Месец: март 2021.
OSTAVKE PREDSTAVLJAJU MORALNU I POLITIČKU OBAVEZU PREDSTAVNIKA VLASTI PREMA GRAĐANIMA ZETE
Nakon rješenja Višeg suda, u kojem stoji da je iz potvrda o preuzimanju novčanih sredstava od 12.10.2016. godine, 13.10.2016. godine i 14.10.2016. godine, utvrđeno da je novac koji je Slavoljub Stijepović predao Spasu Popoviću preuzet od strane lica, koja su mahom bila na odborničkoj listi DPS-a, uključujući i nosioca te liste Dušana Radonjića, a imajući u vidu da su neki od njih i aktuelni odbornici ove partije, otvara se pitanje legitimiteta aktuelnog saziva lokalnog parlamenta.Ustav Crne Gore jasno propisuje da se ne može priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana. Budući da sada imamo i pravosudno potvrđen dokaz da je DPS kupovao glasove u Zeti, postavlja se pitanje da li će nosioci izvršne i zakonodavne lokalne vlasti, podnijeti ostavke na svoje funkcije, kako bi se stvorili uslovi za raspisivanje prvih slobodnih i fer izbora u Zeti.U svim iole demokratskim društvima te ostavke bi uslijedile još prije dvije godine, tj. odmah nakon izbijanja skandalozne afere. Danas, nakon što je kupovina glasova potvrđena rješenjem Višeg suda, ostavke predstavljaju jedini logičan slijed događaja, kao i moralnu i političku obavezu predstavnika vlasti prema građanima Zete.
Vlada je u na jučerašnjo sjednici utvrdila Prijedlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kojim se planira povećanje akciza na duvan i duvanske proizvode, akcize na alkohol i alkoholna pića, akcize na gazirana pića sa dodatkom šećera kao i uvođenje akcize na proizvode od šećera, kakaoa i sladoleda.
Predviđeno je i smanjenje stope PDV-a na jaja kao osnovne životne namirnice sa 21 odsto na sedam odsto.
Prijedlogom zakona predviđen je ukupan iznos primitaka i izdataka od 2.455,79 miliona eura.
Iz Vlade su kazali da je snažan uticaj pandemije virusa na ekonomiju Crne Gore u uslovima visoke zavisnosti od turizma, uz istovremeno zatvaranje državnih granica tokom ljetnje turističke sezone, doveo do realnog pada BDP-a od 15,2%, ostvarenja budžetskog deficita na nivou od 10,1% i ubrzao rast već visokog javnog duga na nivo od 105,1% u 2020. godini.
Izvorni prihodi budžeta za 2021. godinu planirani su u iznosu od 1.880,2 miliona eura ili 40,6% procijenjenog BDP-a (4.636,6 miliona eura) i u odnosu na ostvarene u 2020. godini veći su za 240,9 miliona ili 14,7%.
Iz Vlade su takođe kazali da planiraju uvođenje markiranja mineralnih ulja i njihovih derivata, čime se suzbija nelegalan promet naftnih derivata i ukidanje najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa.
Odlukom Vlade biće zahtjevano od predstavnika države u preduzećima u većinskom vlasništvu države i zavisnim preduzećima, da glasaju za raspodjelu neto dobiti od prethodne godine i uplatu sredstava u budžet shodno vlasničkom udjelu države.
Ukupni izdaci budžeta planirani su na nivou od 2.019,3 miliona eura ili 43,6% BDP-a i u odnosu na preliminarno ostvarenje u 2020. godini manji su za 45,3 miliona eura ili 2,2%.
U strukturi ukupnih rashoda, Tekuća budžetska potrošnja planirana je na nivou od 1.815,8 miliona eura ili 39,2% BDP-a, dok je Kapitalni budžet planiran u iznosu od 203,5 miliona eura odnosno 4,4% BDP-a.
U poređenju sa 2020. godinom, predlaže se smanjenje tekuće budžetske potrošnje u dijelu izdataka diskrecionog karaktera, do nivoa obezbjeđivanja funkcionisanja potrošačkih jedinica i implementacije aktivnosti kojima se obezbjeđuje unaprjeđenje pružanja javnih uluga i stvaranja nove vrijednosti.
U isto vrijeme, izdvajanja za bruto zarade, penziona i socijalna davanja nisu umanjivani već će ove kategorije rasti i u 2021. godini kao rezultat planiranog usklađivanja shodno zakonskom okviru kojim se regulišu ova prava.
Fiskalno prilagođavanje na rashodnoj strani veće je od pomenutog imajući u vidu planirano sprovođenje novih politika kojima se unaprjeđuje standard ranjivih kategorija društva, sa jedne strane, i stvaraju uslovi za implementaciju projekata koji imaju razvojni karakter, sa druge strane.
