Koncertom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića preksinoćje u Galeriji bjelopoljskog Centra za kulturu otvoren treći „Gitar fest“ koji organizuju Škola za osnovno muzičko obrazovanje u saradnji sa NVO „Kan‘”. Uz poštovanje mjera NKT-a bjelopoljska publika uživala je u repertoaru filmske i moderne muzike koju su ova dva profesora gitare izvela. Otvarajući festival direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje Jasmila Hot je kazala da će dan kasnije, biti održano takmičenje učenika u disciplini solo gitara i kamerni sastavi a onda i dodjela nagrada. Hot je napomenula da je ove godine organizovano i predavanje za učesnike. – Predavanje će održati Senad Gačević, profesor cetinjske Muzičke akademije, a ono je tematski vezano za festival, pa će biti riječi o savremenoj muzici za gitaru i savremenoj kamernoj muzici – navela je Hot. Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović je istakla da ovogodišnje izdanje Gitar festa neće biti na nivou prethodnih, jer zbog pandemije korona virusa neće učestvovati djeca iz regiona, ali, kako je kazala, to ne znači da će biti i slabiji. Ona je kazala da će učesnike ocjenjivati žiri u sastavu Marko Prentić, Dražen Joković, Nemanja Potparić i Julka Vukićević. – Ove godine očekujemo oko petnaest kandidata iz Kotora, Danilovgrada Podgorice i Bijelog Polja koje će ocjenjivati žiri kako za disciplinu solo gitara tako i za disciplinu kamerni ansambli“ kazala je Vračarić Zaimović. Prema riječima direktora NVO Kan, Nikole Simovića, festival se organizuje sa ciljem razvoja kulture u opštini Bijelo Polje kao i podsticanje učenika da dodatno razvijaju svoje vještine iz oblasti gitare. -Festival gitare koji se već treći put organizuje ove godine nije bilo moguće sprovesti u proljeće kako je projektom bilo predviđeno, ali uz preporuke i poštovanje mjera NKT-a odlučili smo da festival organizujemo ovog vikenda-kazao je. Projekat je podržala Opštinska komisija za raspođelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.
Imaju čak četrdeset odigranih međusobnih mečeva, a jedan prema drugom gaje neverovatno poštovanje.
Drugi reket sveta,Rafael Nadal otkrio je za španske medije da je često na vezi sa Švajcarcem Rodžerom Federerom.
„Često se čujemo, razgovaramo o tenisu i generalno o stvarima koje su nam važne.
Situacija je veoma teška, moramo da pronađemo rešenje“, istakao je
Rafa, a onda prokomentarisao da jednog od najvećih rivala uskoro očekuje
na terenu.
„Vidim da već trenira. Mislim da će biti uspešan po povratku na teren.
Koliko daleko će moći da stigne? Ne znam, mislim da to niko ne može da
kaže. Ne znam kako ću ja igrati, a tek on“, rekao je Nadal o povratku
Federera.
Najbolji švajcarski teniser svih vremena na teren nije izašao još od Australijan Opena, kada je izgubio od Đokovića u polufinalu.
Nastavak sezone propustio je zbog povrede kolena koje je operisao dva
puta. Najverovatnije je da će ponovo zaigrati tamo gde je i stao, u
Melburnu početkom naredne godine, ukoliko se prvi grend slem bude odžao.
Sa druge strane, „Bik sa Majorke“ do kraja sezone igra još dva turnira. Od ponedeljka se bori u Parizu, a nakon toga biće učesnik završnog Mastersa u Londonu, dok još nije poznato hoće li se pojaviti u Sofiji čime bi“oteo“ prvo mesto srpskom asu Novaku Đokoviću.
Predsjednik opštine Kolašin nije htio da proglasi dan žalosti povodom smrti mitropolita Amfilohija, rođenog Kolašinca
Odluka predsjednika Opštine Kolašin Milosava Bulatovića da ne proglasi dan žalosti povodom smrti mitropolita Amfilohija, potvrdila je ranije tvrdnje OO SNP Kolašin, da je partijski poslušnik, a ne predsjednik svih građana. Ne proglasiti dan žalosti povodom smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, rođenog Kolašinca i Moračanina nije čojski. Vjerujući narod Kolašina će to pamtiti i znaće da se oduži našem mitropolitu kako zaslužuje, za razliku od Vas. OO SNP Kolašin izražava duboko žaljenje za odlaskom duhovnog vođe našeg naroda, vječna slava i hvala za sve što je uradio za svoje sugrađane.
