Позориште ствара нови свијет и нове дејствујуће принципе. Но, у том стварању није довољно имати само жељу или идеју за неки нови свијет. У том процесу мора се, прије свега, поштовати дар и енергија игре – казао је аутор Милорад Бошковић
Књига „Хамлет на корзоу“ Милорада Бошковића промовисаана је у Подгорици, и то у Црногорском народном позоришту, гдје је аутор ове збирке позоришних критика, осврта, текстова о седмој умјетности и драмским умјетницима једно вријеме био управник.
„Хамлет на корзоу“, чије име је својеврни омаж збирци стихова Тија Ујевића „Ауто на корзоу“ коjи jе један велики пjесник написао и обjавио у Никшићу 1032. године, академик Ненад Вуковић доживљава „као полифонију ауторових сјећања и подсјећање шта Бошковић некад радио и урадио“.
У овај рукопис, на једно мјесто Бошковић је смјестио своје искуство – дуги низ година стицано, бавећи се позоришном и филмсмком историјом, критиком и писањем сценарија, казао је он.
– Он као да дозива сјећања и из богатог предива издваја догађаје, дјела, имена, издваја и обједињава у садржај књиге везане за неке од парадигми у култури Црне Горе, посебно црногорске позоришне и филмске умјетности – истакао је академик.
Славојка Маројевић, уредница издавачке дјелатности Никшићког позоришта, који је ову књигу објавио у сарадњи са ЦНП-ом, истакла је да ова књига садржи близу 30 наслова, есеја, освра, осврта, коментара, студија и огледа, као и репортажа настала током Бошковићевих посјета театарских кућа како на западу тако и истоку.
Она је нагласила да је као приређивача и уредницу посебно импресионирало настојање Бошковића да кроз читав рукопис укаже на појединце али и на општа мјеста у дјелима у којима су они допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори.
– Ово је за мене чиста надреалистичка проза у којој аутор говори и износи своје импресије и сјећања – нагласио је редитељ Благота Ераковић, један од „ликова“ у Бошковићевој књизи, чијим режијама је посвећено доста редака ове јединствене студије о драмској умјетности код нас.
Он се није сложио са ауторовом констатацијом да је позориште једина умјетност које „умире, одлази у заборав“, већ да је ријеч о стваралаштву које „прелази у метафизику“.
Ераковић је оцјенио да је оваква књига драгоцјена и да треба да охрабри људе из свијета позоришта и филма да пишу о својој професији, колегама и умјетницима. О личностима и дјелима који су допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори
Уредница издавачке дјелатности Никшићког позоришта Славојка Маројевић, истакла је да ова књига садржи близу 30 наслова, есеја, освра, осврта, коментара, студија и огледа, као и репортажа настала током Бошковићевих посјета театарских кућа како на западу тако и истоку.
Она је нагласила да је као приређивача и уредницу посебно импресионирало настојање Бошковића да кроз читав рукопис укаже на појединце али и на општа мјеста у дјелима у којима су они допринијели успону драмске и филмске умјетности у Црној Гори.
У основу естетике и етике ове књиге уткани су талог искуства, носталгија и дијалог са сјећањем, казао је Бошковић.
– Позориште ствара нови свијет и нове дејствујуће принципе. Но, у том стварању није довољно имати само жељу или идеју за неки нови свијет. У том процесу мора се, прије свега, поштовати дар и енергија игре – казао је он.
Она је казао да се клања умијећу, образовању, амбицији данашњих драмских умјетника темељне кровне институције црногорске културе и позоришној традицији наше земље, као и посвећености и постојаности глумаца који су наставили да се баве умјетношћу након пожара који је до темеља уништио зграду ЦНП-а, која је обнављана осам година.
Промоцију је водила Бранка Вукашиновић, уредница издавачке дјелатности ЦНП-а.
Izvor: https://www.dan.co.me