Takođe, utvrđen je i Predlog odluke o zaduživanju Crne Gore za 2021. godinu. Predloženom odlukom su definisani konkretni kreditni aranžmani koji će se zaključiti u skladu sa Zakonom o budžetu za 2021. godinu, kojim je projektovano da će nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta u 2021. godini iznositi 575.600.000,00 eura.
Vlada je utvrdila i Predlog zakona o izmjenama Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Izmjene Zakona se predlažu radi prelaska na programsko budžetiranje i uvođenje aktivnosti indikatora učinaka u godišnji zakon o budžetu.
Utvrđen je Predlog zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za 2019. godinu.
Prema preliminarnim podacima Zavoda za statistiku u 2019. godini se procjenjuje da je bruto društveni proizvod ostvaren u nominalnom iznosu od 4.907,9 miliona eura.
Prihodi Budžeta za 2019. godinu planirani su u iznosu od 2.210,45 miliona Eura, a ostvareni su u iznosu od 2.904,51 miliona eura što predstavlja 31,40% iznad plana, odnosno 0,67% više nego u 2018. godini.
Za finansiranje javne potrošnje budžetom za 2019. godinu je planirano 2.384,02 miliona eura a rebalansom je povećan na 2.390,45 miliona eura, što je u odnosu na prethodnu godinu (2.512,27 miliona eura) manje za 4,85%. Izvršeno je 2.593,17 miliona eura ili 8,48% iznad plana.
Kapitalni budžet za 2019 godinu planiran je u iznosu od 305,10 miliona eura što čini 12,76 % ukupno planiranih sredstava. Realizovan je u iznosu od 272,38 miliona eura ili 89,28%.
Ukupan javni dug Crne Gore, na dan 31.12.2019. godine, iznosi 3.789,26 miliona eura, odnosno 77,21% preliminarnog BDP-a 3 .
Uzimajući u obzir depozite Ministartva finansija, (uključujući i 38.477 unci zlata), a koji su, na kraju 2019. godine, iznosili 597,13 miliona eura, neto javni dug Crne Gore, na dan 31.12.2019. godine, iznosi 3.192,14 miliona eura, odnosno 65,04% BDP-a.
Izvor: https://fosmedia.me
Selektor Crne Gore Miodrag Radulović je nakon poraza od Norveške rekao da će ekipa nastaviti da se bori do kraja kvalifikacija.
“Vidjeli ste da je prvo poluvrijeme proteklo onako kako smo željeli, sve je funkcionisalo kako treba, zatvorili smo njihov protok lopte ka napadačima. Ipak, utisak je da smo ih previše respektovali, kao da smo imali neki strah, a nije bilo razloga za tako nešto s obzirom na pobjede u prethodna dva meča. U drugom dijelu, kada su igrači počeli da vjeruju da Norvežani nisu bauk, stvorili smo četiri dobre šanse. Nadigrali smo ih u drugom poluvremenu, tako da ostaje žal. Međutim idemo dalje, grupa je otvorena, ima još puno da se igra. Letonija je igrala 3:3 sa Turskom, govorio sam da mogu biti opasni. Svaka čast mojim igračima na borbenosti, osvjetlali su obraz crnogorskom fubalu. Nastavićemo da se dostajanstveno borimo za svaki gol, za svaku pobjedu. Ovaj tim ima lijepu buducćnost”, zaključio je rođeni Radulović.
Izvor: https://fosmedia.me
I iz SNP-a su za “Vijesti” rekli da podržavaju sve aktivnosti koje idu u pravcu poboljšanja ukupnog izbornog ambijenta u državi, pa tako i osnivanje posebnog odbora.“Ako bi rad tog odbora bio organizovan na pravi način, s ciljem da nepristrasno i objektivno detektuje sva uplitanja u izborne procese koji se održavaju u Crnoj Gori i preduzima mjere na njihovom otklanjanju, smatramo da bi njegova svrha bila ispunjena”, naveli su iz SNP-a.Izvor: Vijesti online
Дневни центар добија специјализовано возило, обуке и савјетодавне услуге
САМАРЏИЋ: ДНЕВНИ ЦЕНТАР ЋЕ БИТИ МЈЕСТО НАПРЕТКА, ЗАЈЕДНИШТВА И ЈЕДНАКОСТИ
Дневни центар за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју Херцег Нови започео је реализацију пројекта кроз који ће бити набављено специјализовано возило за превоз корисника, уведена савјетодавна услуга за дјецу, родитеље и запослене, те одржане обуке који ће оснажити капацитет установе и побољшати квалитет пружања услуга.Пројекат под називом „Побољшање квалитета услуга које се пружају дјеци са сметњама и тешкоћама у развоју кроз увођење нових услуга обуке и савјетовања за дјецу, родитеље и запослене – ЕСЦИ“ одобрен је у оквиру Позива за подршку пружању услуга социјалне и дјечије заштите који је дио Програма Европске уније и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну заштиту. Реализује га Дневни центар за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју, уз подршку Општине Херцег Нови, саопштено је на данашњој конференцији за новинаре.