„Za poslednjih 30 godina, koliko je mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih hramova nego u vrijeme Nemanjića. Govorio je pet svjetskih jezika, a u naučnom radu koristio još tri. Bio je najobrazovaniji u Crnoj Gori“
Mitropolit Crnogorsko-primorski, arhiepiskop cetinjski, egzarh Pećkog trona, Amfilohije Radović preminuo je juče u 83. godini.
Mitropolit Amfilohije će definitivno ostati upamćen u istoriji ne samo
Srpske pravoslavne crkve (SPC) već i cijelog pravoslavlja, kao neko ko
je zaista uradio mnogo za obnovu crkvene duhovnosti posle pola vijeka
komunističke duhovne pustoši, ali i kao čovjek koji je vodio ozbiljnu
misionarsku djelatnost širom svijeta.
U vrijeme kada je on bio
mlad u Crnoj Gori je slavu slavilo manje od 10% stanovništva. Svojom
hrabrošću, nakon što je izabran u decembru 1990. godine za Mitropolita
Crnogorsko-primorsko sa sjedištem na Cetinju, uspio je da vrati snagu
crkvi u Crnoj Gori kakvu je imala u doba Petrovića. Sagradio je i
obnovio više od 650 crkava i manastira.
„Kada je on došao 1991.
godine da službuje u Podgorici bilo je 19 sveštenika u Crnoj Gori, a
danas ih ima preko 200. Da ne govorim o obnovi manastira koji su svi
skupa brojali isto toliko monaštava koliko je bilo sveštenika a sada ima
preko 50 aktivnih manastira, muških i ženskih sa brojnim bratstvom,
odnosno sestrinstvom. Evo, da kažem i ja kao rektor Bogoslovije, da je
nakon 50 godina obnovljen rad cetinjske Bogoslovije koja danas broji 890
đaka I 15 profesora. 17 generacija je već završilo cetinjsku
Bogosloviju. Radio Svetigora, izdavačko preduzeće Svetigora, časopis i
tako dalje. Dakle, jedan veliki i upliv crkve u crnogorsko društvo,
mislim da je nikada veći“, kazao je jednom prilikom, otac Gojko Perović.
ROĐEN NA BOŽIĆ, GOVORIO PET SVJETSKIH JEZIKA A SLUŽIO SE SA JOŠ TRI
„Priznajem da nisam sposoban da upotrebim blagu riječ, nekad iz mene
izbije Dinarac i čovjek, ali znam koja je mjera ljudskog ponašanja“,
rekao je jednom prilikom mitropolit Amfilohije.
Rođen je na Božić 1938. kao Risto Radović u Barama Radovića u blizini Manastira Morače.
Potomak je vojvode Mine Radovića koji je prisajedinio Moraču Crnoj Gori
1820. godine. Amfilohije je često govorio – vaspitavan sam uz gusle i
pripovijedanja o čojstvu i junaštvu.
Važio je za jednog od
najobrazovanijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a napisao je i
preveo više od 20 knjiga. Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i
francuski, a u naučnom radu koristio se starogrčkim, latinskim i
crkvenoslovenskim.
Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u
Beogradu 1962. godine, uporedo je studirao i na Filozofskom.
Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu, gdje je magistrirao, a u
Atini je doktorirao. Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu
postao je sedamdesetih godina, a u dva navrata bio je i dekan.
Episkop Banatski postaje 1985, i u Banatu će biti do 1990. kada se vraća
u Crnu Goru. Kada je došao na Cetinje pričao je – tada je malo ko ovdje
znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su u kućama imali slike
Josipa Broza. Često je govorio da ljudi na ovim prostorima boluju od
najopakije bolesti koja se zove brozomora.
SAHRANJIVAO UBIJENE NA KOSOVU 1999. I BRANIO DŽAMIJU U BEOGRADU
Mitropolit Amfilohije 1999. godine na Кosovu i Metohiji sakupljao je
oskrnavljene kosti ubijenih ljudi i sahranjivao ih. On je sakupljao
kosti i svakom umrlom služio opelo u vrijeme kada niko nije smio kročiti
na ratom zahvaćenu kolijevku srpskog roda.
17. marta 2004.
godine branio je Bajrakli džamiju od beogradske omladine koja je
revoltirana paljenjem crkava na Кosovu kamenovala ovaj vjerski objekat.
Pozivao je i tada, a i poslednjih dana na mir i ljubav, uvijek služeći
Bogu i svome narodu.
„AKO JE BRIGA O DOSTOJANSTVU NARODA POLITIKA, ONDA SE JESAM BAVIO POLITIKOM“
Njegovi sledbenici govorili su da je za poslednjih 30 godina, koliko je
mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih
hramova nego u vrijeme Nemanjića.
