Месец: јануар 2023.

Посљедице тешког удара који је претрпио здравствени систем примјеном програма „Европа сад“, продукта претходног сазива Владе, којим су, између осталог, укинути доприноси за здравствено осигурање и на тај начин систем здравства остављен без средстава, у протеклом периоду осјетили смо сви – и ми као доносиоци одлука и здравствени радници и грађани.Новим законом о здравственој заштити планирамо да обезбиједимо што боље услуге пацијентима, без чекања, регулисање допунског рада љекара, а новим инвестицијама побољшаће се дијагностика и лијечење.

СНП је позвао на наставак преговора око формирања 44. Владе.Позивањем на парламентарне изборе само иду наруку ДПС-у, који тражи изборе по принципу „боље данас него сјутра“, јер су свјесни да сваким даном имају све мању подршку грађана.

Ustavni sud BiH je osporio 9. januar kao Dan RS i praznovanje tog datuma proglasio neustavnim

Ministar finansija Aleksandar Damjanović i ministar pravde Marko Kovač prisustvuju današnjoj svečanoj akademiji povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci.

Damjanović i Kovač, koji sjede u prvom redu, ceremoniji prisustvuju na poziv predsjednika tog bosansko-hercegovačkog entiteta Milorada Dodika.

Centralna svečanost povodom Dana RS održaće se sjutra u Istočnom Sarajevu. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je osporio 9. januar kao Dan RS i praznovanje tog datuma proglasio neustavnim.

Izvor: https://www.vijesti.me

Циљ смањење увоза хране и боље коришћење фондова ЕУ

Министарство ће помоћи пољопривредницима да се припреме и конкуришу за ИПАРД ИИИ од 63 милиона еура како би се ова подршка из ЕУ што боље искористила. Ојачаће домаћу пољопривредну производњу како би смањили увоз оних производа које Црна Гора заиста може да производи.Фокус Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства ове године ће бити да ојача домаћу производњу како би се смањио увоз оних производа које Црна Гора заиста може да производи без већих проблема, попут намирница у мљекарском и сектору прераде меса.

Уз то, најважнији задатак министарства биће да олакша грађанима процедуре за конкурисање у оквиру ИПАРД ИИИ програма и да новац који Европска унија (ЕУ) бесповратно даје пољопривредници искористе у максималној могућој мјери.Ово је у разговору “Вијестима” казао ресорни министар и потпредсједник Владе Владимир Јоковић, који је навео да ће инфлација прехрамбених производа бити присутна и у овој година, али да неће бити разлога за бригу када је у питању редовно снабдијевање храном.Јоковић је навео и да је садашња Влада одлучна да заустави нелегалну експлоатацију шљунка из корита ријека и тврди да је више неће бити.Он је казао да је Агробуџет за ову годину једна од најважнијих тема којима се баве, те да након што је усвојен државни буџет приступају његовом прецизном дефинисању.

Ако Лекић не формира владу, треба да буде заједнички кандидат за председника

Treba da nastavimo dijalog o formiranju nove vlade Crne Gore. Apelujemo i na mandatara Miodraga Lekića da pozove na nastavak razgovora, jer su pregovori tek počeli. Da se dogovorimo o prioritetima i ciljevima nove vlade, o njenoj strukturi i da onoga momenta kada preciziramo detaljan plan rada i programa, tu vladu i izaberemo u Skupštini Crne Gore.

Svi se dobro sećamo lošeg iskustva s vladom Zdravka Krivokapića i koliko su građani Crne Gore imali štete zbog toga što je prilikom dogovaranja o toj vladi mnogo toga ostalo nedefinisano. Sličnu grešku ne treba da pravimo, već sada treba da pripremimo dobar koalicioni sporazum i da na osnovu tog sporazuma nova vlada može da počne da radi, kaže u intervjuu za Kurir potpredsednik vlade Crne Gore Vladimir Joković i lider Socijalističke narodne partije (SNP).

Vi, dakle, zagovarate nastavak razgovora. Šta ako se i tada ne postigne dogovor?