„Реализацијом пројекта отвара се могућност за унапријеђење рада Дневног центра. Значај овог пројекта огледа се и у чињеници да заједнички, у сарадњи са партнерима из ЕУ, градимо боље услове за боравак корисника у Дневном центру“, истакла је потпредсједница Општине Херцег Нови Весна Самарџић и поручила да је заједнички задатак унапријеђење положаја и заштита права особа са инвалидитетом.Како је казала, Општина је подржала пројекат са 12.000 еура, а на годишњем нивоу издваја значајна средства за рад Центра која износе око 140.000 еура.„Као град и као друштво, јасно је да постепено остварујемо вриједне кораке напријед. У прилог томе говори и реализација изградње новог, модерног Дневног центра у Суторини. Као координатор за изградњу објекта, веома сам поносна и задовољна што ћемо наредних дана отворити нови Дневни центар. Сигурна сам да ће родитељи и млади бити задовољни, да ће нови објекат у потпуности испунити своју сврху и бити мјесто напретка, заједништва и једнакости“, рекла је Самарџић.Она је додала да ће, у складу са недавно усвојеним Локалним акционим планом у области инвалидности, локална управа ускоро отворити и канцеларију за особе са инвалидитетом, што је додатни корак ка бољој комуникацији и конкретној акцији у циљу израде квалитетне базе података и реализације бројних пројеката који су предвиђени Акционим планом.„Особе са инвалидитетом су равноправан дио нашег друштва и заједнице, и заслужују да се тако према њима односимо“, закључила је Самарџић.
O razmjerama partijskog zapošljavanja koje je sprovodila Demokratska partija socijalista dobili smo još jednu potvrdu. Naime, ministarka odbrane Olivera Injac saopštila je danas u Skupštini Crne Gore da je u prošloj, izbornoj godini u Vojsci Crne Gore i Ministarstvu odbrane po ugovoru o djelu zaposleno 268 civila, za koje je izdvojeno skoro milion eura.Pri tome, važno je naglasiti da nije postojao plan angažovanja ovih lica za pomenute vrste ugovora, te da za 120 ugovora Ministarstvo finansija nije dalo saglasnost. Od 268 zaposlenih, 129 je nakon toga primljeno u radni odnos, u periodu tehničke vlade. Određeni broj njih je zadržan, a 105 ugovora je prekinuto. Jasno je da je proces zapošljavanja ovih lica sproveden nezakonito i netransparentno, a ključni faktor za zapošljavanje je bilo „prepoznavanje od strane DPS terena“, što je godinama bila osnovna preporuka za prijem u Ministarstvo odbrane ili Vojsku Crne Gore. Sigurni smo da će se ovakvo stanje promijeniti, te da će ministarka Injac učiniti sve što je potrebno da zapošljavanje u sistemu odbrane ubuduće bude sprovođeno u skladu sa zakonom, otvoreno i transparentno, bez zakulisnih radnji i skriveno od očiju javnosti, što je bila glavna karakteristika DPS režima.
Obezbjeđenje kompanije Adriatic properties se sklonilo sa strane
Mještani Pržna, Miločera i Svetog Stefana polomili su ogradu oko Kraljičine plaže.
Mještani su došli do Kraljičine plaže gdje je ulaz zabranjen građanima.
Ograda godinama stoji oko spa centra i Kraljičine plaže, koju su mještani polomili i omogućili ulazak na plažu koja je rezervisana isključivo za goste hotelskog kompleksa Sveti Stefan – Miločer.
Obezbjeđenje kompanije Adriatic properties se sklonilo sa strane.
Mještani su poručili da oni nijesu nasilni, već da su sproveli samo zakonsko rješenje Komunalne policije i inspekcije da se ukloni ograda.
„Komunalna policija je dostavila rješenje resornom ministarstvu, koje nije reagovalo, zato smo mi sproveli zakonskog rješenje“, poručili su mještani i dodali da će ogradu ponovo ukloniti ako je komapanija Adritic properties postavi
Okupljeni su bili blokirali i gradilište budućeg hotela „Kraljičina plaža“.
Policija je došla na lice mjesta, nakon čega su mještani počeli polako da se razilaze.
Mještani Pržna, Miločera i Svetog Stefana jutros su se okupili ispred gradilišta hotela „Kraljičina plaža“, zahtijevajući da se spriječi betonjitanje ovog primorskoh mjesta.
Oni su automobilima blokirali ulaz.
Protestu su se pridružili gradonačelnik Budve Marko Carević, predsjednik SO Budva Krsto Radović.