Protivnici su ga kritikovali
da se previše bavio politikom. A on je u jednom intervjuu za RTS
odgovorio – ako je briga o biću naroda i o njegovom dostojanstvu
politika, onda se jesam bavio politikom.
Bio je zamjenik
patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora
patrijarha Irineja 2010. godine. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi
kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio: „neće me se Crnogorci tako
lako ratosiljati“.
Govorio je da je samo Albanija Envera Hodže
bila više ateistička zemlja od socijalističke Crne Gore, ali je i sam
bio iznenađen 30 godina kasnije brojem ljudi na litijama koji su
protestovali zbog usvajanja zakona o slobodi vjeroispovijesti.
GOVORIO NA SAHRANAMA BULATOVIĆA, ĐINĐIĆA I KIŠA… BIO SVJEDOK ISTORIJE
Bio je svjedok važnih istorijskih događaja. Bio je na Cetinju 1989.
prilikom povratka posmrtnih ostataka kralja Nikole. Govorio je na
sahranama Danila Kiša, Zorana Đinđića, Momira Bulatovića.
Blagoje Jovović njemu se ispovijedio u manastiru Ostrog 1999. i prvi put rekao da je on izvršio atentat na Antu Pavelića.
Govorio je da neće umrijeti, a da na vrh Lovćena ne vratim Njegoševu
kapelu, koja je srušena 1974. godine, i na čijem mjestu je napravljen
mauzolej, rad Ivana Meštrovića.
Kada je lider DPS-a i
predsjednik Crne Gore Milo Đukanović najavio da će raditi na obnovi
autokefalne crnogorske crkve, Amfilohije je poručio da je to prvi put u
istoriji da ateista hoće da pravi crkvu.
Jedan je od najzaslužnijih što je nakon tri decenije Đukanovićev DPS postao opozicija u Crnoj Gori.
Вијест о смрти митрополита црногорско-приморског Амфилохија потресла је многе спортисте, па и кошаркаша Барселоне Николу Миротића
У изузетно дирљивој поруци он је поручио да су се пред Амфилохијем
отворила небеса. Миротић је поручио и да митрополита „нису успјели да
сломе“, те да је својим животом и радом митрополит заслужио бесмртност.
„Јутрос су се отворила Небеса и Царство Христово постало богатије за једног праведника. Христ пред којим си читавог зивота клечао, усправио те је и благо ти се насмијао.
Ми, твоји војници смо тужни, јер нам је растанак са тобом
претежак. Још одзвања звук твога гласа и још се чују кораци ријеке
народа која је тобом и на твоју ријеч потекла. Коју си водио и предводио
непоколебљиво и храбро, са молитвом у срцу.
Нису успјели да те сломе. Остао си стијена, владико наш
драги, чак и када су са свих страна хтјели да те раскомадају. Да те
унизе. Да те исмију.
Остао си свијетао и у мрклом мраку који су ти припремили. И искру зажежену Христом, рапламсао си у многим срцима.
Довиђења, драги владико, довиђења у Небеском Јерусалиму.
Био си смртан – више ниси!“, написао је Миротић у опроштајној поруци.
Данас у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака Митрополита Амфилохија из Цетињског Манастира за Подгорицу гдје ће бити молитвено дочекане у 14 часова у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици
У недељу 1. новембра у свим градовима Боке Которске биће проглашен
дан жалости поводом упокојења митрополита црногорско приморског
Амфилохија. Општинска руководства градова Боке ће на тај начин одати
почаст почившем епископу и архипастиру и духовном поглавару Црне Горе.
Будва
Предсједник Општине Будва Марко Царевић донио је одлуку о проглашењу Дана жалости поводом смрти митрополија црногорско-приморског Амфилохија. Заставе испред зграде Општине спуштене су на пола копља.
“Недјеља 1. новембар проглашава се Даном жалости на територији
општине Будва због упокојења Високопреосвећеног архиепископа цетињског,
митрополита Амфилохија. Дан жалости обиљежава се истицањем
заставе на пола копља на згради Општине Будва, јавним установама чији је
оснивач Општина, објектима мјесних заједница и другим установама”, наводи се у одлуци.
Тиват
Исту одлику је донио и предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић.
Како се наводи у одлуци, у недјељу ће тим поводом заставе на згради
Општине Тиват, њених јавних институција и предузећа, као и на
просторијама мјесних заједница, бити спуштене на пола копља.
Локални јавни сервис, Радио Тиват програм ће прилагодити околностима
Дана жалости, а у недјељу је забрањено и емитвање музике, однсно
одржавање програма забавног карактера на јавним мјестима у Тивту.