– U tom slučaju Miodrag Lekić treba da bude naš zajednički kandidat na predsedničkim izborima. Sigurno je da on već u prvom krugu pobeđuje i Mila Đukanovića i bilo kojeg kandidata kojega predloži gospodin Đukanović. Ti izbori će brzo biti raspisani i naš apsolutni prioritet treba da bude puno razvlašćivanje Demokratske partije socijalista. Inače, što se tiče formiranja nove vlade, svi smo bili iznenađeni kad smo prvog dana razgovora i pregovora od kolega iz Demokratskog fronta čuli da oni istog tog dana te razgovore proglašavaju neuspešnim i završenim.

Da li vi to tvrdite da je DF odgovoran za neuspeh pregovora?

– Tvrdim ono što su u Crnoj Gori svi videli – da su naši prijatelji i kolege iz DF proglasili neuspešnim pregovore koji tek što su bili počeli. U toj brzini su neargumentovano i neopravdano napali i mene i moju partiju da mi ne želimo razgovore. A ja i danas ponavljam da razgovori nije ni trebalo da budu prekidani, nego da treba da se nastave. Zašto se DF žurilo, kakva je to muka bila pa se sve moralo završiti u jednom danu, to ne znam i ne razumem. Od takvog njihovog pristupa štetu može da ima upravo DF.

Šta je vaš ključni uslov za učešće u Lekićevoj vladi?

– Socijalistička narodna partija je u te razgovore ušla bez ikakvih opterećenja u smislu naših zahteva za pojedinim pozicijama. Mi smo već u ovoj, aktuelnoj vladi ostvarili sve ciljeve zbog kojih smo u ovu vladu i ušli. Potpisali smo Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, usvojili smo Zakon o popisu, pripremili smo zakon o poreklu imovine, podigli smo standard građana, i to za kratko vreme, a očekujem da uskoro pristupimo i Otvorenom Balkanu. Sve su to bili prioriteti vlade koje je definisala upravo partija čiji sam predsednik. Sve smo i ostvarili i mi potpuno rasterećeno ulazimo u pregovore o formiranju nove vlade ili u priču o rekonstrukciji ove vlade.

Je li uopšte moguća rekonstrukcija vlade koja je izgubila poverenje u Skupštini?

– Ako je moguće smeniti ministre u vladi koja je pala, moguće je i izabrati nove. Nema ustavnih i zakonskih prepreka za to. Moje je mišljenje da je najbolje da rekonstruišemo ovu vladu i da tako omogućimo da u njoj svoje predstavnike imaju ljudi iz DF i drugih partija koje su bile deo one velike avgustovske pobede iz 2020. godine. A moguće je i da ništa od toga ne bude, već da odemo na prevremene izbore. Što se tiče SNP, i to je dobra opcija.

Da li možda iz cele ove priče može da profitira DPS Mila Đukanovića, koji je poražen na izborima 2020?

– Najizvesnija stvar u crnogorskoj politici danas jeste da gospodin Đukanović nema nikakvu, pa ni teoretsku šansu da sačuva ni delić vlasti. To najbolje pokazuju rezultati lokalnih izbora, na kojima je DPS redom gubio vlast u brojnim opštinama u Crnoj Gori. Za nekoliko meseci nam predstoje predsednički izbori. DPS gubi i na tim izborima, i o tome nema dilema.

Kako vam se čini predlog da na proleće, uz predsedničke, Crna Gora ide ujedno i na parlamentarne izbore?

– Zašto da ne. Ukoliko se dogovorimo da je to put, onda treba tako da uradimo. Moguće je i da istovremeno sredinom aprila imamo redovne predsedničke i prevremene parlamentarne izbore. U opticaju je niz modela o tome kojim putem dalje, a moj stav je da niti jedan od ovih modela koje sam pomenuo nije loš.

Koliko ste zadovoljni onim što je postigla vaša vlada i vlada Dritana Abazovića?

– Veoma sam zadovoljan. Malopre sam vam nabrojao koji su to ciljevi ostvareni. Ovo je vlada velikih postignuća i ako je suditi po delima, ova vlada nije ni trebalo da padne. Ali u redu, vlada je pala i to smo evidentirali kao relevantnu činjenicu. Moj je utisak da i u ovom tehničkom mandatu mi odlično radimo i da ogromni broj građana priželjkuje da vlada, makar i u tehničkom mandatu, potraje što duže i da nastavi s dobrim rezultatima.