Carević je pozvao premijera Zdravka Krivokapića i ministra ekoligije prostornog planiranja i urbanizma Ratka Motrovića da konačno preduzmu nešto i riješe problem Miločerskog parka i gradnje u njemu.
Podsjetio je da je Opština tražila da se zaustavi gradnja i pečatira gradnja.
Radović je kazao da se mora izrvršiti detaljna provjera kompletne dokumentacije, „jer se vidi da se objekta se ne uklapa u prostor i cijelo mjesto je blokirano“.
On očekuje od Vlade da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom.
Izvor: https://www.vijesti.me
Saopštenje za javnost OO SNP Pljevlja
ŠTO PRIJE SERTIFIKOVATI PLJEVALJSKI SIR I ZAŠTITITI POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE U PLJEVLJIMA
Pljevaljski sir je brend koji je nadaleko poznat kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore na čijem je čelu bio Milutin Simović sa svojim saradnicima nije ništa preduzelo već duži niz godina na sertifikaciji i zaštiti ovog proizvoda iako je to bilo obećano. “Monteorganika” kao monopolistička firma koju je osnovalo predhodno Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja proizvođače pljevaljskog sira je dovodilo u zabludu zahtijevajući od njih ispunjenje određenih uslova. I nakon ispunjenosti svih uslova Monteorganika se ponaša bahato prema proizvočačima na veoma nekorektan i ponižavajući način. Zaštitom i sertifikacijom pljevaljskog sira podigla bi se njegova vrijednost, postigla bolja cijena i spriječila zloupotreba na tržištu. Zloupotrebu na tržištu i lažno predstavljanje proizvoda koji nije pljevaljski sir je upravo omogućilo predhodno Ministarstvo poljoprivrede.Ovim putem želimo da skrenemo pažnju javnosti na loš položaj poljoprivrednih proizvođača u Pljevljima, a sve zahvaljujući Milutinu Simoviću, koji je samo pred izbore davao lažna obećanja poljoprivrednim proizvođačima u Pljevljima. U poslednjih par godina, poljoprivreda u Pljevljima je u ogromnom padu, i to u proizvodnji, prodaji i dobiti. Porodice kojima je ovo primarno zanimanje ostvaruju više gubitaka nego dobiti. Većina poljoprivrednika u Pljevljima tvrdi da ne mogu pokriti ni osnovne troškove za sjemena, đubrivo i vodu. U Pljevljima, porodice koje se već generacijama bave poljoprivredom, odlaze s njiva i traže novi način da ostvare prihode i na taj način prehrane sebe i svoje porodice.Da su se u Pljevljima davala lažna obećanja poljoprivrednicima potvrđuje i činjenica izgradnje puta Kosanica-Glibaći-Bobovo koji se počinje graditi svake četvrte godine, odnosno pred svake izbore. Zadnje lažno obećanje za početak izgradnje ovog puta dali su Milutin Simović, Predrag Bošković i aktuelni predsjednik opštine Igor Golubović. Svjedoci smo da su vojne mašine koje su navodno dovezene za izgadnju ovog puta od silnog rada korozirale. Poljoprivredni proizvođači su konačno prepoznali i na zadnjim izborima im pokazali da ne žele da se više sa njima manipuliše i da nijesu DPS marionete.Socijalistička narodna partija Pljevlja poziva aktuelnog ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da što prije počne sa rješavanjem nagomilanih problema poljoprivrednika i proizvođača pljevaljskog sira. U Pljevljima se mora razvijati poljoprivreda, kao garancija razvoja najsjevernije opštine u Crnoj Gori. Vrijeme je da se prestane za zaštitom uvozničkog lobija kojeg je štitila predhodna DPS Vlada. SNP Pljevlja će se zalagati za zaštitu domaćih poljoprivrednih proizvođača i unaprijeđivanju uslova života na selu.
BOROVINIĆ BOJOVIĆ: PREDLOG ZAKONA O MEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI JOŠ U PRIPREMI
Poslanica Danijela Đurović je istakla da je granica od 44 godine diskriminatorska i da je treba iz sadašnjeg Zakona isključiti i da je pitanje nataliteta porodice jedno od najvažnijihMinistarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović rekla je danas u Skupštini da je predlog Zakona o medicinski potpomognutoj oplodnji još u pripremi i da je to problem kojem treba posvetiti pažnju.Ona je istakla da će učiniti da sve da se tom pitanju posveti pažnja.To je kazala odgovarajući na pitanje poslanice SNP-a Danijele Đurović, koju je interesovalo kada će se obezbijediti pretpostavke za besplatnu vantjelesnu oplodnju. Ona je istakla da više od 100.000 građana Crne Gore je suočeno sa neplodnošću.Đurović je istakla da je granica od 44 godine diskriminatorska i da je treba iz sadašnjeg Zakona isključiti i da je pitanje nataliteta porodice jedno od najvažnijih.Izvor: Vijesti online