Котор
И предсједник Општине Котор Владимир Јокић прогласио је 1. новембар Даном жалости у тој општини, због смрти митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Јокић
је епископима, монаштву, свештенству и свим вјерницима Митрополије
црногорско-приморске, у име Општине Котор и своје лично, упутио
саучешће.
“Њега духовност, мудрост и истрајност које је црпио из црногорског
крша, уливали су снагу и вјеру напаћенима, утјеху слабима, подршку и
ослонац одважнима да храбро иду ка свом циљу, ка бољем, хуманијем,
праведнијем друштву. Као такав остаће упамћен не само међу својим
савременицима, већ и међу бројним будућим генерацијама”, навео је Јокић.
Одборник у ОС Котор и предсједник Скупштине Матице Боке, Синиша Ковачевић,
казао је да су Бокељи увијек кроз историју били везани за своју
Православну цркву и имали духовну вертикалу са Цетињским митрополитима.
„Та веза је настала још 1219 год оснивањем Прве епископије на
Михољској превлаци – Зетске епископије коју је установио Св. Сава а чије
је сједиште касније пресељено на Цетиње гдје је и остало до дан данас
као сједиште Митрополије црногорско приморске. Као потврда те јаке
духовне, братске везе познате су релације Св Петра Цетињског као и
касније Владике Рада са Боком и Бокељима. Та веза је поврђена и
учвршћена доласком насег Грбљанина, Бокеља, Митрофана Бана на чело
Цетињске митрополије од 1885-1920. Данас, цијела Бока Которска
од Куфина до Мокрина, жали и оплакује свог вољеног Митрополита, његово
Високопреосвештенство господина Амфилохија„, рекао је Ковачевић.
За недјељу, на дан сахране нашег Владике, истиче – у сва четири
бокељска града, је проглашен Дан жалости а заставе на опстиншким
зградама и предузецима биће спуштене на пола копља.
„На тај начин Бокељи ће на симболично показати приврженост
великом човјеку, мудрацу и духовнику, који је водио наш народ у
временима великих искушења, на начин да нам је јачао вјеру у Господа и
нашу једину Свету апостолску Цркву, сабирајући вјерни народ и
обнављајући за свог живота и столовања преко 650 храмова широм Црне Горе
и Боке которске. Давне 1990. год., приликом доласка на престо
Митрополита Амфилохија, дочекао га је наш Цуца, Бокељ дугогодишњи
Бококоторски Намјесник, Протојереј Момчило Кривокапић. Сигуран сам да је
нашег Митрополита, отац Момчило и данас радосно дочекао у Царство
небеско из којег ће ова два духовна и људска великана будно бдијети над
нашим народом и Црквом као што су и радили цијелог свог пастирског
овоземаљског живота! Нека им је вјечна слава и памјат!“, закључио је
Ковачевић.
Херцег Нови
Предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић,
такође је донио Одлуку о проглашењу Дана жалости на територији Општине у
недјељу, 1. новембра, због смрти митрополита црногорско-приморског,
Амфилохија.
Подсјетимо, митрополит је у болницу примљен 6. октобра ове године
због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала
плућа је залијечена, а вирусна инфекција престала што је потврдио и
негативни тест а забиљежено и званичним љекарским налазом. Опоравак је
текао у добром смјеру, али нешто спорије него иначе, што је
карактеристично за старије пацијенте.
Данас у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака
Митрополита Амфилохија из Цетињског Манастира за Подгорицу гдје ће бити
молитвено дочекане у 14 часова у Саборни храм Христовог Васкрсења у
Подгорици.
У Храму ће бити све до недеље, 1. новембра, када ће се
служити Света архијерејска заупокојена Литургија коју ће служити Његова
Светост патријарх Иринеј са више архијереја наше и других помјесних
Цркава.
Након Литургије ће бити служено опијело и обављена сахрана.
Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по својој сопственој жељи биће
сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици у гробу који је припремљен
за његовог живота.
Постери са ликом преминулог Митрополита Црногорско-приморског, Г. Амфилохија постављени су на више сити лајтова у центру Берана уз поруку: Биће тешко, али наставићемо како си нас учио!
Да се вјечно радује у свјетлости лица Божијег, коме је цио свој земаљски живот посветио. Благородимо Господу који нас је удостојио да духовно узрастамо уз равноапостолног светитеља. Вјечан спомен НАШЕМ Митролиту Амфилохију.
Недеља, 01.11.2020. године проглашава се Даном жалости на подручју
општине Плужине, због упокојења Високопреосвећеног Архиепископа
Цетињског, Митрополита Црногорско-Приморског и Егзарха светог трона
Пећког, господина Амфилохија.
Дан жалости обиљежава се истицањем заставе на пола копља на згради Општине Плужине.