U poslednje vreme se može čuti da Crna Gora prilično loše stoji u procesu evrointegracija, pominjana je čak i mogućnost da se unutar Unije pokrene pitanje zaustavljanja pregovora s Podgoricom. Šta vi kažete?

– Pa evo da vam kažem… I sam sam bio učesnik u pojedinim razgovorima s predstavnicima Evropske unije. Nedavno sam i bio u Briselu. Tokom tih razgovora uglavnom sam slušao poruke ohrabrenja, čestitke i slično. Dakle, poruke su uglavnom afirmativne, dobre. Kritike su najčešće dolazile od pojedinih evroparlamentaraca, ali i sami znate da Evropski parlament okuplja predstavnike brojnih političkih stranaka iz svih država EU i da oni imaju različite poglede u odnosu na mnoga pitanja, pa i o stanju u Crnoj Gori. Nije realna opcija da se pregovori Crne Gore i EU zaustave zato što Crna Gora ima evropsku vladu čiji je cilj punopravno članstvo Crne Gore u EU.

O regionalnoj inicijativi

Crnoj Gori je mesto u Otvorenom Balkanu

Pomenuli ste regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan, ostajete li i dalje prvi stavu da Crna Gora treba da pristupi Otvorenom Balkanu?

– Naravno. Ja sam u ovoj vladi najagilniji zagovornik brzog pristupanja Crne Gore Otvorenom Balkanu zato što sve racionalne i stručne analize pokazuju da je to interes Crne Gore. Otvoreni Balkan tretiram kao čisto ekonomsko i preduzetničko pitanje i nemam ni sitnu dilemu da ta inicijativa koristi svima. Ima, međutim, u Crnoj Gori i glasova protiv, ali je njihova argumentacija često iracionalna i otkriva da se često i ne zna mnogo o toj inicijativi, a da se ipak o njoj sudi. Ja sam za Otvoreni Balkan i ubeđen sam da će vlada Crne Gore uskoro pokrenuti mehanizme za priključenje Crne Gore toj inicijativi.

Ubrzo poslije božićnih praznika pokrenuću ponovo parlamentarni dijalog kako bismo pokušali da dođemo do prijeko potrebnih rješenja, najavila je Đurović

Primila sam k znanju i poruku o eventualnom prekidu pregovora sa Evropskom unijom (EU) i shvatila je vrlo ozbiljno. Ipak, vjerujem da među donosiocima odluka i političkim akterima u našoj zemlji postoji dovoljno mudrosti, odgovornosti i zrelosti i da ćemo uspjeti da postignemo dogovor o ključnim pitanjima kako bismo izbjegli takav scenario, kazala je u intervjuu za „Dan“ predsjednica Skupštine Danijela Đurović.

”OČEKUJEM, PRIJE SVEGA, MNOGO VIŠE ODGOVORNOSTI PREMA GRAĐANIMA OD STRANE SVIH RELEVANTNIH POLITIČKIH SUBJEKATA. OBAVEZNI SMO DA IM OMOGUĆIMO BOLJI ŽIVOTNI STANDARD I DA NJIHOVE POTREBE STAVIMO NA SAM VRH NAŠE LISTE PRIORITETA

Ona je ponovila da je kompletiranje Ustavnog suda osnovni preduslov za rješavanje svih drugih otvorenih pitanja.

–Zbog toga želim da iskažem zadovoljstvo što je Ustavni odbor pravovremeno reagovao, raspisao javni konkurs za izbor kandidata za sudije i skratio rokove za njihovo prijavljivanje. Time smo pokazali odgovornost prema državi i građanima, ali i našim partnerima iz međunarodne zajednice poslali poruku da shvatamo ozbiljnost situacije u kojoj smo se našli. Uvjerena sam da ćemo do kraja januara uspjeti da postignemo dogovor o ovom važnom pitanju i da ćemo konačno pronaći izlaz iz krize koja već dugo opterećuje naše društvo – rekla je Đurović.

•U prethodnoj godini imali smo veliku institucionalnu krizu, međutim Skupština, na čijem ste Vi čelu, funkcionisala je. Kako ste zadovoljni radom najvišeg zakonodavnog organa u prethodnoj godini?

