесму под називом „Оне оф Мy Фаворите Праyерс” коjа jе уjедно и друга обjављена са његовог првог духовног албума вjежби и мантри, који ће сјутра под називом „Inner World”, бити објављен. у издању издавачке куће „Hitco Entertainment/Khandro Music”. Албум jе замисао извршне продуценткинjе Џунел Кунин, ученице Далаjа Ламе.
– Сврха мог живота jе да служим колико год то могу, а музика и мелодиjе могу помоћи људима коjима jа не могу лично – рекао jе он.

Категорије
Друштво

Još 61 slučaj koronavirusa, najviše iz Rožaja

„Četrdeset šest su kontakti prethodno potvrđenih slučajeva, kod 14 oboljelih se traga za izvorom infekcije a jedan slučaj je importovan“, saopšteno je iz IJZCG

Laboratorije Instituta za javno zdravlje su u posljednja 24 časa završile PCR analizu 450 uzoraka na novi koronavirus, među kojima je 61 rezultat bio pozitivan. Radi se o pacijentima iz:

Rožaja 28

Bijelog Polja 9

Podgorice 7

Budve 5

Bara 3

Cetinja 3

Kotora 3

Pljevalja 2

Nikšića 1

„Od 61 novootkrivenih, 46 su kontakti prethodno potvrđenih slučajeva, kod 14 oboljelih se traga za izvorom infekcije a jedan slučaj je importovan. Od početka juna ukupan broj registrovanih slučajeva je 457, pet je smrtnih ishoda, a broj aktivnih slučajeva je 452“, saopšteno je iz IJZCG.

Izvor: https://www.vijesti.me

Категорије
Спорт

Srpski fudbaler podići će trofej na rastanku sa Zenitom

Kada je 2017. otišao iz Čelsija u Zenit, Bane Ivanović (36) imao je sigurno veliki motiv da dokaže da još može da igra na visokom nivou.

Pokazalo se da je napravio pun pogodak!

Bivši kapiten reprezentacije Srbije osvojio je i drugu titulu sa Zenitom i to kao kapiten ekipe Sergeja Semaka.

U nedjelju uveče, pobjedom protiv Krasnodara u gostima, Zenit je odbranio titulu šampiona Rusije, a Ivanović je bio ponovo stub odbrane tima iz Sankt Peterburga

Do najavljenog rastanka sa saigračima i odlaska iz kluba, Ivanović će nastupiti u preostala četiri kola ruske Premijer lige, kao i u finalu Kupa Rusije protiv Spartaka, u nedelju 19. jula.

Odlazak sa „duplom krunom“ svakako bi bio još ljepši.