U pravu ste kada kažete da smo u prošloj godini imali političku i institucionalnu krizu koja je umnogome zakomplikovala stanje u zemlji. Kao što znate, u prethodnoj godini imali smo dva izglasavanja nepovjerenja Vladi Crne Gore, imamo blokiran Ustavni sud, nepopunjen Sudski savjet, vrhovnog državnog tužioca u v.d. stanju, te predsjednika države kome za nekoliko mjeseci ističe mandat. Jasno je da je Skupština u pomenutom periodu, uprkos različitim mišljenjima i interpretacijama, bila jedina institucija koja je funkcionisala, obavljala svoj posao i ispunjavala obaveze prema građanima.

Što se tiče najvažnijih dostignuća, Skupština Crne Gore je već 5. maja prošle godine, svega nedjelju dana od izbora novog rukovodstva, donijela Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je data mogućnost Vladi Crne Gore da, u slučaju značajnijeg povećanja cijena mineralnih ulja na svjetskom tržištu, može donijeti odluku o umanjenju iznosa akcize do 50 odsto za bezolovni benzin i gasna ulja, za period do tri mjeseca. Takođe, usvojen je Zakon o privremenim mjerama za ograničavanje cijena proizvoda od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi, koji omogućava ograničenje cijena u okolnostima inflatornih rizika i poremećaja na tržištu.

Posebno sam ponosna što je Skupština Crne Gore usvojila Predlog zakona o privremenom izdržavanju djece, kojim se predviđa osnivanje Alimentacionog fonda, za koji je glasalo čak 69 poslanika, što je preko 80 odsto ukupnog broja poslanika. Predlog zakona u parlamentarnu proceduru predao je Ženski klub, čija sam članica od početka, i njegovo usvajanje smatram dokazom da se većina i manjina u crnogorskom parlamentu mogu složiti oko pitanja koja su od istinske važnosti za naše građane.

Takođe, izuzetno sam zadovoljna što je počela isplata dječijih dodataka za svu djecu do 18 godina u Crnoj Gori, a krajem prošle godine penzionerima je isplaćena trinaesta penzija, uz najavu da će u ovoj godini biti još usklađivanja nivoa penzije koja će dovesti do značajnog povećanja primanja najstarijih članova našeg društva.

Kao predsjednica Skupštine donijela sam i Zaključak o formiranju Radne grupe za izradu Nacrta zakona o Skupštini Crne Gore, kao krovnog dokumenta koji će konačno definisati nadležnosti, ovlašćenja i obaveze parlamenta, kao i odnos zakonodavne vlasti sa drugim granama vlasti, što smatram posebno važnim za dalje funkcionisanje najvišeg zakonodavnog doma.

Tu su i brojni drugi važni zakonski akti koje je Skupština usvojila na dobrobit svih građana, a koji će svoj puni efekat pokazati u godini pred nama.

Naravno, uvijek može više i bolje, ali smatram da je, imajući u vidu višemjesečnu krizu kroz koju prolazimo, urađen veliki dio posla. Uvjerena sam da ćemo nastaviti da radimo još predanije i posvećenije za napredak društva u cjelini.

•Nedavno su u Crnoj Gori boravili evropski zvaničnici koji su zaprijetili zaustavljanjem EU integracija ukoliko se hitno ne odblokira Ustavni sud. Plašite li se zaustavljanja pregovora i kako da do toga ne dođe?

Svakodnevno imam komunikaciju sa diplomatama i evropskim zvaničnicima koji su, kao što znate, i javno izrazili svoju zabrinutost zbog stanja u Crnoj Gori, koje već predugo traje.

Primila sam k znanju i poruku o eventualnom prekidu pregovora sa Evropskom unijom (EU) i shvatila je vrlo ozbiljno. Ipak, vjerujem da među donosiocima odluka i političkim akterima u našoj zemlji postoji dovoljno mudrosti, odgovornosti i zrelosti i da ćemo uspjeti da postignemo dogovor o ključnim pitanjima kako bismo izbjegli takav scenario.

Mnogo puta sam isticala da je kompletiranje Ustavnog suda osnovni preduslov za rješavanje svih drugih otvorenih pitanja. Zbog toga želim da iskažem zadovoljstvo što je Ustavni odbor pravovremeno reagovao, raspisao javni konkurs za izbor kandidata za sudije i skratio rokove za njihovo prijavljivanje. Time smo pokazali odgovornost prema državi i građanima, ali i našim partnerima iz međunarodne zajednice poslali poruku da shvatamo ozbiljnost situacije u kojoj smo se našli.

Uvjerena sam da ćemo do kraja januara uspjeti da postignemo dogovor o tom važnom pitanju i da ćemo konačno pronaći izlaz iz krize koja već dugo opterećuje naše društvo.

SNP-u građani na prvom mjestu

•Miodrag Lekić je nedavno postao mandatar za sastav nove vlade. Međutim, trenutno je izvjesno da nova izvršna vlast neće biti formirana. Hoće li, prema Vašem mišljenju, većina ipak doći do dogovora i šta SNP očekuje?

Posljednjeg radnog dana Drugog redovnog (jesenjeg) zasjedanja u 2022. godini Skupština je konstatovala da je gospodin Lekić mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore. Što se tiče daljeg procesa vezanog za postizanje dogovora oko sastava i načina funkcionisanja nove vlade, izražavam uvjerenje da će politički subjekti koji učestvuju u pregovorima brzo doći do dogovora i formirati izvršnu vlast koja će, prvenstveno, služiti građanima.

Što se tiče uloge SNP-a u 44. Vladi, mogu ponoviti ono što su već saopštile moje kolege, a to je da naša partija nikada nije bila prepreka postizanju dogovora i kompromisa, i tako će biti i ubuduće. SNP-u je oduvijek na prvom mjestu bio interes građana i u skladu s tim motom djelovaćemo i u periodu pred nama.

•Hoćete li inicirati dijalog između vlasti i opozicije, koji je potreban da bi se došlo do dvotrećinske većine?

Znate da sam već organizovala tri sastanka lidera parlamentarnih partija sa ciljem iznalaženja rješenja o popunjavanju Ustavnog suda i Sudskog savjeta, izboru vrhovnog državnog tužioca, reformi izbornog zakonodavstva i drugim pitanjima od najvećeg značaja za napredak Crne Gore. Nažalost, i pored moje velike volje i želje da postignemo dogovor, u tim momentima nije bilo spremnosti za kompromis, a ubrzo je uslijedilo i izglasavanje nepovjerenja 43. Vladi u parlamentu, što je dodatno usložilo cijelu situaciju.

Uprkos tome, kao što sam već najavila, ubrzo poslije božićnih praznika pokrenuću ponovo parlamentarni dijalog kako bismo pokušali da dođemo do prijeko potrebnih rješenja. To smatram svojom obavezom kao predsjednice Skupštine, koju sam dužna da ispunim prvenstveno zbog građana koji već dugo trpe zbog nesloge i nerazumijevanja političkih aktera.

•U prethodnoj godini bilo je mnogo izazova, a neki od njih nisu riješeni. Šta očekujete u novoj, 2023. godini kada je u pitanju politička situacija?

Očekujem, prije svega, mnogo više odgovornosti prema građanima od strane svih relevantnih političkih subjekata. Obavezni smo da im omogućimo bolji životni standard i da njihove potrebe stavimo na sam vrh naše liste prioriteta.

Mišljenja sam da će i ova godina biti puna izazova, ali da ćemo zajedničkim djelovanjem uspjeti da ih prevaziđemo. Tu je, prvenstveno, važno, kao što sam mnogo puta rekla, konačno rješavanje pitanja Ustavnog suda, a zatim i svih ostalih, kako bismo se što prije vratili evropskom putu i našu državu uveli u zajednicu najuspješnijih i najprosvjećenijih zemalja svijeta.

Taj cilj moramo ispuniti u što kraćem roku, imajući u vidu činjenicu da pristupanje EU podržava čak 75 odsto građana. Dakle, njihovo raspoloženje i mišljenje je jasno, a mi kao visoki državni funkcioneri i političari moramo biti na visini zadatka i dati maksimum da ispunimo želje onih zbog kojih se i nalazimo na trenutnim pozicijama.